Molim kolegu da se ne obraća direktno.

Izvinite, moja greška.
Dakle, upravo kao neko ko dolazi iz prakse i ko se bavi ovim u krivičnom odeljenju Višeg suda, kažem vam da je ovo loš trenutak da mi vratimo u nadležnost višeg suda, zloupotrebu položaja odgovornog lica, kada su upravo viši sudovi sve preneli zato što su se oglasili zaista nenadležnim osnovnim sudovima.
Naravno da ne treba da zatrpavamo osnovne sudove novim predmetima, ali u ovom slučaju će postupci duže trajati. Znači, nećemo doći do pravde. Dakle, neće oni koji su okrivljeni moći da iskoriste svoje pravo da potvrde svoju nevinost ili neće moći javna optužba da dokaže njihovu krivicu i to je ono što sam ja rekao.
Znate kako, jedno je čitanje obrazloženja svih ovih zakona, koji naravno da će biti pozitivni, da će zakonopisac to na pozitivan način da iznese, a drugo je sasvim u praksi. Ni na jedan način u ovoj diskusiji nisam hteo da budem zlonameran, nego upravo da ukažem na sve ono što možda može da doprinese da imamo bolji i uređeniji sudski sistem. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani kolega, i ja imam dovoljno prakse, pošto sam ja bila sudijski…
(Predsednik: Molim vas, nemojte da se obraćate narodnom poslaniku.)
Izvinjavam se.
Navedeno je da sam obrazlagala zakone koristeći obrazloženja Ministarstva pravde, što apsolutno nije tačno.
Neko sam ko je bio sudijski volonter i dobro znam kako funkcioniše osnovni i viši sud. Bila sam volonter Okružnog suda u Novom Sadu, zatim Višeg suda, a sada sam advokat i dovoljno prakse smatram da imam da pričam o ovoj temi.
Neko ko je sudijski pomoćnik ne vidim kako može da bude poslanik ako pričamo o neutralnosti i nezavisnosti suda. Hvala vam.
(Marko Milutinović, sa mesta: Replika.)

Sada već nemate osnov. Nije se odnosilo na vašu diskusiju. Gospođa Pilja je govorila o svojoj diskusiji. Ona je govorila da nije koristila bilo kakve argumente i iznela je nešto što smatra da je njeno mišljenje.
Dakle, zaista mislim da nemate osnova.
(Marko Milutinović, sa mesta: Dajte mi reč.)
Daću vam reč da čujemo o čemu se radi. Izvolite.

Nijednog trenutka kada sam rekao – čitati obrazloženje, nisam mislio na koleginicu, nego sam mislio uopšteno, zaista.
Kao sudijski pomoćnik imam status državnog službenika, što je ministar juče u svom izlaganju i rekao. Imam pravo. Nisam nosilac sudijske ili javnotužilačke funkcije pa da ne mogu da budem narodni poslanik, već sam državni službenik i tu nema one nespojivosti tih funkcija. Ja sam na mirovanju u Višem sudu u Beogradu i kada mi prestane ovaj mandat mogu da se vratim. To je apropo onoga što zakon omogućava i dopušta i dalje važeći zakoni. Toliko o tome.
Ni jednog trenutka nikog nisam hteo da uvredim, niti smatram da zato što sam sudijski pomoćnik se razumem možda u advokaturu toliko mnogo. Ovo sam samo izneo kao nešto što je utisak i ono što se konkretno dešavalo u praksi, bez bilo kakve loše namere, upravo i jedino samo u cilju da naše pravosuđe bude što efikasnije, a ne da se ti krivični postupci dalje odugovlače i razvlače.
Svako ko je hteo lepo da me sasluša, mogao je da vidi da nema nikakve zle namere, već da samo želim da ukažem na jednu stvar koja naravno da dolazi iz prakse i to je moje obrazloženje toga zašto smatram da je bilo bolje. Priznajem, nisam stigao, nisam podneo amandman na taj deo. Podneo sam amandman vezano za drugostepenu nadležnost višeg suda. Nadam se da će svakome u ovoj Skupštini biti dopušteno da ukaže i da da neku kritiku iz najbolje moguće namere. Hvala.

Kao što vidite, svakome je dozvoljeno da ukaže na kritiku i to je jedna od stvari koje Narodna skupština mora da obezbedi svim narodnim poslanicima.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, juče nisam dobio od predsedavajućeg pravo na repliku, pa bi zbog toga iskoristio početak izlaganja da objasnim neke stvari koje se tiču juče izrečenih stvari vezano za pravosuđe u Vojvodini i generalno teme koje su juče doticane u diskusiji ovlašćenog predstavnika Srpske napredne stranke, a i malopređašnje izlaganje koleginice.
Da li gospodine ministre znate koliko opština u Vojvodini posle usvajanja ovog zakona neće imati ni sudsku jedinicu, ni sud? Reći ću vam – 40% opština u Vojvodini, neće imati ni sudsku jedinicu ni sud? Vaše zalaganje gospodo iz vladajuće koalicije da prihvatite ovaj zakon koji će praktično prepoloviti broj opština u kojima će građani moći da ostvaruju pravo na pravdu, treba da stavi znak pitanja na to da li je ovo politički dokument, odnosno partijski, ili on treba da popravi stanje u pravosuđu?
Prema ovom predlogu zakona po mreži sudova Bač, Srbobran, Plandište, neće imati ni sud ni sudsku jedinicu, Sečanj, Nova Crnja, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Temerin, Titel, Alibunar, Kovačica, Irig, Pećinci, Ada, Kanjiža, Apatin, Odžaci.
Ministar je juče govorio razne razloge koji su opredelili predlagača zakona za činjenicu da bi neka opština trebala da ima sud. Pominjani su i geografski i atmosferski i svi drugi razlozi. Neke opštine imaju veći broj snežnih dana nego druge, itd, itd. To sve razumem, ali, uzmite primer jedne opštine u Vojvodini, Bački Petrovac, koja kroz istoriju je uvek imala sud, koja je opština sa 70% manjinskog stanovništva, slovačkog stanovništva, koja je ne tako blizu Novom Sadu i čiji građani neće moći ostvarivati na adekvatan način svoja prava na upotrebu jezika i pisma u drugoj opštini. Trebalo bi da čujem od ministra, zbog čega ta opština, kao i neke druge opštine u Vojvodini, poput Ade, Kanjiže, itd, nemaju ni sudsku jedinicu?
S druge strane, uvaženi ministre, kada govorimo o donošenju zakona, obično govorimo o nekim materijalnim izvorima prava koji utiču na stvaranje normativnih akata, odnosno zakona. Kakvi su sada društveni uslovi u kojima ovaj zakon nastaje? Znamo kakvo je pravosuđe danas, da je ono prilično neefikasno, da je u dobroj meri nezavisno, to naravno ide na dušu vladajuće koalicije, da ovi zakoni ne daju odgovor na takvo stanje, odnosno iz njih ne vidimo da će popraviti takvu situaciju. Oni su, kao što je juče rekao moj kolega Stefanović, pre svega kozmetički i tehnički. Bave se nekom matematikom, gde postaviti sud, a da to bude povoljnije za nosioce vlasti u toj opštini, gde ukinuti sud, ali odgovor na ova pitanja ne vidim u ovim zakonima. Zbog toga Demokratska stranka ne može da ih podrži.
Kako povećati efikasnost u sudovima, kako povećati nezavisnost, kako utvrditi da li sudije vrše svoju funkciju na adekvatan i zakonit način, jer u zakonima koji su usvojeni u prethodnom periodu, koji ste vi kritikovali, odnosno predstavnici poslaničke grupe koja pripada istoj stranci, u tom periodu je postavljen sistem, postavljena su merila za ocenu rada sudija.
Da li smo kroz ove zakone bolje definisali ta merila da sudija recimo, kome zastari predmet, kao što je zastareo predmet za slučaj Bajatović, juče je vaša ministarka kritikovala pravosuđe, kroz kritiku pravosuđa, kritikovala je i vas. Ona ne može da dođe k sebi, kako je zastareo slučaj za prekršaj koji je podnet protiv njenog direktora.
Kako je zastareo gospodine ministre slučaj „Jugoskandik“, odnosno Jezdimira Vasiljevića i niz drugih, ovo su samo medijski poznati slučajevi? Šta ste učinili na tom planu da unesete u ove zakone, a da se takve stvari ne dešavaju?
Pošto će i moje kolege govoriti detaljnije o ovim zakonima, smatram da je nedopustiv uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na treći nivo, ili stub vlasti, sudske vlasti da se to vidi i kroz medijske nastupe predstavnika izvršne vlasti na reči izgovorene za govornicom u Narodnoj skupštini, gde se unapred neko proglašava krivim, iako prezumpkcija nevinosti postoji kao osnovno načelo.
Sa druge strane, ministre, rekli ste juče nepoznavanje zakona škodi, odnosno kako se to na nekim godinama pravnog fakulteta uči, ignoracija juris nocet. Ne odnosi se to samo na građane koji treba da poznaju zakon i ako ne poznaju, to se štetno odnosi na njih. Ignoracija znači ignorisanje, zanemarivanje, zanemarivanje zakona i zakonitosti škodi i ako je ono učinjeno od strane vlasti, u smislu neomogućavanja pravde, brze i efikasne pravde.
Jutros je gospodin Milivojević govorio o nasilju, o činjenici da postajemo zemlja sa sve više krivičnih dela iz oblasti nasilja, da smo imali Zakon o amnestiji. Da li smo napravili dobar uvod u jačanje pravne države, donošenjem tog Zakona o amnestiji i da li sada sa ovim zakonima koje stavljate u skupštinsku proceduru, ispravljate tu grešku, ili pravite izmene radi izmena koje neće doneti ništa bolje srpskom pravosuđu i pravdi. Hvala.

Ministar Selaković.

Hvala uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista pažljivo prateći diskusiju, trudim se da reagujem onda kada se u nečijoj diskusiji pomenu zaista grube i notorne neistine. Upravo je u prethodnom izlaganju izneto, nadam se ne namerno, nekoliko takvih notornih neistina.
Nije mi jasno kako to neko ko se zalaže za nezavisno sudstvo, očekuje od izvršne vlasti da ispituje zašto je nešto zastarelo, a zašto nije. Ako gradimo sistem nezavisnog sudstva, onda smi oni koji pravosuđem rukovode treba da ispituju zašto se u nekom postupku sudskom, nije postupalo, onako kako je to trebalo da se radi.
Ako se to očekuje od predstavnika izvršne vlasti i da to uradi predstavnik izvršne vlasti, isti oni koji se danas pozivaju na nezavisnost će skočiti sa primedbom i pridikom da je to udar i atak na nezavisno pravosuđe, ili je udar i atak na nezavisno pravosuđe, kada reagujete u slučaju kome vama ne odgovara, a u slučaju kada odgovara, to nije atak na nezavisno pravosuđe.
Koja je notorna neistina izrečena? Notorna neistina je da se u prethodnom periodu doneta merila za ocenu rada nosilaca pravosudnih funkcija. Apsolutno neistinito ili neko možda smatra da je merilo političke podobnosti, merilo koje je doneto u prethodnom periodu, pa kada je ono narušeno…
(Narodni poslanik Janko Veselinović, dobacuje s mesta.)
Nisam ni rekao da je to niko rekao, a molim vas da mi ne upadate u reč, kao što ni ja ne upadam vama.
Dakle, merila za ocenu rada sudija i tužilaca nisu doneta. Neka su donošena pre nešto više od desetak godina, imala su smisla iz toga ugla gledano samo da je sprovođen Zakon o lustraciji, a pošto ni to nije činjeno, onda ni ona nisu imala smisla. Poslednja efektivno primenjivana doneta su, ako se ne varam, početkom devedesetih. Godine 1993. Možda ste mislili na njih? Ne znam. Opet, apelujem na vas da budemo racionalni i da budemo iskreni. Vi sad kažete da je radna grupa koja je formirana, i koja je uspostavila merila i koja je čak dala predlog, koji u 95% sadržan u ovom predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, da je odlučivala po političkoj podobnosti koje gde na vlasti, pa navodno dolazi do uspostavljanja osnovnog suda.
Ni jedan predlog nije savršen, ali dokazaću vam da ovo trenutno stanje, po važećem zakonu iz 2008. godine je u nekim stvarima bilo prožeto velikim suprotnostima bez nekog vidljivog razloga.
Evo, recimo, pomenuli ste da će opština Sečanj ostati bez sudske jedinice. U opštini Sečanj za godinu ima predmeta za 1,01 sudiju. Dakle, posla za jednog sudiju i zbog toga postoji sudska jedinica. Prateći priliv predmeta osnovano možemo da tvrdimo da već naredne godine neće biti ni za jednog celog sudiju predmeta. U isto vreme imate opštinu Golubac u kojoj i po važećem zakonu apsolutno ne postoji ni sud ni sudska jedinica, ništa, u kojem ima predmeta za više od dvoje sudija.
Nabrojali ste recimo da u Baču neće biti ničega. Niste hteli da kažete da ovaj zakon predviđa da se osnuje jedan osnovni sud za područje opština Bač i Bačka Palanka. Hoćete da kažete da je ljudima bilo bliže da iz Bača putuju u Novi Sad nego u Bačku Palanku? Verujem da to neće podržati niko od građana Bača jer vrlo dobro zna koliko je Bač udaljen od Novog Sada, a koliko od Bačke Palanke. U jednoj stvari ste rekli nešto što je istinito. I ja ću to bez problema da kažem, jer ja kažem i kada poslanik kaže nešto sa čime se slažem i što mislim da je dobro, bez obzira iz koje poslaničke grupe i partije dolazi. To je jednostavno jedan princip koga se držim. Ne razumem gledišta onih koji tvrde da samo što se nebo nije srušilo na nas, provalila se zemlja i cela Srbija otišla u ponor, a često znaju tako da prikazuju trenutno stanje. Mene hrabri to što je svaki put posle takvih diskusija, makar u nekim stvarima koje se kritikuju na takav način stanje bolje, pa izgleda postoji neki odnos između te kritike, razvoja situacije.
Ali, rečeno je – ne vidimo da će ovi zakoni odgovoriti na najveće probleme srpskog pravosuđa. To je sasvim legitimno. Zbog toga što neko ne vidi, on je u opoziciji, a onaj koji vidi je u vlasti. Imamo svoje politike. Razlikujemo se. Svako dobije priliku da utiče na smer kojim će se država kretati i da uređuje institucije i stanje u društvu onoliko koliko je u njegovoj nadležnosti.
Koju ste istinu rekli, govoreći o Bačkom Petrovcu? Bački Petrovac kao mesto koje, hajde možemo ga nazvati, je neka vrsta prestonice naših sugrađana slovačke nacionalnosti, mesto koje za njih ima istorijsku težinu jer su se u Bačku prvo Slovaci doselili, u Bački Petrovac. Uveren sam da su ovde podneti amandmani i da je to činilo nekoliko poslaničkih grupa i to apsolutno podržavam. Videćemo u raspravi u pojedinostima, ali da ne govorim sada u pojedinostima. Neki od poslanika su govorili u načelu, jer jeste rasprava u načelu.
Kažete – koliko opština u AP Vojvodini neće imati ni sud ni sudsku jedinicu, pa onda navodite – Srbobran, Plandište, Bački Petrovac, Ada, Kanjiža, Sečanj, Žitište, Alibunar, Odžaci, Apatin. Niste naveli i Beočin koji nikada nije ni imao sud. Naveli ste Irig, a Irig nikada nije imao sud i tu je izuzetno nizak broj predmeta. Moram samo da vam skrenem pažnju na nešto što mislim da je veoma bitno. Predlog koji je sadržan u Predlogu zakona, a tiče se Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gotovo u identičnom obliku je prosledio deo radne grupe koji radi u sudovima i tužilaštvima na području novosadske apelacije još u vreme vršenja funkcije predsednike Apelacionog suda pre devet meseci. Prethodni vršilac funkcija Apelacionog suda je čovek koji je bio na čelu te podgrupe, koji je gotovo u identičnom obliku sačinio ovo. Na osnovu čega? Rukovodeći se primarnim razlozima, a to je broj predmeta, funkcionisanje pravosuđa, racionalizacija njegovog rada i činjenje znatno efikasnijim. Ministarstvo je taj predlog prihvatilo i inkorporiraloga u Predlog zakona i donelo ga pred narodne poslanike.
U ovim stvarima se na prvom mestu najviše pitala struka. Drago mi je da u svakoj situaciji gde možemo da dovedemo stvari u to stanje da se najviše pita struka, a imam osećaj da se sada u ovoj materiji pitala struka više nego što se pitala u nekom drugom periodu, koji god da je, i cilj nam je da se svaki put sve više i više struka pita u ovakvim stvarima, došli smo do ovakvog predloga rešenja. Neko se eventualno sa tim ne slaže. Ima pravo da se sa tim ne slaže. Ako je narodni poslanik da putem amandmana utiče na izmenu onoga što je predloženo i to je legitimno i uvek će takav način rasprave doživeti podršku sa naše strane.
Još jednom želim da pomenem nešto što sam govorio juče i bilo bi dobro kada biste to zaista shvatili, a ne samo birali reči kada ministar nešto govori pa vam se dopadne, pa to citirate, a kada vam se ne dopada ne citirate. To je legitimno. Dakle, tamo gde neće biti sudske jedinice, a ima posla za suđenje, ne u toj meri i tog nivoa da tu može da se plaća i postoji sudska jedinica, obavljaće se suđenja. To građani treba da znaju. Naročito u mestima koja su prilično udaljena od mesta suda. Ovaj zakon predviđa znatno manji broj mesta koja će biti mnogo udaljena od sedišta suda u kojima ne postoji sudska jedinica. Bolje su povezane jedinice lokalne samouprave koje će biti upućene na sedište suda.
Još jednom da se vratimo na ono što je malo pre pitano. Ja to pozivam celokupno društvo, od narodnih poslanika do bilo kog ministra, do svakog građanina. Zanima vas zašto je neki predmet zastareo. Pitajte predsednika suda. Nemojte da očekujete da vam odgovore na takva pitanja daje onaj koji nema gotovo nikakve ili minorne nadležnosti u tom pogledu. Pitajte sudiju, pitajte predsednika suda. Uveren sam da svako od vas sudija, kada donese presudu, da iza te presude stoji i da nema nikakav problem da izađe pred kamere, da izađe pred novinare i kaže – da, doneo sam presudu iz tog i tog razloga. Ja mogu to da zadržim za sebe, ali ako je interes javnosti za neku odluku i zašto je odluka na takav način doneta, izvoli sudijo, izađi pred svoj narod, u čije ime sudiš, i reci – doneo sam tu odluku zato što je zakon propisao to, to i to, a moja dužnost je da primenjujem zakon.
Krajnji je populizam izaći i pitati ministra – ministre, a zašto ti je to zastarelo? Pa onda, kada to ovde čuje, iz poslaničkih klupa, bilo koji građanin s punim legitimitetom to može da pita bilo kog ministra, nevezano ko je danas, ko će sutra biti na vlasti.
Pomenuli ste jedan slučaj koji je zastareo, gde je čovek bio, ako se ne varam, četiri godine u pritvoru. Da li je to igde u svetu normalno? Četiri godine.
Još nešto, hajde, opet ću citirati jednog kolegu koji nije danas ovde, ali zaista je rekao juče veoma važnu stvar. Ovo je na liniji krajnje podmetačine, iako ja verujem da onaj ko je ovo rekao nije imao tu nameru i da je imao dobru nameru. Kaže – zašto Bački Petrovac nema ni sudsku jedinicu, pa građani neće imati pravo na službenu upotrebu jezika i pisma. Opet kažem, službena upotreba jezika i pisma se reguliše Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Postoji jasna volja i namera da se to pitanje definiše novim Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma i obavezali smo se, unoseći u Akcioni plan Nacionalne strategije za reformu pravosuđa da donesemo novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Da li građanin koji je pripadnik neke manjinske nacionalne zajednice ima pravo na vođenje postupka na svom jeziku? Naravno da ima pravo. Opet kažem, ponosan sam što u Republici Srbiji to pravo se ne uskraćuje.
Imamo nekih problema. Imamo problema, recimo, u kraju iz koga sam ja, u Raškoj oblasti, i o tome moram da pričam otvoreno. Tamo imamo problem zastoja velikog broja postupaka zato što jedan broj građana traži da se vodi postupak na bosanskom jeziku.
Neko je malo pre pomenuo Haški tribunal. Mislim da je Haški tribunal, a i Evropska komisija to pitanje na jedan vrlo racionalan način rešila. Oni to zovu jednim nazivom, sa kojim se ja ne slažem, tzv. BHS, ali su tvrdili da je reč o jeziku koji je svim učesnicima u postupku vrlo dobro razumljiv. Ja ću sa svoje strane uticati da se takav princip primeni i ovde, jer ćemo imati veliki problem u funkcionisanju uopšte sistema državne uprave i pravosuđa. Čak je i EU, prilikom ulaska Hrvatske u članstvo, identifikovala jezik koji je u njihovoj službenoj upotrebi kao jezik koji je u službenoj upotrebi i u Srbiji. Politički možemo da se razlikujemo, lingvistički mislim da je nepodeljeno mišljenje, da je u ovom trenutku to jedan jezik.
Da li problema postoji? Da, ali u ovom slučaju Bačkog Petrovca mislim da ne postoji i da neće postojati nikako.
Pričaćemo u raspravi o pojedinostima. Imam još nešto što bih rekao na ovu temu, ali još jednom imam obavezu da kažem – u prethodnom periodu nisu doneta merila i kriterijumi za ocenu rada sudija. Da jesu, mnogi problemi ne bi postojali i ne bi se sada postavljalo pitanje – zašto neko ko je vraćen, a ne treba da bude vraćen, ili neko kaže – zašto neko ko je izabran, a nije trebalo da bude izabran, je i dalje na toj funkciji?
Ali nije na nama, ni na narodnim poslanicima, ni na ministrima, ni na izvršnoj, ni na zakonodavnoj vlasti da ceni ko je podoban, a ko nije. Tu je Visoki savet sudstva, u ovom trenutku radna grupa za izmene i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, za izmene i dopune Zakona o Državnom veću tužilaca, radi svoj posao. Rok im je da u poslednjem kvartalu ove godine po Akcionom planu taj posao završe, da svoj nacrt zakona dostave ministarstvu, ministarstvo Vladi i uveren sam da će se to naći pred narodnim poslanicima, pa da ćemo moći i o tome da govorimo.
Rečeno je još nešto. Kaže – šta smo učinili ovim zakonima da se stanje popravi? Ima u ovim zakonima, koliko god neki smatrali da su intervencije kozmetičke i tehničke, opet kažem, ministarstvo je ovde sledilo rezultat rada radne grupe. Radnu grupu su činili renomirani stručnjaci iz pravosuđa, iz advokature, iz profesure, pa me čudi kako onda neko ostane slep kada je recimo u pitanju produženje onog roka zastarelosti za disciplinske prekršaje. Treba pogledati u prethodne tri i po godine koji je disciplinskih prekršaja u Visokom savetu sudstva zastarelo a koliko tek u Državnom veću tužilaca, koje je tek ove godine dobilo svoje disciplinske organe. Samo treba pogledati koliki je broj disciplinskih prekršaja protiv nosilaca pravosudnih funkcija zastareo. Ovde se taj rok produžava na dve godine i postavljaju se osnove da disciplinski organi ova dva nezavisna tela svoj posao rade mnogo bolje, da steknu bolje uslove za rad i se formiraju organi koji će se isključivo baviti ovim pitanjima. Zahvaljujem.