Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić, replika.

Zahvaljujem se ministru. Dao je odgovore na većinu pitanja.
Nesporno je da je ovaj autoput izuzetno značajan. To će biti žila kucavica za zapadnu Srbiju. Samo još jednom hoću da vas podsetim da ne ostavljate nikako te ljude koji su tamo u Novoj Varoši, Priboju, Prijepolju, u tom kraju Srbije, bez puta. Zaista će to značiti potpuno iseljavanje tih krajeva. Ionako opada broj stanovnika. Mi smo o tome nešto juče govorili. Molim vas da još jednom razmotrite, ako već toliko košta taj projekat da se ide preko Peštera, verovatno je projekat preko Zlatibora, na Novu Varoš je, nadam se, jeftiniji, tako da možete i to da vidite.
Što se tiče projekata, naravno, nisam mislila da vi treba to sve da uradite, ali kažem za te infrastrukturne projekte, velike, kapitalne, čitava Vlada i ministarstva moraju da se dogovore i da se što pre radi na projektnoj dokumentaciji i onda posle toga rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i, naravno, na izdavanju dozvola.
Ovo što ste rekli za levu i desnu obalu Save, pa mislim da je poenta upravo u tome da se to klizište reši na taj način tako što bi se autoputem to rešilo. Čini mi se da ste se, evo, kao što ste i vi rekli, u stvari i zalagali za tu trasu. Mislim da je prva trasa kako ta desnom obalom Dunava, kako ova trasa koja je takođe išla prva ovog autoputa preko Zlatibora, dakle, ta jedna kompaktna celina je bila trasa koju je struka opredeljivala, a sada ova trasa levom obalom Save i trasa na Pešteri je trasa koju opredeljuje politika.
Vi možda ne možete toliko da utičete, ali u svakom slučaju to je politika i mislim da to jako loše i da treba da se radi na malo drugačiji način u svakom slučaju.
Još jednom apelujem da se potrudimo svakako svi zajedno da srpska građevinska operativa bude uključena na ovim velikim infrastrukturnim projektima za koje pare uzimamo iz kreditnih linija.
Dozvolite mi da pitam konkretno pitanje - da li ćemo na celom putu da damo da se naplaćuje putarina koncesionaru koji bude uzeo pod koncesiju deo Preljina-Požega i Surčin-Obrenovac? Dakle, da li ćemo dati na celom putu da oni naplaćuju putarinu ili samo na ta dva dela?

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Predlog koncesionog akta koji je urađen od međunarodne firme koja je to radila je predložila da se da na celom da bi se brže isplatio autoput i da bi imao ostatak da može da se uvede u nova finansiranja.
Ako budemo davali jedan drugi deo, manji deo, onda duže traje, veći broj godina, a onda i država mora budžetom da garantuje ako je na ivici. Ako je više, onda će ostajati i može koncesiom preduzeće da preuzme i kreditne linije koje su ako saobraćaj bude omogućio. Znači, zavisi koliko će autoput povući saobraćaja, koliko će doneti Vlada da bude visina putarine i, naravno, može imati ostatak da preuzme obavezu i servisiranja kredita, što bi bilo sasvim normalno.
Vi znate da kreditne linije za autoputeve u Evropi se rade iz akciza na gorivo. Međutim, kod nas je to veliki problem. Nama akcize za gorivo idu za plate državnih činovnika, za penzije i za sve ostalo i nemamo tu mogućnost. Evo, Nemci, na primer, i Italijani, svi izdvajaju preko 56% od akciza na gorivo za izgradnju autoputeva. Što više pravite puteva, više se vozi i više se troši gorivo. Međutim, to kod nas ne može. Naš budžet zbog privrede, koja ne radi dovoljno, ne omogućava to i mi nemamo te prihode od akciza za gorivo, koje treba da budu namenjene izuzetno u izgradnju novih puteva i putne infrastrukture.
Pošto država ne može budžetom da da nikakve garancije iz budžeta za tako skupe infrastrukturne objekte, mi moramo nešto da uložimo. Zato se predlaže da se deo autoputa izgradi da nakrpi i da ima neke razlike, naravno, a ostatak da može da se usmerava budžetski. To, ponavljam, radi međunarodna institucija obično. Nadam se da će ovog puta posao dobiti Svetska banka i oni daju konkretan predlog. Banke uvek uzimaju rezervu, da može koncesijom preduzeće da ima ostatak koji se može plasirati gde država odluči, odnosno gde Vlada bude imala interes. Ali, vi znate da banke uvek vole da imaju duplu rezervu, nego da zapne, pa da ne može da servisira kredit i da dođemo u situaciju da ne možemo da izmirimo kreditne obaveze. Prema tome, to zavisi od koncesionog ugovora kakav se napravi.
Ponavljam, mnogi su mislili i ispravan je stav da koncesiono se grade veliki infrastrukturni objekti jer tu nema nikakvih malverzacija.
Koncesiono preduzeće sutra odlučuje uz pomoć Vlade o svakom dinaru koji se naplaćuje i plasira ga gde smatra da je najbolje. Prema tome, videćemo.
Što se tiče ove dve varijante, mi ćemo pozvati sve gradonačelnike. Neće biti politička odluka, već stručna. Pozvali smo i Akademiju nauka i institute da ove dve varijante analiziraju. Napravili smo tim. Vlada je imenovala jedan tim od najvećih stručnjaka da izaberu varijantu.
Sada ste pitali da li je Vlada od leve i desne obale tražila mišljenje određenih institucija. Tačno je, imenovana je institucija na tenderu koji je bio raspisan i odabran je novosadski fakultet koji je dao najpovoljniju ponudu i on je dokazao da ova varijanta leve obale je održiva za sada, s tim da se napravi ulaz i na desnoj obali manjeg kapaciteta, a da međunarodni koridor zvanično ide levom obalom. Oni su to potkrepili sa niz argumenata, dokaza itd, da se direktno, ne ulaženjem u Beograd, prođe do Banata preko kineskog mosta, da se direktno izađe na Batajničku petlju, Dobanovačku petlju i ide prema Zagrebu, bez ikakvog kontakta sa Gradom Beogradom, da se saobraćaj ne uvlači u gradsko jezgro, već da koridor obiđe Beograd. Naravno, biće ulazaka i na drugim mestima. Eto, to su dodatna pitanja.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Milošević. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E763, to jest za jednu od deonica budućeg autoputa Horgoš-Požega, odnosno deonicu autoputa Obrenovac-Ljig.
Predmet ovog međunarodnog ugovora je zajam koji će naša država kao zajmoprimac primiti od kineske Eksport-import banke u iznosu od 301.000.000 dolara, koji će se utrošiti za finansiranje izgradnje pomenute deonice autoputa.
Ovo nije prvi slučaj da kineski kapital u ovakvom obimu ulazi u našu privredu, s obzirom da se kreditnim linijama iz ove već države finansira izgradnja mosta Zemun-Borča, a da je kineska država nama već prethodno pomagala kako u skorijem periodu, tako i u vreme devedesetih godina.
S obzirom da se kineska privreda nalazi u velikoj privrednoj ekspanziji, koja je bez presedana u zadnjih tridesetak godina, onda i ne čudi njihova rešenost da se u većoj meri probiju na tržištima i u privredama koje su geografski udaljenije od samog njihovog neposrednog okruženja.
Imajući u vidu prijateljske, političke i poslovne veze između dve države, sasvim je logično da se upravo Srbija odabere kao prvo i pravo mesto za ovakve investicije, kojih će, nadamo se, biti još za neke druge kapitalne infrastrukturne projekte u budućnosti.
S druge strane, našoj privredi će svakako dobrodoći ovakav priliv svežeg kapitala u izgradnji infrastrukturnih objekata, tim pre što on dolazi po relativno povoljnim uslovima.
Osnov za ovaj ugovor o zajmu predstavlja ugovor sa kineskom korporacijom o izgradnji ove deonice autoputa. O samom autoputu, pitanju opravdanosti i načinu i dinamici njegove izgradnje u prethodnoj deceniji, vođeno je dosta polemika na kojima se ne bih zadržavala, jer je svakom razumnom čoveku jasno da izgradnja ovog autoputa predstavlja prvorazredni, državni i nacionalni zadatak.
Mi smo svesni da bi najbolje bilo kada bi postojale mogućnosti da se ovakvi projekti finansiraju direktno od strane države ili domaće privrede, ali svi znamo u kakvom stanju se one trenutno nalaze, a vremena radnih akcija i zajmova za privredni preporod odavno je prošlo, pa se, nažalost, ova opcija zaduživanja u inostranstvu nameće kao jedina realna.
Uslovi pod kojima se daje zajam su povoljni. Kamata za ovaj zajam iznosi 2,5% godišnje, što je kamatna stopa koja je niža u odnosu na neke kredite koje smo ranije podizali i gde se ona kretala između 3% i 4% na godišnjem nivou.
Zajam će biti isplaćen u periodu od 15 godina, koji će početi da teče nakon petogodišnjeg grejs perioda kredita. Period dospelosti pojedinih rata biće polugodišnji, a naša strana će eventualno moći i da se koristi pogodnostima odredbi da ranije otplati zaduženje po povoljnijoj odštetnoj stopi od 1%.
Možda će se neko naći ko će staviti zamerku zašto se u ugovoru nalaze klauzule koje obavezuju na nabavku roba i usluga iz Kine, ali mi moramo biti svesni da se na jednoj strani moraju dati i neke kompenzacije u ugovoru zarad već pomenutih povoljnih uslova otplate kredita, a na drugoj strani kineska poslova grupacija kojoj je poverena izgradnja u svetu poznata po uspešnim građevinskim poduhvatima da je, primera radi, u roku od četiri godine sagradila pomorski most koji ima dužinu otprilike koliko i ova deonica budućeg autoputa i nadamo se da će takvu efikasnost pokazati i kod nas.
Drugi predlog potvrđivanja međunarodnog Sporazuma koji se pred nama nalazi je onaj o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak sa Kraljevinom Maroko.
Mi smo u jednom od prethodnih zasedanja već ratifikovali određeni broj sporazuma o privrednoj saradnji sa ovom državom a načelno smatram da su ovakvi sporazumi uvek dobrodošli jer stvaraju mogućnosti za poboljšanje međusobne saradnje na obostrano zadovoljstvo.
Poštovani narodni poslanici, jasno je da ova dva zakona predstavljaju još jedan koristan doprinos našoj ekonomiji i privredi, te će zato poslanička grupa PUPS, odnosno Partije ujedinjenih penzionera Srbije, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Uvažena potpredsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da se složim sa ovim, makar jednom rečenicom, koleginice Milošević, naravno da nije čudno da postoji klauzula u ugovoru koji nas obavezuje da robe usluge nabavljamo, pre svega, od kineske strane i naravno da je to kompenzacija za neke druge povoljnosti koje smo dobili u drugim elementima ugovora. Dobro je da ste to rekli pošto na samom početku ove rasprave je bilo neverovatnih formulacija da je ovo najpovoljniji kredit gotovo u istoriji čovečanstva, da je pravo čudo kako je Srbiju pogledao Bog i kako smo uspeli da dobijemo ovaj kredit najbolji svih vremena.
To je dosta zabrinjavajuća praksa u ovom parlamentu. Kada vi gospodine Iliću govorite o tome koliko smo na granici zaduženosti, da imate vrlo ozbiljne restrikcije ne samo od međunarodnih institucija, nego i od samog ministra finansija u ovoj Vladi, dakle restrikcije na nova zaduženja, mi smo do te granice zaduženja došli, upravo tako što je gotovo svaki kredit koji je ova zemlja uzela u proteklih 10 godina, ovde predstavljan kao najkorisniji, najbolji svih vremena, najefikasniji, kako će Srbiji posle toga svanuti. Ne sporim da je ovaj kredit u mnogim svojim aspektima dobar i povoljan.
S druge strane, mislim da kada se vodi parlamentarna rasprava o potvrđivanju uzimanja nekog kredita, da suština te rasprave treba da bude na analizi finansijskih i ekonomskih efekata i uslova tog kredita. Mi svaki put nekako skliznemo u to da li je važno da se gradi put, da li je važno da se gradi infrastruktura i onda pobegnemo od ovoga što je zapravo suština u ovakvim stvarima.
Danas ovde treba da raspravimo da li je ovaj kredit dovoljno efikasan, da li za onu cenu koju plaćamo, odnosno koju ćemo plaćati u narednih 20 godina, dobijamo neko efikasno dobro, odnosno nekakvu korist za građane Srbije, korist za određene delove Srbije, finansijsku korist od eksploatacije tog puta, efikasno održavanje. Dakle, rešenje svih onih problema koje danas imamo i u putnoj privredi i u svim segmentima državnog upravljanja javnim dobrima, da tako kažem.
Vi ste, gospodine Iliću, ispravno na početku ukazali, na taj program koji ima kineska Vlada, koja nije ni iz kakvih altruističkih nego iz komercijalno-ekonomsko-političkih razloga odlučila da plasira oko 10 milijardi dolara u ovaj deo Evrope i govorili ste o tome da su sredstva koja se plasiraju, da se ona plasiraju pod vrlo povoljnim uslovima.
Imam jedno vrlo konkretno pitanje za vas. Odlukom kineske države taj fond za kredite nije formiran samo za davanje kredita ili ulaganja u putnu infrastrukturu, nego i neke druge vrste infrastrukture, recimo energetsku infrastrukturu. Pošto je ovaj kredit ovoliko povoljan, a mi smo podneli inicijativu odnosno zahtev kineskoj strani da se ovim kreditom finansira ova investicija, dakle deo auto-puta, da li je bilo razgovora, da li je bilo inicijativa sa srpske ili kineske strane da recimo sredstva iz ovog programa uzmemo odnosno iskoristimo za finansiranje izgradnje projekta Južni tok kroz Srbiju? Ili smo morali da uzmemo taj kredit od ruske strane, sa kojom smo već u tom poslu? Pošto mi ovih dana slušamo da je taj kredit, koji će verovatno biti sa kamatnom stopom između 4,25 i 4,5% za izgradnju Južnog toka, a koji ćemo plaćati ko zna koliko iz takse koju bismo inače imali na tranzit gasa i ko zna kako plaćati, da li smo mogli umesto tog kredita da uzmemo ovako povoljan kredit od Kine za tu investiciju, odnosno obavezu Srbije?
To je vrlo važno pitanje. Da li je, ako je takvih inicijativa bilo sa naše i kineske strane, šta je bio epilog? Da li je, recimo, ruski partner imao neke eventualne primedbe na to, da li je insistirao da se od njih zadužimo itd? Meni nekako izgleda da bi bilo povoljnije da taj projekta finansiramo uz kamatnu stopu od 2,5% ili neku sličnu kamatnu stopu, nego uz kamatnu stopu od 4,5% uz vrlo problematičan odnos da uzimate kredit od onoga ko vam je partner u tom poslu i ne samo da je partner nego je većinski vlasnik svega u tom poslu. Na kraju će vam biti isporučilac gasa koji je trebao da prolazi kroz taj gasovod i koji ovu zemlju vodi u vrlo ozbiljan problem.
Vrlo je važno, gospodine Iliću, da kada govorimo i o kreditima i o investicijama tu postoji neka vrsta diversifikacije, da ne držimo sva jaja u istoj korpi, kako se obično kaže. To je za zemlju uvek vrlo važno, u infrastrukturi u energetici, velikim kreditnim poslovima pogotovo. Siguran sam da to razumete.
Što se tiče nekih elemenata samog ovog ugovora, već je rečeno da će zajmoprimac, to je Republika Srbija koristiti celokupna sredstva kredita isključivo za plaćanje približno 90% vrednosti komercijalnog ugovora a da će roba tehnologije i usluge koje se nabavljaju iz ovih sredstava biti kupljene pretežno od Kine. Onda treba biti fer prema građanima i reći da to znači da će praktično za sve robe i sve usluge biti zaključeni ugovori sa kineskom stranom ili kineskim firmama koje će, razume se, s obzirom na specifičnosti ovog posla, na udaljenost onda zaključivati i uzimati neke vrste podizvođača ili domaćeg radnika, domaće radne snage. To je ono što se dešava i u nekim drugim sličnim poslovima koje ovde imamo.
Dakle, efekte ovog kredita ovog posla treba posmatrati na taj način. Dakle, značajan deo kredita će se po ovoj liniji praktično vratiti onome ko kredit daje. To nije nešto što ekskluzivno radi Kina, to rade svi drugi kreditori, pogotovo kada se u kredit ulazi bilateralnim međudržavnim sporazumom. Još je gora situacija u ovom projektu koji sam maločas spominjao, recimo oko Južnog toka gde je drugoj strani dat još čitav niz garancija kojih ovde nema.
Dodatno pitanje koje treba otvoriti i zaista mislim da je to ključni reper kada analiziramo da li je neki kredit dobar je da li će on biti efikasno upotrebljen? To je mnogo važnije od visine kamatne stope, od grejs perioda. Mi para nemamo pa nam je svakih šest meseci ili godinu dana grejs perioda koji možemo da dobijemo značajan.
Ne treba se preterano radovati ni tim grejs periodima. Te obaveze koje pominjete u budžetu za ovu godinu, za sledeću godinu, govorila je o tome i koleginica Božanić, isto su tako posledica nekih kredita koji su najavljivani kao ultra povoljni sa vrlo dugim grejs periodom. Istekle su te dve, tri, pet godina i sada dolazimo u situaciju da moramo da vraćamo te kredite. Tako ćemo doći za pet godina i u ovu situaciju.
Vi znate šta je osnovno merilo, ako uspemo da napravimo u nekoliko narednih godina privredni rast koji će nam omogućiti da servisiramo ovu kamatu koju smo uzeli, on je dobar. Ako u tome ne uspemo, naši dugovi će se povećavati. Ne treba biti ne znam kakav finansijski ekspert da bi se razumela to elementarno pravilo.
Naša iskustva do sada nisu dobra gospodine Iliću. Svaki put kada dođete u parlament govorite o tome koliko je neefikasna gradnja, koliko imamo problema sa pripremom i u fizičkom i u pravnom i u svakom drugom, infrastrukturnom smislu.
Samo u prvih pola sata ili sat ove rasprave ste u komunikaciji sa nekim koleginicama i kolegama govorili o nekoliko problema koje imate, od trase, preko nekih problema terena, reljefa, dugogodišnjeg neodržavanja itd. i to ćete imati u svakom segmentu svake investicije koja se radi kod nas. Bitno je samo da postoji red.
Bitno je samo da postoji red. Ja mislim da nije ozbiljno da mi govorimo o 300 miliona dolara kredita koji uzimamo, a da svi drugi budu ozbiljniji od nas, gospodine Iliću, da se kineska strana štiti, da ovi dodaci odnosno prilozi uz ovaj ugovor budu ovako ozbiljno sačinjeni, a da mi sami kod sebe nemamo ni elementarne odgovore na pitanje šta hoćemo, gde će se završiti ti putevi, čemu oni služe, kakva je politika države u okviru turističke politike, ili razvoja turizma, poreske politike itd? To sa Kinezima nema veze, kao ni sa bilo kim ko nam daje kredit ili pravi investiciju. Oni sa ovako ozbiljnim ugovorima štite. Ili za sebe zadrže garanciju da će za njih važiti oni uslovi koji su važili u trenutku zaključenja ugovora, ili se obezbede kroz ugovor izdašnim kompenzacijama na nekoj drugoj strani.
Pitanje je za nas šta mi radimo u tom? Možda je danas prilika i da odgovorite na pitanje kako se gospodine Iliću desilo i da li se ikada u drugoj situaciji to desilo u ovoj zemlji za bilo šta drugo, da nekom bude izdata lokacijska dozvola u jednom danu, a građevinska dozvola sledećeg dana? Neću tražiti da vi ovde pod zakletvom ministra potvrdite da su za ta dva akta bili ispunjeni svi zakonom i drugim aktima traženi uslovi, ali mislim da je svakome jasno da postoji velika sumnja da baš i nisu. Ne znam ni za jedan drugi posao u Srbiji gde je bila takva dinamika izdavanja potrebnih dokumenata, gde se ona poklapa sa užasnim pritiskom kome je izložena ova zemlja. Užasnim pritiskom na svim nivoima.
Ono na čemu sam ja zahvalan, ako tako mogu da kažem, Vladi Narodne Republike Kine je što je to ipak u tom smislu pristojniji kreditor, ili pristojniji investitor, pa neće nikada sebi dopustiti ono i takvu vrstu brutalnog i nedopuštenog pritiska kakvu sebi dopuštaju neki drugi, prijatelji ili navodni prijatelji ove zemlje, između ostalog, onih koji su dobili u dva dana lokacijsku i građevinsku dozvolu za Južni tok. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić.

Evo, vrlo rado ću odgovoriti na neka pitanja koja ste postavili.
Ponovio sam da je stav ove Vlade profitabilna investicija, investicija koja pravi dobit, koja će sebe da izdržava i nijedna investicija neće proći koja ne može sebe da otplati, a to da je bila praksa poslednjih 20, 30 godina, mi ne bi došli u situaciju u kojoj smo danas. Pravljene su investicije koje nemaju nikakve veze. Neke nisu ni puštene, a potrošeno je stotine miliona i sada servisiramo kredite, itd. Ali, to su bile političke investicije, da sada ne nabrajam interese pojedinih političkih grupacija koje su dobijale određene kredite, određene investicije da bi dobili neko biračko telo u nekoj sredini, pa ćemo da pravimo tamo nešto što nikad neće da proradi.
Kada bih vam sada rekao kao resorni ministar da odete na Bor i da vidite najveću investiciju koja je tada bila u Srbiji, da vidite da ona propada, raspada se na objektima koji su milionske vrednosti, završene 90% i sve napušteno. Da vam ne pričam sad o banjama, o hotelima, motelima, investicijama, žičarama, itd, koje stoje u korovu. I to je bila neka politika. Ja nisam učestvovao u tome, ali to sad svi plaćamo. Neko je hteo da napravi neku fabriku tu i tu, pa nek propadnemo.
Prošli put sam vas pitao u parlamentu – da li je u redu da zatvorimo jednu fabriku bele tehnike u Čačku, koja je bila simbol ove države, koja je brend, a da pravimo novu na nekom drugom mestu i da plaćamo po radnom mestu 10.000 evra? Nije. Da li je tako? Ali, to je sve prošlo ovde u parlamentu na neki način. Ja nisam u tome učestvovao. E, sad, ove investicije su profitabilne. To pokazuju studije.
Znači, autoput, ima ovde ministara koji to dobro znaju, bivših, koji ima saobraćaj preko 10.000 automobila dnevno je profitabilan. Sve ispod 10.000 je neprofitabilno. Negde se pravilo gde neće biti dobiti, gde će morati budžetski da se dodaju sredstva, ali ovo je investicija koja pokriva. Da li će ući kineska oprema? Naravno da će ući. Mi smo je oslobodili carine i PDV. Oprema koja će se koristiti u izgradnji autoputa i firma koja je doveze da radi, kada završi posao ide sa njom napolje ili mora da ostane da plati obaveze ako želi da je zadrži u ovoj državi. Dok traje posao, oprema može biti tu. Završi se posao i ona izlazi.
Naravno da smo razmatrali tu opremu kinesku koja je mnogo jeftinija od svih drugih oprema u Evropi koja se proizvodi. Uzmite jednu mašinu za bušenje tunela. Jeftinija je 40% nego da je kupimo u Nemačkoj ili Italiji ili nekoj drugoj državi. Mi ih ne proizvodimo.
Pričali ste o Južnom toku. Oprema za polaganje cevi, ako ste čitali i pratili kako se to radi, odjednom 600 metara cevi mora da se spusti u rov koji je 4 metra dubok i 6 metara širok. Takva je tehnologija da 600 metara odjednom morate da dignete i da spustite. Nemamo opremu da spustimo nijedan metar. Moramo da uvezemo od onoga ko ima opremu ili da dobije posao onaj ko je tehnički opremljen za takav posao. Nemamo nijednog varioca u državi koji može da vari cevi tih profila i da ima atest za to varenje jer nikada nismo to radili.
Ali, zaboravili ste jedno, da od tranzita Južnog taka, centralnog magistralnog voda imaćemo negde dobit oko 200 miliona evra godišnje. Imaćemo neku zaradu. Zamislite da se iz glavnog voda grana jedan kanal prema Makedoniji, jedan će ići Koridorom 11 prema Crnoj Gori, Zapadnoj Srbiji i može preći u Italiju, a jedan će deo ići u Republiku Srpsku i Hrvatsku. Bićemo umreženi sa još tri dodatna mini koridora koji će krenuti kroz Srbiju po našim najverovatnije putnim koridorima, što je logično, jer može doći istovremeno do izgradnje Koridora 11 prema Crnoj Gori i ugradnje cevovoda jer to je 30% isplatljivije nego na drugi način.
Da li kredit kineski jeste povoljan? Može da se koristi za gasovo. To od nas zavisi. Mi smo dobili kvotu orijentacionu kredita iz tog subvencionisanog kredita kineske vlade za Jugoistočnu Evropu. Naši pregovori sa njima bili su da se pojavimo sa projektima i pojavili smo se sa tri projekta tada. To je ovo što sada ratifikujemo, Ljig – Obrenovac. Pojavili smo se sa projektom Moravskog koridora i Ruma – Novi Sad. Konkurisali smo za sredstva. Nismo se pojavili tada jer nije bilo spremno se sa Južnim tokom, jer nije bila pripremljena papirologija da se pojavimo kao zainteresovani za kreditna sredstva. Pojavili smo se sa tri projekta i ta tri projekta su ušla u razmatranje upravnog odbora banke.
Ovaj prvi projekat koji je bio spreman sa kompletnom dokumentacijom i ostalom je prvi prošao. Ostalo je ostalo u pregovorima.
Priča da li je izdata lokacijska dozvola za jedan dan, a drugi građevinska. Ne možemo da izdamo istovremeno dve dozvole. To je logično. Mora da ide lokacijska, pa se u građevinsku uvede broj lokacijske, zavede se datum izdavanja itd. i ne može isti dan. Ali, mi smo znali da je to državni veoma važan projekat i mesecima smo pripremali dokumentaciju. Sve smo spremili i mogli smo da izdamo tada kada smo izdrali u najbržem mogućem roku. To je ogroman projekat.
Radilo se 15 sati dnevno da se završi. Nije bio ničiji pritisak. Niko nas nije pritiskao. Ali, ako vam neko donese investiciju od milijardu i 900 miliona evra, naravno, da je država zainteresovana za tu investiciju, ako hoćemo da je radimo, da je tehnički odradimo. Bila bi sramota da kažemo – evo, nismo završili dokumentaciju, nemamo, a bio je fiksiran otprilike datum početka radova. Zašto? Da bi pratili ovaj cevovod koji ide kroz Bugarsku, on mora da se nastavi. Ne možemo sad da napravimo deo i oni da čekaju nas dve, tri godine. Oni će da odu na drugu stranu i povežu se na drugi način.
Znači, mi ako smo ušli u igru, moramo da pratimo dinamiku radova na čitavom cevovodu koji je krenuo i moramo taj magistralni cevovod da propratimo u određenim rokovima, da se sve to spoji i poveže.
Pitali ste - zašto ruski kredit? Nije to ruski kredit. Gospodin Bajatović je juče objasnio, to je kredit u kome učestvuju isto i Francuzi i Nemci, Italijani, Englezi i svi ostali iz zapadne Evrope koji su zainteresovani. To je jedan tim koji je napravljen, jedna kreditna linija, da se uradi jedan posao, da dođe gasovod u zapadnu Evropu sa neke druge strane i da se napravi taj magistralni vod. Videli ste da deo sredstava daje Ruska, a nije sad bitno koja je banka odabrana. Ali je bitno da su akcionari u tom celom poslu, znači više zemalja, a ne samo Rusija.
To se juče i objasnilo na konferenciji za novinare, gospodin Bajatović je rekao, tačno imaju procente, koliko ko učestvuje, da je to jedna međunarodna institucija napravljena da uradi jedan veliki projekat koji je interes ne samo Srbije i Rusije, nego cele jugoistočne i zapadne Evrope. On razgranava mrežu i mi dobijamo tri gasne elektrane na teritoriji Srbije. Jedna se radi kod Niša, jedna kod Zemuna, jedna najverovatnije kod Vrbasa. Prema tome, i to je veoma bitno za Srbiju. Mi ćemo tu zaposliti hiljadu i nešto ljudi koji će biti u stalnom radnom odnosu, raditi na tim projektima, bićemo proizvođači energije itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima Bojan Đurić.