Član 106. i član 108.
Dakle, vi ste gospodine predsedavajući dozvolili ministru da u jednom momentu zaista izađe iz okvira i pristojnog i civilizovanog razgovora.
Mislim da ovo što smo čuli ovde danas je zaista ispod svakog nivoa i nije čak ni dostojno “Kombank arene“, a ne Narodne skupštine.
Mislim da, razumem ako neko je u situaciji da bude ministar u Vladi, da se bavi slovenskom antitezom, kao njihov predsednik, da se bavi „kolariću paniću“, sam se zapetlja, pa se otpetlja. Sam sebe pita, pa sam sebi odgovara. To nije replika, ali je činjenica, objašnjavam vam kontekst kako nam se ministar obratio.
On nije ministar za mere i metale i za vage, da on meri koliko ko ima podršku i koliko je jak i da nas vređa pri tome i ko ima manekenski osmeh. Ministar Selaković priča o manekenskom osmehu. Razumete, to ne može u Narodnoj skupštini.
Može da kaže da ne govorimo istinu, može da kaže da nije tačno to što kažemo. Može da kaže da grešimo, može da nas ispravi, može da da svoj argument, to razumem. Ali, da kaže da smo mi smešni, da nemamo obraza, da meri naše aplauze ovde, da mi govorimo besmislice.
Mi ne možemo da dajemo aplauz, šokirani smo onim što govorite ministre. Ja znam da vi volite jedan drugi obraz, ali nemojte na to da se podsećamo danas ovde.
Osnovna je stvar, umesto da ste izrekli ovakve kvalifikacije opoziciji, trebali ste građane da upoznate sa činjenicom da odluka Ustavnog suda ne završava proces po pitanju reizbora i da ispitate ko su vam te sudije koje ne smeju da vrše tu funkciju, a ne da govorite o troškovima. Koliki će biti vaši troškovi? Hvala.