Na sajtu Direkcije nema godišnjeg plana i programa Direkcije zato što je to proglašeno za državnu tajnu na osnovu Uredbe o kriterijumu za utvrđivanje podataka značajnih za odbranu zemlje koji se moraju čuvati kao državna tajna, što znači da se ukupna količina i vrsta robnih rezervi označava kao tajna i zato nema na sajtu tog godišnjeg izveštaja. Vlada utvrđuje godišnji plan. Finansijska sredstva su poznata iz Zakona o budžetu i u tom pogledu nema nekih mistifikacija. Ne znamo da li ćemo na osnovu člana 7. direktor ili ovlašćeno lice iskoristiti pravo da promeni i propiše drugačiji način o tajnosti podataka, tako da ovaj izveštaj bude dostupan javnosti. Zaista ne znam. Za sada se primenjuje ova uredba vojske da se ovo proglašava kao državna tajna.
Što se tiče sredstava koja su iskorišćena za skladišni prostor, radi se o 200 miliona dinara koja su upotrebljena za rekonstrukciju rezervoara R23 u Smederevu.
Što se tiče Sporazuma sa Kinom, radi se o izuzetno povoljnoj kreditnoj liniji. Neće je koristiti samo Srbija već 16 zemalja Jugoistočne Evrope će koristiti otvorenu kreditnu liniju pod vrlo povoljnim uslovima i onim uslovima za koje koristimo i kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča. Tačno je da se ne plaća ni PDV ni carina na uvezenu robu. To jeste bio uslov kineske strane zato što dobijamo kredit pod vrlo povoljnim uslovima. Aneksom je predviđeno da se utvrdi način izbora inostranog izvođača, kao i naših domaćih izvođača i isporučioca usluga i videćemo na koji način će to biti definisano.

Replika.
Narodna poslanica Bojana Božanić ima reč.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem se ministrima na odgovoru.
Što se tiče ulaganja u skladišni prostor, izvinjavam se ako sam pogrešila, ali u obrazloženju koje sam dobila kao pregled na informacije Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu i turizam i energetiku stoji da – do 2020. godine ulaganje u skladišni prostor je 172 miliona evra. Ukoliko sam ja negde pogrešila, izvinjavam se, ali tako stoji ovde.
Zahvaljujem se na odgovoru. Razumela sam naravno da postoje uslovi, ukoliko neko daje sredstva, da to tako mora biti. Što se tiče programa robnih rezervi, nisam razumela da su svi detalji u okviru programa državna tajna, naravno neki deo jeste, ali sam dosta videla u štampi koliko se otkupljuje pšenice ili kukuruza itd, pa sam smatrala da možda neki od tih delova treba da budu na sajtu u okviru programa, ali i to razumem da je u potpunosti izveštaj zaštićen. Samo apelujem na Vladu, na ministarstva da se zaista maksimalno bore za srpsku privredu, pre svega za srpsko građevinarstvo koje polako tone, jer na taj način mi možemo izaći iz krize i prestati već jednom da podižemo sve te poreze koji su non-stop na leđima građana.

Narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsedniče.
Poštovani ministri, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, ja ću dati jedan kraći komentar na Predlog zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Naime, Ustavom Republike Srbije i to članom 97, a tačke 1. i 9, u potpunosti je definisan okvir za donošenje ovog zakona. Naša zemlja poštuje preuzete obaveze, definisane još 2000. godine donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju „Službeni list SRJ“, međunarodni ugovori broj 2, čime je pristupila ovoj konvenciji.
Mislim da je potrebno usaglasiti i ažurirati koncentracione limite predmetnih hemijskih supstanci za koje ne postoji obaveza domaćih pravnih lica da nadležnom ministarstvu podnose propisane izveštaje, čime se osigurava jednaka primena konvencije u svim državama potpisnicama, jer je osnovni zakon donet u cilju ispunjavanja obaveza koje je država preuzela donošenjem Zakona o potvrđivanju konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, te je neophodno da se usaglasi sa odlukom i uputstvima koje je donela Konferencija država članica. Na taj način se postupanje naše države ujednačava sa postupanjem ostalih članova Konvencije, a kao najvažnije, osigurava pravilna i potpuna primena Konvencije.
Izmene u članu 23. potpuno su kompatibilne sa Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Za sprovođenje ovog zakona, kao što smo čuli, nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, tako da će nadležno ministarstvo obezbediti njegovu implementaciju u okviru redovnog poslovanja. Ovaj zakon ne stvara nove obaveze za građane, privredu, mala i srednja privredna društva, pa samim tim ne izaziva ni nove troškove primene, tako da u cilju poštovanja Konvencije zakon treba usvojiti. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje, sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu, podržati i glasati za njih.
Što se tiče sistemskog Zakona o robnim rezervama, ja bih za nadležne imala jednu sugestiju, odnosno predlog, a tiče se člana 8. ovog zakona. Mislim da se stvara mogućnost za Grad Niš, kao centar teritorijalnog razmeštaja robnih rezervi. Mislim da bi Grad Niš i ovaj deo Srbije dobio na značaju u smislu upravljanja i distribucije istih. Hvala.

Narodni poslanik Marko Atlagić.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine predsedniče, gospodo iz ministarstva, dozvolite na početku da izrazim veliko svoje zadovoljstvo zbog prisustva dva ministra i šest saradnika na ovoj vrlo važnoj temi o kojoj govorimo. To ću shvatiti kao poštovanje narodnih poslanika od strane Vlade Republike Srbije, zatim poštovanje građana Republike Srbije od strane Vlade i resornih ministarstava i na koncu shvatiću, gospodo, vašu ozbiljnost sa kojom prilazite, dva ministarstva, pa ako hoćete i dva ministra, rešavanje ovih problema, kao što ste to činili i prethodnih godinu i po dana.
Donošenje novog Zakona o robnim rezervama odličan je potez Vlade Srbije, a prava stvar za građane Srbije i državu Srbiju, iz više razloga. Ja ću navesti samo tri, četiri.
Prvo, zato što će se njegovom primenom bolje osigurati zaustavljanje krađe iz robnih rezervi koju je sprovodila bivša vlast bivšeg režima. Drugo, što će se njegovim donošenjem ispuniti zahtevi za članstvo Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Treće, uskladiće se sistem robnih rezervi sa evropskom regulativom. Četvrto, zakon o 1992. godine, problematika robnih rezervi, konačno će se usaglasiti sa propisima i pravnim sistemom Republike Srbije, jer punih 20 godina to nije činjeno.
Poštovani narodni poslanici, Republika Srbija preuzela je obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zahtevima direktive EU koja se odnosi na energetiku, čime će omogućiti puno učešće zemalja jugoistočne Evrope u unutrašnjem tržištu energije EU. Uzimajući to u obzir, tu preuzetu obavezu, Zakonom o robnim rezervama utvrđuje se i oblast obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Ipak, mišljenja sam da je možda trebalo razmisliti, odnosno odrediti strožije kazne za krađu robnih rezervi, ako se ona desi.
Možda sam ja pod utiskom događaja iz prethodnog perioda, ali ipak krađe u robnih rezervama trebalo bi tretirati kao, po meni, ekonomsko podrivanje moći naše zemlje, pa čak kao što je to bilo u ranijim periodima, ili kao terorizma, pa adekvatno tome i odrediti adekvatne kazne. Napominjem da nije bila krađa sam žitarica u prethodnom periodu, nema vremena da o tome šire obrazlažem, već i mnogih drugih artikala. Verovali ili ne, istina je da je važeći Zakon o robnim rezervama napravljen daleke 1992. godine, pre 20 godina. Od tada do danas postojala je potreba da se on izmeni, odnosno donese novi zakon. Bivši režim nije imao sluha za to, uprkos sugestijama stručnjaka da je neophodna promena zakona, zbog čega je država Srbija u prethodnom periodu formirala timove stručnjaka za izradu novih akata. Međutim, uvek bi došlo do neobjašnjivog zaustavljanja. Zašto? Verovatno u ovih mojih nekoliko rečenica će se naći i odgovor.
Dame i gospodo, otkriće nove vlasti, hoću reći Vlade, o krađi državne imovine, možda ukazuje na razlog zbog čega se otezalo sa pravnom regulativom robnih rezervi. O tome je dala mišljenje i Privredna komora Srbije u zadnjim šest meseci.
Naime, bivša vlast bivšeg režima očistila je silose, hoću reći pokrala, do poslednjeg zrna žita iz robnih rezervi. Pokrali su tačno 80.000 tona žitarica u vrednosti od 20 miliona evra. U sedam skladišta kontrolori Vlade nisu našli niti jedno zrno žitarica. Od 77 kontrolisanih skladišta, u 18 skladišta nestalo je žita u vrednosti od 20 miliona evra.
Dame i gospodo narodni poslanici, žalosno je što je država Srbija po prvi put, dolaskom nove Vlade, krenula u kontrolu stanja robnih rezervi u poslednjih 10 godina. Zašto to nije bivša Vlada radila. Sami ste čuli odgovor.
Nekada je krađa robnih rezervi bila okarakterisana kao ugrožavanje ekonomske moći naše zemlje i smatrano vrstom terorizma, a važećim zakonom samo kao prekršaj, pa i kao krivični prestup.
Krađa žitarica i silosa od strane bivšeg režima bila je jednostavna, jer su izvršioci imali podršku policije, pravosuđa i Direkcije za robne rezerve. Zašto? Zato što se samo tako može objasniti da kontrole nije bilo 11 godina. Voleo bih da mi neko objasni drugi razlog.
Neverovatno, ali pošto su robne rezerve žitarica pokradene, država je plaćala čuvanje istih tih žitarica kao da su bile u silosima. Znači, plaćala je skladištenje magle umesto žitarica kojih nije bilo, i to 250.000 evra mesečno.
Postavlja se logično pitanje – šta bi bilo da je došlo do prirodnih nepogoda, eventualno potresa, poplava ili ne daj Bože rata, a robne rezerve prazne, treba prehraniti stanovništvo?
Zato smatram da je trebalo zakonom možda decidirano odrediti da je krađa robnih rezervi podrivanje ekonomske moći naše zemlje, da je to ravno možda čak i terorizmu i da je adekvatno tome možda trebalo odrediti i kazne.
Samo dve rečenice o izmenama i dopunama Zakona o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništenju, pošto je Republika Srbija donela Zakon o potvrđivanju Konvencije 2000. godine, a koja je usvojena i na Savetu bezbednosti UN Rezolucijom 1540, što je Konvenciji dalo dodatnu snagu i značaj. Pristupanje naše zemlje, pristupanje Srbije Konvenciji je veoma važno, jer tim odnosom stičemo ugled, kako među članicama Konvencije, tako i među UN u celini.
Primenom ovog zakona pokazaćemo privrženost naše zemlje da na vreme uvedemo propise iz ove oblasti, ali i svesni da ćemo vrlo često biti predmet pažnje u pogledu primene Konvencije. Zahvaljujući vama, gospođo ministarka, i vašoj marljivosti, na vreme donosimo ove propise.
U Danu za glasanje pozivam sve poslanike, bez obzira na stranačku opredeljenost, da daju glas za ove zakone, a posebno poslanike iz opozicije, jer će time javno osuditi svoje kolege koji su otuđili žitarice iz skladišta i oštetili državu Srbiju za više od 80.000 tona žitarica.
Time ćete, dame i gospodo, dati svoj mali doprinos modernizaciji Srbije, koju provodi SNS na čelu sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, predsednikom države Tomislavom Nikolićem i predsednikom Skupštine, gospodinom Nebojšom Stefanovićem. Hvala najlepše.

Hvala.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Gospodine predsedavajući, povređen je Poslovnik, čl. 104, 106. i 107. Imaju dva elementa greške koju ste počinili. Prva stvar, dozvolili ste prethodnom govorniku da potpuno ode sa tačke dnevnog reda i da iznosi stvari koje su se pretvorile u uvrede i optužbe, a bez ikakve osnove.
Naime, uz živog ministra, živog i zdravog koji sedi ovde i koji zna svu prirodu i situaciju u robnim rezervama, kao i njihovu povezanost sa sporom sa Makedonijom koji smo imali i koji imamo i sada, vi ste dozvolili da prethodni govornik, doduše u duhu i stilu referata Makarska '73, ovde nama ponovo drži predavanje i da govori da su, pazite, poslanici opozicije doprineli pljački svoje zemlje i pražnjenju silosa. To je nedopustivo.
Vi kao predsedavajući ne znam koji put dozvoljavate ovakvo ponašanje kada se neko iz vlasti na taj način obraća opoziciji. To nema nikakvog smisla, gospodine predsedavajući. Vi morate izreći opomenu i odmah prekinuti čoveka. U slučaju da ima neke podatke, neka odmah trči u tužilaštvo. Uostalom, tamo bar ima dobre veze i tamo na čelu, kako kaže, sa gospodinom Vučićem sve super funkcioniše. Nemojte nas da maltretirate ovde. Hvala.

Stvarno nisam čuo da je prozivao poslanike, ali jeste bivši režim. Celo vreme govori o bivšem režimu u kojem sam i ja bio posredno. Prema tome, u tom smislu ne stoji konstatacija da je prozivao poslanike, ali bivši režim jeste. To je jedna stvar.
Drugo, činjenica jeste da je govorio o krađi rezervi iz određenih skladišta. Doduše, moram da vam kažem, ne mogu da ulazim u to koliko je to tačno ili ne. Ne može se poreći da je to u sklopu sa rezervama. Tako sam ja to gledao.
Lično smatram da nije povređen Poslovnik, ali vi svakako imate pravo da tražite da se u Danu za glasanje izjasnimo o tome. Nećete? Hvala.
Gospodine Atlagiću, nemate pravo na repliku, s obzirom da je bila povreda Poslovnika.
(Marko Atlagić, s mesta: Obratio se meni.)
Nema veze što se vama obratio, on je reklamirao povredu Poslovnika.
Po kom osnovu se vi javljate?
(Ivan Jovanović, s mesta: Član 108. Poslovnika.)
Izvolite.