Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Lažni izbori na Kosovu i Metohiji su propali 3. novembra. Neizlaskom na nezakonite izbore narod je stavio tačku na pogubnu politiku razaranja Srbije.
Narodna volja je porazila politiku sadašnje vlasti i jasno stavila do znanja da samo priznaje izbore države Srbije.
Da još sto puta organizuje izbore albanskih separatista, odgovor vlastima biće isti – bojkot. Da Skupština Srbije raspiše izbore, narod će stoprocentno izaći na te izbore.
Umesto da posluša svoj narod i da se rukovodi srpskim Ustavom i srpskim zakonima, vlast ekstremno gazi volju naroda terajući ga na izbore kojima se direktno ubijaju srpske državne institucije na KiM. U tom upornom povinovanju Briselu i lažnim kosovskim zakonima, vlast u Srbiji je izgubila svaku meru i osećaj za sopstveni narod i državu. Vlast ne preza ni od kakvih postupaka ma koliko god da su oni pogubni, samo ako je rezultat slomljena volja srpskog naroda koji treba da saučestvuje u predaji Kosova.
Zato postavljamo pitanje Vladi Republike Srbije – ko je dao mandat Vladi da nasilno, represivno i brutalno primorava srpski narod na Kosovu da se otcepi od svoje države Srbije? Koja su to sve demokratska sredstva neophodna, ne bi li narod prihvatio Briselski sporazum? Kako je moguće da juče Krstimir Pantić, po nalogu Vlade, potpisuje odluku privremenog organa Kosovske Mitrovice u kojoj se izdaje nalog da svi direktori opštinskih javnih preduzeća, citiram: „budu zajedno sa svojim radnicima i članovima njihovih porodica i da organizovano odlaze na biračka mesta“?
Kolektivno glasanje do sada još se nikada nije organizovalo i ovo je prvi put da vlast nalaže radnicima da zajedno sa članovima svojih porodica idu na izbore. Da li je ovako postupanje zapravo deo plana za implementaciju Briselskog sporazuma, gde Zajednica srpskih opština treba da predstavlja radni logor u kome važe kolektivna naređenja?
Vladu Srbije treba da bude sramota što je njen kandidat ovako nešto mogao da pomisli, a kamoli tek da izda ovakvu naredbu. Vlast u Srbiji svakim svojim potezom izvrgava demokratiju ruglu, upada iz greške u grešku samo zato što pristaje na Briselski sporazum kojim se priznaju kosovski zakoni, kojim se priznaju kosovska ministarstva, kosovska lažna država i, na kraju, kosovska separatistička vlast.
Koje to dobro srpski narod može da očekuje, ako se povinuje Hašimu Tačiju i albanskim separatistima? Zna dobro srpski narod i pored sve medijske propagande šta ga čeka ako se odrekne svoje države Srbije. Zna dobro srpski narod da se glasanjem po kosovskim zakonima odriče onoga što ima, a prihvata ono što nema i što nikada neće imati. Zajednica srpskih opština nikada ne može biti isto što i srpske državne institucije, jer naprosto u toj zajednici nema srpskog finansiranja, nema ni srpskih zakona, nema ni Ustava države Srbije, ali zato ima i te kako kosovskih zakona, kosovskog ustava po planu Martija Ahtisarija.
Zato narod nije izašao na lažne izbore, jer dobro zna da to nisu nikakvi lokalni izbori, već izbori za izlazak iz Srbije. Umesto da uvaži upravo tu činjenicu i da se pokloni pred narodnom voljom, vlast odlazi na poklonjenje u Brisel i na dalje instrukcije kako da savlada sopstveni narod. Ako za Brisel važi Briselski sporazum, ako za Prištinu važi kosovski ustav, pa nema ničeg prečeg nego da za srpske vlasti važi srpski ustav i zakoni države Srbije. Ako je sadašnja vlast donela odluku da uvede…
(Predsednik: Vreme.)
… Evo, završavam, privremene mere u četiri opštine na severu Kosova, isto tako i vi predsedniče Narodne skupštine treba da donesete odluku i da raspišete izbore u četiri opštine na severu KiM. Tako će svi izaći, izaći će srpski narod, povešće sve svoje porodice i niko na to ne treba da ih tera.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno premijeru, gospodinu Ivici Dačiću i ministarki zdravlja, gospođi Slavici Đukić Dejanović, a tiče se trenutnog položaja Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.
Naime, država je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Evropskom investicionom bankom, uložila zadnjih godina preko tri miliona evra u „Torlak“, sa očekivanjem da se ostvare minimalni rezultati poput proizvodnje polio vakcine i proizvodnje vakcine protiv sezonskog gripa. Međutim, i pored toliko uloženih sredstava, mi nismo dobili proizvodnju tih vakcina i i dalje se te vakcine uvoze.
Ono što zabrinjava to je da nemamo podataka da li je Vlada izvršila detaljnu kontrolu na koji način su utrošena tako velika sredstva i zašto je izostao očekivani rezultat, budući da smo mi negde oko 50 miliona evra kredita povukli za hitnu rekonstrukciju 21 bolnice u Srbiji.
Institut „Torlak“ je veoma značajan za tržište Srbije i za tržište jugoistočne Evrope. Ulaganja u Institut su počela u značajnijoj meri još od 2005. godine osavremenjavanjem pogona i očekivanjem da se dobiju rezultati koji su izostali. Gospođa Slavica Đukić Dejanović u izjavi medijima često naglašava da ona ne može da se bavi istragama, pa nas to dodatno zbunjuje, budući da je Vlada odobrila značajna sredstva i onda je po nama sasvim prirodno da Vlada bude zainteresovana na koji način su utrošena ta sredstva i zašto je izostao očekivani rezultat.
Sa druge strane, u javnosti se pojavljuju i spekulacije da po oprobanom receptu, koji smo videli u postupku kriminalnih privatizacija, da se ide na namerno urušavanje Instituta „Torlak“, da bi ga neki tajkun tako urušenog kupio za mali novac, a ja ne mogu da kažem ispred moje poslaničke grupe ni da li je to tačno, da li nije, ali spekulacije u tom smislu, u svakom slučaju postoje.
Zbog toga su moja konkretna pitanja – kako su nestala sredstva za proizvodnju polio vakcina, odnosno kako su utrošena? Kako su utrošena sredstva za proizvodnju vakcine za sezonski grip, koja nije proizvedena? Da li postoji sumnja da postoji plansko, sistemsko urušavanje Instituta „Torlak“ da bi ga kupio neki tajkun za mali novac? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Poštova i predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, moje pitanje danas je upućeno ministru kulture i informisanja, gospodinu Ivanu Tasovcu, a vezano je za Nacrt zakona o javnim servisima i njegov uticaj na građane Niša, koji je najveći grad na jugu Srbije i kao takav ima pravo da zahteva ravnopravnost u oblasti informisanja njegovih stanovnika, kako je to i predviđeno Ustavom.
Naime, Nacrt zakona o javnim servisima nije pripreman u skladu sa Medijskom strategijom koja je, pored Beograda i Novog Sada, predviđala još šest regionalnih javnih servisa. Izmenama je nastao predlog da se dva javna servisa finansiraju iz budžeta za koji sredstva izdvajaju svi građani Republike Srbije, ali da im to ne garantuje jednaku dostupnost informacijama koje se odnose na pojedine gradove i regione južno od Beograda. Takav Nacrt zakona o javnim servisima u suprotnosti je sa Ustavom Srbije.
Tokom oktobra meseca održan je niz javnih rasprava i to u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu, dok je jug Srbije zaobiđen. Na tim javnim raspravama prisustvovali su pojedini medijski radnici iz Niša i Vranja, ali nije bilo predstavnika lokalnih samouprava niti poslanika, što znači da se nije čula volja i potreba građana ostatka Srbije. Niš polaže pravo na adekvatno informisanje.
Nacrtom zakona o javnim servisima predviđeno je da RTS emituje program na najmanje dva TV i tri radio kanala. Predviđeno je postojanje najmanje dva kanala Radio i televizije Vojvodine i najmanje tri kanala Radio Novog Sada. Južno od
Beograda Nacrt zakona ne predviđa postojanje regionalnih javnih servisa. Pri tom, predviđen budžet za RTS i RTV je oko 65 miliona evra, a procene su da bi za šest regionalnih javnih servisa, predviđenih Strategijom ali ne i Nacrtom zakona, bilo dovoljno od tri do pet miliona evra.
Ako budu usvojeni nacrti zakona o medijskim javnim servisima i elektronskim medijima u obliku koji je predviđen, a prema kome će javni servisi biti samo RTS i RTV, jug Srbije i Niš biće diskriminisani, a građani nacionalne manjine u ovom delu Srbije će ostati bez informacija od vitalnog značaja.
Prema Predlogu nacrta zakona RTS i RTV će plaćati svi građani Srbije preko budžeta. U isto vreme nacrt predviđa povlačenje države iz lokalnih medija što praktično znači i diskriminaciju ovog dela Srbije. Sami građani Niša, njih 35.000 svojim potpisima, kao i skupštinska odluka govore da jug Srbije ima prava na svoj servis koji će izveštavati o manjinama, osobama sa invaliditetom, imati emisije na znakovnom jeziku za gluve, emisije koje edukuju i obrazuju. To privatnik neće raditi, jer u toj oblasti nema kiča, nema senzacionalizma, niti plasiranja laži kako bi se neko isprovocirao ili mu se naudilo, a samim tim nema ni profita.
Na još jednu činjenicu je vrlo bitno obratiti pažnju.
Na poslednjoj javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o elektronskim medijima članovi radne grupe utvrdili su da ni jedan član te radne grupe, koji je naveden u objavljenom rešenju, zapravo nije učestvovao u izradi nacrta ovog zakona, čime je ukazano na nelegitimnost postupka izrade medijskih zakona, kao i neligimitet odlučivanja o konačnoj verziji Nacrta Zakona o javnom informisanju, a koje će ići na mišljenje nadležnim ministarstvima i administraciji u Briselu.
Takođe, Radna grupa za izradu Nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima se sastajala više puta tokom marta i aprila ove godine, iako je rešenje o formiranju te radne grupe isteklo još februara iste. Na osnovu svega navedenog pitanje za ministra kulture je da li ćemo dozvoliti da medijski prostor južno od Beograda ostane bez javnog servisa, mogućnosti ravnopravnog informisanja i dostupnosti informacija koje su jedan od najznačajnijih faktora razvoja najsiromašnijeg, multinacionalnog regiona, regiona sa velikim procentom nepismenog stanovništva? Da li ćemo ovaj region na ovakav način još više degradirati i načiniti ga zaostalijim ili ćemo radi na njegovom razvoju, opismenjavanju, informisanosti zašta je opstanak javnog servisa zapravo preduslov? Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite.
Prijavljena je narodna poslanica Nataša Vučković. Greška u registraciji.
Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović. Izvolite.

Postaviću tri pitanja.
Prvo pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja – kada će Narodnoj skupštini Republike Srbije biti dostavljen Predlog nacionalne strategije razvoja kulture u Srbiji? Rok za donošenje tog dokumenta istekao je pre tri godine. Za to vreme promenili smo četiri ministra kulture i očigledno da kulturna politika u Srbiji po najviše zavisi od ličnih afiniteta ili animoziteta ministara, a manje od jednog temeljnog koncepta koji treba da bude utvrđen Nacionalnog strategijom i zato imamo improvizaciju i toliko promena na kulturnoj javnoj sceni Srbije.
U vezi sa tim i sledeće pitanje. U prethodne tri godine kako su povremeno do javnosti stizale informacije na izradi ovog dokumenta, bilo je angažovano više eksperata, radnih grupa itd. Svi oni su za to vreme imali određene nadoknade iz budžeta, bili plaćeni ne samo članovi radnih grupa, nego su u toku priprema i izrade tih nacrta Strategije trošena sredstva i za druge namene. Moje pitanje Ministarstvu kulture – koliko je u poslednje tri godine u svrhu navodnih priprema za izradu Nacionalne strategije u kulturi utrošen budžetskih sredstava?
Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U ovoj oblasti postoje četiri nacionalna saveta. Tri koje je imenovala Skupština Srbije - Prosvetni savet, Savet za obrazovanje odraslih i stručno obrazovanje, Savet za visoko školstvo i Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj.
Pitanje Ministarstvu prosvete i nauke – koje sve uslove i kakve ovo ministarstvo obezbeđuje za rad ovih nacionalnih saveta i kolike su nadoknade članovima ovih nacionalnih saveta? To pitanje postavljam zato što smo ovih dana suočeni sa pokušajem Ministarstva kulture da se dovede u pitanje status Nacionalnog saveta za kulturu, da se ospori njihov rad i naravno da se sve to podvede pod pitanjem troškova budžeta. Naravno da znam da svi ovi nacionalni saveti, koji rade u oblasti prosvete, imaju dobre uslove za rad. To mi je i ministar prosvete potvrdio. Imaju takođe i nadoknade za svoj rad i nemam ništa protiv toga. Ali, smatram da država ne može prema nekim nacionalnim savetima da bude majka, prema drugima maćeha i čini mi se ako dobijemo odgovore na ova pitanja od Ministarstva prosvete da ćemo svi zajedno onda nastojati da ujednačimo položaj svih nacionalnih saveta.
Treće pitanje upućujem republičkim fondovima zdravstvenog osiguranja i Republičkom fondu penzionog i invalidskog osiguranja. Da li, koliko i u kom vremenskom periodu Grad Beograd po osnovu uplata doprinosa za samostalne umetnike duguje ovim fondovima? Pre neki dan smo imali da čujemo od jednog mog uvaženog kolege iz poslaničke grupe SPS da stotine samostalnih umetnika imaju problem zbog toga što Grad Beograd kasni sa uplatama za doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, što 2002. godine otprilike je to tada ukinuto itd. Pošto vrlo dobro znam da Grad Beograd ne samo da kasni sa uplatama, nego, naprotiv je 2002. godine je izmirio sva dugovanja nastala od 1994. godine, kad je tadašnjim Zakonom o kulturi ukinuta obaveza plaćanja doprinosa samostalnom umetniku i baš se pitam ko je tada bio ministar iz koje stranke i koja poslanička većina je donela takav zakon. Ali, svejedno i bez pravnog pravnog osnova i bez zakona svojim odlukama Grad Beograd je 2002. godine izmirio sve obaveze prema samostalnim umetnicima i od tada svake godine uplaćuje na ime novih obaveza između 80 i 100 miliona dinara godišnje. Ako je to nebriga, onda ja zaista ne znam kolika je briga? Pošto se ovo pitanje iz iste poslaničke grupe i od kolega iz te stranke često pojavljuje u javnosti, nadam se da nakon što dobijemo zvanične odgovore od ovih fondova više neće biti zabuna i nesporazuma. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto nisam dobio odgovor na pitanje koje sam postavio pre desetak dana predsedniku Vlade gospodinu Ivici Dačiću, ja ću ga danas ponoviti i očekujem da uskoro dobijem odgovor na to pitanje.

Pitanje se naravno tiče situacije na severu srpske AP Kosovo i Metohija i svega onoga što se dešavalo u vreme održavanja lokalnih izbora na koje je Narodna skupština Republike Srbije između ostalih pozvala građane Srbije da izađu, kada je sa preko 90% glasova u Narodnoj skupštini Republike Srbije podržala Briselski sporazum. Znači, skoro svi osim jedne marginalne političke grupacije.

Iskoristio bih situaciju da sada pozovem građane Severne Mitrovice da u nedelju izađu na izbore. Narod neću pozivati, jer iako kao narodni poslanik imam pravo više da se pozivam na narod, nego predsednik marginalne političke stranke, koja je inače inspirator svog onog nasilja koje se događalo od strane onih koji su pozivali na bojkot i sprečavali građane severne Kosovske Mitrovice da izađu na izbore, da na ponovljene izbore, u nedelju masovno izađu na ponovljene izbore. Zašto? Zato što bojkot jednostavno i taj poziv na bojkot nije uspeo. Ko god pričao da je uspeo i ko se god pozivao na narod u stvari priča besmislice, jer ako je izašlo 40.000 Srba na izbore, ako su izabrali svoje predstavnike u skupštinama više od 10 opština. Autonomna pokrajna Kosovo i Metohija ima mnogo više od četiri opštine na severu Kosova.

Malo pre smo čuli pitanje gde se pita Skupština i država kada će raspisati izbore na četiri opštine severa Kosova? Zašto ne na celom Kosovu i Metohiji? Briselskim sporazumom Srbija učestvuje u raspisivanju na teritoriji cele AP Kosovo i Metohija. 40.000 Srba ili naših sunarodnika izašlo je i zahvaljujući tome izvesno je formiranje zajednice srpskih opština.

Takođe, mogu reći da u severnoj Kosovskoj Mitrovici ako građani poslušaju svoju državu, izađu masovno, mogu da ostvare pobedu već u prvom krugu. Niti je Srbiji, niti narodu na Kosovu i Metohiji, niti građanima severne Kosovske Mitrovice u interesu zaoštravanje situacije i pravljenje, samo u jednom malom delu Kosova i Metohije situacije takve da će na vlast doći Albanci, umesto da bude apsolutna većina Srba u severnoj Kosovskoj Mitrovici, što se može dogoditi. Onda postoji postoji opasnost, znači niko iz države sada ne zastrašuje te ljude da će ostati bez posla. Ali, ako dođe Albanac na vlast i ako bude Albanac gradonačelnik, onda će ti ljudi ostajati bez posla.

Svi su pozvali građane severne Kosovske Mitrovice da izađu na izbore, međunarodna zajednica, pozivamo se na Rezoluciju 1244. Tačno da je pozvala i EU, ali je pozvala prekjuče i Rusija, preko Ministarstva inostranih poslova sve Srbe da izađu masovno na izbore i u drugom krugu 3. decembra, a i na ponovljene izbore u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Ne treba da slušaju one koji pozivaju na bojkot, a pri tom bojkot sprovode nasilnim metodama, nasilnim merama i koji su činili sve ono što su činili, sprečavali građane da izađu. Nadam se da se ovaj put država Srbija spremila da do toga ne dođe. Ponavljam pitanje predsedniku Vlade, gospodinu Dačiću – da li će i kada svi oni koji su na nasilan način sprovodili bojkot u severnoj Mitrovici, biti procesuirani i kažnjeni zbog toga što su radili, kako se nikada više niko ne bi usudio da se politikom bavi i da u politici koristi nasilne metode. Zahvaljujem.