Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Stefanoviću, naša poslanička grupa će sa velikim zadovoljstvom, kao i ostale poslaničke grupe, podržati ovaj predlog zakona. Dobro je da ovakve inicijative dolaze i od predsednika Skupštine i od poslaničkih grupa itd.
Ono što smo mi očekivali i što je sasvim prirodno, s obzirom na stanje u zdravstvenom sistemu, to je upravo da Ministarstvo zdravlja, koje je najupućenije u problematiku i stanje u zdravstvenom sistemu, inicira ovakve zakone i ovakve izmene, da pokažemo da smo od poluhumanog društva krenuli ka jednom pravičnijem i humanijem društvu. Nažalost, takva inicijativa je izostala i čini nam se da je upravo Ministarstvo zdravlja jedna od najslabijih karika u radu ove Vlade i da apsolutno nema tu procenu neophodnosti strukturnih reformi u našem zdravstvenom sistemu.
Član sam Odbora za prava deteta, otac troje dece i naravno da moramo kada donosimo sve zakone da gledamo kroz jednu ljudsku prizmu i kroz prizmu onoga što se zaista konkretno dešava na terenu. U svim mojim diskusijama o stanju u zdravstvenom sistemu rukovodio sam se, ne samo onim što vidim u medijima, nego i ličnim iskustvima i onim što nam se svakodnevno javljaju građani i lociraju kao glavne probleme u funkcionisanju našeg zdravstvenog sistema.
Skoro se javilo nekoliko porodilja iz nekoliko zdravstvenih ustanova i ja sam ih pitao – kakvi su vaši utisci o prijemu i svemu ostalom? Verujte da su oni jako slični.
Odlazak u porodilište treba da bude jedan poseban dan u životu i porodilje i cele porodice i celog društva. Prijem treba da bude dostojan čoveka, jer se donosi na svet jedan ili više života i ono što je minimum očekivanja porodilja, to je jedan ljudski odnos i etički odnos lekar – pacijent. Ona, nažalost, najčešće izostaje. Prva stvar koju porodica mora da uradi to je da nađu neku vezu, kod nekog lekara koji će da uradi ono što mu njegova lekarska obaveza nalaže, da posveti dužnu pažnju porodilji, da se ne bi desilo nešto vanredno.
U mnogim velikim zdravstvenim centrima i dalje, recimo, bojleri ne rade, nema tople vode za trudnice i porodilje, bubašvabe su po sobama u kojima su smeštene trudnice i porodilje. Kažem, ne samo lekari, a naravno tu slika nije crno-bela, ima onih izvanrednih, nego celokupno medicinsko osoblje i pomoćni radnici od spremačica do lekara se najčešće, po ocenama pacijenata, ponašaju kao mali bogovi zato što su sigurni sa svojim platama, njih ostvaruju iz budžeta Republike Srbije. Znaju da su svi u prilici da ih mole za neku uslugu i to se na neki način zloupotrebljava, što dokazuje u koliko smo mi, kao društvo i kao ljudi, izgubili na humanosti, koliko smo moralno posrnuli.
Kada se priča o opštoj odgovornosti, iznosim neke životne situacije, a posle ću reći i o nečemu drugom što je podjednako važno, izostaje na svakom mestu odgovornost sankcija praćenja stanja od strane Ministarstva.
Gospodin Milisavljević, kao predsednik Odbora za zdravstvo, je pričao o tome da ne rade mnogi aparati neophodni i za dijagnostiku i za kasnije praćenje, ne samo trudnica i porodilja, nego uopšte svih osiguranika. Mi smo nekoliko puta u Narodnoj skupštini pokrenuli to pitanje i mnogi aparati, poput aparata za zračenje, u velikim zdravstvenim centrima ne rade i zna se da pacijent posle hirurške intervencije sa nekim malignim oboljenjima ako ne dobije zračnu terapiju u roku od 30, 30 i nešto dana, da je rizik za smrtnost mnogo veća.
Nikada nismo videli da je Ministarstvo zdravlja smenilo direktora, kaznilo, pozvalo na odgovornost, koji je direktno odgovoran zbog toga što aparati ne rade, što nije obezbedio, jer RFZO redovno prenosi sredstva za te namene, nego je odgovor ministarke zdravlja da se loše planiraju sredstva rukovodilaca. A, opet, izostaje odgovornost.
Ista je situacija i sa nedostatkom lekova, nekih elementarnih lekova, gde se pacijenti na bolničkom lečenju upućuju da kupuju lekove, ne izdaje im se potvrda da mogu te lekove da naplate od RFZO. Tako pacijenti dva puta plaćaju jednu uslugu. Plaćaju kroz obavezno zdravstveno osiguranje i krši se zakon, traži se ponovo da kupe lekove i plus im se ne skreće pažnja da imaju pravo da refundiraju troškove od RZZO.
Gospodin Milisavljević je pomenuo nešto što sam hteo da pomenem i što san nekoliko puta pominjao, to su famozne liste čekanja. Kragujevac je, eto, na tom nepopularnom mestu i to se zadnjih nekoliko godina stanje održava iz godine u godinu i nažalost, uz puno razumevanje za lekare koji imaju ograničeni resurs, često nedostaju potrebni implatanti. Ministarstvo zdravlja i RFZO nisu, čini nam se, preduzeli sve mere koje treba da preduzmu da bi se liste čekanja smanjile.
Nacionalni sistem zdravstvene zaštite žena, dece i omladine iz 2009. godine utvrđuje ciljeve zdravstvene zaštite dece, trudnica i porodilja. Znači, prevenciju, lečenje, očuvanje i zaštita navedenih grupacija stanovništva, ali nama je bio potreban jedan leks specijalis, specijalan zakon da bismo ovo, a i nacionalni sistem zdravstvene zaštite bukvalno sproveli u praksi.
Pošto su to kategorije stanovništva sa povećanim rizikom oboljenja, dobro je što se uz pravo da se leče i da dobiju punu zdravstvenu zaštitu, omogućava i da naplate troškove prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite i dobro je što, ono na čemu smo mi stalno insistirali, odgovornost, odnosno za ne odgovornost sankcija, što su ovde predviđene kaznene odredbe, čini nam se primerene težini odgovornosti koju treba da imaju koji ne poštuju zakon.
Ovaj zakon je jedan put ka poboljšanju humanosti i onoga o čemu sam ja pričao, jednog ljudskog pristupa ljudima koji su najčešće, pored porodilja koje imaju odlazak u bolnicu koji je pozitivan, ljudi sa ugroženim zdravljem.Naše društvo u tome delu je pokazivalo i pokazuje neki visok stepen humanosti, da ne bude slika samo crno belo, jer recimo, za pružanje hitne medicinske pomoći strancima, skitnicama, licima koje nemaju zdravstvenu knjižicu i zdravstveno osiguranje nisam čuo negde da je slučaj u nekoj zdravstvenoj ustanovi da se takvim licima nije pružila hitan medicinska pomoć ali potpuna medicinska zaštita je jedno drugo pitanje.
Od zdravstvene ustanove do zdravstvene ustanove, od navika, od tradicije, od sturkture rukovodilaca, od toga kakve je vrednosti plasiraju, zavisi u velikoj meri i pristupa prema zdravstvenoj zaštiti. Evo, pomenuću jedan negativan možda beningni, možda ne tako bitan primer, ali primer koji je klasika u našem zdravstvenom sistemu. Recimo, jedna pacijentkinja je u Zdravstvenom centru Čačak imala hipertenziju sa krvarenjem iz nosa i to je trajalo nekoliko dana. Primljena je u Zdravstveni centar i verovali ili ne, za pet dana bolničkog lečenja niko joj nije izmerio krvni pritisak. Recimo, u okviru Zdravstvenog centra Čačak imamo jedan drugi pozitivan primer, a to je Dom zdravlja Guča, gde radi izuzetno ljubazno medicinsko osoblje, izuzetno ljubazni lekari i gde se dešava ovo što se dešava u bitnijem zdravstvenom centru Zdravstvenog centra Čačak.
Ovaj zakon gledamo i u kontekstu borbe protiv bele kuge. Zbog čega? Pa, mi smo najstarije evropsko društvo. Imamo više starijih od 52 godine nego mlađih od 15 godina. Demografski pokazatelji su za ovo društvo katastrofični. Ovo je jedan od doprinosa borbe protiv bele kuga, a mi smo nekoliko puta u Narodnoj skupštini ukazivali na demografska kretanja i demografske trendove ove zemlje koji su krajnje negativni.
S druge strane, ono zaista što je dobro, pomoć deci i porodiljama u smislu jednokratne novčane naknade. To daje Republika, lokalne samouprave i to je zaista nešto što je dobro i što naravno moram da ostane na snazi.
Treba razumeti poziciju lekara, da ne bude da je za stanje u zdravstvenom sistemu odgovorni samo lekari ili medicinsko osoblje. Zbog čega? Zato što imaju veliki broj pregleda dnevno, konstantne su gužve, zato što po mnogim bolestima spadamo u negativnoj listi u evropski vrh po bolesti malignih oboljenja, kardiovaskularnih oboljenja, što se tiče smrtnosti. Što je nivo zdravstvene zaštite najslabiji u Evropi, jer bolju zdravstvenu zaštitu ima čak i Albanija. Što je jedan lekar u prilici da dnevno pregleda od 30 do 70 pacijenata i što nisu plaćeni i ne zauzimaju položaj u društvu u odnosu na svoje kolege iz bolje uređenih sistema.
Ono što sam takođe hteo da kažem, to je da i postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti predviđa pristupačnost, pravičnost i sveobuhvatnost zdravstvene zaštite, ali očigledno je i svih diskusija proizilazi, pa i iz samog Predloga ovog zakona da se to do sada nije poštovalo.
Šta ćemo mi dobiti ovim zakonom? Pa, dobićemo dosta toga. Trudnice će se makar u ovom delu i porodilje osećati sigurnije, a posebno mislim i na seosku kategoriju stanovništva i mnogo kolega je ukazalo na ono na šta smo i mi ranije ukazivali na jako veliki problem zdravstvenog osiguranja naših poljoprivrednika, invalida i osoba sa jako lošom socijalnom kartom.
Dvesta evra godišnje odvaja svaki naš zaposleni u sistem zdravstvene zaštite i to su izdvajanja koja nisu dovoljna i naravno da se boljim uređenjem sistema zdravstvene zaštite neće eliminisati svi problemi, ali se može mnogo toga eliminisati. Bez obzira šta uradio neki rukovodilac zdravstvene ustanove, mi smo samo u ovom sazivu Skupštine dva puta dug zdravstvenih ustanova pretvarali u javni dug građana, radi se o iznosu od čini mi se 140, 150 miliona evra, bez obzira šta uradio rukovodilac zdravstvenih ustanova.
Da li ima nedostatak, nestašicu osnovnih lekova, a Republički fond za zdravstveno osiguranje je prebacio sredstva. Da li je napravio veliki gubitak protivzakonito itd, upravo po sistemu partijske zaštite, pošto Ministarstvo zdravlja određuje i uglavnom postavlja kadrove iz njihove političke opcije, rukovodilac zdravstvene ustanove može da uradi bukvalno bilo šta nikakve odgovornosti dok je njegova stranka na vlasti neće biti, što mislimo da zaista mora da se promeni, i moramo konačno da razdvojimo one koji zaista dobro rade, koji rade veoma bitan društveni posao, veoma složen posao za koji se dugo školuju, dugu traju specijalizacije, rade stresan posao, takve treba da nagradimo, a one druge čini mi se da treba da na neki način kaznimo.
Mi smo negde oko 50 miliona evra sredstava uložili u rekonstrukciju zdravstvenih ustanova i nabavku aparata i opreme, a mnogo sredstava je dobijeno iz donacije.
Nikada nismo dobili povratnu informaciju kako su ta sredstva utrošena, a izuzev onih natpisa u medijima da je tu bilo brojnih zloupotreba nikada nismo dobili adekvatne odgovore državnih organa, što opet ukazuje na jednu vrstu neodgovornosti i opšteg javašluka.
Ono što nas u budućnosti interesuje to je da li ćemo mi zaista uspostaviti jedan, pre svega humaniji, ljudski odnos u sistemu zdravstvene zaštite, da li ćemo pored ovih kategorija stanovništva obuhvatiti i neke druge kategorije stanovništva?
Da li će oni koji pre svega rukovode zdravstvenim ustanovama, to rade na loš način, konačno početi da snose odgovornost za loše rukovođenje? Evo, završavam…

Narodni poslaniče molim vas da sadržaj svoje diskusije dovedete u vezu sa zakonom.

Najčešći izraz koji možemo čuti od strane građana u sadašnjem sistemu zdravstvene zaštite je - teško onome koji nikoga nema u sistemu zdravstvene zaštite da mu se nađe pri ruci.

Hvala.

Petnaest minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi da koristi svoje vreme, u ovom delu sednice? Ako da, molim vas da se prijavite.
Pošto nema prijavljenih nastavljamo sednicu raspravom po prijavama za reč narodnih poslanika, i obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika podnele većina poslaničkih grupa, ima 40 narodnih poslanika prijavljenih za reč i prelazimo na deo sednice gde reč dobijaju narodni poslanici po redosledu.
Prvi prijavljeni narodni poslanik Karolj Čizik, posle njega narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Pitanje obnavljanja stanovništva i povećanje nataliteta ne može biti ostvareno samo jednom merom. Problem je kompleksan i zahteva sveobuhvatne mere, kao što su olakšice u stambenoj politici, kreditnoj politici, poreskoj politici, politici zapošljavanja.
Potrebno je preduzeti nešto konkretno kako bi se natalitet oprezno i postepeno podsticao. Ključnu ulogu u podsticanju povećanja nataliteta mora da vodi grad, država stvaranjem povoljnijeg ambijenta za rađanje.
Demografski sunovrat počeo je početkom devedesetih godina, ali se do sada nijedna Vlada nije ozbiljno bavila ovim problemom.
Pre dve godine usvojena je Strategija podsticanja rađanja koje je ostalo mrtvo slovo na papiru, jer se ne primenjuje. Razlog je kažu prazna kasa.
Oživljavanje Strategije o podsticanju rađanja ne zavisi samo od novca. Nije potreban novac da inspekcija počne da radi svoj posao i kažnjavaju poslodavce koji otpuštaju buduće majke čim odu na trudničko bolovanje. Dodatan novac ne treba ni da se zdravstvena služba organizuje bolje, kako trudnice ne bi plaćale lekare na porođaju.
Usklađivanje radnog vremena vrtića sa radnim vremenom roditelja porodicama bi se mnogo olakšalo. Država ne radi ništa na tome da roditeljima pomogne.
Postoje načini da se poboljša situacija, ali država mora da pokaže minimum dobre volje u konkretnom ispunjavanju mera vezanih za populacionu politiku. Nisu dovoljne izjave o podrškama porodice. Mala pomoć lokalnih samouprava kada se dete rodi, izuzimanje PDV-a na dečije potrepštine, a sa puno dokumentacije koju treba skupljati mesecima, i posle mesecima čekati na povraćaj sredstava.
Predloženi zakon koji je danas na dnevnom redu predviđa da svaka deca, trudnice i porodilje imaju pravo na zdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvene isprave koju izdaje Republički fond za zdravstveno osiguranje, bez obzira da li je taj dokument overen ili nije.
Predloženi zakon je dobar i ne ide u pravcu toga da oni koji ne uplaćuju doprinose budu zaštićeni, jer time treba da se bave poreske uprave i druge nadležne institucije koje treba da pokažu čvrstinu u naplativosti poreza i doprinosa.
Procena je da će to koštati između 450 i 500 miliona dinara što Fond može da podnese.
Trudnice i porodilje će dobiti nesmetani tretman, a njihova će se zdravstvena zaštita vršiti kvalitetnije.
U Srbiji prema procenama sindikata, zdravstvene knjižice nisu overene za 100.000 radnika. Radnici su postali kolateralna šteta, nesavesnih poslodavaca, koji ne uplaćuju poreze i doprinose, između ostalog i zdravstveno osiguranje.
Zaštitnik građana Saša Janković, utvrdio je da RFZO krši pravo deteta na zdravstveno osiguranje, kada odbija da overi knjižice deci, čijim članovima poslodavci ne uplaćuju zdravstveno osiguranje.
Pravo deteta ne može da zavisi od izvršavanja obaveza trećeg lica, jer ono je zajamčeno Ustavom, gde je obaveza države da neposrednost snosi i troškove ostvarivanja tog prava.
Demografi već dugo upozoravaju na katastrofalne kombinacije, niskog prirodnog priraštaja i odliv mladih u druge države i glavni razlog što Srbija svake godine ostaje bez 40.000 ljudi.
Dodatno zabrinjava da je naša zemlja jedna od najstarijih u Evropi, te da je već sasvim očigledno da će do 2025. godine većina građana biti stariji od 65 godina.
Nude se razni recepti koji bi pomogli da se Srbija izbori sa belom kugom.
Niska stopa rađanja za sobom povlači prekomerno starenje stanovništva. Trenutno je u Srbiji šestina stanovništva starija od 65 godina, 900.000 građana u centralnoj Srbiji i oko 300.000 u Vojvodini.
U 2003. godini je prirodni priraštaj bio pozitivan, uz svega 10 opština u Srbiji, a ni u jednoj od 65 opština u Vojvodini.
Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika, jer umre oko 100.000 ljudi, a rodi se samo 70.000 beba.
Istraživanje koje je pre dve godine radilo Društvo demografa Srbije pokazalo je da od 165 opština u Srbiji negativan prirodni priraštaj ima 158. Više se rodilo beba nego što je umrlo ljudi samo u sedam opština.
Jedina mera države uvedena kao podsticaj rađanja je roditeljski dodatak. Naravno, da bi ostvarili ovo pravo postoji spisak od deset stavki šta se sve od dokumenta mora priložiti. Tako novopečeni roditelji moraju da izdvoje bar petnaestak dana da prikupe potrebnu dokumentaciju. Pored svega, ipak je najveći problem velika stopa nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Mladi u takvoj situaciju ne mogu osnivati porodicu. Još na kraju samo da dodam, da možete očekivati da će poslanička LSV u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala lepo.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov. Posle nje narodna poslanica Sanja Čeković.

Zahvaljujem predsedavajuća, ali ja bih vas zamolila, obzirom da predlagač, gospodin Stefanović nije u sali, da mi date mogućnost da govorim onda kada on bude u sali, ili da ga pozovete da dođe ovde, a nemam ništa protiv da nastavite po spisku, ukoliko to drugim poslanicima ne smeta, iz razloga što hoću da mu postavim par pitanja.

Saglasna. U slučajevima kada je narodni poslanik predlagač onda kao što i svaki narodni poslanik nema udobnost saradnika koji umesto nas rade, ali ja mislim narodni poslanik u zgradi i da je zaista u pitanju kratka pauza, tako da možemo da sačekamo pet minuta i da se vrati.
Ne može se odoleti da se ne pošalje kratka poruka predstavnicima Vlade da na isti način, kao predlagač akta trenutno, takođe uvažava Narodnu skupštinu.
Samo vas molim da se prijavite ponovo. Izvolite. Narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, danas kada razmatramo Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, porodilja i trudnica, sebi zaista moramo da postavimo jedno pitanje, kakav je uopšte zdravstveni sistem u ovoj zemlji. Da li je on dobar, loš i treba li ga menjati? Da je on idealan, mi danas na dnevnom redu ne bi imali ovakav Predlog zakona.
Gospodine Stefanoviću vi ste predlagač ovog akta. Smatram da bez obzira na to, to imate pravo po Poslovniku o radu Narodne skupštine, smatram da je predlog ovog zakona trebalo da da Vlada i da danas ovde imamo ministra zdravlja, koji bi mogao da odgovori još na neka pitanja. Naravno, ja vama ne zameram na tome što ste vi predložili ovaj zakon, mada smatram pošto ste predsednik parlamenta, da je vaš osnovni zadatak da se potrudite da povećamo rejting ove institucije u kojoj se danas svi nalazimo.
Da bismo znali kakvu imamo zdravstvenu zaštitu i na koji način treba da je promenimo, mi pre svega treba da znamo uzroke zbog čega zdravstveni sistem u Srbiji funkcioniše, na način na koji funkcioniše, i zbog čega je sve veći broj građana nezadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom. Ja sam gospodine Stefanoviću, tražila da se vratite u salu, obzirom da imam da vam postavim par pitanja vezana za ovaj zakon, a vi ste predlagač tog zakona.
U članu 3. predlog zakona, vi predlažete da deca, trudnice i porodilje ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu u sadržini, obimu standardu koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Znamo li mi šta je uopšte obavezno zdravstveno osiguranje u ovoj zemlji? Koja to prava imaju, ne samo trudnice, porodilje i deca, nego i ostali građani, a koji se smatraju obaveznim zdravstvenim osiguranjem? Mislim da je to osnovno pitanje, naravno na koje vi, pretpostavljam da ne možete da mi date odgovor, ali na takvo pitanje smo verovatno mogli ili bar trebali da očekujemo da možemo dobiti odgovor od ministarke zdravlja.
Da li ovim članom 3. se podrazumeva da će se taj član primenjivati i na lečenje dece u inostranstvu, obzirom da znamo da je formirana komisija koja odlučuje o tome da li deca mogu ili ne da se leče u inostranstvu? Da li će se i na decu koja nemaju overenu zdravstvenu knjižicu primenjivati to da mogu da se leče u inostranstvu? Da li član 3. podrazumeva, pošto ne znamo, ja mislim da niko u ovoj zemlji ne zna šta je to obavezno zdravstveno osiguranje, daje mogućnost ženama, i zbog čega npr. to nije u predlogu ovog zakona, da imaju pravo lečenja vezano za vantelesnu oplodnju? Složićete se u tome da ukoliko je natalitet veliki problem, a jeste u ovoj zemlji, onda je sigurno potrebno da država izdvoji značajna sredstva za van telesnu oplodnju. Država za tako nešto mora da nađe para.
Kada govorimo o toj obaveznoj zdravstvenoj zaštiti i o ovom predlogu zakona, moram da postavim jedno pitanje. Vi ovde članom 4. predlažete da se ta prava ostvare na osnovu isprave, bez obzira da li je ona overena ili nije. Rekli ste u uvodnom izlaganju da to predlažete iz razloga što mnogi poslodavci nisu uplaćivali doprinose. Da li to znači, da kada se trudnica, dete ili porodilja pojave u zdravstvenoj ustanovi, a nema zdravstvenu knjižicu, znači ne poseduje ispravu, da one neće imati prava koja pruža ovaj zakon? Ma koliko da mi znamo da oni koji su nezaposleni mogu zdravstvenu knjižicu da dobiju preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Činjenica je da u Srbiji mnoge žene, mnogi građani ne znaju da takvo pravo uopšte imaju. Zato vas pitam, pošto ste predlagač, da li će se ovaj zakon primenjivati i na one koji nemaju zdravstvenu knjižicu uopšte?
Zakonom ste predvideli određene kazne za Republički fond za zdravstveno osiguranje, ukoliko ne omogući ostvarivanje prava porodiljama, trudnicama i deci, tačnije ukoliko ne ostvari prava na zdravstvenu zaštitu vezanu za ovaj zakon. Mi smatramo da je potrebno uvesti još jednu kaznu. Nije dovoljno što u poslednja dva člana vi kažete, da će zdravstvena ustanova snositi kaznu ukoliko ne obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje, o tome npr. da je beba preminula. Smatramo da zdravstvena ustanova treba da ovu kaznu, ukoliko vrati porodilju, dete ili trudnicu ukoliko nema overenu zdravstvenu knjižicu.
Da bi ovaj zakon sproveli, znači, on se sprovodi pre svega tako, što žena ili trudnica dođe u zdravstvenu ustanovu? Ukoliko tu nju vrate, a za to nije propisana kazna, ona to svoje pravo neće ostvariti. Zato mislim da u Predlogu zakona u ovom članu 9. treba dodati, da će kaznu platiti zdravstvena ustanova ukoliko ženu ili trudnicu ili dete vrati bez overene zdravstvene knjižice.
Da bi govorili o tome, da će sada trudnicama i porodiljama i deci biti bolje, mi pre svega moramo da znamo da nije dovoljno samo da ih primi lekar, i tačno je da su mnogi lekari i do sada primali i žene, i stara, i bolesna lica na pregled iako nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu.
Potrebno je da zdravstvene ustanove imaju uslove za rad. Na primer, potrebno je da imaju inkubatore. Mi takve podatke nemamo - u koliko zdravstvenih ustanova u Srbiji nema ultrazvuka, inkubatora i osnovnih lekova za lečenje, ne samo koji su potrebni trudnicama, nego i ostalim građanima ove zemlje. I zaista jeste veliki problem od kada su objedinjene javne nabavke i napravljena ta centralizovana javna nabavka.
Znam da je bila želja da se naprave uštede, ali u pojedinim lokalnim samoupravama i u pojedinim zdravstvenim ustanovama vi danas nemate lekova za lečenje osnovnih bolesti, a kamoli astme ili neke druge bolesti. Imate situaciju da u pojedinim zdravstvenim centrima u delu gde se rade porođaji takođe nema osnovnih sredstava koja su potrebna za to.
Da je Vlada predlagač, mi bi danas sve to mogli da pitamo ministarku zdravlja. Znate šta je glavni problem, gospodine Stefanoviću? Ova država nema podatke o tome koliko ljudi, koliko građana se uopšte leči u zdravstvenim ustanovama u ovoj zemlji. Jedan broj građana se sigurno leči kod privatnika. To su oni građani koji mogu to da plate. Ali, najveći broj građana se ne leči uopšte. I što je još gore – oni su sami svoji lekari. Ali, to rade i trudnice, to rade i deca. Ne mislim da deca to daju sama sebi, nego, terapiju im daju majke na osnovu nekog iskustva. Sada je već postala praksa da se terapija propisuje na internetu tako što se na Guglu ukucaju simptomi i ljudima dođe daleko brže da neke lekove kupe nego da odu u zdravstvenu ustanovu, što onda stvara drugu posledicu, da umesto da nešto sprečimo, mi kasnije neke probleme moramo da lečimo.
Mi nemamo ništa protiv da ovakav zakon bude usvojen u parlamentu, ali bih vas molila da mi odgovorite na jedno osnovno pitanje – da li će to pravo ostvarivati i oni koji uopšte nemaju zdravstvene knjižice i da li smatrate da treba da budu sankcionisane zdravstvene ustanove ukoliko vrate decu, trudnice i porodilje bez overene zdravstvene knjižice?

Iskorišćeno je devet minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima predlagač akta, narodni poslanik Nebojša Stefanović.