Reč ima narodni poslanik Vladimir Gordić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Skupštine i predlagaču zakona, poštovane koleginice i kolege, na samom početku ovog izlaganja želim da kažem da sam ja na sednici odbora glasao za ovaj zakon, kao jednu od mogućnosti da se reši ovaj problem, odnosno da se postigne cilj koji verovatno imaju svi poslanici u ovoj Skupštini, a to je da se našoj deci, trudnicama i porodiljama obezbedi potpuna zdravstvena zaštita. Međutim, smatram da ovaj zakon, zakon koji predlaže predlagač, je najbolji način da se to reši. Naime, postoje sve mogućnosti da se u postojećoj zakonskoj regulativi ovaj problem potpuno reši i da se svoj deci, trudnicama i porodiljama omogući da imaju overenu zdravstvenu knjižicu i da ostvare svoja prava iz zdravstvenog osiguranja.
Naime, Ustav proklamuje potpunu zdravstvenu zaštitu ovim kategorijama i kaže da se ona ostvaruje iz javnih prihoda, ako to nije omogućeno na drugi način. Sa druge strane, u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, osim članova koji regulišu na koji način su oni osiguranici, imamo i član 22. koji jasno kaže da, ako oni nisu uspeli da regulišu to svoje pravo preko drugih članova, imaju mogućnost da, zahvaljujući članu 22, overe zdravstvene knjižice i da uživaju sva prava koja im sleduju u zdravstvenoj zaštiti.
U članu 204. zakona, sredstva koja su potrebna za uplatu doprinosa za ove ugrožene kategorije obezbeđena su kroz budžet Republike Srbije, a to možemo videti i u Predlogu budžeta za narednu godinu, kao i u predlozima za ovu godinu i prethodnim godinama, to je suma od nekih šest miliona dinara koja je obezbeđena za plaćanje doprinosa za omogućavanje zdravstvene zaštite za ova ugrožena lica.
Prema tome, ukoliko imamo dete koje ima neoverenu knjižicu zbog toga što njegovi roditelji ne primaju platu ili njihov poslodavac nije uplatio doprinos za zdravstvenu zaštitu, postoji mogućnost da preko člana 22. svi oni budu osigurani. Prema tome, smatram da je ovo daleko bolje rešenje nego zakon koji je predlagač predložio, jer u zakonu koji on predlaže imamo situaciju da će i dalje deca, trudnice i porodilje verovatno imati neoverene zdravstvene knjižice.
Smatram da je ovo jedan populistički način da se postigne cilj koji se želeo ovim zakonom, a kome svakako svi težimo i da je jedan ružan način da se možda počne kampanja za mogućeg budućeg gradonačelnika Grada Beograda.
Mislim da je potpuno moguće regulisati unutar postojeće zakonske regulative sve ove probleme jednostavnim opovrgavanjem jedne preporuke koju je Ministarstvo finansija uputilo ka Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu, a to je da se svim onim osiguranicima kojima nije uplaćen doprinos od strane poslodavca ne overe zdravstvene knjižice.
Prema tome, apelovao bih ovom prilikom na predsednika Skupštine, koji je predlagač ovog zakona, da prestane sa populizmom i da napokon počnu nešto da rade u interesu svih naših građana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Nažalost, voleo bih da mogu da se u bilo čemu složim sa vama, ali uglavnom ne mogu, pošto niste u pravu.
Naime, hajde da raščistimo ovu priču o Zakonu o zdravstvenom osiguranju jednom za svagda. Članom 22. jesu predviđena zdravstvena osiguranja za određene kategorije, ali članom 17. i članom 30. se definiše da određene kategorije, kao što su recimo poljoprivredni proizvođači, imaju pravo na zdravstveno osiguranje samo kada je član 30. ovog zakona u pitanju, pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen. Šta ćemo sa, recimo, detetom poljoprivrednog proizvođača? Na osnovu kog člana zakona dete poljoprivrednog proizvođača može da bude zaštićeno? Recite mi na osnovu kog člana zakona. Pošto toga nema, onda smo mi, ja kada sam predložio ovaj zakon sam hteo to da omogućim i to će faktički biti glavni doprinos ovog zakona, da svako dete, trudnica i porodilja, koji prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nemaju pravo na potpunu zaštitu, sada imaju. To nije populizam.
Na kraju krajeva, žao mi je što vaša stranka u prethodnom periodu nije dala doprinos da mi od danas ne moramo uopšte da razgovaramo o ovom zakonu. Da ste to rešili suštinski ranije, mi bi danas potpuno normalno pričali o nekim drugim stvarima.
Što se populizma tiče, nisam ja mazio goluba Gutu, nisam ja mazio kučiće i mačiće po Beogradu, nisam ja trčao po porodilištima i pokušavao da uzmem jeftino neki politički poen. Radili su to neki drugi i znaju građani Beograda koji su to ljudi radili. To je bio populizam, to je bilo ono što građani Beograda i Srbije neće nikada više da podrže i to ćete videti na prvim sledećim izborima u Beogradu.

Vladimir Gordić ima reč.

Član 22. jasno kaže da ako pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao član porodice osiguranika, osiguranicima se smatraju, pa se nabraja – deca do navršenih 18 godina života, školska deca, studenti itd, žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva, lica starija od 65 godina, osobe sa invaliditetom itd. Prema tome, prema ovom članu mogu da budu osigurani.
Ne može da bude dete talac poslodavca koji nije uplati zdravstveno osiguranje ili poljoprivrednika koji nije uplatio zdravstveno osiguranje. Ako smo već definisali da su deca naša budućnost. Ovo je zaista sa vaše strane veliki populizam. Imam utisak da uopšte niste pročitali postojeću zakonsku regulativu kada ste predlagali ovaj zakon.

Reč ima Nebojša Stefanović. 

Upravo vam ukazujem na član 17. Naravno da ne može dete da bude taoc i neće nikada ni biti kada se usvoji ovaj zakon, ni dete, ni trudnica, ni porodilja.
Žao mi je što su članom 17. određene kategorije predviđene koje su osigurane po osnovu radnog odnosa. Zakon predviđa da su neke kategorije našeg stanovništva osigurane po osnovu radnog odnosa. Dakle, poljoprivrednici nisu uplaćivali doprinose, nije imao novca da uplaćuje doprinose i na osnovu toga njegova žena i njegovo dete mogu da dođu u problem jer su oni osiguranici po osnovu radnog odnosa. Na osnovu ovog zakona oni neće imati problem. Dakle, ovaj zakon rešava da oni nemaju problem koji su do sada imali, a dešavalo se da ljudi imaju problem.
Pogledajte samo šta se dešavalo u Srbiji u poslednjih mnogo godina. Da ti ljudi nisu imali problem, da nisu dolazili u sukob sa raznim birokratskim elementima, mi danas ne bi ni razgovarali o ovom pitanju, ali taj problem je realan, životni, bez obzira da li to piše u nekom slovu papira ili ne. Mi sada rešavamo taj problem i kada ga rešimo ti ljudi ga više neće imati.

Molim narodne poslanike da ne reaguju glasno, da ne dobacuju, jer je to povreda Poslovnika.
Repliku ima narodni poslanik Vladimir Gordić. Izvolite.

Mislim da niste u pravu jer članom 17. se regulišu oni osiguranici koji rade, koji su zaposleni, koji primaju plate ili su plaćeni doprinosi za njih. Međutim, ako dete ne može da ostvari na taj način zdravstvenu zaštitu, preko svog roditelja koji ne prima platu ili nije plaćen doprinos za njega, ono ima potpuno pravo po članu 22, što je jasno ovde definisano, da ostvari to svoje pravo. Druga stvar, ono što je neprikosnoveno, Ustav mu garantuje obaveznu zdravstvenu zaštitu.