Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine kao predlagaču ovog zakona, ja sam na Odboru za zdravlje glasao za ovaj predlog. Nisam bio najsrećniji, ne zato što imam nešto protiv toga da deca, trudnice i porodilje treba da se leče, nego više zbog načina na koji uređujemo ove stvari. Ali, glasao sam kao što su i svi glasali. Bilo mi je jako drago što sam prisustvovao jednoj sednici Odbora na kojoj su svi članovi Odbora glasali za jedan propis. To znači da idemo ka nečem boljem.
Moja osnovna zamerka je bila u tome zašto predlažemo zakon, zašto ova stvar mora ili treba da se uredi zakonom. Ja poštujem iskrenu i dobru nameru predsednika Skupštine i njegova uverenja da je ovo način koji će rešiti problem koji trenutno postoji. Ali, sa druge strane, ovo nam isto govori, sama činjenica da mi danas pričamo o ovom zakonu, govori nam da naš sistem ne funkcioniše. Jer, ako mi sada donosimo ovakav propis, to znači da Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao trenutno važeći zakoni, ne funkcionišu. Oni ne omogućavaju deci, trudnicama i porodiljama da se leče. Uopšte im ne omogućava pristup u zdravstvene ustanove. Moje pitanje je – zašto je to tako? Ali, na kraju ćemo doći do zajedničkog odgovora, odnosno, ja ću ga dotle ponuditi.
Želeo bih da se pozovem na član 68. Ustava koji kaže da sva deca, sve trudnice i porodilje, ali i samohrane majke sa decom do sedam godina starosti, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom, a ako to nije moguće u skladu sa zakonom, onda na teret javnih prihoda, a to znači iz budžeta.
Sada ću vam objasniti kako u životu funkcioniše kada se dete trudnice ili porodilje pojavi u nekoj zdravstvenoj ustanovi i pri tom nema overenu zdravstvenu knjižicu. Šta se onda desi? Postoje dve situacije. Prva situacija je da odmah budu vraćeni kući, sa konstatacijom da nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i samim tim nemaju ulaznicu u naš zdravstveni sistem. Druga situacija koja je, verujte, na našu sreću, ali zaista na našu sreću, češća, a to je da lekari na sopstvenu odgovornost, medicinske sestre na sopstvenu odgovornost, puštaju i dozvoljavaju deci, trudnicama i porodiljama da se leče. Takvu vrstu humanosti moramo da poštujemo. Zašto oni to rade? Zašto puštaju? Puštaju zato što su svesni da je potrebno pružiti zdravstvenu uslugu deci, trudnicama i porodiljama.
Ali, šta se onda dalje desi u životu? Kada pruže uslugu, ta usluga se fakturiše Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i ja ću vam sada objasniti plastično put fakture o toj usluzi. Kada ta faktura iz bilo kog mesta ili opštine u Srbiji stigne u direkciju u Beograd, na njoj stoji jedna oznaka gde piše da je izdata faktura bez overene zdravstvene knjižice. Automatski program Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje poništava takvu fakturu i vraća je u zdravstvenu ustanovu odakle je došla. To je problem. Dakle, problem je zašto se takva faktura vrati.
Iskren da budem, ja sam do sada imao više kontakata sa direktorom Republičkog fonda, gospodinom Babićem i zaista cenim njegovu dobru nameru i vidim da se on čovek trudi i da želi da popravi stvari. Zato sam mislio da je možda dovoljno omogućiti programu da pusti takve fakture. Ali, ako vi tvrdite da to ne može i da je ovaj zakon rešenje, ja poštujem i glasaću za ovo, kao što će glasati i Poslanički klub Zajedno za Srbiju. Ali, ja i dalje govorim da sistem ne funkcioniše i da ga moramo promeniti.
Još jedna bolna stvar – ko će sve ovo da plati? Pošto u Ustavu piše da ide na teret javnih prihoda, znači da bi trebalo da plati budžet Republike Srbije. Verujte, ja o ovoj stvari pričam poslednjih godinu i po dana a ljudi u Odboru za zdravlje i porodicu su svedoci. Ja tražim već godinu i po dana preko Odbora da se
omogući ovo što se danas predlaže ovim zakonom. Ali, zaista mi nikada nije palo na pamet da predložim zakon, jer sam mislio da nije potrebno. Mislio sam da je dovoljno da u okviru našeg sistema omogućimo da sistem prodiše, da profunkcioniše.
Na raspravi na jednoj od sednica Odbora ministarka zdravlja je rekla, a rekla je to i ovde u sali kada smo imali jednu raspravu, da tadašnji ministar finansija ne dozvoljava da budžet plati lečenje deci, trudnicama i porodiljama. Mene sad interesuje kako može jedan ministar da da sebi tu slobodu i dozvolu da sistem ne funkcioniše i da budžet, zaboga, neće da plati lečenje deci? Zato postavljam jedno sasvim logično pitanje – a ko će sada to da plati? Zaista, s te strane, ja poštujem odluku direktora Republičkog fonda da on preuzme na sebe teret plaćanja tih obaveza, ali vam kažem da to nije u skladu sa Ustavom. To nas sada dovodi do jednog zaključka koji niko ovde ne može da pobije, a to je da ponovo sistem ne funkcioniše i da mi pokušavamo da iznađemo neka prinudna, okolna rešenja da sistem počne da radi.
Pitam predsednika Skupštine, kao predlagača zakona, ko koči? Ko ne dozvoljava da sistem počne da funkcioniše? Ko nam je prepreka da uradimo nekakve ozbiljne prepreke u ovom društvu? Opet vam kažem da ćete u Poslaničkoj grupi Zajedno za Srbiju imati podršku za svaku ozbiljnu, suštinsku i strukturnu reformu. Odmah ću vam reći da ministar Dinkić nije imao lošu nameru, ali da je bio svestan da kada krene da plaća iz budžeta sve ono što su usluge proistekle iz neoverenih zdravstvenih knjižica, odnosno lečenja na taj način, mi govorimo o novcu koji sada u ovom trenutku iznosi šest milijardi dinara, a Republički fond od budžeta na ime tih usluga dobija samo 10%, što je 600 miliona dinara. To ponovo pokazuje da sistem ne funkcioniše. Ko će da plati lečenje? Niko ne plaća poreze, niko ne plaća doprinose, 65% poljoprivrednika nije u stanju da plati svoje doprinose. Znači, ne da neće, nisu u stanju. Preduzetnici nisu u stanju da plate svoje doprinose, članovi njihovih porodica, zbog kojih donosimo ovaj zakon, nisu u stanju da se leče, nisu u mogućnosti da se leče. Ponovo sistem ne funkcioniše.
Mislim da sam pružio dovoljno dokaza i zadržaću neko vreme poslaničke grupe da kasnije kroz razgovore razjasnimo neke stvari.
Još jedna stvar, više kao dobronamerni savet. Mi ćemo izglasati ovaj zakon. Koliko sam dobio informaciju, svi će glasati za ovaj zakon i podržati ga. Ja ponavljam – ako je to rešenje, mi ćemo ga podržati. Ali, postoji sada deo kada ovaj zakon, kao i svi zakoni do sada, treba da počnu da žive u stvarnosti. Ja sad opominjem vas, predsedniče Skupštine, kao nekog ko predlaže ovakvu stvar, jer postoji mogućnost da će nakon ovoga u Republičkom fondu pokušati da primene ovaj zakon tako što će izdati niz nekih formulara, niz nekih neverovatnih potvrda koje će naši građani, deca, trudnice i porodilje morati da pribave da bi dokazali da mogu da se leče.
Ne znam da li znate, ima jedna potvrda koja ima jako neobično ime u sistemu zdravstvene zaštite, a zove se PZŽD obrazac. Neverovatna stvar. To je potvrda za žene i decu da mogu da se leče. Taj PZŽD obrazac – to vam je muka živa, verujte. On omogućava deci i ženama zaposlenih, dakle samo šifra radni odnos, čiji poslodavci nisu platili doprinose, da se leče. Što ponovo pokazuje da sistem ne funkcioniše. Šta je sa decom i ženama poljoprivrednika? Ko će njima da izda PZŽD obrazac? Šta ćemo sa preduzetnicima? Jesu li oni manje vredni? Poslednjih godinu i po dana ja ukazujem na ove probleme.
Zaista želim da probudim, sada, ovde, neku energiju da probamo da se dogovorimo o tome šta je nama suštinski važno u državi. Da li nam je lečenje svih kategorija stanovnika pod jednakim uslovima po principima solidarnosti bitno, ili nije. Onda da kažemo ko to želi, a ko ne želi, ko koči, a ko ne koči.
Ponavljam još jednom, poslanička grupa Zajedno za Srbiju će podržati zakon, jer vi tvrdite da je on rešenje. Ako je rešenje mi to ne možemo kočiti, ali zaista očekujem u vrlo bliskoj budućnosti ozbiljne i korenite reforme. Hvala.