Hvala.
Jovana Mehandžić, povreda Poslovnika.

Reklamiram član 107. stav 1. koji je upravo povređen sa vaše strane i to zato što niste opomenuli govornika prethodno da je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, jer on je sa pozicije narodnog poslanika i predlagača ovog zakona, izrekao opomene nekim narodnim poslanicima koji reklamiraju Poslovnik.
Vi ste propustili da na neki način sankcionišete ili opomenete gospodina Stefanovića, u svojstvu predlagača, ili poslanika u ovoj Skupštini, u trenutku kada je opominjao narodne poslanike da ne smeju da reklamiraju Poslovnik.
Ja od vas tražim da mi date pravo na repliku, zato što se o tome ovde radi i da mi ne oduzimate pravo na reč, a ukoliko to učinite, to je onda samo dokaz da je ova rasprava otišla u pravcu u kome predlagač nije želeo da ona ode, da se ovde dokazuje da ipak, možda, postoje tumačenja zakona koja govore u prilog našim tezama, odnosno tezama DS.
Pošto vidim da ćete me opomenuti da se držim povrede Poslovnika, ja ću se na nju vratiti.
Ponovo ću reći da ste upravo povredili Poslovnik, član 107. prvi stav, jer je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, što ste propustili da gospodina Stefanovića opomenete da je učinio, zato što možete preslušati snimak sednice, pogledati šta je tačno rečeno.
Gospodin Stefanović je izrekao opomene. Malo je zamenio uloge u kojoj se danas nalazi. Pretpostavlja da je predsednik Skupštine i na mestu na kome sedi, a ne samo predlagač ovog zakona.
Dakle, ja vas molim da ipak održavate red na ovoj sednici onako kako to ovom domu priliči.

Odmah ću prvo da vam kažem da vam neću dati repliku, već sam jednom rekao, prvo na to da vam odgovorim.
Drugo, uopšte nisam došao do saznanja ili spoznaje ili ne znam koju reč da iskoristim, da je na bilo koji način povređeno dostojanstvo Skupštine od predsednika Skupštine, niti je on ovde ikoga ovde opomenuo, a moje je pravo, nikome nije izrekao opomenu, i ja vas molim, nemojmo zloupotrebljavati ili izgovarati reči koje ne stoje.
Ako želite, možemo u danu za glasanje da se izjasnimo, dobro, želite, onda ćemo se izjasniti.
Povreda poslovnika, Marijan Rističević.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 103. stav 2. i biću vrlo precizan i član 104. stav 3.
Dakle, ja izuzetno cenim vašu popustljivost, a član 104. stav 3. kaže – o korišćenju prava iz stava 1, a to je pravo na repliku i 2. ovog člana, odlučuje predsednik Narodne skupštine.
Više puta sam, dok je cenjena koleginica Čomić vodila sednicu, bio upozoren da o pravima na repliku odlučuje isključivo i diskreciono je pravo predsednika Skupštine.
Dakle, mi nismo donosili ovaj Poslovnik, on je nasleđeni akt koji je donet pre nas i ja izuzetno poštujem vašu popustljivost, ali stajem na vašu stranu, što se tiče prava na repliku i ukoliko to radi jedan predsedavajući, normalno je da i drugi potpredsednik Skupštine i drugi predsedavajući primenjuje ista pravila koja je primenjivala cenjena koleginica gospođa Čomić.
Što se tiče člana 103. stav 2, hoću da kažem da jeste malo povredili Poslovnik, zato što narodni poslanik ne može da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine našta je već ukazano.
Vi ste cenjenoj koleginici koja je govorila pre mene ipak dali to pravo, iako je govornik pre nje reklamirao povredu člana 107, a ona je to takođe uradila, reklamirala povredu istog člana, uzastopno, što bi po tumačenju ovog Poslovnika, a ja mislim da će se profesori prava složiti sa mnom, jer gotovo Poslovnik isključuje takvu mogućnost, ali ja cenim vašu popustljivost i neću tražiti da se glasa i uvek ću se zalagati da opoziciji tolerišete ono što nama ne tolerišete.

Gospodine Rističeviću, vi ste potvrdili ono našta sam ja imao pravo kao predsedavajući u pogledu davanja replike.
Što se tiče člana 107. delimično ste u pravu i dozvolio sam i to je moja tolerantnost, jer ne treba baš uvek gledati samo slovo zakona, to je najlakše, tako da pretpostavljam da nećete tražiti da se glasa? Dobro, hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Miladinović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam vam se vezano za Predlog zakona o ostvarivanju prava za zdravstvenu zaštitu i da istaknem nekoliko važnih činjenica.
U proteklom periodu, svedoci smo da poslodavci ne uplaćuju doprinose. Kao je ovo učestala pojava, građani ne mogu ostvariti prava koja im po zakonu pripadaju.
Mislim na prava koja se crpe iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a posebno je veliki problem ako u takvoj situaciji dođu trudnice, porodilje i deca.
Naime, kao društvo, dužni smo toliko da ovim kategorijama stanovništva pružimo zdravstvenu zaštitu, iako nemaju overenu zdravstvenu knjižicu.
Dešavalo se u praksi da pojedine porodilje ili deca nemaju zdravstvenu zaštitu, jer poslodavac nije uplaćivao doprinose, pa samim tim zdravstvena knjižica nije overena, ili kada su deca u pitanju, njihovim roditeljima nisu uplaćivani doprinosi i samim tim deca ne mogu da se pregledaju, niti im je moguće pružiti zdravstvenu zaštitu.
Sve napred navedeno, nedvosmisleno ukazuje zašto nam je potreban jedan ovakav zakon, da pokušamo i rešimo jedan problem, problem koji je pred nama i koji se dešava bezmalo svakog dana i sa kojim se susrećemo, ako ne mi, onda makar od nama bliskih ljudi. Problem smo dužni da pokušamo da rešimo kako zakonski, usvajanjem ovog predloga zakona, tako i praćenjem načina na koji se sprovode odredbe ovog zakona.
Nikako ne smemo da dozvolimo da se ovaj zakon ne primenjuje dosledno u praksi i za to se moramo svi skupa založiti.
U Ustavu Republike Srbije član 66. predviđena je posebna zaštita porodice, majke, porodice i dece.
Samim tim ovaj predlog zakona nam se nameće kao neka vrsta obaveze sa aspekta da su ovo kategorije stanovništva kojima je potrebna posebna zaštita.
Prema sadašnjim i važećim propisima Republike Srbije, ne postoji mogućnost da se deci, trudnicama i porodiljama u periodu do godinu dana nakon porođaja pruži pravo na zdravstvenu zaštitu i kada nisu overene zdravstvene knjižice, zbog neuplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, a da se pri tom ne postupi suprotno propisima kojima se reguliše oblast zdravstvenog osiguranja i doprinosa o obaveznom socijalnom osiguranju.
Posebno ukazujem da li je neko kriv, jer njegov poslodavac ne uplaćuje doprinose i kolika je njegova stvarna odgovornost, da li trudnica na bilo koji način može da bude odgovorna, zašto njen poslodavac nije uplatio doprinose i da li jedno dete, koje, složićete se sa mnom, nezaštićeno, treba da snosi posledice, jer njegovom roditelju poslodavac nije uplatio doprinose.
Ovaj predlog zakona u stvari predstavlja način da se zakonski uredi pravo trudnicama, porodiljama, do godinu dana nakon porođaja, i deci da imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira da li su im isprave, bilo da su u pitanju knjižice ili kartice, overene. Bez obzira na to, da li im je poslodavac uplaćivao doprinose koji su obavezni u skladu sa zakonom, na ovaj način pružamo zaštitu onima kojima je ta ista zaštita i najpotrebnija.
Pre svega, moram da napomenem da su ove tri kategorije stanovništva možda i najosetljivije, da im je neophodnija zdravstvena zaštita i sa tog aspekta smatram da bi krajnje neophodno ovakav jedan zakon trebalo podržati.
Članom 3. ovog predloga zakona, pored prava na zdravstvenu zaštitu, navedene kategorije stanovništva imaju pravo na naknadu troškova prevoza radi korišćenja zdravstvene zaštite, koja im je ovim zakonom obezbeđena.
Takođe, članom 4. ovog predloga zakona predviđeno je da se pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruje preko isprave o zdravstvenom osiguranju, ali ova isprava ne mora da bude overena ako služi kao dokaz identitetu i svojstvu osiguranog lica. I za kraj dozvolite da mi još nekoliko rečenica.
Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja je neophodan i krajnje potreban da u danu za glasanje svi podržimo zakon. Svi smo mi jednom bili deca. Da li treba da dozvolimo da ista deca nemaju pravo da se leče? Svi smo mi nečija deca. Naše majke su bile trudne, zar treba da dozvolimo da trudnice zbog nečijih propusta ili kako god to nazovemo nemaju pravo da se leče. Neke od nas žena, koje smo narodne poslanice, bile smo na porodiljskom odsustvu i znamo kako je to. Da li smemo da dozvolimo da i porodilje nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu?
Još jednom ističem, molim vas jednoglasno u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona zbog dece, naše dece, zbog trudnica, budućih majki, zbog porodilja, koje su već majke, novim načinom usvajanja ovog predloga zakona pokazaćemo odgovornost prema ovoj kategoriji stanovništva, pokazaćemo koliko u stvari brinemo za njih.
Pozivam vas još jednom sve da, u danu za glasanje, usvajanjem ovog zakona pokažemo koliko su nam važna deca, koliko su nam bitne majke i koliko brinemo o porodiljama. Srpska napredna stranka u danu za glasanje će podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Vesna Stepić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da poslanička grupa SPS u danu glasanje će podržati Predlog zakona o kojem danas raspravljamo i da ćemo u budućnosti predlagati i podržavati sve zakone koji će uticati na poboljšanje položaja žena, majki i dece, kao najosetljivije kategorije stanovništva.
Posebno bih istakla, ne samo kao poslanik, već kao i majka petnaesto mesečnih bliznakinja, tako da sa ponosom ističem važnost ovog zakona. Osnovni cilj ovog predloga zakona doprineće poboljšanju položaja nezaposlenih trudnica i porodilja.
Trudnoća je jedno prirodno stanje i blagoslov i koji je svojstven ženi i kao takvo stanje treba ga prihvatiti.
Tokom svoje trudnoće sam radila. Imala sam sreće da sam blizanačku trudnoću iznela bez ikakvih zdravstvenih poteškoća i pri tom sam imala zdravstveno osiguranje. Takođe, posebnu sigurnost i podršku sam imala od svoje partije, Socijalističke partije Srbije, zato želim da i svaka buduća trudnica, a kasnije porodilja u Srbiji, ima podršku i da se oseća zaštićeno u svom blagoslovenom stanju.
Pored navedenog za trudnice i porodilje bitna je pomoć od njene lokalne samouprave u vidu novčane nadoknade. Verujem da će ovaj deo zakona pospešiti i ohrabriti buduće majke da se što pre odluče za materinstvo, jer zaista nema ništa lepše od toga.
Pred nama sa danas nalazi Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja. Trudnice, porodilje i deca su najosetljivije kategorije u društvu, i na njih trebamo obratiti posebnu pažnju. Razloga za to je mnogo.
Kada govorimo o trudnicama poznato je da je njima potrebna dodatna nega i pažnja, zarad očuvanja trudnoće i rođenja zdravog deteta. U tom periodu najmanje im je potrebno da imaju poteškoća u vezi sa zdravstvenim osiguranjem i stresom koji mogu da dožive u vezi sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu zaštitu.
Još jedan bitan razlog je i činjenica da se u državnim zdravstvenim ustanovama priznaju rezultati medicinskih iz državnih zdravstvenih ustanova, ali ne i iz privatnih laboratorija, te je iz tog razloga važno zdravstveno osiguranje.
Kada govorimo o dečijem dodatku, iznosi su sledeći – 2.535 dinara za jedno dete u celovitoj porodici na mesečnom nivou, 3.295 dinara za jedno dete u slučaju samohranih roditelja.
Kada govorimo o roditeljskom dodatku, iznosi su sledeći: za prvo dete 36.743 dinara, za drugo 143.680 dinara, za treće 258.613 dinara, za četvrto 344.813 dinara.
U opštini Vladimirci lokalna samouprava isplaćuje roditeljski dodatak za prvo dete u iznosu od 8.000 dinara, za drugo 10.000 dinara, a za treće i svako naredno dete 12.000 dinara, bez obzira da li su roditelji zaposleni ili nisu.
U gradu Šapcu za prvo dete dobija se oko 15.000 dinara, bez obzira da li je majka zaposlena ili nije, za drugo i svako naredno dete za nezaposlene majke iznos je 15.000 dinara, a za zaposlene 10.000 dinara.
Prema podacima lokalne samouprave Vladimirci, od celokupnog broja podnetih zahteva, svega 15% su majke koje su zaposlene. Posebno bih naglasila, a ujedno pohvalila opštinu Vladimirci, koja izdvaja veća sredstva iz svog budžeta u odnosu na grad Šabac, iako spada u nerazvijenu opštinu.
Najbitnije je da ovaj zakon ostvari svoju svrhu i bude podsticaj mladim bračnim parovima, da se odluče za proširenje porodice i da Srbija postane zemlja u kojoj će se u budućnosti rađati mnogo dece. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Trivan. Imate još šest minuta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, neosporno je na kraju dana da ćemo se o nečemu složiti, a o nečemu nećemo. O svrsishodnosti ovog zakona smo dosta polemisali i očigledno o tome nećemo naći zajednički jezik, ali ćemo naći zajednički jezik da on u svom krajnjem ishodištu ima plemenitu nameru i da treba da pomogne onima koji su najugroženiji.
Složićemo se i oko toga da smo danas svi zajedno pokazali jednu neverovatnu institucionalnu nemoć. Rekli smo da imamo zakone koji se ne sprovode, rekli smo da imamo poslodavce koji ne uplaćuju doprinose, iako ih zakon na to obavezuju, iako za to imamo kaznenu politiku, da imamo Zakon o radu koji se ne poštuje, pa trudnice izbacuju sa posla ili kada se vrate sa porodiljskog daju neadekvatno radno mesto. Složili smo se da se ne poštuje Zakon o zabrani diskriminacije. Složićemo se oko dve stvari, a to je da ovde postoji sistemski problem u državi i društvu, da se zakoni ne poštuju i da institucije ne rade svoj posao.
Danas bi morali da se upitamo za barem jedno 10 institucija šta su radile ili šta nisu radile, a zbog čega mi danas donosimo ovaj zakon, šta je radio Ombudsman, Poverenik za ravnopravnost, Vlada, Poreska policija i, na kraju, šta je uradila Skupština, koja u krajnjem ishodištu treba da kontroliše i da obezbedi sprovođenje zakona.
Zato je jako loše što smo se svi mi danas pokazali nemoćnim i kao krajnje rešenje našli da donesemo još jedan zakon, jer će nas građani na kraju ovog dana pitati – a, šta je garancija da će ovaj zakon biti sproveden. Da nećete možda za godinu dana da nam kažete – sistemski je sve bilo loše, pa ni ovaj zakon kao rešenje nije uspeo da nam pomogne.
Spremajući se za današnju raspravu, setila sam se čuvenog ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, koji će po mnogo čemu lošem biti upamćen, ali ponajviše u mom sećanju kao čovek koji je ukinuo naknadu za trudničko bolovanje. Kada je on to učinio, on je objasnio da je to uradio zato što postoje brojne zloupotrebe, pa žene koje i ne moraju da održavaju trudnoću, to pravo koriste. Nije mu palo na pamet da uvede unutrašnju kontrolu, da reši zloupotrebu unutar sistema zdravstva, nego da kazni trudnice i da svima ukine to pravo.
Zahvaljujući njegovoj tvrdoglavosti, mi sedam godina kasnije imamo vraćeno to pravo ili ćemo ga tek imati u narednom budžetu, a u međuvremenu smo imali hiljadu rešenja, kao što je da će grad Beograd da daje punu naknadu, a oni siromašni kao što je Vladičin Han neće, pa će žene tamo biti deprivilegovane.
Bojim se da danas pokušavamo da uradimo isto, da dobrom namerom, koju neosporno imamo svi danas i koji ćemo glasati za ovaj zakon, pokušavamo da rešimo nelogičnosti i nerad čitavog sistema i to je ono što me danas brine. Najviše od svega me brine ugled ovog parlamenta, s obzirom na to da je on taj koji je dužan da sprovodi zakone.
On je taj koji je garant sprovođenja zakona, koji je danas priznao da ne sprovodimo čak ni ustavne odredbe. Jer, hiljade primera je ovde navedeno da se ustavne odredba o zaštiti trudnica i dece ne sprovode. Dakle, danas će parlament priznati da ne poštujemo Ustav i da ćemo to rešiti donošenjem novog zakona, i da svi mi zajedno danas ličimo građanima na onog najmanjeg koji gleda sa strane tuču i viče „drž'te me da ih ne ubijem“, a u stvari ne može ništa da učini.
Zato vas molim, predsedavajući, da zajednički razgovaramo na kraju dana o tome kako da obezbedimo da se ovaj zakon sprovodi, jer osim vašeg dogovora sa direktorom Fonda, mi nemamo stvarne garancije. Jedna garancija je kaznena politika i za svaku pohvalu je što ste je uveli u zakon, ali nemamo garanciju da će se ona sprovoditi. Postoji kaznena politika u svim oblastima, ali niko nikoga ne kažnjava. Niko u ovoj zemlji ne plaća porez. Svaki dan imamo liste dužnika, niko ne plaća doprinose. Druga garancija su pare. Nemojte sledeće godine da kažemo da nismo imali novca za sprovođenje ovoga.
Zato tražim od vas da odmah kada se završi rasprava o ovom zakonu sednemo i razgovaramo o tome da zajednički predložimo amandmane na budžet, u kome ne postoje sredstva za vaš zakon i pozicija za vaš zakon, da to što ste se dogovorili postane i zakonska obaveza.
Dakle, o mnogo čemu možemo da se ne slažemo, ali nemojte sumnjati da će naša poslanička grupa učiniti sve što je za dobrobit građana ove zemlje.
Hvala.