Samo jednu malu opasku, gospodine Jovanoviću. Tolerisao sam vam u izlaganju da ste izašli izvan teme. Pominjali ste i obrazovanje i aerodrom i izgradnju ulica u Kraljevu, koji nemaju nikakve veze sa dnevnim redom.
Molim vas da ne otvarate novu temu. Repliku ću vam dati na temu dnevnog reda. Izvolite.

Gospodine Arsenoviću, nisam govorio o ulicama. Govorio sam o ljudima koji žive u neljudskim uslovima. Ako je vama ispod nivoa da ja govorim o tome, ja ću i dalje govoriti, kao što se zalažem za građane koji su me birali, a vi ne morate.
Što se tiče vas, gospodine Iliću, i ovih odgovora, nazovimo ih tako, koje sam dobio, oni na sve drugo liče, samo ne liče na odgovore. Što se tiče izgradnje autoputa, rekao sam da je naša Vlada koju je vodila DS to pokrenula. Mi smo potpisali sporazum sa Azerbejdžanom, krenula je ta izgradnja, deo iz budžeta Srbije, takođe deo novca. To je jedna potpuna neistina. Pokušavate da ubedite nas same da smo mi protiv. Onda izmišljate nekakvu priču o nekom avionu koji je pao i koji ima nekakve veze sa konverzijom i sa kargo centrom.
Vi ste nagovorili one koji su bili nosioci priče oko kargo centra, lokalnu samoupravu, da odustanu od novca koji im je USAID davao za studiju izvodljivosti za kargo centar. Znate koliko je to važno i rekli ste – biće iz budžeta, kao i ovih 18 miliona, koji ste govorili o Turskoj. Gde je u budžetu to? Pitam vas kao poslanik iz Kraljeva – gde je Dositejeva, gde je 18 miliona za konverziju, gde je sve ono što obećavate? Uzimate svakog dana iz mog regiona, a nikada ne vraćate. To vas pitam.
Što se tiče dokumentacije, koji vaš put ima projekat? Koji vaš objekat ima projekat, pa imate prava da prozivate bilo koga? Kada se radi o novcu građana Republike Srbije, nećete me sprečiti da govorim o tome. Ne možete da potpišete komercijalni ugovor, ne može niko da vas ovlasti za to, ni ministar, pre nego što je ratifikovano u parlamentu, gospodine Iliću. Zbog takvih stvari robijaju ljudi danas u Srbiji, zato što vi nalazite načina da ih uhapsite i privedete, vaša Vlada, a onda vi govorite kako 300 miliona može na obećanje da se potpiše. Kako može? Ne može.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, po Poslovniku.

Samo da reklamiram član 27.
Gospodine predsedavajući, vi ste vrlo korektno narodnog poslanika iz Kraljeva, mog uvaženog kolegu, opomenuli da se drži dnevnog reda i mi nismo hteli da reagujemo. Ali, i u ovom drugom delu, radi javnosti, želim da kažem samo nekoliko činjenica, posebno o ovom delu gde je reč da se nikada ništa u Kraljevo ne vraća.
Želim da istaknem da je za vreme ministra Ilića četiri milijarde dinara puteva u Kraljevu urađeno, obilaznice, mostovi, obilaznica oko Žiče, stari put. Gospodine Jovanoviću, to su činjenice. Nemojte, radi javnosti, jer građani Kraljeva jako dobro znaju šta je gospodin Ilić uradio.

Gospodine Spasojeviću, nemojte da izazivate novu povredu Poslovnika. Razumeo sam vas oko povrede Poslovnika. Bez obzira što ste delimično u pravu, mislim da nije došlo do povrede Poslovnika, iako sam ja narodnog poslanika zamolio da se drži teme, s obzirom na kompletnu raspravu koja je vođena između ministra i njega.
Reč ima ministar Ilić.

Radi istine, radi građana Srbije koji ovo gledaju, posao u Kraljevu će se raditi, stanovi će se raditi, 16 zgrada, ali ne na način kako se radilo nego na način kako treba da se radi. Ne na način da se pogodi hala partijski za 640 miliona, pa izađe u okončanoj situaciji 980, a još treba 170 da se završi. Tako ne može da se radi. Tako ni ove zgrade nisu mogle da se rade. Zašto?
U Kraljevu nije urađen još ni projekat, ni lokacijska dozvola. Ništa nije završeno. Smejte se vi, ali to pogledajte. Znate šta imaju od dokumentacije? Samo izjave građana da su saglasni da se sruši zgrada i da se premesti u stanove. Samo to, ništa više. Kako vi mislite da dobijete kredit? Pa, ministar Krstić je rekao – ko nema dozvolu, ko nema ugovore, ne može dobiti kreditnu liniju.
Ovo nije bila kreditna linija za posao u Kraljevu, nego za izbeglice, pa je ministar Vlade Cvetković prebacio da se od izbeglica prebaci za zemljotres u Kraljevu, da se urade zgrade, ali vi niste napravili dokumentaciju da to zatražite.
Vi ste hteli da uzmete kredit u 2014. godini, a kad sam bio neki dan u Kraljevu oni kažu – dokumentacija može da bude gotova do 2015. godine. Znači do 2015. godine ćete dobiti, a ne možete dobiti da vam godinu dana stoje pare. To ne može nigde da se uradi.
Druga stvar, nemojte pričati neistine. Evo, ja vas javno pozivam, nađite jedan moj projekat bez građevinske dozvole i donesite mi, biće mi mnogo drago, da sam uradio kao ministar. Evo, jedan projekat donesite bez građevinske dozvole i bez papira. Nisam ja vi. Vi ste pravili most, vi ste pravili mnoge projekte bez ijednog papira.
Neću da se raspravljam sa vama uopšte. Ne želim da se raspravljam. Ja nisam radio vaše projekte. Nisam radio ovo što ste vi radili i ja vam nisam dao dozvole, jer ih niste ni tražili. Ko god je tražio dozvolu, nije čekao više od 30 dana za velike infrastrukturne objekte. To možete proveriti.
Danas me kritikuju neki tu vaši da smo dali dozvole za Južni tok odmah, dan za danom. I to vam smeta? Šta biste rekli da nismo dali godinu dana, kao što vi niste dali po tri godine? Savezni MUP vam stoji u Gradu Beogradu. Već peta godina niste dali. Hoće li neko da plati izgubljenu dobit tamo?
Prema tome, nemojte da polemišemo. Ovde je ratifikacija kredita, a vi ako smatrate da sam ja prekršio zakon, vi podnesite prijavu protiv mene
Prema tome, nemojte sad kad je šta potpisano, šta je ko potpisao, kako ide. Nemojte o tome. Nemojte vi o tome da mi pričate. Nemojte vi da mi pričate o Kraljevu. Ja vas molim, nemojte o Kraljevu. Ja sam tamo vodio toliko poslova i investicija, a vi ste vodili jednu protiv zemljotresa i niko nije ostao na slobodi. Svi rukovodioci su u zatvoru. Sad vidite kakav je efekat.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, ja ću pokušati da, kao neko ko živi pored autoputa, vam prenesem iskustva zbog kojih treba ratifikovati ovaj zakon o kreditu, da i drugi imaju istu mogućnost koji žive u unutrašnjost da na posao ili u posetu kod rodbine ili poslovno da putuju modernim saobraćajnicama koje se u nivou ne ukrštaju sa drugim putevima.
Mi smo još 2000. do 2003. godine, iako je postojao polu autoput prema Novom Sadu i prema Budimpešti, zahtevali od te Vlade i od direktora za „Puteve“, Timotijevića, da se jedna neuspešna koncesija, koja je bila, zaustavi i da se izgradnja autoputa prema Novom Sadu i Subotici dinamizira i da na takav način pokrenemo, ne samo bezbednost saobraćaja, jedan privredni razvoj.
Do 2003. godine smo završili autoput do Beške. Kasnije je on završen do Novog Sada pa do Subotice. Godine 2004. smo od Branka Jocića, koji je nasledio bivšeg direktora i od tadašnjeg ministra tražili i bočni priključak za autoput i dobili i paralelno sa autoputem i bočnim priključkom krenuo i privredni razvoj. Možete pogledati investicije u Staroj Pazovi i Inđiji. Možete pogledati i taj navodni autoput, polu autoput smrti, koji je tada bio, sa tri trake i jednom žutom, gde su gotovo svakodnevno ginuli ljudi, više njih, naravno, povređeno, ostali invalidi, koliko se na toj deonici ojačala bezbednost u saobraćaju, koliko je manje poginulih, a nema novca kojim se jedan život može kupiti i koliko se podigla privredna aktivnost u tom delu Srbije, za razliku od drugih delova koji nisu imali priliku da takav autoput izgrade.
Dakle, taj autoput je, naravno, pravljen iz budžeta, parama svih građana Republike Srbije, tako da je sasvim u redu da i drugi delovi Srbije na isti način, da li kroz kredite, da li direktno iz budžeta dobiju solidne saobraćajnice i pokrenu neki svoj razvoj.
Ovo je bitno, a ministar je o tome govorio, zato što se Srbija prazni. Uskoro će 1000 sela i naselja biti bez stanovnika u Srbiji. Ukoliko ne izgradimo ove saobraćajnice, ne verujem da ćemo zadržati ni postojeće stanovništvo, a kamoli obnoviti stanovništvo tamo gde je zemljište zapušteno, kuće napuštene itd.
Infrastruktura je nešto od čega se polazi. Iznenađen sam da ova zemlja posle deset godina, koliko nisam bio prisutan u parlamentu, bude zadužena, što privreda, što građani, što javni dug, sa 45 milijardi, da imamo 17-18 milijardi zatečenog javnog duga, a da nema izgrađene osnovne saobraćajnice, odnosno autoputeve kroz Srbiju. Znači, novac je negde ispario. Po međunarodnim procenama, iz Srbije je izneta gotovo 51 milijarda evra, a Srbija još uvek nema autoputeve koje imaju sve zemlje u okruženje. Tu računam Hrvatsku, Mađarsku i tako dalje. Zemlje koje su i te kako od devedesetih i 2000. godine kaskale iza Srbije, države koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije su sada daleko ispred Srbije, a Srbija je imala osnovne autoputeve i polu autoputeve. Imala je rešene imovinsko-pravne poslove na određenim deonicama i mogla je daleko kvalitetnije i brže završiti svoje poslove što se tiče infrastrukture.
Autoputevi naravno neće rešiti sami po sebi demografsko pitanje, ali uporedo sa autoputevima, ja sam iznosio iskustva, svakako idu i industrijske zone, privredni razvoj. To je nešto što, pre svega, treba da zadrži postojeće stanovništvo, a da u buduće se poneko od ovih nezaposlenih iz velikih gradova vrati na očevo gazdinstvo i da obnovi posao.
Ono što Srbiji još nedostaje, sem autoputeva, su građevinske firme koje su usisane po Zakonu o privatizaciji, a u poznatim postupcima koje je vodila stranka bivšeg režima, gde su te građevinske firme uglavnom uzete, kapital isisan, firme vraćene državi kao bezvredne, kao nešto što ide u stečaj, kao nešto što ide u likvidaciju.
Kako se to gradilo? Navešću primer iz Inđije, recimo Univerzijada. Hala koja je građena, koja je trebala 2009. godine da posluži, sve smo imali auto-puteve itd. da posluži za univerzitetsko takmičenje 2009. godine, nije gotova ni do dana današnjeg, a para je slupano dva puta više, a radove je izvodila firma koju je kupio čovek iz stranke bivšeg režima, koja je naravno propala. Sada je ta hala, s obzirom da je izgrađena bez neophodne dokumentacije na zemljištu koje je podvodno. Sada je ta hala najveći akvarijum u Srbiji.
Dakle, kad neko već priča kako se gradila infrastruktura, kako su se gradili objekti, trebao je da bude malo samokritičan i da kaže na koji način je sve to građeno po Srbiji. Recimo kubik betona u Inđiji, kada privatno gradiš koštao 50 evra, ali kada to rade u Beogradu firme bivšeg režima onda to košta i do 500 evra. Dakle, ukoliko mi koristimo beton on je privatno 50 evra, a ukoliko ga koristimo u javne svrhe za izgradnju puteva u Beogradu, itd, onda to može da košta i do 500 evra kubik.
Takođe sam nezadovoljan zbog toga što sam na prošloj sednici postavio pitanje, kada je bio ministar Ilić ovde, da li je istina da su određene saobraćajnice u okviru Mosta na Adi građene bez građevinske dozvole? Dobio odgovor, da to jeste tačno. Nezadovoljan sam zato što nadležno tužilaštvo ništa nije uradilo povodom tog pitanja, a recimo kada neki seljak gradi neku šupu ili štalu, negde na selu, dobije krivičnu prijavu.
Nelegalna gradnja u jednom delu Srbije i u privatnom sektoru na selu bude krivično delo, a izgradnja saobraćajnica i objekata koji treba da koriste hiljadu ljudi gradi se bez građevinske dozvole i to nije krivično delo, nikakav krivični postupak se ne vodi protiv odgovornih, protiv investitora i zato ću ponoviti pitanje ministru gospodinu Iliću. Šta će biti preduzeto povodom gradnje saobraćajnica, pristupnih delova bez građevinske dozvole, šta će biti preduzeto povodom krivice koja je, gotovo očigledna, odnosno da li Vlada planira u bliskoj budućnosti da stavi do znanja na određeni način, da tužilaštvo konačno počne da radi svoj posao, odnosno da se mi kao parlament zapitamo zašto to tužilaštvo ne radi poslove, od koga je nezavisno, nezavisno od ove Vlade svakako, a izgleda da od bivše Vlade ništa ne zavisi?
Što se tiče infrastrukture ona je veoma bitna i zbog poljoprivrede. Kredit je veoma povoljan. Infrastrukture nema, ono što je mene razočaralo nema ni robe koja bi se prevozila tom infrastrukturom, domaćeg porekla, data uporedo sa infrastrukturom, uporedo sa svim, potpuno je Srbija devastirana i privredno, a što je najgore i moralno.
Dakle, uporedo sa ovim kreditom od kineskog novca, ja bih voleo da se na isti način ili na sličan način od komercijalnih banaka, sa sličnom kamatnom stopom povuku iznosi koji bi se koristili u poljoprivredi. Dakle da ovo ne bude poslednji kineski kredit. Ja bih voleo da ova država u korist poljoprivrede, poljoprivrednih proizvođača povuče jedan kredit od tri, četiri, pet milijardi i da na takav način jeftinim novcem, gde kamata ne bi sigurno prešla 3, 3,5%, da na takav način napravimo izvor za vraćanje svih tih dugova, odnosno da napravimo robu koju ćemo prevoziti sutra kada ova infrastruktura bude izgrađena.
Mogao bih još mnogo toga da govorim. Ja ću skratiti. Uglavnom smo ovde slušali ljude koji u prošlom svom mandatu, dok su bili na vlasti ništa ozbiljno nisu uradili, gotovo da na infrastrukturi, gotovo može se reći da ništa nisu veliko uradili, ali se postavlja pitanje, ja ću time završiti, ukoliko ništa veliko nisu uradili, ja bih voleo da se konačno sazna koliko su se ugradili. Hvala.

Narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici. Prema globalnom izveštaju o konkurentnosti, kvalitetu puteva, putne infrastrukture, Srbija se nalazi na 122 mestu od 144 zemlje, upozoravaju stručnjaci Svetske banke za transport.
Poslednjih 20 godina na putevima u Srbiji je poginulo čak 24.000 ljudi. Prema dužini auto-puteva Srbija je vrlo skromno zastupljena sa 610 km auto-puteva, za razliku od Slovenije koja ima 636, Hrvatske 1043, Mađarske 1274, o Nemačkoj i Francuskoj da ne govorim 12.000 i 13.000 km.
Prostornim planom Republike Srbije, pošto ja dolazim iz istočne Srbije, ovo je vrlo važno da kažem, pre nego što nastavimo o zakonu, predviđena je izgradnja puta prvog reda Požarevac-Kučevo-Majdanpek-bugarska granica, a još nije urađena ni projektna dokumentacija. Tamo živi 380.000 ljudi. Ne znam kada ste zadnji put, gospodine ministre, bili u to kraju i putovali od Kučeva do Majdanpeka. Put je u katastrofalnom stanju, tako da je teško porediti šta je značajnije od značajnijeg.
Demokratska stranka će uvek glasati za zakone koji predviđaju izgradnju puteva i to nam se ne može inputirati da smo protiv ovog ugovora. Mi smo u predlogu prošlog budžeta podneli amandman vezan baš za ovaj put koji ide kroz moj kraj, to ćemo uraditi i ovoga puta, pa bih hteo odgovor da li može da se nađe tih 200 miliona za projektnu dokumentaciju.
Sledeće moje pitanje je vezano za upravo ovaj predlog zakona, a ono je sledeće. Pošto se predlagač poziva na komercijalni ugovor sa izvođačem, kako poslanici mogu da glasaju za ovaj zakon kada ne znaju baš potpuno uslove komercijalnog ugovora? Sledeće pitanje. Kolika je zastupljenost domaćih izvođača radova, domaćih materijala i usluga?
Predlagač zakona, kao što stoji u materijalu je Ministarstvo finansija i privrede. To je sada rekonstrukcijom Vlade, koja je trajala šest meseci, odvojeno na dva ministarstva. Meni je žao što ministar finansija, gospodin Lazar Krstić, nije ovde, jel bi sa njime mogli da razgovaramo o ovim problemima. Neki poslanici su se uglavnom bavili Beogradom. Moram da kažem da je u Beogradu u protekle četiri godine urađeno 1.000 km puteva, od toga 580 km potpuno novih puteva.
Koliki je evropski prosek? I o tome se pričalo ovde. Ja mogu da kažem da se na našoj južnoj pokrajini Kosovo uradi 40 km puteva. Ono što je važno i što bih ja hteo da znam, a i građani Srbije, to je sama kontrole izgradnje ovih puteva. Ja sam kao narodni poslanik prešao 200.000 km, obišao čitavu Srbiju. Gotovo malo je deonica gde je bezbednost na putevima potpuna.
Da li su ministarstvo i nadležni organi, da li su izvršili kontrolu gradnje donjeg, gornjeg stroja puteva, debljine asfalta? Šta je sa direktorom „Puteva Srbije“ Drobnjakom? Čiji je on kadar? Kakvi su sve poslovi rađeni i kakve su mahinacije bile?
Sledeće pitanje za vas gospodine ministre, krajnje dobronamerno. Vi ste otprilike oko sedam godina ministar posle petooktobarskih promena. Da li ne osećate bar deo odgovornosti za ovakvu katastrofalnu situaciju na putevima Srbije? Menjali se malo vi, malo gospodin Mrkonjić. Demokratska stranka nije puno učestvovala u tome. Prosto je neverovatno da kada god se ukaže na neki problem, sva odgovornost se u ovoj Skupštini prebacuje na DS. Ponovo vas pitam, da li i vi osećate deo odgovornosti za ovakvo stanje, a putevi su nam katastrofalni i kao što vidite među najgorim zemljama smo u Evropi. Hvala.