Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana predsedavajuća, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, razgovaramo danas o Zakonu o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja. Reč je o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu kategorije stanovništva koja je obuhvaćena posebnom ustavnom pravnom zaštitom i to u članu 68. u stavu 2. i 3. Ustava Republike Srbije.
Takođe, ovo pitanje je definisano i u Konvenciji o pravu deteta, koja je ratifikovana u Narodnoj skupštini Srbije 1990. godine. Recimo, u članu 24. ove konvencije kaže se – države članice priznaju prava deteta na najviši nivo zdravstvene i medicinske zaštite i na rehabilitaciju.
Države članice će nastojati da nijednom detetu ne bude uskraćeno pravo na takvu zdravstvenu zaštitu.
U tački 2. pod d) piše – obezbeđenje neophodne medicinske zaštite, majke pre i posle rađanja deteta.
Dakle, decidno i jasno su definisana obaveza države, kako Ustavom tako i konvencijom koji je pravni akt međunarodnog karaktera i koji mora da se poštuje, i kada je reč o troškovima koji proizilaze iz poštovanja ove obaveze, ta sredstva moraju da se nađu.
Država je dužna da to nađe. Ova osetljiva grupa društva, deca, trudnice i porodilje, zaslužuju svu pažnju i naklonost države i društva koje je okrenuto humanim i najvišim vrednostima kojima ljudski rod treba da teži. Naša stvarnost je drugačija na činjenicu da imamo neuplaćivanje dospelih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, iz više razloga.
Uslovi za privređivanje i poslovanje su veoma teški, ali ima i dosta onih poslodavaca koji ne prijavljuju zaposlene radnike i na takav način ne izvršavaju obaveze uplaćivanja doprinosa.
Dakle, ovde je pitanje zdravstvene zaštite dece, trudnica i porodilja i izuzetno je važno to sa više aspekata.
Prvo, to su socijalno najosetljivije kategorije stanovništva.
Drugo, to su najvažniji subjekti na koje se odnosi populaciona politika svake države, jer bez žena koje žele da postanu majke, nema opstanka i napretka, niti budućnosti jednog društva i jedne države.
Dakle, ova pitanja koja danas ovde obrađujemo ipak zaslužuju da budu posmatrana i u širem kontekstu populacione politike, što podrazumeva, pored zdravstvene zaštite, socijalnu zaštitu, ekonomsku sigurnost i druge uslove za dostojan život trudnica, porodilja, razvoj i podizanje dece.
Za državu Srbiju je veoma važno, država sa izraženom depopulacijom, u kojoj je prosek po porodici 1,4 deteta, da se vodi računa o zaštiti ovih osetljivih grupa, o majkama, o deci i to je od posebnog značaja. U tom kontekstu, zdravstvena zaštita je jedan od najvažnijih aspekata, sveobuhvatne zaštite koju država, ukoliko želi jednu perspektivu i boljitak da vodi računa.
Međutim, zdravstvena i socijalna zaštita treba da budu elementi sveobuhvatne populacione politike.
O značaju populacione politike, kao jednom od razvojnih prioriteta, ovde u Narodnoj skupštini je govorio i premijer Ivica Dačić koji je narednu 2014. godinu nagovestio godinom porodice.
Dakle, po mom shvatanju, sve institucije sistema bi trebalo da se bave dugoročno sa određenim akcionim planovima, aktivnostima koje će dati pun doprinos u ovoj oblasti.
Danas u vreme velike krize svaki korak ka postizanju pune zaštite dece, trudnica i porodilja je važan i u tom smislu ja razumem ovaj zakon i podržavam ga.
Kada govorim o svojoj ličnoj podršci, želim da kažem, a to je već rekla naša predstavnica koja je u ime SPS ovde govorila, Mira Dragaš, SPS će svakako podržati ovaj zakon i to svi narodni poslanici, od prvog do poslednjeg.
Ono što je veoma važno, treba reći da i lokalne samouprave u okviru svojih materijalnih mogućnosti treba da se bave ovim aspektima, a to znači da pored utvrđenih iznosa koji su zakonom definisani, treba da obezbede i dodatne roditeljske dodatke za nezaposlene, a i za zaposlene porodilje, ako je to moguće.
Moram da kažem da, nažalost, u Republici Srbiji postoje velike razlike u tom pogledu između razvijenih lokalnih samouprava i nerazvijenih. Beograd isplaćuje 50.000 za svako rođeno dete u jednom porođaju za nezaposlenu porodilju. Isti taj iznos uplaćuje i opština Petrovac na Mlavi, odakle ja dolazim, ali je to upola manje, 25.000, ne zbog toga što manje vodi računa, ili je toj našoj lokalnoj samoupravi manje stalo do toga, već su takve mogućnosti. Velike su razlike u onome što su i budžeti i što je razvijenost tih lokalnih samouprava.
Drugo, visina plate, odnosno zarade za vreme trudničkog bolovanja, konačno je to rešeno na jedan bolji način nego do skora, ali mi imamo situaciju da trudnice mogu da ostvare pun iznos plate u vremenu od 28 do 40 dana pre porođaja i devet meseci kao porodilje posle rađanja.
Postavlja se pitanje - šta je sa trudnicama koje moraju da održavaju trudnoću od samog početka, reč je o rizičnoj grupi, a to se često događa, koje moraju da idu na bolovanje i kojima se smanjuje plata na 65% do ovog vremena najmanje 28, odnosno 45 dana pre porođaja?
Drugo pitanje koje želim ovde da napomenem jeste diskriminacija budućih majki i trudnica i porodilja u svetu rada. Danas privatni poslodavci postavljaju nedopustive i nehumane uslove mladim ženama. Uslov da bi dobile posao jeste da ne rađaju, da nisu u drugom stanju i da nemaju malu decu. Često su primoravane da potpišu izjave da neće rađati. Postavlja se pitanje - kakva će to biti budućnost ove zemlje sa jednom takvom životnom filozofijom i zahtevom onih koji ostvaruju profit i koji misle samo na danas, a ne misle i na sutra ove zemlje?
Upravo zbog toliko uvrežene diskriminacije jedna građanka sa inicijalima J.O, neću izgovoriti njeno ime, možda se obratila i nekim drugim poslaničkim grupama, nezaposlena trudnica, obratila se i našoj poslaničkoj grupi, a u ime mnogih mladih žena koje su diskriminisane zato što žele da budu majke. Njeno pitanje glasi – zanima me zašto se trudnice tretiraju kao građani drugog reda, koje ne samo da neće niko da zaposli, već nisu poželjne ni posle trudnoće zbog toga što su postale majke, a o poslu mogu samo da sanjaju? Zaista teško pitanje, odnosno pitanje je jednostavno, ali je teška stvarnost.
Ovaj primer pokazuje složenost, dubinu i višeslojnost ovih pitanja i zaista treba, kao društvo i kao država, da težimo sistemskim, sveobuhvatnim rešenjima i da to rešimo.
Na samom kraju želim da kažem da nama, a i meni lično, ostaje nejasno kako to neki narodni poslanici kritikuju i osporavaju ovaj zakon i protiv su zakona, a na drugoj strani će za isti glasati? To apsolutno nema veze sa nikakvom logikom, ni sa onim što je zdrav razum.
Lično razumem razloge i potrebu donošenja ovog zakona. Još jednom, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon, ali uz napomenu da je možda pitanja, koja su nedovoljno definisana i rešena na pravi način u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, trebalo izmeniti i dovesti u red kroz izmene i dopune ovih zakona. Ovakvim donošenjem zakona, leks specijalis, po određenim pitanjima, iz određene oblasti, mi parcijalno prilazimo određenim pitanjima i određenim problemima. U okviru jedne oblasti koju treba da uredimo jednim posebnim zakonom, doći ćemo do toga da ćemo imati više posebnih, parcijalnih zakona koji treba to da reše. Mislim da to nije put i metod za sistemsko rešavanje svih ovih pitanja. Naravno, to ne umanjuje vaš napor i trud na definisanju ovih pitanja.
Ova moja primedba je sasvim dobronamerna i mislim da je opravdana ali, još jednom naglašavam, poslanici SPS glasaće za ovaj zakon jer veoma je važno, jer on ide u prilog onome što su interesi naše budućnosti, a vezano je za trudnice, za porodilje i za decu. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 13 minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Tamara Tripić, a posle nje narodna poslanica Irena Vujović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada pomislimo na ove posebne ugrožene kategorije stanovništva, neminovno je da se izazove reakcija razumevanja podrške i pune saglasnosti. Znate, deca i trudnice su uvek tema koja podrazumeva da smo svi za. Po pravilu, svi, kao što smo videli ovde, imamo potrebu da iskačemo sa izjavama da su oni državni i društveni prioritet, izlog našeg odnosa prema budućnosti, slika našeg društva i vizija za bolje sutra.
U tom smislu, ideja konsenzusa na temu njihove zaštite je zagarantovana, ali pravo i ostvarivanje prava su dve potpuno različite stvari. Imamo relativno pristojan zakonski okvira, a ipak smo poslednja država u Evropi, na listi od 34 zemlje, po kvalitetu zdravstvene zaštite. Dakle, imamo pravo, a nemamo kvalitet. Nemamo suštinsku konzumaciju prava.
Za mene je iskren odnos ka pravima trudnica i dece da im omogućimo uslove da mogu normalno i u skladu sa savremenim standardima da ostvare svoje pravo na potomstvo, da deca nesmetano mogu da ostvare pravo na prevenciju, ali i lečenje, koje im garantuje sam Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Da ne grešim dušu, zakon uvodi naknadu troškova, prevoza u vezi sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu zaštitu, i to je lepo. To baš i nije najveći problem. Meni je mnogo važnije da ne šaljem supruga u Valjevo da bi mi kupio sirup za obaranje temperature, već da se lek, kao normalna stvar, nalazi u svim apotekama u Srbiji. To je ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.
Konzumacija prava na zdravstvenu zaštitu je da u bolnicama ne traže alternativu za berodual, jer je to neophodan lek za inhalaciju dece prilikom upale pluća, što je, složićete se, za mališane teško oboljenje. Majkama, trudnicama i porodiljama treba suštinsko ostvarivanje prava, da bi imale kvalitet života kakav zaslužuje građanin jedne savremene države.
Moram da ponovim, zakon nam daje prava koja su već predviđena. U tom smislu, želim da vam pomognem kako i na koji način se čita zakon.
U našoj državi Ustav je najviši pravni akt ove zemlje. U tom smislu, svi zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom. Kada se bilo koji zakon donosi, skupštinski Odbor za ustavna pitanja daje mišljenje da li je predloženi zakon u skladu sa Ustavom. Tako je bilo i kada smo donosili Zakon o zdravstvenom osiguranju. Skupštinski Odbor za ustavna pitanja je dao mišljenje da je taj zakon u skladu sa Ustavom, a Ustav nam nedvosmisleno kaže u članu 68. – deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, bili oni osigurani, ne bili oni osigurani, oni su pokriveni zdravstvenom zaštitom u našoj državi.
Dalje, u zakonu članovi 7. do 9. predviđaju novčane kazne za Republički fond, odnosno zdravstvene ustanove za uskraćivanje navedenih prava. Ja moram priznati da je to jedan koristan detalj u predloženom zakonu, zato što je ovo pravo postojalo i ranije, ali je praksa pokazala da se ne primenjuje zbog različitog tumačenja odredbi važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju.
U razlozima za donošenjem ovog zakona ističe se da odredbe ovog zakona predstavljaju deo ispunjenja obaveza koje Republika Srbija ima prema evropskoj zajednici, da je od posebnog značaja za pripreme Republike Srbije za pristupanje EU. To je jako čudna formulacija, obzirom da se već u izjavi o usklađenosti propisa sa propisima EU eksplicitno pokazuje da za predloženi normativni sadržaj propisa ne postoje odredbe sporazuma i prelaznog sporazuma. Znači, ovaj zakon nema veze sa procesom evropskih integracija.
U obrazloženju zakona stoji da za sprovođenje zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu i da će ista obezbediti u okviru pozicija u finansijskom planu Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Znate, kada se povećavaju prava, pod uslovom da se zaista proširuje obim, to mora nešto da košta nekoga.
Znam da je u Beogradu ideja besplatnih karata za prevoz rešena fakturama GSB-a prema Skupštini grada. Dakle, neko uvek mora da snosi troškove. Sva sreća da nas je poslanik Stefanović obavestio da je on sredio sa direktorom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje oko nekih 500 miliona i mislim da to i nije baš najbolji način raspolaganja državnim sredstvima.
Dakle, može se reći da ovaj zakon govori o temama koje su i više nego značajne za Srbiju. Otvara temu položaja trudnica, majki i dece, ali njihov položaj suštinski ne rešava. Niko njima ne garantuje da će za osam dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“ njihov položaj biti bolji, a kvalitet brige o njihovom zdravlju veći.
Da vas podsetim ponovo, Srbija je zaista u Evropi poslednja po kvalitetu zdravstvene zaštite. Imamo preko 300.000 parova koji imaju problem sa sterilitetom. Domovi zdravlja su imali, a možda još uvek imaju, problem sa vakcinama protiv tetanusa. Problem nestašice insulina u apotekama već kao hroničan problem naše države. Operacije i specijalistički pregledi se zakazuju za neke termine koji su bezobzirno daleki. Citostatika čas ima, čas nema. I to je problem, to je ono što suštinski tišti građane Srbije. To je tema koja mora da se otvori u društvu.
Poštovani predsedniče Skupštine, ne sporim ja da je ovim kategorijama stanovništva zaista potrebna besplatna markica za prevoz, jer negde je to suština vašeg Predloga zakona, ali nemojte da vređate građane Srbije da će besplatnom markicom da se poboljša kvalitet zdravstvene zaštite za trudnice, decu i porodilje.
U tom smislu, za predloženi zakon može i ne mora da se glasa, jer govorimo o pravima koje je zakon već predvideo. Moram da izrazim sumnju da mi današnji dan zasedanja parlamenta bukvalno trošimo kako bi SNS pokazala svojim koalicionim partnerima ko kosi, a ko vodu nosi, jer zakon ne predlaže ni resorno ministarstvo. Predlagač zakona je zaboravio da pozove ministarku na raspravu o ovom zakonu. Ministarka nije prisustvovala ni sednici skupštinskog odbora kada je ovaj predlog zakona razmatran. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, predlagač zakona.

Moram da kažem da mislim da je uvredljivo za građane Srbije kada neki narodni poslanici namerno ne žele da kažu šta je suština ovog zakona ili kada devalviraju prava koja neke kategorije ovog društva treba da ostvare. Ali, dobro, to je legitimno pravo određenih poslanika i politike koju vode. To će građani oceniti na narednim izborima i reći šta misle o tome.
U svakom slučaju, mislim da je većina, ako ne i svi predstavnici poslaničkih grupa koalicionih partnera SNS jasno stavili do znanja šta misle o Predlogu zakona. Mi ovo radimo jedinstveno. Svi su podržali. Ja se zahvaljujem i našim koalicionim partnerima koji su pokazali da umeju da cene prava ljudi, ne to što sam ja predlagač zakona, bez njihovih glasova, bez glasova većine narodnih poslanika ovaj zakon ne bi bio usvojen. Meni je drago da su, pre svega, ove divne dame koje su poslanice parlamenta, koje su danas shvatajući ozbiljnost i značaj donošenja ovog zakona za građane Srbije koji ova prava ne mogu da ostvare dale veliku podršku i Ženskoj parlamentarnoj mreži i svima ostalima koji su to podržali, jer je to pravi način da zaštitimo prava nekih ugroženih slojeva stanovništva.
Suština ovog zakona je da one kategorije stanovništva koje su obuhvaćene članom 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a koji nemaju overene zdravstvene knjižice na osnovu toga što njihovi poslodavci ne uplaćuju uredno zdravstvene doprinose, mogu da ostvare svoja prava na zdravstveno osiguranje. Samo je to suština ovog zakona. Sve ostalo je dodatno.
Definiše se dodatno da imaju pravo na besplatan prevoz, ali to je samo periferna odluka u ovom ovde. U ovome je suština, samo srce ovog zakona, da oni koji imaju svoje zdravstvene knjižice, kategoriju zaposlena lica, a poslodavci im ne uplaćuju doprinose, mogu da ostvare svoja zdravstvena prava. To je prava, iskrena i jedina suština i namera ovog zakona. Ko to želi da vidi, želi, a ko ne želi da vidi, ne želi. Nemam nameru da se sporim sa tim ljudima, ubeđujući ih preterano, ali ću se svaki put, posle svake diskusije koja to pokuša da na drugačiji način predstavi, javiti i u nekom vremenu koje ja budem smatrao potrebnim definisati jasno šta je suština ovog zakona, pobrojati sve i ako bude trebalo ponovo da pokažem i zdravstvenu knjižicu, pobrojim posebne kategorije, kao što je, recimo, 1814, kategorija onih koji su na birou i nezaposleni su. Oni imaju drugačije pravo na ostvarivanje zdravstvene zaštite. Na primer, kategorija 1010 se odnosi na zaposlene i oni koji su zaposleni, a poslodavci im ne uplaćuju doprinose, imaju sada pravo da ostvare svoju zdravstvenu zaštitu na zakonit i uređen način. To je istina i to je suština.
Na kraju krajeva, svi koji ne misle da je tako, ja ih otvoreno pozivam – molim vas, nemojte da glasate za ovaj zakon. Nemojte biti deo populizma, demagogije, nemojte biti deo gubljenja vremena. Nemojte biti deo urušavanja ugleda Narodne skupštine, jer ako budete glasali, vi se onda slažete sa svim mojim argumentima. Ako glasate protiv, vi u tom trenutku stajete na stranu svojih argumenata i zaista iskazujete da ne mislite da je ovo bilo svrsishodno.
Međutim, mislim da je kod određenog dela narodnih poslanika, što smatram legitimnim i normalnim, prisutna želja da iz opozicionog stava, iz stava kritike, pogotovo je to oportuno kada je predlagač predsednik parlamenta i to je veoma korisno pokazati u suprotstavljanju stavovima, čak i kada argumenti govore drugačije. To je legitimno pravo. Međutim, građani Srbije od toga nemaju koristi. Imaju korist kada usvojimo ovaj zakon, pa jedna majka, trudnica ili porodilja, koja je zaposlena, a firma joj ne njenom krivicom nije uplaćivala doprinose, dođe kod lekara. Oni kažu – juče je stupio zakon, sada uopšte ne gledamo da li imate markicu, niti nas to zanima. Ona kaže – e, sada imam korist, sad sam stigla brže do lekara, sad me niko ne pita da li sam ispunila neki birokratski element. To je korist koju će žene, majke, trudnice, porodilje imati od ovog predloga zakona.
Meni je veoma drago da je većina narodnih poslanika to prepoznala, kao što sam uveren da je to učinila i većina građana Srbije i da ćemo mi u danu za glasanje zaista većinom glasova pokazati da Narodna skupština ima snagu da unapredi ovo društvo i dodatno zaštiti kategorije koje smo kao društvo ovim ili onim razlogom, zbog nepažnje, propusta, zbog nesposobnosti, nestručnosti, uopšte nisu bitni razlozi, doveli do toga da je ova kategorija ostala da visi.
Dakle, bilo je ovde razgovora, naravno, da na ovaj način ne pružimo slučajno aboliciju onim kompanijama koje ne plaćaju doprinose. Apsolutno nam ne pada na pamet. Svi treba da pošaljemo jasan signal, da svako ko ne plaća doprinose svojim radnicima, pogotovo kada se radi o ženama i deci, majkama, pre svega, preko kojih njihova deca imaju pravo na osiguranje, pravi jedan užasan zločin prema tim ljudima. Treba da se razmišlja o tome. Da ne bismo čekali to sistemsko rešavanje velikih pitanja, jer to za neke majke, za neke trudnice i porodilje može da bude kasno u smislu ostvarenja njihovih prava, ja sam predložio zakon koji će im odmah po usvajanju pružiti te mogućnosti da ostvare svoja zakonska prava.
Kada budemo još ozbiljnije radili, pa uspeli da disciplinujemo finansijski sistem, pa budemo imali punjenje budžeta koje je potpuno, pa ne bude više kompanija koje izbegavaju plaćanje što poreza, što doprinosa, mi ćemo kao društvo napraviti jednu veliku uslugu za sve buduće generacije. To se ne radi u jednoj vlasti. Svaka sledeća vlast, menjaće se vlade, će imati lakši posao jer je ona prethodna uspela da uredi sistem bolje i preciznije.
Zbog toga hoću da se još jednom zahvalim svim narodnim poslanicima, ma kako oni diskutovali danas, što su svojom raspravom pokazali da nekada postoje razlike u viđenju stvari koje su pred nama. Neki poslanici žele da ovaj zakon predstave kao loš. Neki poslanici ne veruju u ostvarivanje dodatnih prava, neki poslanici veruju. Kroz tu raspravu, na kraju krajeva, omogućićemo i ljudima da se lakše opredele za svakoga od nas kada se budu odlučivali na narednim izborima, kad god oni došli, kako da daju svoj glas, da pokažu da li su verovali jednim ili drugim argumentima, i to je baš i mesto da u parlamentu debatujemo o tome, što mislim da je potpuno normalno, ali isto tako možda će i popraviti neke odredbe različitih zakona koje donosimo i danas i koje budemo donosili u budućnosti, kao što se slažem i sa kolegama koji su govorili o tome da nekad nekim sistemskim zakonom moramo bolje da uredimo stvari nego leks specijalisom, i tu se slažem. Nije uvek dobro raditi leks specijalis. Ja sam ovo predložio samo iz razloga što ovaj leks specijalis omogućuje da se odmah donese rešenje, odmah.
Sistemsko uređenje velikim zakonom, zakonom koji će kodifikovati veliku oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, ipak bi morao da prođe mnogo dužu javnu raspravu. Morao bi da prođe usaglašavanje i sa nadležnim državnim organima. Morao bi da prođe i dugačku raspravu i u odboru i u parlamentu i ko zna kada bi bio na dnevnom redu, pogotovo kada imamo u vidu da će uskoro na dnevni red doći i budžet o kome će se dugo raspravljati, zakon o radu koji je najavljen. Dakle, imamo pred nama dosta zakona koji će zahtevati jednu dugu i opsežnu raspravu. Ovo će omogućiti da se prava ostvare odmah.
Predvideo sam da se zakon usvoji osmim danom od dana objavljivanja. Ima amandman, koji sam spreman da prihvatim, da se zakon usvoji danom objavljivanja u „Službenom glasniku“ i da Narodna skupština utvrdi postojanje posebnih i naročito opravdanih okolnosti da se zakon proglasi, odnosno usvoji, da stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Mislim da će to pokazati našu dodatnu brigu. Mislim da je to potpuno prirodno. Mnoge zakone smo tako i usvajali i to će pokazati brigu ovog parlamenta.
Voleo bih da svi narodni poslanici učestvuju u tome, jer zaista ne nameravam niti ja treba da poberem neku slavu i neka priznanja zbog toga, niti to treba bilo kome iz Srpske napredne stranke. Mi želimo da to bude deo rada parlamenta, kao kad smo usvajali izmene i dopune Zakona o radu kojim smo omogućili bolja prava za zaposlene žene, gde imaju pravo da odsustvuju duže sa rada, da podoje svoju decu, da mogu da ostvare pravo da im niko ne može time što im je istekao ugovor o radu da im uskrati pravo da nastave da rade. To je bila isto jedna stvar o kojoj smo se razmišljali kada sam razgovarao i sa kolegama iz drugih poslaničkih grupa, to je izmena i dopuna Zakona o radu. Mogla se čekati i svrsishodnija izmena Zakona o radu i možda bi to bilo sistemski bolje, ali smo mi time na vreme i brzo intervenisali u trenutku kad su ženama koje su ostale u drugom stanju samo isticali ugovori o radu i nisu se produžavali.
Isto tako ovim zakonom koji je pred nama danas pokušavamo da onoj kategoriji stanovništva, koja je obuhvaćena članom 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koja kaže da su oni osigurana lica po osnovu toga što su zaposlena lica, oznaka 1010 njihove klasifikacije u zdravstvenom sistemu, da im se omogući da zbog neodgovornosti njihovih poslodavaca oni ne snose posledice. To je iskrena i suštinska namera da danas uradimo ovim zakonom. Hvala svima.

Narodni poslanik Tamara Tripić, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.
Poštovani gospodine Stefanoviću, ja samo želim da vas podsetim da mi ovde sve vreme pokušavamo da sa vama debatujemo o predloženom zakonu upravo zato što smo svesni da i trudnice i deca i porodilje predstavljaju posebnu grupaciju stanovništva koja je izložena povećanom riziku. U tom smislu mi sve vreme samo pokušavamo da vam objasnimo da ovaj zakon nije loš, samo je nepotreban. Znači, mi govorimo o pravima koji ti ljudi već imaju.
Vi svaki put predviđate činjenicu, kada sam pokušavala da vam objasnim, Ustav je najviši pravni akt u ovoj državi. Svi zakoni moraju da budu u skladu sa Ustavom, a Ustav nedvosmisleno kaže u članu 68. stav 2. da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stariji ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda.
Svi zakoni moraju da budu u skladu sa Ustavom. Zakon o zdravstvenom osiguranju kada je donet ima mišljenje skupštinskog Odbora da je u skladu sa Ustavom. Dakle, ovaj vaš predlog zakona nije loš, mi vam samo kažemo da je potpuno nepotreban i ukazujemo vam na stvarne probleme koje imaju trudnice, deca i porodilje.
Demagogija je, gospodine Stefanoviću, kada vi predlažete zakon koji već postoji i demagogija je kada to što je već predviđeno Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kada je trebalo da se glasa o tome da ove posebne kategorije imaju obavezno zdravstveno osiguranje, vi izađete iz ove sale i ne glasate za taj zakon. To je demagogija, a ovo je konstruktivan pristup. Hvala.

Reč ima gospodin Nebojša Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, pred nama je zakon koji je veoma važan za određene kategorije građana Republike Srbije. Ovo je veoma potreban zakon. Ovo je zakon koji će, i to ćemo uskoro pokazati na jednom veoma očiglednom primeru, posebno zaštiti jednu kategoriju stanovništva koja do sada propustom Narodne skupštine i prethodnih zakonodavaca nije omogućila da ta kategorija stanovništva uživa iskrenu, istinsku i pravu zaštitu kakvu zaslužuje, pogotovu što se radi o kategorijama koje sam Ustav kroz svoje mnogobrojne članove prepoznaje kao kategorije koje su posebno osetljive, posebno ugrožene i koje zaslužuju posebnu zaštitu od strane države.
Naime, kada odete u neku zdravstvenu jedinicu, imate zdravstvenu knjižicu na osnovu toga što ste zaposleni, dođete u zdravstvenu ustanovu, pogledate osnov osiguranja i osnov osiguranja je 1010 – zaposlena lica. Vi kao zaposleno lice imate pravo da koristite zdravstvenu zaštitu jer je tako propisao član 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti - vi ste zaposleno lice i imate pravo da koristite zdravstvenu zaštitu. Međutim, desi da je vaš poslodavac, na primer, neko ko je veoma nesavestan, neko ko se bavio nameštenim tenderima, upropastio firmu i time što je upropastio firmu onemogućio je suštinski, neuplativši vam doprinose, da ostvarite svoja prava, a vi o tome pojma niste imali.
Na primer, jedna trudnica dođe u zdravstvenu ustanovu, dođe u svoj dom zdravlja i kaže – dobar dan, ja bih volela da koristim svoja prava. Oni joj kažu – sjajno, dajte nam vašu zdravstvenu knjižicu. Pogledaju zdravstvenu knjižicu i tamo stoji osnov osiguranja 1010 – zaposlena lica. Oni kažu - na vas se primenjuje član 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, vezan za član 30. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji kaže da svoja prava iz člana 17. možete da ostvarite samo ako vam je uplaćeno socijalno osiguranje. Nema drugog tumačenja. Zakon je takav. Voleo bih da je drugačije, ali nije. Na osnovu tog člana zakona oni okrenu poslednju stranicu vaše zdravstvene knjižice i pogledaju da li tamo gde piše markica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje sa određenim brojem stoji da ste osigurani u periodu kada ste došli da zahtevate zdravstvenu zaštitu.
Ako niste osigurani u tom periodu, ako niste imali zdravstveno osiguranje, odnosno ako ta markica ne postoji, vi suštinski nemate pravo da koristite zdravstvenu zaštitu i ta žena nije kriva. To se dešavalo. Te žene čak nisu ni znale da im nisu uplaćivani doprinosi i nije ih bilo mali broj, žena koje su u šestom, sedmom, osmom ili devetom mesecu trudnoće. Zar treba da zatvaramo oči pred ovim problemom? Zar treba da kažemo – šta nas briga, zakon nije dovoljno precizan, rešiće se jednog dana?
Zar treba da zatvaramo oči pred ovim problemom. Zar treba da kažemo, šta nas briga, zakon nije dovoljno precizan, rešiće se jednog dana. To je za ženu koja je u devetom mesecu kasno. Ona danas mora da ima zdravstvenu zaštitu. Drugo je ako je ona nezaposlena. Ako je ta žena nezaposlena, ako ima neki drugi osnov. Kada smo donosili, evo seća se i gospodin Šajn, kada smo donosili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku definisali smo jednu kategoriju lica koja su do tada bila pravno nevidljiva. Imala je probleme, različite vidove problema.
Mi smo definisali da oni samo izjavom mogu da imaju, da ostvare pravo na lična dokumenta iz kojih izviru njihova druga prava, kojim će ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu. Ali, oni onda uz pomoć drugih sredstava, aktivne legitimacije imaju prava da u zdravstvenim ustanovama traže zdravstvenu zaštitu. Tu je stvar potpuno jasna. Čak će doći do toga da vi danas imate situaciju, da neko ko je do juče bio pravno nevidljivo lice, danas ima veća prava nego neko ko ima potpuno urednu dokumentaciju zaposlene i da još jednom istaknem u zdravstvenoj knjižici ima 1010 kao osnov za zdravstveno osiguranje ili zaposlena lica, ne može da ostvari svoje pravo, a da čak to nije ni znao do trenutka dok nije došao u dodir sa zdravstvenom ustanovom.
Mlada žena koja je ostala u drugom stanju, zadovoljna, srećna, dođe sa budućim suprugom, dođu tamo, ili sa suprugom, svejedno, dođu tamo u zdravstvenu ustanovu i utvrde da ta žena nema pravo na zdravstveno osiguranje. Šta da radi? Da ode kod privatnog lekara, to je opcija, ali je to skuplje. Ona ne može da izvadi Ustav i da u zdravstvenoj ustanovi kaže, izvinite o Ustavu piše, oni kažu, izvinite ali ima zakon koji je razradio taj član Ustava i kaže – da vi možete da ostvarite pravo na zdravstveno osiguranje samo ako vam je knjižica overena, a vaša knjižica nije overena.
Ovo ću ponavljati do ujutru, zato što je ovo veoma prosto i neću dozvoliti da bilo ko devalvira ovo što govorimo, jer nema argumenata protiv ovoga. Kada dođete sa 1010 vi potpadate u kategoriju zaposlenih lica i vi možete da se pozovete samo na taj član zakona. Nemate druge. Nema član 49. koji to definiše. Samo član 17. Vi nemate drugi osnov po kome možete da zahtevate zdravstveno osiguranje.
U tom trenutku mi danas intervenišemo. Omogućavamo ovoj kategoriji lica da ostvare svoja zakonita prava i da u budućnosti ne razmišljaju šta piše na poslednjoj stranici. To je od ovog trenutka posao Fonda. Ja sam čak u razgovoru sa direktorom Fonda, mi smo zajednički predvideli ozbiljno kažnjavanje upravo za Fond, za direktora Fonda, ako to pravo ne ostvare. Dakle, mi smo svesni toga da moramo da ostvarimo ova prava. Predviđamo ozbiljne kaznene mere. Ja mislim da ćemo ih u plenumu, u toku rasprave o amandmanima još pooštriti, da pokažemo da je iskrena namera da se ove mere sprovode.
Naravno možemo da razgovaramo i o ukupnim pravima koja trudnice, porodilje i njihova deca uživaju u zdravstvenim ustanovama. Neću da pričam o svom iskustvu, kada se moja supruga porađala, ja sam s njom bio na porođaju, tokom čitavog porođaja. Znam šta smo platili od trenutka kada smo ušli u porodilište, do trenutka dok nismo izašli. To se desilo u vreme prethodne vlasti. Sada ću vam definisati šta smo platili, recimo kada hoće da ima injekciju koja će omogućiti lakši porođaj, epidural. To košta, voleo bih da je to besplatno, na žalost košta, a moja supruga je bila u radnom odnosu, imala je zdravstvenu knjižicu, ja takođe i platili smo epidural. Platili smo mnoge stvari po zakonu, sa cenovnikom, na uplatnicu, sve regularno.
To je ta zdravstvena zaštita koja se nudila građanima Srbije. To je kvalitetna zdravstvena zaštita koja je bila godinama unazad. Mi danas treba da razgovaramo kako da je poboljšamo. Znate, ako neko deset godina gleda da je to tako i ništa ne preduzme, gubi pravo da u jednom momentu postane najznačajniji glasnogovornik zaštite tih prava. Ako to ne kažete u trenutku kada ste vlast, a ja danas kažem da je zdravstvena zaštita nedovoljna, da treba da se poboljša, nije me sramota da to kažem i kao predsednik parlamenta i kao deo vladajuće koalicije. Moramo svi da radimo na tome, ali to nije krivica sadašnjeg ministra, ne može ta žena za godinu dana da promeni sistem koji nije dobar godinama. Ali, da moramo svi da učestvujemo u tome verujem da moramo. Moramo da se borimo da zdravstveni sistem ove zemlje bude bolji.
Ne želim da budem zapamćen kao neko ko je to govorio u opoziciji, a onda u vlasti mudro ćutao i gledao da se skloni sa puta, puštao da prolaze vozovi, kamioni, golubovi, a da ništa suštinski ne uradimo po tom pitanju. Danas reagujemo jer smo nezadovoljni kakvo je stanje zdravstvene zaštite trudnica, dece, majki i porodilja. Zbog toga ćemo nadam se u danu za glasanje velikom podrškom pokazati da hoćemo da budemo društvo koje brine, da hoćemo da budemo društvo koje nije okamenjeno, koje ima empatiju prema onim ljudima kojima je teže nego nama.