Iskorišćeno je 17 minuta od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vera Paunović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, vrlo kratko ću se osvrnuti na zakonski predlog koji je podneo predsednik Narodne skupštine, s obzirom da sam članica Ženske parlamentarne mreže i da dolazim iz stranke kojoj su veoma bitna rešenja iz oblasti socijalne zaštite.
Podsećam vas da je poslanička grupa PUPS podnela svoj Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim je predviđeno da se naknade za trudničko bolovanje isplaćuju u visini pune zarade trudnica, kao još jedan vid podrške države i društva, trudnicama koje ta prava počinju da ostvaruju od 1. januara 2014. godine.
Naime, ovim predlogom dodatno bi se regulisala mogućnost pružanja zdravstvene zaštite deci i trudnicama i porodiljama, socijalno ugroženim grupama. Namerno koristim reč – dodatno jer je besplatna zaštita ovim kategorijama već načelno garantovana krovnim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, ako se na jednoj strani postave zakonski i ostali pravni paragrafi, a na drugoj strani stvarno stanje i pitanje mogućnosti ostvarivanja svojih prava, uviđamo da je to stvarno stanje daleko od onoga koje je zakonodavac proklamovao i želeo prilikom donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Činjenica je da određen broj poslodavaca ne uplaćuje socijalne doprinose, a da onda to za posledicu ima i da zaposleni i članovi njihovih porodica ne mogu da ostvare Ustavom garantovano pravo na zdravstvenu zaštitu, nažalost, odavno su postali naša surova stvarnost.
Prema tome, razlozi za donošenje ovakvog zakona u zemlji sa zdravstvenim i finansijskim sistemom ne bi se ni postavljali, pa ne bi bilo potrebe za donošenje ovakvog zakona. Ali, pošto su kod nas rad na crno i neuplata doprinosa socijalnim fondovima odavno postala uobičajena stvarnost, to se donošenje ovakvog zakona koji suštinski otklanja nemogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zbog neoverene zdravstvene knjižice postavlja kao jedna nužnost za koju se nadamo da svi moramo da radimo, da će to što pre postati izlišno, te će poslanička grupa PUPS glasati za ovaj predlog. Hvala na pažnji.

Od vremena ovlašćene predstavnice iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani poslaničke, gospodine Nebojša Stefanoviću, na samom početku mog izlaganja želim da skrenem pažnju na to da se danas u svetu obeležava Svetski dan protiv dijabetesa, protiv šećerne bolesti, protiv bolesti od koje u Srbiji boluje više od pola miliona naših sugrađana i sa tim u vezi sam zvanično tražio od Sekretarijata Narodne skupštine da večeras kupola Narodne skupštine bude prebojena plavom svetlošću, što je međunarodna boja borbe protiv dijabetesa.
Takođe želim da čestitam slavu Sveti Kozma i Damjan koja je slava mnogih Srba, ali i slava mnogih lekara, lekarskog esnafa. To je na samom početku.
Poštovani gospodine Stefanoviću, na samoj sednici Odbora smo vodili jednu dobru raspravu povodom Predloga zakona i krenuću isto kao što sam krenuo i tada na samoj sednici Odbora kada sam postavio pitanje – zašto Ministarstvo zdravlja nije dostavilo mišljenje na Predlog zakona? To se po prvi put dešava da skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu nije dobio mišljenje Ministarstva zdravlja povodom pre4dloženog zakona.
Drugo pitanje, zašto danas nije sa nama ministarka zdravlja nevezano što ste vi predlagač? Mislim da je pre trebalo da bude, s obzirom i da ste predsednik Skupštine i predlagač, neko iz Ministarstva zdravlja ovde. Želim da čujem i mišljenje i Ministarstva zdravlja.
Ono što sam dalje na Odboru rekao u plenarnoj sednici ponavljam, da sam pitao predstavnike Republičkog fonda i Ministarstva zdravlja – zašto ovaj Predlog zakona iz već postojećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, pa i zdravstvenoj zaštiti, koji smo u prošlom mandatu usvojili izdvajamo? Građane Srbije i kolege poslanike ću upoznati sa članom 22. važećeg našeg srpskog Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji predviđa isto što i ovaj zakon predviđa.
U tom članu 22. se kaže - osiguranicima u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku oboljevanja. Stav 1. ovog člana je - deca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina u skladu sa zakonom. Stav 2. - žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja.
Ono što ovaj član 22. štiti, ne štiti samo ove dve grupacije, on štiti i neke druge ranjive grupe, pa ću ih ja spomenuti i pitati - a zašto možda diskriminišemo starija lica od 65 godina koja su u stavu 3. ovog zakona predviđena? Da li diskriminišemo osobe sa invaliditetom po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i mentalno nedovoljno razvijena lica koja se nalaze u stavu 4? Da li diskriminišemo u stavu 9. nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom? Da li diskriminišemo u stavu 11. lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji? Da li pod stavom 12. važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju član 22. stav 12. - žrtve nasilja u porodici, da li su i one stavljene u drugi plan, pod stavom 3. - žrtve trgovinom ljudi. Ima tu puno stava.
Ono što želim da kažem je da smo mi već izglasali ovaj zakon i on je već utkan u postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju. Problem je što, nažalost, sistem zdravstva u Srbiji ne funkcioniše i mislim da je to ona prava tema. To je tema o kojoj moramo da razgovaramo. To je tema – zašto je morala ministarka zdravlja da bude ovde. Ne može gospodin Stefanović da odgovori neke stvari, pošto se ne bavi medicinom, nije lekar i nije u sistemu zdravstva, ali zato su morali predstavnici Ministarstva zdravlja da budu ovde i da kažu – šta vi ljudi radite zadnjih godinu i po dana?
Nisu ovde samo ugrožene trudnice, porodilje i deca. Ugroženi smo svi. Jesu ovo najranjivije grupacije, ali građani Srbije jasno vide svakog dana kako se leče. Građani Srbije preko medija čuju kako je sistem zdravstva sjajan, kako je sve fenomenalno, sve funkcioniše i ako neko nešto suprotno kaže, kažu – zloupotreba položaja, smenićemo te, komentarišeš nešto što nije tvoj delokrug posla. Mislim da je apsolutno jasno građanima Srbije u kakvim se uslovima leče. To su stvari koje ne smemo prećutati i moramo o tome pričati, isto kao što je ovo jako humana stvar, zaštititi trudnice i porodilje i decu do 18 godina. Takođe je humano i za ostale građane koje sam spomenuo da budu zaštićeni. Njima Ustav garantuje, ali im sistem nekako to onemogućuje.
Zadnjih više od 20 godina je sistem zdravstva planski ili neplanski urušavan i zadnjih godinu i po dana je definitivno doživeo jedan kraj, propast. Čak i onaj Tomica Milosavljević, koji je po meni bio najlošiji ministar zdravlja, u tom vremenu je barem nešto funkcionisalo. Bilo je loših stvari, ali sada mislim da je stanje jako loše. Lično ću se uvek složiti, podržaću ovakve inicijative i kao lekar i kao profesor, neću ni jednog pacijenta, niti sam i jednog pacijenta koji je došao bez knjižice i bez uputa vratio, nijedan lekar to nije uradio. Ja ne znam lekara koji je to mogao da uradi, da bolesnog pacijenta vrati, pa makar znao da on možda čak i krši zakon. Nama je glavni zakon, zakon života i borbe za naše pacijente.
Moramo više da pričamo o uslovima lečenja. Šta se to desilo zadnjih godinu i po dana sa našim zdravstvom? Zašto u našem zdravstvu nema lekova? Zašto su centralizovane javne nabavke dovele do nestašica lekova, što je direktno dovelo do ugrožavanja zdravlja naših građana.
Pominju se uštede koje su realizovane kroz štednju u zdravlju, praktično se uštede javljaju i neki novac koji je višak u samom sistemu zdravstva. Ja kažem, taj višak je napravljen zato što centralizovane javne nabavke nisu sprovedene, mnogi nisu znali kako da usklade te potrebe i taj novac je ostao.
Sada kažem – onda smo praktično štedeli na zdravlju stanovništva Srbije, jer ako kažem da nemate u mnogim zdravstvenim ustanovama sinkuma, eftila, niripana, stanicid gaze, flormirala, rivotrila, hlorafenikola, sirup eritromicina, atropin kapi, da ne nabrajam više, još 40 lekova. Mi sada kažemo – hoćemo da štitimo trudnice. Svakako da hoćemo da štitimo trudnice i to je tema. Ali, ja hoću Ministarstvo zdravlja da sedi ovde i da kaže kako će da štiti trudnice.
Šta je kampanja Ministarstvo zdravlja? Idemo po kućama, merimo visinu, težinu, stanje nacije. Ljudi, pa mi smo bolesna nacija. Nama deca nemaju para za lečenje, ne mogu da se leče. Ministarstvo zdravlja je potrebno da meri nama struk, a struk nam je sve tanji zato što smo siromašni, pa naši građani se praktično zdravije hrane nego neke druge zemlje, zato što su siromašni, sa 30.000, 20.000 plate, ne mogu da kupe neko meso, kupuju bukvalno voće i povrće, što je u principu zdravo, ja kao lekar kažem da je zdravo, ali je dobro da se jede i meso, dobro je da se pije mleko, a sa našim platama ne možemo. Sada treba da merimo visinu, težinu građana, kako bi znali da nešto nije dobro. Ja to uporno pričam godinu i po dana – nije dobro. Građani mi kažu – bravo, brani nas, bori se za nas, a ministarka kaže – on kleveće i laže, to nije tačno.
Dajte da pričamo, ako pričamo o borbi za prava trudnica, dece do 18 godina, to je sjajno, ali moramo da kažemo da li je to funkcionalno u državi Srbiji. Ponavljam, nijedan lekar nije vratio nijednog pacijenta sa praga bolnice. Koliko god fama lekare bije zbog korupcije, nekih afera, nekih stvari, ali verujte da nijedan normalan lekar nije vratio pacijenta. Ako je neko vratio, mogu da potpišem da je on zalutao u lekarsku profesiju.
Poenta je da shvatimo da nam je sistem nefunkiconalan, da od toga ne smemo da bežimo, niti vladajuće stranke, niti stranke opozicije i da, kao i na sednici odbora kada smo pričali, mislim da je to bila dobra sednica odbora gde smo imali pozitivne stavove, pozitivna mišljenja o tome da stvarno treba da vodimo računa o našim građanima, da kažemo – mi hoćemo, kao političari, ali ljudi koji su nadležni za to moraju da sprovedu to. Ko je nadležan za to? Nije Nebojša Stefanović nadležan. Nije Dušan Milisavljević nadležan. Nadležno je Ministarstvo zdravlja, koga nema ovde. Ne znam zašto ga nema. Ili se ograđuju od ovog predloga zakona, ili se ograđuju od gospodina Stefanovića, ili rade važnije stvari. Mere struk i težinu građana Srbije, da bi znali da li smo bolesni ili nismo bolesni.
Mislim da puno stvari u Srbiji nije dobro. Ono što je merilo toga je da smo nažalost u vrhu evropske liste po broju oboljenja od malignih bolesti, po broju oboljenja od povišenog krvnog pritiska, ali nažalost i po broju smrtnosti od onkoloških bolesti i od kardiovaskularnih bolesti. Ako to Ministarstvo zdravlja ne zna, ja mu to poručujem. Ljudi, nemojte da merite težinu građana. Znajte da nam pacijenti umiru zato što čekaju za onkološki tretman u Nišu, u Novom Sadu više od tri, tri i po meseca, pa kada mi neko kaže – da, Dušane, ti zbunjuješ javnost, ja vam kažem da ti građani, ukoliko izgube dve nedelje od završenog hirurškog tretmana, se nalaze u lošijem procentu preživljavanja nakon završenog tretmana. Njemu se direktno ugrožava život.
Kao narodni poslanik moram da branim interese građana koji mi se obrate i ja to znam da moramo da rešimo. Ne možemo da bežimo od tih problema. Problemi su i liste čekanja. Liste čekanja su definitivno postale moda u državi Srbiji i to moda u zadnjih godinu i po, dve dana. Juče je glavna vest u Kragujevcu bila da se u Kragujevcu zakazuje operacija u Kliničkom centru za 2025. godina. Ljudi mi ćemo pre da uđemo u EU, nego što će neko da dočeka da dođe na operaciju. To je skandal. Šta je prioritetnije za Ministarstvo zdravlja, nego da kaže – čekaj, ministarka je iz Kragujevca, neka ode tamo da vidi šta je problem, neka reši taj problem. To su stvari koje treba ministar zdravlja da radi. Da sam ja na tom mestu, ja bih prvo to rešio. Ne mogu liste čekanja da budu problem. I trudnice su na listi čekanja, danas pričamo o trudnicama, pričamo o deci, deca za operaciju čekaju jako dugo.
Prošle godine, sećate se, bilo je polemike kada sam otvorio temu operacije katarakte i 20.000 građana koji čekaju. Ima tu i žene i dece, ima tu i naših najstarijih građana. Sada je 25.000. Umesto da se smanji broj, on se povećao. Nije za to DS kriva. Tu mogu čista obraza da kažem – DS nikad, nažalost, nije imala ni pomoćnika ministra, ni državnog sekretara, a kamo li ministra. Nažalost, krivi jesmo što smo puštali G17 da nas uništi, da uništi naše zdravstvo. Prihvatam tu krivicu. Ali ovo, moramo da shvatimo da to zdravstvo mora da bude prioritet svih stranaka, da zdravstveni sistem ne sme da bude sistem koji će da se deli – to je SPS uzeo, to je SNS uzela, to su demokrate uzele. Prioritet zdravstvene politike ne sme da nas deli. Moramo da shvatimo da nam građani loše žive, da se građani loše leče i da mora svako od nas da da neki doprinos da se to poboljša.
Inicijativa gospodina Stefanovića je da se ovo precizira. Ne vidim tu ništa loše. Glasao sam već jedanput za taj predlog zakona i mogu ponovo da glasam, ali poenta je da gospoda iz Ministarstva zdravlja moraju da budu tu i da nam kažu kako će omogućiti to lečenje, jer je to lečenje sada jako loše i pod velikim znakom pitanja.
Nedostatak različitog materijala. Vi sada čekate i za vakcine, čekate i za kukove, čekate za stentove. Ljudi, kao lekar vam kažem, imate dobrog direktora Kliničkog centra Srbije, da ne kritikujem kao opozicija, Miljka Ristića, profa je dobar, ali čovek nema čime da radi. Znači, nemaju ljudi sa čime da rade. Neko mora da bude kriv za to. Ne može da niko nije kriv. Znači, sve je super i niko nije kriv, a ljudi sa infarktom miokarda moraju da čekaju da se radi angiografija, da se uradi stend.
U nekim afričkim zemljama, ne želeći da vređam afričke zemlje, ali spram njihovog ekonomskog stanja oni imaju bolju zaštitu nego što imamo mi. To su stvari koje moramo da pričamo. Kukovi, ostale proteze ili sada najava da ćemo neke zaliske da uzimamo iz Kine, koje nijedna zemlja u Evropi neće da uzima, pa se kardiohirurzi pobune za to.
Znači, ima mnogo problema. Ja želim da debatujem sa ministarkom zdravlja, sa ljudima iz Ministarstva zdravlja i sa predstavnicima Republičkog fonda. Ljudi, dajte malo da se uzmemo svi u pamet. Ovo nije kritika radi kritike opozicije, da kažete - vi samo kritikujete, već ja u svakom obraćanju nudim i neko rešenje.
PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, molim vas da sva rešenja pokušate da povežete sa odredbama zakona koji je na dnevnom redu. Stvarno vas molim. Izvolite.

Hvala puno. Mislim da niste lekar, tako da ne razumete probleme. Svi ovi problemi koje sam naveo su problemi sa kojima se suočavaju naše trudnice.
Zamolio bih vas da me gledate i da ne pravite grimase dok ja pričam.
Da li mogu da nastavim?
Ukoliko ne dozvoljavate, mogu i da prekinem ono što sam mislio da govorim. Hvala puno.

Iskorišćeno je 14 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Podsećam sve učesnike u raspravi o obavezi poštovanja člana 106, da se govori o temi dnevnog reda, kao i o obavezi da svaki narodni poslanik, učesnik rasprave sasluša predsedavajućeg koji ima obavezu da da sugestiju kada slušajući bilo kog učesnika smatra da je dobro podsetiti na temu dnevnog reda, da ne bude nesporazuma oko toga šta je uloga predsedavajućeg.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, predlagač akta. Izvolite.

Samo moram da kažem jednu stvar, zato što to ipak jeste na neki način povezano sa radom Skupštine.
Naime, ministar zdravlja ili predstavnici Ministarstva zdravlja ne mogu biti ovde ako ih mi ne pozovemo. Dakle, oni ne mogu samoinicijativno da dođu, a mi ih formalno nismo zvali. Nismo ih zvali zato što oni nisu predlagači ovog akta. Bio je pomoćnik ministra prisutan na Odboru za zdravlje, sedeo je sa moje desne strane i on je uzeo reč drugi ili treći u raspravi, više se ne sećam. Sećate se da je on rekao na sednici Odbora da Ministarstvo zdravlja podržava donošenje ovog zakona.
Dakle, oni su se odredili. I tada kada smo pričali rekao sam da se potpuno slažem da bi mnogo bolje bilo da je ministar dala mišljenje, odnosno da je Ministarstvo dalo mišljenje, da nam je dalo obrazloženje. Mislim da bi to bilo bolje za Narodnu skupštinu, ali, naravno, kao što znate, Narodnu skupštinu mišljenje bilo kog izvršnog organa ne obavezuje. Dobro je da se i ove teme koje nemaju direktno veze sa ovim zakonom, a tiču se zdravlja građana Srbije, otvaraju.
Nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da kroz javne rasprave, javna slušanja, kroz neku vrstu konsultacija koje budemo imali sa Ministarstvom, a nadam se i drugim nadležnim državnim organima baš za ovu oblast, pokrenemo ova teška pitanja. Ova teška pitanja postoje mnogo godina. Sećamo se kada je godinama unazad Klinički centar prokišnjavao, pa je ogroman novac dolazio u Klinički centar, a on nije mogao ni da se okreči. I za to su neki ljudi odgovorni i to treba utvrditi.
Dakle, postoji mnogo stvari o kojima treba da razgovaramo. Zahvaljujem se svima na podršci, onima koji su do sada učestvovali u raspravi, na podršci da ovaj zakon bude samo prvi korak u rešavanju ovih krupnih pitanja. Zaista mislim da i druge kategorije zaslužuju jednu sveobuhvatnu raspravu, o čemu ćemo, nadam se, imati prilike već u narednim mesecima da ozbiljnije razgovaramo, kao i o osobama sa invaliditetom, o čemu je govorio gospodin Korać, što je veoma važna kategorija. Postoji veliki broj invalidnih lica u našoj zemlji. Takođe, da razgovaramo i o deci sa posebnim potrebama, o deci sa retkim bolestima itd.
Postoji zaista jako veliko opterećenje ovog društva, ali moramo isto tako i da vidimo šta od toga gde spada. Kad smo razgovarali sa ljudima iz Ministarstva rada, oni sa pravom kažu – ne može sve da padne na nas, sve kategorije padaju na nas, a mi prosto nemamo sredstava. Tako da, moramo da vidimo šta spada u zdravstvo, šta spada u socijalu, a šta spada u neke druge kategorije, da pronađemo novac i, naravno, onda da se posvetimo ovome.
Još jednom kažem, hvala svima.
Gospođa Čomić se tu vešto snalazi, ona je dosta dugo narodni poslanik, ali nije lako. Molim da pomognete narodnim poslanicima koji predsedavaju, potpredsednicima Narodne skupštine, jer nije lako uvek održavati red u sali, pošto mi svi imamo različita mišljenja i kada sednemo u ove klupe, verujte, potpuno drugačije izgleda iz ove perspektive, a drugačije kada ste na poziciji predsedavajućeg.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, pravo na repliku – dva minuta. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani gospodine Stefanoviću, u predlogu vašeg zakona i na samoj sednici Odbora direktor Fonda je rekao da je on obezbedio sredstva za sprovođenje ovog zakona.
Opet ću pročitati važeći član 22. postojećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji kaže da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz st. od 1. do 4. ovog člana i na osnovici i po stopi doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje koji su propisani ovim zakonom. Tako da, već postoje regulisana sredstva povodom Predloga ovog zakona za st. 1. i 2. člana 22.
Ono što isto moram da potvrdim, jeste da, po važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju, član 204. reguliše sve stavove iz člana 22. To znači da je budžet Srbije garant sredstvima finansijskom lečenju svih ovih ranjivih grupa. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, ovlašćeni predstavnik. Izvolite.