Hajde da vidimo pitanje. Ja želim pitanje da čujem.

Kao što rekoh, državoubistvo predstavlja jedan od najvećih zločina i zbog toga je krajnje vreme da oni koji vode ovu zemlju da se urazume, da zastanu i da poslušaju glas sopstvenog naroda koji im govori da žele da poštuju Ustav Srbije i da žele da ostanu da žive u sopstvenoj zemlji.
Umesto da vodi rat protiv svog narodna, vlast treba da raspiše izbore po Ustavu Republike Srbije.
Sutra u Briselu Aleksandar Vulin slobodno može da promeni košulju, jer, hvala Bogu, Srbija nije sahranjena. Bojkotom izbora na Kosovu i Metohiji sahranjen je Briselski sporazum.

Reč ima narodni poslanik Vesna Jovicki. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje danas upućujem ministru Aleksandru Antiću.
Građani Srbije su imali prilike da se putem medija upoznaju sa problemima sa kojima su se suočili stanovnici mesta Neštin i Vizić od kada je Republika Hrvatska, znači od 1. jula, ušla u EU.
Ova dva mesta pripadaju opštini Bačka Palanka, ali se nalaze na Sremskoj strani, dok su sva ostala mesta opštine na Bačkoj strani i deli ih Dunav. Jedina komunikacija koju ostvaruju realizuje se preko mosta na Dunavu, koji jednom polovinom pripada Republici Hrvatskoj, a drugom polovinom Republici Srbiji, što znači da se nalazi na državnoj granici.
Ulaskom Republike Hrvatske u EU, režim prelaska granice je pooštren, tako da naši građani kada prelaze most moraju da pređu u jednom pravcu četiri pasoške kontrole. Vreme prelaska je produženo. Otežan je ili potpuno onemogućen promet robe ili transporta.
Deca, njih oko pedesetak, od toga 38 učenika osnovne škole od petog do osmog razreda, ostala su srednjoškolci, svakodnevno prelaze granicu uz punomoć roditelja i nije sigurno da li će stići na vreme na nastavu.
Stanovnici ova dva mesta na pregled kod lekara mogu da odu u dom zdravlja u Bačku Palanku ali se moraju vratiti bez lekova, jer ih ne mogu preneti preko granice i moraju čekati da im budu doneti skelom preko Dunava.
Kola hitne pomoći takođe redovno prelaze granicu, kao i sva ostala vozila. Znači, nekad moraju da čekaju i po pola sata za prelazak, pa ne moram reći šta onda to znači pacijentima kojima je hitno potrebna pomoć.
Ovakav način življenja može dovesti do toga da se stanovnici sa ovog pograničnog područja počnu iseljavati, što se i dešava, dovesti zatim do gašenja i poljoprivrede i bilo koje druge proizvodnje i do ekonomskog propadanja ovog kraja.
Na ovaj način problem građana Bačke Palanke postaje širi i ozbiljniji i prevazilazi i lokalne okvire, ali i mogućnosti rešavanja na lokalnom nivou.
Činjenica je da je osnovni problem nepostojanje druge komunikacije koja omogućava građanima da svoja prava ostvare bez dodatnih problema.
Opština Bačka Palanka je pokrenula inicijativu za gradnju novog mosta preko Dunava. Ministru je poznat ovaj problem i u tom smislu bilo nekih aktivnosti, ali ovom prilikom želim da pitam da li će ministar i nadležno ministarstvo, a i Vlada preduzeti neophodne mere kako bi došlo do izgradnje novog mosta, čime bi se olakšao ne samo život stanovnika ova dva mesta, nego bi se uspostavila i nova fizička veza između Bačke i Srema, jer je ovo važno ne samo za stanovnike Bačke Palanke, nego ima mnogo širi značaj i za Vojvodinu i za Republiku Srbiju.
Takvom saobraćajnom vezom bi omogućili žiteljima opština Bača, Odžaka, Sombora, Subotice i drugih opština da transport roba i usluga obavljaju efikasnije, ekonomski jeftinije, da ne idu preko Novog Sada i Fruške Gore, čime se povećavaju troškovi i transporta i vremena, ali isto tako bi povezali državljane Republike Srbije sa pripadnicima našeg naroda u Republici Srpskoj. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije. Stigao je budžet konačno i pred poslanike u samu Skupštinu i mislim da je pravo vreme da otvorimo i tu temu.
Kao i uvek kada se Predlog budžeta gleda, dovoljno je, da biste shvatili u kolikom glibu je ova zemlja i zato to pitanje postavljam predsedniku Vlade, pogledati prvih nekoliko strana Predloga budžeta – generalne prihode, generalne rashode.
Zato je moje pitanje predsedniku Vlade – zar nije bilo poštenije i jednostavnije njemu, toj Vladi i vladajućoj koaliciji da nam praktično predloži privremeno finansiranje tamo negde do marta sledeće godine, a da u međuvremenu kao ljudi odemo na izbore posle ovih završenih poslova koji su bili neodložni i zbog kojih izbora do sada nije bilo i da probamo početkom 2014. godine da napravimo normalan budžet? To je za ovu zemlju mnogo zdravije, nego što smo dobili budžet koji je konzervacija postojećeg stanja u kome se ništa nije promenilo u odnosu na 2013. godinu, gde ćemo potrošiti 10 milijardi evra, a toliki je budžet za 2014. godinu, gotovo u cifru 10 milijardi evra, a da zapravo ne bude pokrenuta nijedna ozbiljna reforma u ovoj zemlji.
Moje pitanje za predsednika Vlade je, kažem još jednom, potrebno je da sada otvorimo tu raspravu, a ne kada budžet dođe na samu plenarnu sednicu Skupštine – kome će građani Srbije u 2014. godini platiti gotovo 90 miliona evra iz budžeta za aktivirane garancije? Koja su to javna gubitaška preduzeća i koji su to krediti koji ta preduzeća ne mogu da vrate?
Drugo pitanje za predsednika Vlade je kako se oseća kao predsednik Vlade zemlje koja će u sledećoj godini vraćati kredite sa kamatnom stopom koja je 5 – 8 puta veća nego što je projektovani rast BDP u 2014. godini?
Šta je ostalo u tom predlogu budžeta od onih obećanja koje je predsednik Vlade ovde pre samo dva meseca obećao narodnim poslanicima? Kako je moguće da će poskupeti sve, od mleka do svih drugih oblika hrane, od knjiga preko ogreva, preko hotelskih usluga do kompjutera, a da deficit budžeta u 2014. godini bude identičan kao što je bio planirani deficit u 2013. godini?
Kako je moguće da nijedan reformski predlog zakona uz ovaj Predlog budžeta ne dolazi u Skupštinu? Nama je očigledno, ali mislim da javnost i Srbija to treba da prizna i predsednik Vlade ove zemlje, da u ovako uspostavljenoj, u ovako skrojenoj vladajućoj koaliciji, ne postoji unutrašnja spremnost za ozbiljnije reforme, ali onda pošteno društvu reći ko sprečava te reforme.
Ko sprečava početak reforme PIO fonda, već 2015. godine? Jel to jedna partija u Vladi ili je ta partija izgovor drugima da se u te reforme ne ulazi? Jel posao političara u ovoj zemlji, pa i predsednika Vlade da gleda kako se ministri i direktori javnih preduzeća preganjaju u medijima ili da kaže zašto kao predsednik Vlade, nominalnim makar lider te vladajuće većine u Vladi, nije spreman, ne želi da tu situaciju preseče?
Predsednik Republike šalje poruke iz Moskve, ministarka energetike se čudi kako je moguće da zastare neke prijave? Neki drugi delovi Vlade isto to rade u nekim drugim preduzećima. Direktor „Železnice“ mi dostavlja pismo u kome kaže da je normalno da je bio u Vrbasu nekoliko dana pred izbore. Polupismeno Ministarstvo spoljnih poslova ratuje sa svojim bivšim dojučerašnjim ambasadorom. Kada raspisuje konkurs za radna mesta to ne uradi javno, jer navodno nema para.
U takvoj atmosferi mi treba da usvojimo budžet za 2014. godinu. Kome ide 90 miliona? Zašto nije pipnuta nijedna ozbiljna reforma? Koliko će biti veći javni dug na kraju 2014. godine i da li će zapravo biti učinjeno ono što je jedini spas za zemlju u ovom trenutku da izdržimo kako tako do početka proleća sa ovim budžetom uvećanim za stopu inflaciju u odnosu na prošlu godinu, a da onda idemo na izbore i probamo da napravimo političku snagu u ovoj zemlji koja je sposobna da obavi reforme kojih nema u ovom predlogu budžeta. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da se u Srbiji od prvog dana formiranja ove Vlade podstiče i generiše nasilje. Od prvog dana rada ove Vlade koji je svoj mandat započela opštom amnestijom, nasilje napreduje. Ono napreduje i prožima sve pore našeg društva, tako da je u Srbiji vladavina prava zamenjena vladavinom nasilja.
Nažalost ta poplava nasilja udružena sa prostačkim primitivizmom kojim se građani Srbije zapljuskuju svakog dana sa partijskih medija i glasila daje svoje zastrašujuće plodove.
Nema segmenta našeg društva koji ovog trenutka nije kontaminiran nasiljem. Izbore nažalost, ne dobijaju više kvalitetne ideje, već kvalitet mišića nabildovanih siledžija i kvalitet kalibra pištolja zadenutih za pojas. Kratak je bio put od otmice članova DS u Vrbasu do zastrašujućeg nasilja na Marakani i na lokalnim izborima na KiM.
Tako to izgleda u Srbiji u državi u kojoj tužilaštvo ne reaguje kada se kidnapuju članovi DS u Vrbasu. Tako to izgleda kada siledžije, batinaše i revolveraše u Vrbasu predvodi čovek koji je identifikovan u policiji i koji se zove Zoran Milojević Zelja, koji činovnik i savetnik u Vladinoj Kancelariji za KiM. Tako to izgleda u državi u kojoj taj isti činovnik sedi pored Aleksandra Vučića na svim mitinzima SNS na KiM. Tako to izgleda kada DS u Novom Sadu organizuje protestnu šetnju protiv porasta zastrašujućeg nasilja, a aktivisti i članovi SNS dođu da provociraju nasilje, ne bi li Novi Sad iz kulturne prestonice pretvorili u prestonicu straha i nasilja.
Upornim izbegavanjem da otvorite debatu o ovom narastajućem zlu, upornim odbijanjem da pokrenete izradu strategije o borbi protiv nasilja, ova Vlada je raspalila plamen mržnje koji više ne gori samo na jugu Marakane. Svaka škola, svako školsko dvorište, svako igralište ima ovog trenutka svoj sever i jug na kome besni požar nasilja. Vlada taj požar nasilja gasi benzinom.
Atmosfera paničnog straha ponovo vlada među građanima, a pre svega među roditeljima. Roditelji više nisu srećni kada im dete dođe iz škole i donese petice, nego kada se vrati živo, zdravo i nepovređeno. Nažalost ova Vlada koja je kapitulirala pred nasiljem otkazivanjem Parade ponosa, koja nije obezbedila uslove za normalno održavanje izbora u Vrbasu, sada hoće da za 45 minuta zavede red na severu KiM. To želi prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji nažalost poziv za povratak naših snaga bezbednosti ne upućuje diplomatskim putem, nego kako danas vidimo putem medija, zarad jeftinog reklamerstva i demagogije.
Pri tome ministar Aleksandar Vulin kaže da je to prvi činovnik, prvi član Vlade koji upućuje poziv međunarodnoj zajednici da dozvoli povratak naših bezbednosnih snaga na KiM.
Pitam obojicu i Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina – šta ih je sprečavalo da takav poziv upute 1999. godine kada je gorela i Metohija i Kosovo? Što taj poziv nisu uputili juna i jula 1999. godine? Zašto red na KiM nisu zaveli od 1991. godine do 1999. godine? Danas se izbori u Kosovskoj Mitrovici ne bi održavali po nekim drugim zakonima, već bi se tu birali poslanici za srpski parlament po važećim zakonima.
Moram da ih pitam zašto nisu pozvali bezbednosne snage jula 1999. godine kada se punila žuta kuća, a kada je Marko Jakšić ostao kod svoje kuće? Šta god mislio o policiji Marka Jakšića, ne mogu kao poslanik da ćutim i spustim glavu dok se vrši progon narodnog poslanika Marka Jakšić.
Ne trebaju meni aplauzi, dovoljna mi je mirna savest. Pozivam i vas da imate mirnu savest i da ne dozvolite da se kosovski čvor i dalje plete i vezuje i da vi budete u njemu, jer će vam biti omča oko vrata. Ovo pitam u ime naših poslodavaca, građana Srbije, kada ćete zakazati sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za bezbednost? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovani građani Srbije, imam pitanje za predsednika Vlade gospodina Dačića.
Naime, svedoci smo užasnog vikenda kao što smo i videli iz nekoliko već prethodnih obraćanja narodnih poslanika. Neki kao da nisu ni primetili u postavljanju pitanja šta se događalo u Srbiji prethodnog vikenda. Nasilje na stadionima se ponavlja i ono što je još gore je ono što se dogodilo u severnoj Kosovskoj Mitrovici, na severu AP KiM, nasilje i narušavanje onoga što su interesi države Srbije i interesi srpskog naroda.
Jasno mi je još od slučaja Uroša Mišića da je u Srbiji moralo ranije da se krene sa žestokim obračunom sa svima onima koji koriste nasilje, bilo da se radi o navijačkim grupama, bilo da se radi o politici. Nažalost u Srbiji su neke druge stvari uvek dobijale prioritet i kod nekih ranijih vlada, a ne ovo što može svima nama da nanese ogromnu štetu kao državi i u narednom periodu.
Nasilnici i promoteri nasilja po mom mišljenju moraju da budu kažnjavani. U Srbiji se zna ko su oni. Vidi se svakog dana, razne Kačavende, Artemije i Artemijevci, razni „Obrazi“, navijačke grupe, „Naši“, „Dveri“ itd.
Ljudi koji ne vide dalje od svog nosa i koji bi u 19. veku bili retrogradni a kamoli danas. Politički otac, inspirator tih i takvih je Vojislav Koštunica. Sujetni čovek u godina koji je sada samo u stanju nažalost da nam napravi štetu. To sam govorio 2008. godine u stranci do 2010. godine kada su me zbog takvih reči izbacili, hvala Bogu, ali iz dana u dan se dokazuje da je to tačno. Za sve što se događalo na severu Kosovske Mitrovice je kriv Vojislav Koštunica. Dokaz i izjava o tzv. posmatračima ispred škole. Znači, čuli smo da su posmatrači onih koji su pozivali na bojkot bili na biračkim mestima. Šta će posmatrači na tim biračkim mestima? Koji su to posmatrači? Videli smo na snimcima. Ni jedan nema vrat i svaki ima manje kose od mene na glavi. To su takvi posmatrači bili. Šta su oni radili sa tim ljudima tamo? Naravno da su ih ubeđivali da bojkotuju izbore i da ne izađu na te izbore.
Bojkot nije uspeo, bez obzira na sve ovo što se čita. Srbi su izašli na izbore. Ispod Ibra živi duplo više Srba nego u četiri opštine severnog Kosova. Izlaznost je tamo preko 60%. Možda i 100% što se tiče srpskog življa, jer je birački spisak, to je isto jedan od rezultata ovih izbora, očigledno napumpan od strane vlasti u Prištini, jer on kaže da ih ima 1.700.000, a poslednji popis je govorio 1.800.000. Zahvaljujući tome, pa i rezultatima na severu Kosova, zajednica srpskih opština će biti formirana onako kako Briselski sporazum to predviđa. Oni koji su bili inspiratori ovoga će svakako nestati sa političke scene Srbije i biće kažnjeni od strane građana Srbije.
Ne treba se pozivati na narod u svakoj situaciji, ako narod iza tebe ne stoji, a to svi izbori pokazuju, pa i ovo što se desilo u nedelju. Ponavljam, građani srpske nacionalnosti su izašli na izbore na KiM. Nisu u nekoliko opština severa u tom broju u kojem su trebali, jer su bili obmanuti i zastrašeni. Čak su i među Albancima pobedili oni koji su za dogovor i razgovor a ne za rat, a kod nas oni koji pozivaju na nasilje nikada nisu spremni bili niti da brane državu na taj način na koji trebalo u ranijem periodu.
(Predsednik: Vreme.)
Moje pitanje za predsednika Dačića je – da li će država prestati da kalkuliše i početi ozbiljno, bez obzira da li je upitanju kalkulacija ili neefikasnost, one koji su neefikasni da smenjuje i da počne da se obračunava sa nasilnicima koji nanose štetu državi i narodu? Hvala.