Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Danas je dan za traženje obaveštenja na osnovu član 287. Poslovnika Narodne skupštine, pa pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, želeo bih da postavim pitanje Vladi, pre svega Ministarstvu vojske Republike Srbije, a u jednom delu će se to pitanje nasloniti verovatno i na Ministarstvo finansija Republike Srbije.
Prvi grad u Republici Srbiji, koji je bio bombardovan od strane NATO alijanse, 24. marta 1999. godine, je bio grad Sombor. Od tada do danas nisu deaktivirane ili deminirane piste koje se nalaze na Aerodromu Sombor i negde 2007. godine su izvršena pirotehnička izviđanja i obilazak poletno-sletne staze i tada je konstatovano da su 1. septembra 2001. godine pronađene NATO bombe, koje do dana današnjeg nisu uklonjene.
S obzirom na to da je nekad davno taj regrutni centar bio u funkciji Vojske JNA i da je tamo bilo preko 10.000 vojnika, tamo je ogroman kompleks veličine negde do 1.000 hektara. To jeste interesantno možda i za potencijalne strane investitore i to je jedan lokalitet, kada bi se priveo nameni, sam Sombor dobio na značaju tog lokaliteta. Pitanje je - kada će Vojska Republike Srbije nastaviti sa aktivnostima koje su bile preduzete, a prekinute 2001. godine i kada će se to dovesti u funkciju?
Pored toga, želim da postavim još neka pitanja koja se tiču vojne imovine, a nalaze se takođe na teritoriji Sombora i verujem da je slična situacija i u ostalim gradovima Republike Srbije, a to je da postoji ogromna vojna imovina koja danas nije u funkciji, da se veliki broj tih objekata nalazi i pod zaštitom spomenika kulture i da je nemoguće te objekte održavati, niti ući u njih, da se oni danas ruše, da nemaju nikakvu namenu, a namera da se ti objekti prodaju i na takav način pribroje neka finansijska sredstva za Vojsku i za budžet Republike Srbije očigledno da u ovom momentu nije realna i nije moguća.
Pitanje je – da li postoji mogućnost da se preispita takva odluka da se Dom Vojske Jugoslavije, odnosno današnje Vojske Srbije, koji se nalazi u vlasništvu Ministarstva finansija i Vojske negde učini dostupnim lokalnim samoupravama i da na takav način tamo prestanu da se izlegaju miševi, pacovi, šišmiši i slično, s obzirom da se svi ti objekti nalaze u centru grada?
Pored toga, postoji i veliki objekat koji se nalazi u samom okruženju somborske bolnice, koja je regionalna, gde postoji vojna ambulanta i koja bi stavljanjem u funkciju obavljala jedan vrlo značajan servis za građane Zapadno-bačkog okruga, a nemoguće je to učiniti dostupnim. Takođe, postoje još neki lokaliteti gde su lokalne samouprave po odluci u master planu iz 2005. godine slali određene dopise da bi se ta imovina učinila dostupnom. Međutim, zbog procedure i pogrešnih, nerealnih procena od strane Ministarstva finansija, dolazimo u situaciju da se ta imovina ne može privesti nameni.
Mislim da bi Ministarstvo odbrane u saradnji sa Ministarstvom finansija trebalo da napravi jednu analizu, da sagleda kakve su mogućnosti te imovine, pre svega stavljanjem u funkciju lokalnih samouprava i ono što nije u mogućnosti da se proda, da se na neki način to ne pretvori u sanitarni problem, nego da to bude u funkciji lokalnog stanovništva i svih građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavila bih pitanje ministru zdravlja. Poznato je da će od 1. januara 2014. godine domovi zdravlja preći na lokalne samouprave, dakle, u nadležnost opština i gradova. Mene zanima i postavila bih pitanje da li će ministar zdravlja, odnosno Ministarstvo zdravlja preispitati možda kadrovske planove koji su doneli za domove zdravlja i uvesti nove kriterijume za organizaciju i raspored kadrova?
Naime, kriterijume ne treba uspostavljati samo prema broju stanovnika, već bi svakako to trebalo da bude i prema razuđenosti teritorije, odnosno površini, prema broju objekata koji postoje na teritoriji te opštine ili prema broju posetilaca, broju intervencija, broju dece na rekreativnim nastavama?
Postavljam pitanje, takođe, da li ministar Đukić Dejanović ima u znanju da su pojedine opštine karakteristične po svojim osobenostima, dakle, poput opština u kojima je preovlađujuća privredna delatnost turizam, gde dolazi veliki broj posetilaca tokom godine, tako da osnovni kriterijum ne može biti broj stanovnika, već zaista svakako mora se voditi računa i o broju posetilaca? Da li ministar zna da je potrebno da se pruže zdravstvene usluge ne samo za stalne građane, već i, na primer na teritoriji Zlatibora, za preko 300.000 posetilaca tokom godine? Postavljam pitanje zašto neke opštine imaju broj lekara preko broja koji je definisan kadrovskim planom, a neke opštine nemaju?
Takođe, želim da mi Ministarstvo zdravlja odgovori da li je moguće da se obezbedi internista konkretno za opštinu Čajetina, iako ne ispunjava uslov od 20.000 stanovnika, koliko je to pravilnikom definisano? Taj internista inače trenutno radi u Domu zdravlja u Čejetini. Radi već 20 godina, a istovremeno se obezbeđuje specijalizacija za još jednog internistu, pa prosto ne znam gde će svi ti ljudi, dakle, ta dva čoveka da se zaposle, ako već Ministarstvo nije odobrilo?
Da li je moguće da se na osnovu osobenosti pojedinačnih opština obezbedi veći broj vozača u hitnoj pomoći za hitne intervencije da se ne bi dogodilo kao pre nekoliko dana da žena koja je imala zdravstvenih problema ne može da dobije hitnu pomoć i negu iz razloga što je jedan vozač na intervenciji, a drugi mora da vozi građane koji treba da idu na dijalizu?
Ministarstvo zdravlja je već imalo sluha da se na osnovu broja dece na rekreativnoj nastavi obezbedi još jedan pedijatar na teritoriji opštine Čajetina za Dom zdravlja, koji pokriva upravo taj dom zdravlja, ali svakako smatramo da bi jedan internista bio od velikog značaja ne samo za građane, već svakako i sve posetioce Zlatibora, kako bi mogla da se dobije, ponavljam, adekvatna zdravstvena zaštita.
Lokalne samouprave i konkretno lokalna samouprava opštine Čajetina obezbeđivala je sopstvena sredstva za sanitetska vozila, dakle, za vozila hitne pomoći, za aparate, za materijal, za renoviranje doma zdravlja, za renoviranje seoskih ambulanti. To će od 1. januara samo faktički da se legalizuje. Čak i sredstva za dežurstva lekara u Turističkom centu Zlatibor zdravstveni centar nije mogao da obezbedi, već je to radila lokalna samouprava samo iz razloga, naravno, da građani i svi posetioci ne ostanu bez adekvatne i hitne zdravstvene zaštite, jer zdravstveni centar nije u mogućnosti, jer to nije po zakonu.
Dakle, apelujem na Ministarstvo zdravlja da do kraja godine revidira kadrovski plan za pojedinačne, pre svega, turističke opštine koje imaju veliki broj posetilaca, kako bi svi građani dobili adekvatnu zdravstvenu zaštitu, jer poznato je, naravno, da lokalne samouprave nisu u mogućnosti sa iscrpljenim budžetima i pored toga sa Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama da primaju nove radnike, tako da bi domovi zdravlja mogli od 1. januara da startuju kako treba u okviru nadležnosti lokalne samouprave, apelujem na Ministarstvo zdravlja da što pre odgovori na ova pitanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, iskoristio bih današnje prisustvo gospođe ministarke da pitam kako je moguće da u poslednjih nekoliko meseci gotovo konstantno se oseti nesnosan smrad na Karaburmi, na Ušću, Mirijevu i da niko ne izlazi sa nikakvim obaveštenjem odakle taj smrad potiče, koliko će trajati, šta je potrebno da se sanira tako nešto?
Gotovo svakodnevno dobijam pozive od ljudi, iako nisam iz Beograda, koji apeluju da se bar postavi poslaničko pitanje da li su u pitanju inspekcijske službe, njihov nerad ili nešto drugo. Ja ne mislim da je problem u Ministarstvu, ali postavljam pitanje Ministarstvu, jer verujem da ću tako dobiti najlakše i najbrže odgovor.
Želim da iskoristim priliku da pohvalim vaš rad i da kažem da naša poslanička grupa u potpunosti podržava ono što radite i vašu želju da se konačno uvede red u oblast koju vi vodite kao ministar.
Moje drugo pitanje ne znam kome tačno bih mogao da postavim od ministara, ali pošto je gospodin Dačić premijer, pitanje bih postavio njemu, iako naravno ne smatram njega jednog od odgovornog za ovakvo stanje u državi.
Gotovo da ne prođe dan da u medijima nemamo priču o silovanju ili o nasilju u porodici. To su gotovo postale svakodnevne teme i prosto je neverovatno koliko su te teme u drugi plan potisnule neke afirmativne i pozitivne stvari koje se dešavaju u ovoj državi.
Užasavajući je način na koji se uglavnom muški svet obračunava sa ženama, bez obzira da li je u pitanju nasilje u porodici, da li je u pitanju neka druga vrsta maltretiranja i silovanja.
Lično smatram da i mi kao poslanici nismo dali veliki doprinos zaštiti žena. Neki od nas su čak imali mogućnost, odnosno pokazali su kako se u ovom parlamentu odnose prema ženama i mislim da je to u svakom slučaju ne samo antireklama, nego i direktno podržavanje svega onoga negativnog što se na ulici dešava.
Mi imamo situaciju da se žrtve silovanja uglavnom vrlo teško odlučuju da prijave silovanje policiji. Postoje čak i neki apsurdni problemi, poput toga da 5.000 dinara moraju da uplate pregled da bi dokazali da su bili silovani do nekih problema koji se tiču zastrašivanja tih osoba i njihovog straha koji proizvede da jednostavno ne smeju da se obrate nikom, a pogotovo policiji, nažalost, za koju smatraju da je uglavnom korumpirana i da neće odgovoriti pozitivno na njihove apele.
Smatram da je ovo možda i najbolji pokazatelj i primer zašto Srbija treba da uđe u EU, jer nisu nam dovoljni zakoni da bismo uredili ovu oblast. Nama je potrebna jedna potpuna promena sistema vrednosti, jedan sistem vrednosti koji treba da uvedemo u kojem će žena biti partner muškarcu i neko ko je poštovan, a ne isključivo neko ko treba da se brine o porodici, da bude domaćica. Na kraju krajeva, kako je rekao jedan od silovatelja, kod nas u narodu postoji jedno mišljenje da ženu s vremena na vreme treba malo išamarati i istući, pogotovo ako se opire. Nažalost, to je tako. To ne bira naciju. Ne govorim ni o jednoj naciji posebno. To je, nažalost, mišljenje koje već dugo godina traje i postoji u našem narodu.
Šta je potrebno da bi se konačno uveo red? Šta je potrebno da zakon koji postoji, koji smo mi poslanici izglasali, koji je dobar, da bi se sprovodio, da bismo konačno imali efikasniju državu, bar kada su u pitanju ovako teški zločini prema ženama u našem društvu?
Moram da kažem još jednom da je nekoliko poslanika apelovalo da je neophodno da imamo bazu podataka kada su u pitanju silovatelji. Koliko je meni poznato, još uvek ta baza podataka ne postoji. Smatram da je ovo jedna od najvažnijih stvari, pogotovo ako znamo da Srbija ima problem sa natalitetom, da se prema ženama godinama odnosimo kao prema stvarima. Želim da iskoristim ovo moje vreme da se obratim svim poslanicima i svima onima koji imaju neku moć i uticaj u svojim rukama da pokušamo da to stanje ispravimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vladu bih pitala, a pitala bih i ministarku energetike šta se to dešava sa Južnim tokom? Šta se to netransparentno dogovara, pregovara? Šta je to tema od jednom na tako ozbiljnom sastanku, gde su se našli sam vrh srpske države i direktor jedne strane državne kompanije? Dakle, to su ozbiljne stvari, pogotovo što je ovaj sastanak dogovoren i upriličen nakon svega onoga što se dešavalo u Rusiji, kada je predsednik Republike izašao sa stavom da Vlada Republike Srbije radi nešto sa čime se on ne slaže, a sve u vezi ovog naftno-gasnog aranžmana sa ruskom državom.
Dakle, to je već neuobičajeno kada vam predsednik Republike izlazi iz okvira njegovih nadležnosti i pri tome proziva i premijera i sve članove Vlade u vezi interesa jedne strane države, u ovom slučaju Srbije.
O čemu se ovde radi? Da li je Srbija postala kolonija jedne strane države ili još gore, da li je postala kolonija jedne strane državne kompanije? To su ozbiljne stvari. Zašto? Godine 2007. kada se pripremao ovaj naftnogasni sporazum 50% srpskog budžeta punio se iz naftnogasne privrede.
Dakle, nama je potpuno jasno da je taj naftnogasni aranžman u stvari i političke prirode, i energetske prirode, a bogami radi se i o upravljanju našim, dakle, srpskim finansijama, finansijskim tokovima. Ovo je ozbiljna stvar ukoliko vi dozvolite da vam predsednik jedne strane državne kompanije dolazi i postavlja veoma, kako da kažem, veoma uvredljiva pitanja zašto „Srbijagas“ ne sarađuje u dovoljnoj meri sa NIS? Da „Srbijagas“ ne sme da se menja, nema tu reorganizacije iako se najavljivalo, gospođo ministarko, da je potrebno da se taj „Srbijagas“ reformiše u smislu neke vrste reorganizacije, a neće je biti prema direktoru strane državne kompanije sve do završetka poslova oko Južnog toka.
Dakle, da li se Srbija uslovljava sa tim Južnim tokom? Da li je Srbija u ovom slučaju u položaju jednog kolonijalnog taoca, dakle, to su sve pitanja kada se pomene Južni tok. Da li će zaista početi izgradnja Južnog toka do kraja ovog meseca ili će to biti i samo još jedna svečanost, a u suštini ta izgradnja će započeti možda kroz koji mesec, kroz koju godinu ili možda nikada? Priča se o velikom ekonomskom interesu. Kakav je to ekonomski interes Srbije ukoliko će u narednih 20 godina da otplaćuje kredit koji uzima da bi upravo učestvovala u izgradnji tog Južnog toka, a pri tom je sedište kompanije u čijoj nadležnosti je gradnja tog Južnog toka u inostranstvu Švajcarskoj, a pri tom Srbija nema ni 50% učešća vlasništva nego 49%? To su sve veoma zabrinjavajuće činjenice i zaista bih postavila pitanje – da li ova Vlada ima kapaciteta, ima političke volje da celu tu priču, i u stvari ceo taj aranžman naftnogasni preokrene u interes Srbije ili će to ostati i dalje u ovom smislu poražavajuće i veoma štetno po interese Srbije kao države i njene privrede?

Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici svoje pitanje upućujem ministru finansija gospodinu Lazaru Krstiću i ministru kulture gospodinu Ivanu Tasovcu.
Tokom svog kratkog boravka u skupštinskoj klupi stekao sam utisak da teme vezane za kulturu nisu prioritet, ali ni dovoljno poznate. Smatram da je to šteta, jer sam uveren da je rešenje mnogih vitalnih sistemskih problema u oblasti kulture zapravo lako rešiv uz malo dobre volje i mnogo praktičnog duha. Ovo će biti prvo u seriji poslaničkih pitanja vezanih za ovu oblast u kojoj uprkos tvrdnji nekih kulturnih radnika iz prethodne vlasti mnogo više nedostaje zdrav razum, nego novac.
Kulturna politika SPS bazira se na tome daje podršku neposrednim proizvođačima kulturnih umetničkih dobara, mnogo više nego proizvođačima stavova, zaključaka i mišljenja o kulturi, kao što je to slučaj, recimo, sa Nacionalnim savetom za kulturu.
U mom pitanju reč je upravo o velikoj grupi umetnika u Srbiji koji čine većinu tih neposrednih proizvođača umetnosti i kulture, a to su slobodni umetnici. Slobodni umetnici koji su nekada u našoj zemlji imali status kulturne elite pretvoreni su u socijalnu kategoriju, tako što im je grad Beograd i lokalne samouprave uplaćuju doprinose za zdravstveni i penzioni fond po najnižoj mogućoj osnovici. Ovo stanje datira od 2002. godine, kada se neko pametan setio da slobodni umetnici treba da idu na tržište. Pri tome, je zaboravljeno da tržište ne postoji. Da je tokom divljačke i nepravedne privatizacije od 400 bioskopa u Srbiji postoji 100, da su zatvoreni svi domovi kulture, galerije, koncertne dvorane. I pored toga mnogi od
pripadnika ove nekada kulturne elite zadovoljni su bar time što svojim porodicama mogu da pruže minimum zdravstvene zaštite, znajući pri tom da ih nakon penzionisanja čekaju izuzetno teška vremena na ivici egzistencije.
No, tokom prethodne decenije kašnjenja u izmirivanju ovih obaveza od strane beogradskih vlasti i lokalnih samouprava dostigla su tolike razmere da su gotovo svi samostalni umetnici danas opterećeni ogromnim kamatama koje poreska uprava zaračunava njima i primorava ih da oni sami izmiruju, bez obzira što za te kamate umetnici ne snose nikakvu odgovornost.
Dakle, priznaćete situacija je na ivici apsurda. Stanje na terenu je danas sledeće. Više stotina slobodnih umetnika u Srbiji ne može da overi zdravstvene knjižice. Preko stotinu njih nije u mogućnosti da ostvari pravo ni na svoju minimalnu penziju. U tom smislu pitam cenjene ministre – kada će biti isplaćeni zaostali doprinosi za zdravstveno i socijalno osiguranje i da li će država učestvovati u tome, budući da lokalne samouprave nisu ažurne u tom smislu? I, da li će i kada povećati osnovicu za ove doprinose čime će se poboljšati status vrhunskih umetnika u našoj zemlji.
U stvaranju umetnosti najvažnija osobina koju umetnik mora da poseduje je hrabrost. Samostalni umetnici su upravo ta kategorija hrabrih ljudi koja se odlučila da u vreme u kome je kultura u uzmicanju ispred sveopšte primitivizacije društva, gaženja svega što je dobro, humano i lepo, uzme stvar u svoje ruke i pokuša da samostalno zaradi svoj komad hleba.
Mnogi od njih su mogli da se zaposle u institucijama kulture i obezbeđujući redovne plate, pri tom tezgareći na drugim mestima, ali nisu. Oni su odlučili da se sami bore za svoje mesto pod suncem za svoj umetnički integritet i svoje stvaralaštvo.
U skladu sa ovim pitanjem koje apeluje na efikasno rešenje ovog gorućeg problema koje tišti slobodne umetnike, apelujem da se otvori mogućnost za pravedno sistemsko rešenje statusa slobodnih umetnika. Gospodo, hvala na strpljenju.