Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, danas u parlamentu raspravljamo o tzv. trećem stubu bezbednosti u zemlji u kojoj se građani često plaše nažalost, i od onih koji treba da ih čuvaju jednako koliko i od onih lica od kojih treba da ih zaštite.
Mnogo je i jednih i drugih, često se tu ne zna ni jasna granica i linija ko je sa ove, ko je sa one strane zakona. Postoji realna opasnost da ta linija potpuno nestane. Možda je ovaj zakon prilika da se neke stvari konačno uvedu u red.
U sektoru privatnog obezbeđenja gotovo da ne postoji precizni podaci i to me i ne čudi, jer država ne zna čak ni šta ima u svojoj svojini, zašto bi onda znala i ko i na koji način treba da štiti njenu svojinu, a i svojinu svih građana Republike Srbije.
Pretpostavka je da se ovim poslom bavi između 25-60 hiljada ljudi. To je armija naoružanih ljudi i svakako veća od broja redovnih oružanih snaga Republike Srbije. Procena da oni raspolažu sa 50 hiljada komada oružja, dakle 50 tona opasnog gvožđa, a ako se ne varam prema podacima koji su mi dostupni MUP je tu negde sa brojem naoružanja, oko 53 hiljade. Tako da to dovoljno govori o čemu se radi.
Ljudi plus naoružanje plus određeni interes nas dovodi do jednog ozbiljnog tržišta vrednog prema nekim procenama gotovo 200 miliona evra, koje je potpuno neuređeno.
Čuli smo iz nekoliko diskusija da se ovim poslom bavi preko tri hiljade registrovanih firmi, a svi znamo da je ogroman broj i onih ne registrovanih koje pružaju ovakve usluge. U ovoj oblasti decenijama ne postoji gotovo nikakva regulativa, ne postoji ujednačen pristup, ne znaju se nikakvi uslovi i ne poštuju se pravila.
Zbog toga gotovo svakog dana čitamo u srpskoj štampi ko čuva beogradske splavove - ubice, policajci, kriminalci i vođe navijača, nabildovani momci koje zapošljavaju direktno vlasnici klubova, a za njih nije potrebna nikakva dozvola, uličari, bivši bokseri i dileri koji za 20, 30 evra pristaju da se tako ponašaju. Te grupe koje posluju drže posao sa narkoticima i to je jedino važno, a to da rade pod maskom obezbeđenja, to nije tajna.
Kao posledica svega ovoga imamo i ubistva, i nerede, i pucnjave, i česte zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja. Najčešće to čine fizička lica koja su angažovana od strane neregistrovanih organizacija ili pojedinaca.
Poistovećivanjem dužnosti službenog, privatnog obezbeđenja i fizičkih lica, uključujući i pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, izvan redovne dužnosti, ako i pripadnike raznih navijačkih grupa koji suprotno važećim propisima i po nepoznatom pravnom osnovu preuzimaju dužnost i obezbeđenje objekata, grubo se narušava ugled delatnosti privatnog obezbeđenja.
Da li zakon o privatnom obezbeđenju reguliše zabranu pripadnicima policije da se time reguliše? Da li se ta zabrana uvek poštuje? Svi znamo da to nije slučaj. Da li Zakon o policiji predviđa da ministar, odnosno vi, treba da propiše svojim aktom nespojivost pojedinih poslova koje treba da obavljaju pripadnici policije? Predviđa. Ali, takvi akti još uvek nisu doneti gospodine ministre.
Zbog toga nam se dešava da često policajci budu akteri mnogih nemilih događaja o kojima čitamo u štampi. Zato naše klubove mahom obezbeđuju pripadnici MUP, zato pojedini pripadnici MUP, kako se kaže, tezgare kao obezbeđenje splavova i kafića i za privatne poslodavce uteruju dugove i obavljaju druge prljave poslove. To rade na crno, kršeći sve zvanične policijske propise. To je armija od nekoliko hiljada ljudi, koja popodne i uveče skine uniformu i sa službenim oružjem hrli na druge poslove.
Svi rokovi koji su propisani ovim zakonima o kojima sam govorio, da kažem pristoji rokovi koji su mogli biti iskorišćeni su nažalost probijeni i zbog toga se plašimo da i ovaj zakon ukoliko ne bude imao takvo pokrivanje, neće dati određene rezultate.
Delatnost svih ovih firmi i pojedinaca podrazumeva pružanje određenih usluga. U ovom trenutku ko pruža takve usluge? Motiv vatrenog obračuna u kojem su u subotu ranjena trojica mladića ispred splava „Fri stajler“ jeste borba navijačkih grupa za prevlast na poslovima obezbeđenja u beogradskim noćnim klubovima. Iako je obračun najavljen dan ranije, policija nije preduzela ništa kako bi ga sprečila. Policija je u ovom slučaju pokazala potpunu nemoć. Koliko je policija nemoćna pokazalo se što je grupa nastavila svađu i Urgentnom centru. Dolazimo u situaciju da su huligani jači od države. Istragom utvrđeno je da je jedini motiv borba za prevlast u poslovima obezbeđenja. Svi smo svesni da je ovo nedopustivi i da ovome mora da se stane na put.
Pročitao sam pre neki dan vezano za obezbeđivanje našeg najvećeg stadiona i derbija koji je odigran da su navijači izjavili da ukoliko li su želeli, mogli su da unesu top na tribine, a požar na južnoj tribini gasila je privatna vatrogasna fajtalica, koja nije mogla da dobaci ni do prvih pet redova tribine stadiona „Marakane“
Potreban je nama ovaj zakon. Podneti su mnogi amandmani. Poslanička grupa DSS je takođe uložila niz amandmana i svakako da od njihovog prihvatanja zavisi kako će na kraju izgledati ovaj zakon.
Interesuje me, u obrazloženju zakona nisam našao podatak, odnosno stoji da nisu potrebna dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona, ko će se baviti nadzorom nad ovim poslovima? Da li će MUP angažovati određene ljude, određene službe da se ovim bave?
Kada govorimo o Zakonu o detektivskoj delatnosti imam utisak i nameće mi se misao da je ovaj predlog zakona pisao neko ko je mnogo gledao filmove pa želi da uvede i Holivud i Bolivud u Srbiju jer ispada da kao sve drugo imamo, sve drugo je uređeno, sve funkcioniše na najbolji mogući način, samo nam sada fale naoružani detektivi sa pištoljima.
Bojim se da će ovaj zakon, ukoliko bude u ovakvom obliku usvojen, stvoriti određenu pravnu nesigurnost koja se odnosi pre svega na mogućnost neograničenog pristupanja podacima o ličnosti, a da ta ličnost o kojoj se prikupljaju podaci nema mogućnost ni sudske ni bilo koje druge institucionalne zaštite. Ne pominje se zaštita podataka o ličnosti, niti se na pravi način štiti privatnost građana.
Šta se dešava sa onim podacima koje je prikupila određena detektivska agencija pa je prestala da radi, šta se dešava ukoliko detektiv ne daj bože umre? Što se dešava u realnom životu, za razliku od ovih popularnih filmova. Ko preuzima tu evidenciju i te podatke? Nadam se da to neće završiti u beogradskim tabloidima.
Ogroman je problem, i malopre smo o tome razgovarali, vezano za kaznenu evidenciju i tu moramo naći kvalitetno rešenje, ali da li je to nevažno ili važno, nije mi jasno da ste napisali u Predlogu zakona da neki detektiv, srpski Poaro ima ovlašćenja da sakupi informacije o anonimnom licu. Zaista ne razumem na koji način će se to sprovesti.
Ugovorom o detektivskoj delatnosti između pružaoca usluga i njegovih korisnika direktno narušavate na ovaj način ukoliko zakon ne bude izmenjen kroz amandmansku tehniku i Ustavom i zakonima zagarantovana prava. Detektivu prema ovom zakonu ostavlja se rok od 12 sati da prijavi upotrebu vatrenog oružja, a posledica može da bude teška telesna povreda, a nekada može biti smrtni ishod, što je direktno u suprotnosti sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije. Neke poslaničke grupe su pokušale da lektorišu ovaj zakon. Demokratska stranka Srbije smatra da u ovom obliku ne može kroz amandmane da se popravi Zakon o detektivskoj delatnosti i zbog toga nećemo podržati ovaj zakon jer smatramo da je pun proizvoljnosti i stvara mogućnosti za zloupotrebe.
Pozivam još jednom da pogledate i prihvatite amandmane DSS koje smo podneli na Zakon o privatnom obezbeđenju jer smatramo da se radi o jednom vrlo važnom zakonu. Hvala najlepše.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović.

  Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre i kolege narodni poslanici, ova dva zakona o kojima planiram da govorim, a vidim da i većina kolega govori o tome, o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, su veoma izazovni za poslanike, izgleda i opozicije i pozicije, ne samo zato što je, sa jedne strane, ga lako napasti, a mislim da i nije iako ima elemenata i tačaka koje treba napasti, i očekujući da će se u budućnosti to možda popraviti ili da će amandmani koji ukazuju na neke propuste biti usvojeni, a za nas iz vlasti ne zato što ga je teško braniti, jer ga može svaki poslanik braniti jer ima stvari koje su pokazale da je MUP ovakvim predlogom zakona, kao što je kolega Stojanović rekao pre mene, pokazalo sposobnost i spremnost da se odupre zaista izuzetno snažnim lobijima koji vladaju u ovoj oblasti.
Mogu da vam kažem da kao poslanik za ovo vreme dok sam u Skupštini nisam videla veći i uticajniji lobi nego lobi iz ove oblasti. Mislim da je velika odgovornost na svim poslanicima da ne postanu eksponenti, kao ni samo Ministarstvo čini mi se koje je to uspelo, bilo čijih privatnih i partikularnih interesa, posebno u ovoj oblasti koja je važna sa više stanovišta, a važna je ne samo zbog toga što se pravno reguliše jedna oblast, već je to oblast koja ima bezbednosnu i ekonomsku i socijalnu, ako hoćete, i kulturološku dimenziju i zaista je nedopustiva činjenica da je, ovde sam čula kritike ljudi koji su govorili o tome šta su manjkavosti ovog zakona, govoriću i ja o nekim, ali je neverovatno da je to zakon koji je od 2010. godine, ali nije od 2010. nego od 2003. godine kada je MUP prvu neku verziju Predloga zakona stavilo, pa je to nekim čudnim putešestvijama ovih predloga zakona nestajalo, te je ulazilo u proceduru, pa se vraćalo i povlačilo, pa je ponovo ulazilo u proceduru pa se ponovo vraćalo, bez, tu se neću složiti sa ministrom, vidljive javne rasprave. Da li su postojale? Jesu. Postojali su okrugli stolovi, seminari. Po medijima se govorilo, ali da kažem da je u poslednje dve godine bila vidljiva javna rasprava. Ne bih je nazvala vidljivom. Više je postojao pokušaj lobi grupa da promovišu svoje interese koje će inkorporirati u Predlog zakona.
Zbog toga želim da kažem da ta vrsta lobija o kojoj se priča i koja jeste na neki način doprinela prolongiranju donošenja ovako važnog zakona, jeste sprega i biznisa i delova policije i kriminalaca tokom poslednjih 10 ili 12 godina. Zaista, ne bih opet s druge strane da svalim svu odgovornost na te krugove, s obzirom da oni koji sede u ovom parlamentu i koji su sedeli, kao i oni koji su bili i koji jesu predstavnici vlasti, imaju i svoj stepen odgovornosti, jer mi ne treba da budemo eksponenti bilo čijih interesa i trebalo bi da pokažemo integritet i kao poslanika i kao predstavnika vlasti.
Prema tome, odgovornost je na svima i zbog toga mislim da je veoma važno da smo konačno došli. Opet kažem, zaista, iako to ne volim da radim, zaista čestitam Ministarstvu unutrašnjih poslova što je konačno uspelo da napravi jednu verziju koja, iako ne idealna, i te kako dobro uređuje ili započinje regulaciju ovako važnog segmenta.
Zbog čega je to važno? Dakle, nedostatak pravne regulative koji je postojao u ovoj oblasti iznudrio je zaista brojne probleme i pojave koje se uvek pojavljuju kada imamo nedostatak ili pomanjkanje pravne regulacije i zbog toga to pitanje - šta želimo zapravo da postignemo ovakvim predlogom zakona, jeste, odnosno odgovor koji ja mogu kao poslanik da dam i u mom viđenju Predloga zakona, jeste zapravo da ovaj zakon ne bi trebalo da odgovara nikome do kraja. Šta to znači? To znači da u ovoj oblasti imamo jedan trougao interesa na relaciji interesa građana, prava njihovih ljudskih prava i zaštite imovine i lične bezbednosti, s druge strane države i njenih legitimnih nacionalnih interesa i sa treće strane preduzeća, preduzeća koja takođe imaju, po onome što jesu evropski standardi i onome čemu mi težimo, a to su i vladavina prava i pluralizam u tržišnoj utakmici i tržišnoj ekonomiji, a na kraju krajeva, imaju pravo da se bave ovakvim delatnostima.
Zbog toga mislim da je veoma značajan je uspeh ovog predloga zakona da, čini mi se, nije ni previše restriktivan, a ni previše liberalan u odnosu na odredbe koje propisuje.
Evo, šta bi značilo kada bi recimo, ja sam nešto sad pisala, pa prosto pokušavam da budem precizna, ali sad sam gledala Predlog zakona. Znači, nema preregulacije i nema previše restriktivnih odredbi, s obzirom da bismo tako došli u jednu poziciju prevalencije nekog državno pristupa, nekog etatističkog pristupa i zaista bi na taj način zagušili i privatnu inicijativu, a mislim da je to zaista veliki problem u sadašnjim ekonomskim okolnostima i socijalnim okolnostima, to bi dovelo i do smanjenja nekih poreskih prihoda i zaista jednu situaciju u kojoj mi teško možemo da izađemo iz začaranog kruga sive ekonomije, i zbog toga mislim da u ovom smislu veoma dobra rešenja su data ovim predlogom zakona.
S druge strane, ako bismo suviše široko i slobodno uredili ovaj sektor, onda bi doveli do situacije u kojoj je smanjen nadzor i državne uloge, pre svega u nadzoru nad ovim sektorom i otvorili bismo vrata mogućnosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava i jedne mogućnosti da zapravo budemo država koja bi bila stratifikovana na bezbednosni način, što znači da bismo imali bezbednosnu stratifikaciju između njih koji mogu da priušte sebi bezbednost i onih koji ne mogu. To je unošenje još jedne podele u naše i onako dovoljno podeljeno društvo i zbog toga mislim da su prilično izbalansirane odredbe. U tom smislu ja jesam intervenisala, mislim da je u pitanju član 16. Zakona o detektivskoj delatnosti, koji na neki način ima veze i sa Zakon o privatnom obezbeđenju, gde je trebalo uneti odredbu o zabrani korišćenja uređaja za tajno prikupljanje podataka putem elektronskog nadzora, odnosno nadzora elektronske komunikacije. Nadam se da ćete to uvažiti, jer je to zaista veoma važno.
S druge strane, u Predlogu zakona o privatnom obezbeđenju imala sam nekoliko intervencija. Međutim, ono što me je zbunilo i nadam se da će tu predlagač zakona ispraviti, ticalo se člana 45. koji se odnosi na samozaštitnu delatnost, u kojoj su navedena - pravna lica i preduzetnici koja radi organizovanja samozaštitne delatnosti mogu itd. „Pravna lica“ je zaista jedan širok pojam i pod pravna lica potpadaju i svi organi državne uprave i Ministarstvo odbrane i BIA i Ministarstvo spoljnih poslova i zaista vas molim da ispravite i precizirate u pravnom smislu, da ne ispadne da bi i oni trebalo da dobijaju licencu od MUP za poslove samozaštite. To je, čini mi se, jedna možda nenamerna, razumem u kom smislu se možda potkrala greška ili nepreciznost, ali mene je to veoma zbunilo, pa bih volela da to bude ispravljeno.
Drugi segment o kojem se ovde dosta pričalo i kolege poslanici su pričali, jeste dobijanje licence od strane MUP i to je odlično rešenje, da ne bude da neke čudne agencije, koje ne znamo ni kako su nastale ni ko ih vodi, daju licence onima koji predstavljaju integralni deo nacionalne bezbednosti, jer i ovaj sektor predstavlja integralni deo onoga što se zove Strategija nacionalne bezbednosti.
Ono što jeste važno, to je da kada se dobije licenca ta licenca bi trebala da znači određeni standard u pružanju određene usluge. To je veoma važno i iz tog razloga mislim da će poskupeti u budućnosti cena ovih usluga, što ne znam da li je dobro ili loše, ali u svakom slučaju će to sigurno biti jedna od posledica.
Što se tiče samog nadzora, čini mi se da je baš koleginica pre mene postavila pitanje oko toga kako će to u organizacionom smislu MUP biti rešeno? Vi znate da je osnovni princip u državnoj upravi, ili bar trebalo da bude, da struktura prati poslove, a ne poslovi strukturu. Prema tome, ako struktura prati poslove, pretpostavljam da ćete vi, a to nisam videla u Predlogu zakona, osnovati neko posebno odeljenje ili neku organizacionu jedinicu koja će se baviti nadzorom nad samim postupkom licenciranja.
Inače, čak mislim da ne bi bilo loše da ta lista licenciranih agencija bude dostupna javnosti i da taj postupak licenciranja bude predmet možda i neke vrste kontrole Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Nisam član tog odbora, ali sam gostujući na sednici tog odbora videla da bi i to možda mogla da bude jedna od stvari koja će pojačati civilni i demokratski nadzor nad ovim segmentom.
Još samo nekoliko stvari, uglavnom je sve rečeno u vezi ovoga. Opet kažem, mislim da će se neke manjkavosti ovim amandmanima i spremnošću Vlade i ministra da prihvate ove amandmane značajno unaprediti. Ali, ono što bih volela da zaista bude poruka iz ovog predloga zakona, to je da ipak država ne može da dozvoli bezbednosnim kompanijama da postanu konkurencija u pružanju bezbednosti koju država pruža svima. To je ipak nešto što mora da bude jasno, s obzirom da, kao što sam već rekla, oni predstavljaju integralni deo nacionalne bezbednosti.
Tu se otvara ovo pitanje koje je već otvoreno od strane drugih poslanika, pitanje mogućnosti da, o čemu je ministar na početku govorio, pažljivo sam slušala, ima prilično razumnih argumenata za to da oni koji su bivši pripadnici neke od službi bezbednosti ili MUP ne bi trebalo da obavljaju ove delatnosti. Opet se slažem sa argumentima koje je ministar izneo, ali, sa druge strane, zaista smatram jednom imanentnom opasnošću da saznanja do kojih su došli radeći u organima državne uprave budu korišćena u komercijalne svrhe. Imam zaista veliki problem sa razumevanjem toga, jer smatram da naša sloboda jeste, kao što je i Džon Stjuart Mil govorio – ograničenje naše slobode jeste sloboda drugoga.
Prema tome, ipak moramo imati na umu ravnotežu između potrebe zaštite ljudskih i građanskih prava i prava i zaštite nacionalne bezbednosti, pa u tom smislu i privatne agencije koje se ovim bave moraju da imaju na umu ovaj princip.
Sve u svemu, mislim da je ovo dobra inicijativa, dobar predlog zakona, a videćemo u odnosu na to koji vremenski period neće biti ponovo izmenjen, da li će u praksi zaživeti, pa ćemo videti koliko je efikasan.
Ono što moram već sada da kažem, to je da, kao i sa nekim drugim zakonima u ovoj oblasti, imamo problem sa nedostajućim podzakonskim aktima. Tako je i sa Zakonom o tajnosti podataka. Mislim da je slučaj i sa ovim predlogom zakona, ali to svakako ne bi trebalo da nas rukovodi da bilo ko ne glasa za ovaj zakon. Naprotiv, ovo je zaista jedan prvi i ozbiljan korak u uređenju ovog važnog segmenta.
Zbog toga, a posebno zbog onoga što su govorili prethodni poslanici, zbog broja ljudi koji je zaposlen tamo, njihovih prava na kraju krajeva, mi znamo da vrlo često radnici privatnih obezbeđenja doživljavaju stalna kršenja i svojih radnih i ekonomskih prava, pa, prema tome, mislim da je ovo svakako dobar osnov i svakako ćemo podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu, a sa radom nastavljamo u 16 časova i 30 minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Odmah da kažem da smo postigli dogovor o načinu rada i tako ćemo to da poštujemo. Znači, sada ima reč Vera Paunović.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, predlozi ova dva zakona tretiraju jedan segment iz sistema bezbednosti koji do sada nije bio zakonski regulisan i po čemu je naša zemlja bila verovatno jedinstven slučaj u Evropi.
Što se tiče zakona o privatnom obezbeđenju, procenjuje se, jer tačnih podataka nema da u celom ovom sektoru radi oko 50.000 ljudi, a da se njime bavi oko 3.000 što registrovanih, što neregistrovanih organizacija za ovu delatnost, a koji poseduju nekoliko desetina hiljada komada vatrenog oružja.
Samim tim ceo ovaj sektor zahteva poseban državni nadzor koji se ovim zakonom uspostavlja. Ključno će biti uvođenje licenci za bavljenje ovim poslom i to kako za privredna društva i preduzetnike, tako i za sama fizička lica koja će kod njih zasnivati radni odnos.
Sami uslovi za sticanje licence za zaposlenje su sa pravom brojni, pa će se ubuduće za bavljenje ovim profesijama tražiti najmanje srednja stručna sprema, psihofizička sposobnost, obučenost u rukovanju vatrenim oružjem i bezbednosna provera. Možda se ovde moglo razmisliti i da se postavi uslov da potencijalni kandidati nisu osuđivani i da se protiv njih ne vodi krivični postupak. Posebni dodatni uslovi predviđeni su za obavljanje poslova tehničke zaštite, gde će se tražiti i najmanje srednje stručno zanimanje tehničke struke.
Druga značajna novina je ta, da će se ovi poslovi obezbeđenja od sada vršiti samo na osnovu pisanog ugovora između zainteresovanih strana, gde će se jasno morati navesti šta se obezbeđuje, u kom obimu i u kom vremenu.
Sam zakon prepoznaje desetak vrsta poslova obezbeđenja i za svaki od njih postavlja specifične zahteve i standarde zaštite koji su takođe dobro postavljeni, mada ovde bih takođe morala da primeti da mi se čini nelogičnim što se u članu 24. striktno propisuje vrsta i kalibar oružja koje obezbeđenje može posedovati, i zašto se ograničava mogućnost pravnom licu koje se bavi ovom delatnošću da poseduje oružje, svega za polovinu radnika koji imaju potrebne licence za obezbeđenje sa oružjem.
Veoma bitan deo zakona čini i glava šest, odnosno članovi 46. do 57. gde su propisana ovlašćenja službenika obezbeđenja. Ovo je posebno važan deo zakona jer predviđa da ovlašćenja važe samo u štićenom objektu ili prostoru, i da se mere moraju primenjivati stepenasto sa najmanjim mogućim štetnim posledicama. Ovo je od posebne važnosti jer je u praksi često bilo slučajeva da su se pripadnici pojedinih privatnih obezbeđenja, umesto da štite isključivo za šta su zaduženi, ponašali maltene kao pripadnici policije i kršeći brojna prava građana, predstavljali potencijalnu opasnost po javni red i mir.
Povezana sa ovim su i rešenja po kojima će se ovi poslovi od sada moći da obavljaju isključivo u propisanoj uniformi koja se može nositi isključivo za vreme obavljanja posla i uz posedovanje legitimacije.
Drugi zakon kojim se danas bavimo, jeste Predlog zakona o detektivskoj delatnosti. Ovo je jedan od zakona koji tretira domen bezbednosti, a i ovi poslovi prikupljanja različitih vrsta informacija, proces udruživanja u protekle dve decenije često uz primenu nelegalnih metoda praćenja ili prinude nad građanima.
Samim tim se i ovde nameće potreba da se izvrši licenciranje privrednih društava i pojedinaca koji bi želeli da se bave ovom delatnošću. I ovde su propisani uslovi koji su predviđeni za poslove privatnog obezbeđenja ali me čudi da se ovde pred potencijalne kandidate za licencu ne pominju ni bilo kakve bezbednosne provere, ni ranija ne osuđivanost kao uslov za bavljenje ovom delatnošću.
Posao prikupljanja podataka i ovde će moći da se vrši samo na osnovu ugovora za precizno određene svrhe. U članovima od 17. do 21. regulisan je način prikupljanja i obrade podataka. Ovde se kao naročito važan ističe član 20. kojim je regulisano davanje podataka detektivima iz javnih registara. Mislim da su sadašnje formulacije o tome da je davanje roka podataka samo mogućnost, a ne i striktna obaveza državnih institucija.
Postavlja se pitanje da li je i ovakvo rešenje u saglasnosti sa odredbom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali trebalo bi ipak naći neku meru između prava na privatnost sa jedne i mogućnosti za sprečavanje raznih vrsta zloupotreba prava sa druge strane, za koju smatram da je učinjena na pravi način odredbama člana 30. Predloga zakona gde je rečeno da ovi podaci mogu koristiti samo u svrhu za koju su prikupljeni i ne mogu se ustupati trećim licima niti se javno objavljivati kao u sledećem članu gde se propisuje obaveza čuvanja tajni koje se saznaju u toku posla.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da je dosadašnje odsustvo zakonske regulative u ovim oblastima stvorilo široku i opasnu sivu zonu u kojoj negde nisu postavljene jasne granice šta se sme, a šta ne sme raditi što je često dovodilo do smrtnih slučajeva među građanima. S toga, donošenje ovih zakona nameće kao prioritet i naša poslanička grupa će glasati za ova dva zakona. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine predsedniče Vlade i ministre unutrašnjih poslova, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas kao u onoj narodnoj – Mitrov danak – hajdučki rastanak. Ali, sudeći po zakonima koji se donose, Mitrov danak i hajdučki rastanak samo u narodnoj pesmi. Od hajdučije prema građanima Srbije se ne odustaje.
Ovi zakoni danas o kojima raspravljamo, Predlog zakona o detektivskoj delatnosti i Predlog zakona o privatnom obezbeđenju, idealna su prilika da čujemo ministra unutrašnjih poslova kako kritikuje predsednika Vlade i kako predsednik Vlade kritikuje ministra unutrašnjih poslova. Ali, čuli smo i kako opozicija kritikuje i jednog i drugog.
Kada smo vas kritikovali da u ovom zakonu niste predvideli mogućnost da u okviru ovog zakona lica koja su osuđivana za teška krivična dela dobiju licencu za obavljanje i detektivskog posla i posla privatnog obezbeđenja, vi ste nam odgovorili da smo mi krivi jer smo tako promenili Krivični zakon. Zajedno smo ga promenili, da se odmah razumemo, i glasovima SPS-a i DS i da više tu evidenciju o počiniocima krivičnih dela nemamo. Ali, znate kako, ako nešto ne valja u našem pravnom sistemu, ako se utvrdi da neki zakon nije bio dobar, dovoljno dobar i dovoljno kvalitetan, nije nikakav problem ni da ga promenimo. Za to je bar lako skupiti potrebnu većinu od 126, a nemamo problem ni mi iz DS da glasamo, ako će se otkloniti neki problem u tom zakonu.
Nemojte da nam kažete da se baš kod vas ništa nije promenilo i da smo samo mi otišli u opoziciju. Kod nas ste bar bili ministar unutrašnjih poslova, ovde niste ni ministar unutrašnjih poslova ni predsednik Vlade. To je sve Vučić. Pokvarilo se ovo loše društvo samo za 15 meseci.
S druge strane, moram da vam zamerim nešto. Vi kao predsednik Vlade ne treba da polemišete sa Biljanom Srbljanović, pogotovo u ovom parlamentu. Ona nije narodni poslanik. Ona je slobodni umetnik. Zamislite Pašić da je polemisao sa Nušićem? Na šta bi ličila zemlja?
Kad govorimo o dva problematična zakona, moram da vam kažem da sam veoma skeptičan kada je reč o ovim zakonima. Tačno je da ova oblast treba da se uredi zakonom, i zakonom o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti. Ali, šta mi u stvari dobijamo ovim zakonima i u kojim okolnostima donosimo ove zakone? Ja ne mogu da zatvorim oči pred činjenicom da ove zakone donosimo posle kidnapovanja članova DS u Vrbasu koji su odvedeni u prostorije SNS. To do današnjeg dana nije dobilo sudski epilog. Mi još uvek ne znamo šta se dešava sa strašnom situacijom da je dvoje članova DS u toku izborne kampanje kidnapovano i odvedeno u prostorije SNS gde su tučeni, maltretirani i gde im je prećeno.
Da li se sada ovim zakonom stvaraju zakonski preduslovi za jačanje diktature i formiranje jurišnih partijskih odreda? Da li će se uz pomoć naoružanih privatnih vojski voditi izborne kampanje u Srbiji? Ja ne sporim potrebu da je nužno da se ovi zakoni donesu. Apsolutno prihvatam sve razloge koje je ministar unutrašnjih poslova izneo kada je reč o ovim zakonima, ali moram ponovo da se vratim na okolnosti u kojima se zakoni donose.
Mi imamo situaciju da je ova Vlada mandat počela opštom amnestijom lica osuđenih za teška krivična dela i ukazivali smo vam da je to veoma opasan presedan, pre svega vama iz SNS, da nije dobro da se na takav način zahvaljujete za onaj broj dobijenih glasova u zatvorima širom Srbije. Vi ste istrajali da se ta amnestija proglasi, a onda smo imali zastrašujući porast nasilja. Vi ste u svojim partijskim glasovima, mislim na vas iz SNS, u svojim partijskim biltenima, iznosili zastrašujuće informacije o situaciji u Niškom odredu žandarmerije. To je prosto bilo neverovatno. Vi ste nas zapljuskivali takvim informacijama u ta dva partijska glasila i tabloida, da se tamo dešavaju strašne stvari, itd. Pročitaću vam samo naslove…
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, ipak se vi vratite na dnevni red, molim vas.)
Hoću, gospodine predsedavajući.
Kaže se: „Teške zloupotrebe u Niškom odredu žandarmerije – pre podne žandarmi, popodne obezbeđuju kriminalce koje treba da hapse“. To se tiče lično obezbeđenja. Dalje se kaže: „Reketirali privatnike“, „Imali opremu za prisluškivanje“ – sve se tiče ova dva zakona. Ja mišljenje o policiji donosim pre svega na osnovu ovih časnih ljudi koje viđam ovde kad dođem u zgradu Skupštine. Prvo sretnem policajce. Sve su to profesionalci, vrhunski, vaspitani, kulturni. Pogledajte ove policajce koji sede u sali – primer kako treba da izgledaju policajci. Za svaku pohvalu. To je policija kakvu ja želim da imam u Republici Srbiji. To je policija u koju imam puno poverenja. Moje mišljenje o policiji je na osnovu onih policajaca koje svakoga dana s naplatne rampe vozim a radi u Policijskoj brigadi.
Moje mišljenje o policiji je na osnovu onih policajaca koji su svoje živote položili na oltar otadžbine, braneći red i zakon u ovoj zemlji. Slobodan Cvetić, Aleksandar Rkman, Željko Zečević, Vladimir Gradić, odlično je gospodine Dačiću što svake godine vodite računa o njihovim porodicama, njihovoj deci, uručite im paketiće, vodite računa da se školuju, da budu dobri građani ove zemlje kao i njihovi očevi i da ne budu zaboravljeni. Goran Đorđević je poslednji nastradao, pre par dana u Bujanovcu. Preko 1.300 policajaca je povređeno. Ja na osnovu tih ljudi gradim mišljenje o policiji.
Mi imamo situaciju da se u Srbiji neguje kultura nasilja. U pravu je onaj ko ima jače mišiće, bolji pištolj i kvalitetniji snajper, a ne bolje argumente.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, podsetiću vas da je ovde reč o zakonu o privatnom obezbeđenju, ne o Zakonu o policiji. Molim vas da se vratite na temu.)
Hteo sam da kažem da je ovde bilo reči da policajci pre podne rade kao policajci, a popodne rade kao privatno obezbeđenje. Mnogo je veći problem što mi imamo pripadnike organizovanih kriminalnih grupa koje rade kao obezbeđenje.
Što se tiče zakona, nije ovo zakon koji smo mi pisali. Mi smo pripremili određene zakonske odredbe, a lektura i redakcijska priprema ovih zakona je pripala nekome drugom. Moram da vam zamerim pre svega suštinu zakona, a na kraju i ono što ovde piše. Dakle, ovde imamo situaciju da se u ovim zakonima kaže na mnogo mesta da će ministar pripremiti podzakonska akta. Jel vi znate da ovoga trenutka protestuju auto-škole zato što dve godine niko nije uradio zakonska podakta? Jedan broj ljudi radi u auto-školama kao što radi privatno obezbeđenje. Jednak je problem neefikasnost vlasti za te ljude, kao što će on biti ako nema podzakonskih akata koji će urediti Zakon o obezbeđenju.
Ako vam kažem da ovde na mnogo mesta ima gramatično loših terminoloških odrednica, na primer – bezbedonosno, bezbedonosne službe. Službe mogu biti bezbednosne, ali ne mogu biti „bezbedonosne“. Jer, imenica iz koje je izveden pridev bezbednosna je bezbednost. Mogu biti nosioci bezbednosti, ali nikako „bezbedonosni“. Ne mogu „vršiti dužnost“, nego vrše dužnost. Ali, to pitajte profesora Ivana Klajna, on će tu mnogo više da pomogne od mene, ako bude raspoložen, a i mnogo je učeniji.
Imam suštinske primedbe kada je reč o zakonu o detektivskoj delatnosti. Tačno je i prihvatam, gospodine Dačiću, da mora da se povede računa da ljudi koji nisu osuđeni za najteža krivična dela ne mogu da rade na poslovima privatnog obezbeđenja. Ali, ne mogu da rade ni ljudi koji su radili do danas u policiji, koji su, recimo, radili u odeljenju koje se bavi teškim krađama i krađama automobila. Jer, on ima kod sebe u nekom fajlu spisak od 50, 60 ukradenih automobila i tih predmeta. On danas da ostavku, sutradan ode da radi u privatnoj detektivskoj agenciji. Ja mislim da je to sukob interesa. Apsolutno sam uveren da i vi to mislite. Jer, to nije u redu i mislim da mora neka pauza da se napravi. Ipak je reč o osetljivim poslovima. Makar neki međuperiod da prođe od dve godine. Ja sam tu predao jedan amandman kojim to tražim.
Predao sam amandmane koji kažu da lica koja su bila osuđena za porodično nasilje ne mogu da rade na ovim poslovima. Tu bar evidencija postoji. Po najnovijem krivičnom zakonu postoji krivični upisnik gde se upisuju svi ljudi koji su izvršili akte silovanja. Ti ljudi bar ne bi trebali da budu nagrađeni od strane države, znači tu nije problem da se proveri da li su osuđivani ili nisu. Problem je što se taj zakon ne primenjuje, pa ni još jedno lice nije upisano u evidenciju silovatelja, a pogotovo seksualno agresivnih akata ka maloletnim licima. To govori o tome da se baš zakoni ne donose na najbolji način.
Moram da citiram građanku Milu Bastu, ona mi kaže ovako - u toku rasprave – Dačić kaže da u firmama koje se bave privatnim obezbeđenjem u Srbiji radi oko 50 hiljada naoružanih ljudi. Silno grešite, gospodine Dačiću, oni rade u policiji, o tome sam malopre govorio. Ja ne smatram da svi ti ljudi rade u policiji, ali smatram da tu postoji jedan određen problem. Problem postoji i u sledećem – ko će kontrolisati uveče ljude koji rade na splavovima kao obezbeđenje ili se eventualno bave nekom detektivskom delatnošću?
Zna se da se u noćnom životu Beograda dešavaju razne stvari, može neka gospođa, ili gospodin da unajmi detektiva, da se malo pozabavi nekim stvarima iz njegovog privatnog života. Onda tu imamo detektiva koji hoće da uđe na splav, na splavu imamo naoružano obezbeđenje, i onda imamo policiju interventne brigade koja dođe u kontrolu. Ko će da prekontroliše te ljude da li imaju licencu, bave se obezbeđenjem splavova duž Save i Dunava? Ko će da kaže - ko je ovde šef tih ljudi koji se bave obezbeđenjem? Kako će da ih legitimišu, kako će da utvrde, šta ako ovi zadrže detektiva, šta ako detektiv njih zadrži? To su sve stvari koje praksa nameće i život, a ne ja i moja mašta. S druge strane, i opet kažem, ne podvlačim nužnost zakonskog uređenja ove oblasti, ali samo govorim o onome što je život.
Da li se sećate kako je bilo nemilih scena na izborima u Zaječaru, pa onda u Vrbasu, da ne govorim o ovim u Kosovskoj Mitrovici. Tu još ne znamo da li je gospodin Dinkić bio u verskoj poseti ili je bio na zadatku.
Ja hoću da živim u državi koja neće kapitulirati pred nasiljem. Ja hoću da živim u državi gde nasilnici neće određivati da li će biti „Parade ponosa“, da li će biti utakmice, da li će biti „derbija“, da li će biti izbora na Voždovcu, tako što ću morati da vežbam u teretani koju mi postave ekstremisti na Voždovcu, da li ću morati da se izjašnjavam o zakonskim predlozima tako što ću prvo kod njih da odem da podnesem amanmdane na zakon, pa ću onda da ih predam na pisarnicu. To je atmosfera straha i kreiranja straha. To je negovanje nasilja.
Na kraju, moram da vam kažem, i kada je reč o ovom sada zakonu i o detektivskoj delatnosti i o privatnom obezbeđenju, potrebno je da se pogleda ko sve od ljudi koji su ovog trenutka na poternicama, zbog organizovanog kriminala, imaju registrovane agencije za obezbeđenje. Gospodin Stefanović je kazao da je jedan od njih Darko Šarić. Ja se nadam da neće baš svako moći da registruje, ovde su propisana vrlo stroga pravila koje uslove čovek treba da ispuni za registraciju ovih delatnosti.
Sporna su neka ovlašćenja koja dajemo ovim ljudima. Meni je posebno sporno ovlašćenje po kome ljudi iz privatnog obezbeđenja mogu da zadrže neko lice i ne da odmah obaveste policiju o tome, nego, navodno, ima obavezu da odmah obavesti policiju, ali ako nije u stanju, u najkraćem mogućem vremenu. Šta je najkraće moguće vreme kad se u prostorijama SNS pritvore, mimo svoje volje dvoje članova i aktivista DS? Da li je to jedan sat, da li je to dva sata, da li je to osam sati, da li je to vreme potrebno da ih oni izudaraju da ih osakate, prebiju ili je to neko kraće vreme­?
Šta ćemo sutradan kada krene privatno obezbeđenje da otima odbornike? Imamo glasanje u budžetu, tanka je većina, možda padne većina u nekom mestu u Srbiji i slučajno ga oni zadrže dva dana dok ne dobije posao u nekom javnom preduzeću i onda ga neko drži tu mimo svoje volje. To piše u zakonu, ja samo čitam ono što je predvideo zakon.
(Dejan Radenković, s mesta: Onaj što ste radili.)
Barem, ako nećete mene da slušate, poslušajte predsednika stranke, nije lepo dobacivati.
(Dejan Radenković, s mesta: Ja sam to naučio od vas.)
Lepo je učiti od najboljih, to nije problem, ali je problem što ste počeli da učite od gorih od vas i da vas oni vode na put, tu je problem.
Za kraj, gospodin najava je ovih dana najavio obračun ponovo sa kriminalnim grupama huligana koji se smatraju navijačima, a nemaju nikakve veze sa navijačima, stalno imamo neke najave da će biti hapšenja, privođenja i od svega toga imamo samo dalje ponižavanje Republike Srbije, koja stalno uzmiče pred nasilnicima. Ako vam tu treba podrška, tu ćete imati podršku.
Žao mi je što uz ovaj paket zakona, za kraj ću vam to kazati, niste doneli izmene i Zakona o oružju i municiji. Mi smo kao DS predali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji i odmah ću vam kazati šta smo predvideli tu?
Predvideli smo da je obaveza svakog građanina, svakog lica ko ima vatreno oružje da u narednih godinu dana uradi obavezan lekarski pregled da se vidi da li je to lice psiho-fizički sposobno da rukuje oružjem.
Ne znam da li MUP priprema izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, ali je moglo, taj zakon smo predali posle tragedije u Velikoj Ivanči. Trinaestoro građana Republike Srbije je stradalo. Posle toga, evo pre par dana smo imali u Valjevu situaciju da je iz legalnog oružja ubijeno dvoje ljudi koji su izvodili radove i mislim da je to loše što takve zakone ne prihvatate, što se čeka da donesete vaše zakone.
Moram da vam kažem, imamo puno amandmana i još ćemo živopisniju raspravu imati kada budemo raspravljali po amandmanima nego o ovom zakonu u načelu, ali vas pozivam da prihvatite amandmane DS, makar će se popraviti ovaj zakon. Hvala.

Replika Zoran Babić.