Uvažena potpredsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema ničeg prirodnijeg za LDP da se snažno zalaže za svaki oblik zaštite svojine, bez obzira koji je to njen oblik. Ja takođe mislim kao i vi, gospodine Babiću. Čini mi se da se oni koji kradu ne zaustavljaju na javnoj svojini nego da se bave i privatnom svojinom. Ali, isto tako, nisam siguran da je to ključni generator ozbiljnih problema, dugova i neefikasnog upravljanja javnim preduzećima. Ali, o tome ćemo malo kasnije.
Razumem da imamo ozbiljne ekonomske veze sa Belorusijom, međutim, na dnevnom redu nije to, na dnevnom redu je jedna konvencija, međunarodni ugovor o pomoći u građanskim i krivičnim stvarima. Ako o tome govorimo, onda možda treba govoriti o onim drugim aspektima života u Belorusiji. U poslaničkoj grupi LDP sedi poslanik Miljenko Dereta kome je zabranjen ili mu je bio zabranjen ulaz u tu zemlju zbog toga što je tamo pokušavao da se bori za neke demokratske vrednosti.
Ako govorimo o ekonomskom delu, kad kažete da je 1,5% stopa nezaposlenosti u Rusiji, znate šta, gospodine Marinkoviću, znam i ja mnoge druge zemlje u kojima je stopa nezaposlenosti bila nula ili gotovo nula, pa to ništa nije govorilo o ekonomskoj snazi te zemlje. Kakva je ekonomska snaga Belorusije i ekonomska situacija u Belorusiji, mogli bismo da zaključimo tek u onom trenutku kada se ta zemlja otvori, kada izađe na neko normalno tržište, kada nema fiktivnu, punu zaposlenost i kada malo smanji tu svoju inflaciju koja je, uz našu inflaciju, u proteklim godinama bila najveća u Evropi.
Razumem ja da se zaključuju ovakve stvari, pogotovo u krivičnim stvarima, pogotovo u odnosu na zemlje koja ima ozbiljne probleme sa funkcionisanjem pravnog poretka pravne države, vladavine prava, vladavine ljudskih prava, ali nemojmo samo da pravimo heroje ili herojsku zemlju, primer demokratije od Belorusije. Neka slična zaboravljanja onoga što je suština života nas je u prošlosti odvela u vrlo problematične i političke projekte.
Sećam se vremena i pravljenja zajedničke države, pokušaja pravljenje zajedničke države sa Rusijom i Belorusijom, pa nisam siguran da je to bio najpametniji istorijski ili politički projekat. Ali, da se vratimo, ono što je suština ovog predloga, to su izmene krivičnog, delimične izmene Krivičnog zakonika.
Rekao sam na samom početku LDP ima razumevanja i naravno, od nas nikada ni u prošlosti ni u ovom trenutku nećete čuti nešto što bi bio demagoški ili populistički stav, nešto što su radile opozicione partije u ne tako davnoj prošlosti, da se mora biti protiv svega ili da se mora podržavati bilo kakav oblik anti-društvenog ili antidržavnog ponašanja ako se nekome učini da se od toga može napraviti politička korist.
Nadam se gospodine Babiću, da su sada svi izvukli te posledice, da činjenica, da ovim izmenama krivičnog zakonodavstva na neki način kako sami kažete pokušavate da pošaljete jasnu poruku da nisu dozvoljene recimo, blokade železničkih pruga, blokada saobraćaja da je to jedan načelan opšti stav, da to će podjednako važiti za radnike FAP-a iz Priboja, da podjednako važi za ono što se dešavalo ili se dešava u Kragujevcu u nekim drugim delovima.
Lično i LDP, mi mislimo, naravno, da se ostvarivanje jednog prava ne može ostvarivati tako što se krše prava drugih tako što se uništava imovina bez obzira da li je ona javna ili privatna tako što se ometa život drugih građana i u tom smislu je naša pozicija sasvim jasna. Međutim, kao pravnik i kao političar moram da vam ukažem na još jednu stvar, niko nikada nije rešio društveni problem čiji je uzrok ekonomski ili socijalni, ograničavanjem na izmene krivičnog zakonodavstva.
Kada je nešto masovna pojava, kada to proističe iz užasne ekonomske i socijalne situacije onda vam ovakva intervencija neće biti dovoljna. Vi ste u svom izlaganju pre svega govorili o pojedinačnim slučajevima i onim situacijama kada postoji neka vrsta organizovane kriminalne grupe koja se bavi krađama, koja se dalje bavi preprodajom toga itd, itd. I nije sporno da to treba sankcionisati, nije sporno da to treba strožije sankcionisati.
Samo mislim da preterujete kada govorite o kaznenoj politici kao sredstvu generalne prevencije. Svako ko se bavi kriminalnom politikom on će vam reći da su ti dometi vrlo, vrlo ograničeni. Oni su nešto veći kada se radi o incidentnim situacijama, kada se neko praktično kao zanimanjem bavi nekim krivičnim delima. Ako imate mnogo veći problem koji kod nas postoji, a krađa javnih instalacija onoga što služi javnim preduzećima ili generalno životu u zemlji, nije gospodine Babiću, samo posledica takvog organizovanog kriminalnog ponašanja. Ono je pre svega posledica doživljaja javnih preduzeća i javnog sektora kao ale i begove slame. I to svi znamo.
Kada gospodin Marinković govori o 2.000 zaposlenih u železnicama čiji je zadatak da se brinu o bezbednosti. Vi i ja znamo da je značajan deo tih krađa ne dolazi van tih preduzeća i van tih sistema nego iz samih sistema i iz samih preduzeća. Ovde decenijama generisana klima da u javnom sektoru svako krade ono što može da ukrade na svom nivou. Sa belim okovratnicima velikim poslovima oni koji su pri vrhu tog sistema, a oni koji su niže ono što svakog dana može sa tog posla da odnesu. To je klima koja je generisana. Za mene nema ozbiljne razlike između činjenica da neko ukrade deo ne znam deo železničkog ili nekog drugog voda i odnese i činjenica da neko ne uplaćuje doprinose ili poreze i doprinose radnicima koji tu rade.
Mi smo 20 i nešto godina na granici toga da napustimo robnu novčanu privredu i da se gotovo vratimo u vreme trampe gde svako uzima ono što može i onda pokušava da to utopi na nekom drugom mestu za neko drugo dobro koja mu je potrebna. U taj užas je ova zemlja skliznula pre dvadeset i nekoliko godina i ne može još uvek da se oporavi i da izađe iz tog užasa.
Naravno da mislim da je uvek bolje da izmene krivičnog zakonodavstva predlaže ministarstvo, odnosno Vlada. To su ozbiljne izmene, one se tiču celog sistema i to je uvek bolje. Ne zameram što je to učinjeno sada na ovaj način. Vi ste sami rekli da deo tih primedbi dolazi iz javnih preduzeća ili iz nekih javnih preduzeća. Mislim da bi možda na širi način te primedbe ili zahtevi bili obrađeni da je ministarstvo to radilo, da je Vlada to radila, pa da onda budu i ona preduzeća u kojima to nije. Sada to zaista ne govorim kao neku vrstu političke zamerke, nego to nisu samo direktori koji na neki način dolaze iz redova sadašnje vladajuće koalicije ili vaše partije. Zbog toga je ovog puta ušao problem železnice ili železničkog saobraćaja, nije ušlo nešto drugo što je takođe verovatno problem. To je dakle jedna vrsta zamerki.
Nisam takođe siguran da to uvek lepo zvuči kada neko kaže da moramo stvari da modernizujemo. Ne znam kako bi se te krađe koje postoje, recimo, na železnici smanjile, uvođenjem novih tehnologija. Kažem još jednom, to je uvek tako lepo reći i lepo zvuči, pa još tome dodati kako to otvara nove tehnologije, otvaraju nova radan mesta. Nisam siguran da je tako. Mislim da je uvođenje novih tehnologija, pa i u tome delu železnica, smanjilo broj radnih mesta. Ne mislim da je to nužno loše, samo dajte da budemo malo odgovorni kada vodimo politiku i da ne obmanjujemo ljude. Ne bavi se tih dve hiljade ljudi na železnici zaista obezbeđenjem nego su oni godinama, decenijama ubacivani u taj sistem, pa je u jednom trenutku bilo najlakše voditi i u sistemu obezbeđenja. Ko zna koliko u drugim sektorima tog preduzeća ili nekih drugih preduzeća ima sličnih slučajeva.
Zašto vam ovoliko govorim o potrebi šire akcije, Liberalno demokratska partija o tome neprestano govori. Vi i ovim kažete da je ključni problem koji otežava život građana i funkcionisanje ovih preduzeća ta direktna fizička krađa. Mi vam kažemo da to nije ključni problem. Ključni problem na višim nivoima upravljanja tih preduzeća. Zbog toga će, pretpostavljam, deo javnosti, pogotovo u ovom delu kada se govori o kažnjavanju za praktično sprečavanja železničkog saobraćaja, verujem, negativno reagovati. Zbog toga što onda ljudi imaju osećaj neke vrste nepravde, da se jedan kriterijum primenjuje za njih, a da tog kriterijuma nema kada govorimo recimo o izboru direktora javnih preduzeća ili kvalifikacijama onih koja ta javna preduzeća vode.
To sam ovde rekao pre 10-ak dana u jednoj drugoj raspravi. Znate, koliko bi jači argument bio prema tim nesrećnim radnicima iz Priboja, radnicima FAP-a, kada je prema njima upućen apel da se povuku. Koliko bi to sa više autoriteta bilo da podatke o tome kolike štete navodno ili stvarno trpe železnice iznosi neko drugi, neko kredibilniji, a ne onaj koji je danas direktor tih železnica. Meni je na poslaničko pitanje taj čovek odgovorio, čak nije ni potpisao akt. Svaka druga rečenica ima uzvičnike. Nemoguće je shvatiti šta tu uopšte piše. Zbog toga je ljudima teško da shvate kako se odjednom uvodi pravilo, kako se odjednom uvodi red. Još jednom vam kažem, podržavamo uvođenje reda, ali onda to mora da bude sveobuhvatno, na svim nivoima, u svakom segmentu.
Kako ćete reći – od sutra ne može da se zaustavi saobraćaj, a oni vam kažu prošao je 30. jun pre pet meseci, nema javnog konkursa za izbor direktora. Pa, i to je neko kršenje zakona, zar ne? Na njega niko ne reaguje krivičnim zakonodavstvom. Kakva je tu onda prevencija? Sećam se prošlog saziva parlamenta, profesor Mićunović, mnogi su ovde i u tadašnjoj opoziciji neozbiljno shvatili, nekoliko puta govorio o tome kakve su štete, kakve su povrede ljudi, koliko sistem ne može da radi zbog tih krađa koje se stalno dešavaju.
Samo vam kažem, hajde da probamo da smislim sistem koji će onemogućiti da se takve vrste zloupotreba, takve vrste krađa, takve vrste ugrožavanja javne svojine, a onda i privatne svojine dešavaju sistemski, da one potiču iz na neki način organizacije vlasti, upravljanja tim sektorima. Jer, ako to ne uradimo, stalno imam utisak da mi funkcionišemo na tom binarnom, jedan nula sistemu. Daj ličnu kartu preduzeća, nisi podneo ličnu kartu preduzeća. Nikad se na bavimo suštinom, a šta je u tim ličnim kartama. Sme da se blokira pruga, ne sme da se blokira pruga. Nikada suštinom
Još jednom vam ponavljam gospodine Babiću – kradu u tim sistemima svako na svom nivou i svako ono što može. To nije incidentna pojava. To je sistemska pojava. Zbog toga što ljudi nemaju utisak da će se nešto veliko u tom odnosu promeniti. Stalno imaju utisak da se najavljuje neka promena, a onda im neko na tom njihovom lokalnom nivou, to su uvek lokalni nivoi, onako malo namiguje, malo kaže – nema to veze. To je samo da ovo prođe i zbog toga imamo neprestano te probleme.
Dakle, za ove kriminalce koji se organizovano bave time, apsolutno se slažem, što veća kazna, ali u kaznenoj politici nije vam uvek problem raspon krivičnih sankcija. Problem je kako funkcioniše sistem, kako se presuđuje. Možda bi trebalo ovo da bude praćeno, ja bih ove zakone predlagao paralelno sa zakonom, sa jednom dobrom izmenom Zakona o radu.
Mi tu izmenu još uvek nemamo na vidiku. I danas vam kažem nećemo ni na toj temi biti demagozi i populisti. Ali bi vam taj zakon pomogao da se na normalan i ozbiljan način razdvoji rad od nerada i onih koji svoja mesta u tom javnom sektoru, javnim preduzećima, koriste da bi vršili ova krivična dela na koja vi ovde ukazujete svakodnevno na različitim nivoima. ovako je ova promena segment, nedovoljna, sa dobrom namerom.
Još jednom ponavljamo nećemo ni sada reći – izađite svi na ulice, izađite svi na pruge, blokirajte zemlju. To nikada nismo radili i nikada nećemo uraditi.
Ali, molim vas, potrudite se da, makar ljudima izgleda uverljiva namera države, da jednom zavede red, da jednom svojima bude sveta. Teško ćete objasniti ljudima koji uzimaju, kradu na tom nižem nivou da to ne rade, kada ta preduzeća naprave stotine miliona gubitaka godišnje, kada nikog nije briga gde ide naša nafta i gas. To mnogo ozbiljnije ugrožava živote i kvalitet života naših građana. Koliki su rasturi, koliki su gubici u tim sistemima, ne zbog poklopaca iz šahtova.
Ne možemo da onda dođemo i rešenje je, to sam danas video, svako ko ima neka potraživanja, onda će biti konvertovano u kapital, tako ćete imati nove blokade pruge i nove blokade puteva, jer će neko u tome videti neku svoju vrstu političkog interesa, pa u zavisnosti od toga kakva je lokalna sredina u tom gradu ili opštini podržavaće se, tolerisaće se ili će se zabranjivati štrajk.
Kada vam „Srbijagas“ za šest meseci bude vlasnik u 500 preduzeća u restrukturiranju, šta ćemo onda da radimo? Predlažem vam pošteniji pristup, s nama nikada nemate takav problem.
Ako će ostati nekoliko desetina hiljada ljudi bez posla u tim preduzećima u restrukturiranju, hajde da to otvoreno kažemo ljudima. Nemojte da im do poslednjeg trenutka pričamo – neće, neće, neće ostati, povezaće se, povezaće se, povezaće se staža, pa kada se to ne bude desilo, da onda imamo neke od ovih problema.
Monopol fizičke prinude države, a to je krivično zakonodavstvo ima smisla onda dok možete da ga sprovodite u faktički realnom životu. Kad prvi put niste u situaciji, potvrdiće to gospodin Selaković, kada prvi put niste u situaciji da to sprovedete izgubila je država i autoritet i kredibilitet i više od tog krivičnog zakonodavstva nema ništa.
Imate poslednjih nedelja situaciji u Srbiji gde policija stupa u neke štrajkove, blokade, štrajkove glađu, ne znam šta se sve dešava, jer se svakome u ovoj učinilo da je to moguće, da je to legitimno, da nema nikakve odgovornosti, da ako napraviš dovoljno jak pritisak da će neko politički popustiti i dati neku vrstu uglavnom palijativnog rešenja koje ne može da traje, koje uopšte ne može da se održi u životu.
Svaki put kada bez realnih para povežete staž ljudima, učinili ste im medveđu uslugu, kad tad će završiti na nekoj pruzi ili na nekom putu. To je pristup Liberalno demokratske partije. Još jednom kažem, imam razumevanja za nameru i za neka rešenja, Liberalno demokratska partija nikada neće biti protiv uvođenja reda, u tom smislu ovo razumemo i podržavamo, ali mislimo da je mnogo bolje bilo ponuditi celovit sistem rešenja, koji bi onda zaista funkcionisao u praksi.
Prolazili smo mi u prošlim mandatima kroz slične stvari, Liberalno demokratska partija je u prošlom sazivu ovog parlamenta uradila amandman, nismo uneli u krivično delo ovo izazivanje nereda i nasilja na sportskom događaju, uneli smo ovaj deo na javnom skupu i to nikada nije primenjeno. Ta norma je mrtva. Niko u nju ne veruje i onda nema prevencije, onda svako radi ono što hoće. Pravi nasilje i pravi nered. Kad vam toliko odstupi taj najoštriji mač, ako hoćete države, krivično zakonodavstvo od realnog života i realnih mogućnosti, onda se sistem raspada, a ne moram valjda nikog u ovoj zemlji da ubeđujem da je u tom smislu, opet ne kažem kao političko, nego kao generalnu opasku da se u tom smislu društvo ovde raspada. Ko ne razume da je osnov nasilja u svim drugim segmentima društva ono što se ovih dana dešava u Zemun polju, što klizi prema rasizmu, on ne shvata ni kako se može rešiti problem u celoj zemlji.
Na kraju se suoči sa nasiljem na stadionu na severu Kosova ili u bilo kom drugom segmentu života, a to nikada nisu sitni kradljivci šahtova. Oni koji to generišu i snage koje to generišu su mnogo gore i opasnije po društvo, gospodine Babiću ili gospodine Selakoviću, kako god hoćete. Hvala vam.
