Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ako neko ne zna da pliva, kao predsednik Vaterpolo saveza, može da skače kao predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pa neka bira disciplinu koja mu bolje leži i koja mu bolje ide.
Do sada sam čuo, a tehničko sam lice, po struci sam diplomirani mašinski ineženjer, čuo sam za stelt tehnologiju, čuo sam i za stelt nevidljive avione. Istina, Vojska Srbije ih, nažalost, u ovom trenutku nema, ali nisam do sada čuo za stelt puteve, i to ni manje ni više nego 1000 kilometara stelt puteva u Beogradu.
Evo, gospodine ministre, vi ste vrlo agilan čovek, voleo bih da organizujete jednu turu otvorenim autobusima, ovim lepim autobusima ovde otvorenu turu, pa da vidimo, da izbrojimo tih 1000 kilometara u Beogradu koji su izgrađeni. Istina, ja jesam prebrojao nešto u Beogradu, ali sam prebrojao 1000 rupa i to idući od Skupštine do Voždovca, izlazeći ka autoputu, 1000 udarnih rupa na asfaltu Beograda ima, sa platanima, bez platana, ne ulazim u to.
Ono što se videlo u Beogradu je zaista urađen Bulevar Kralja Aleksandra. Urađen, kako neko reče, najsposobnije, najbolje, predračunska vrednost i najniža vrednost za te radove u Buelvaru Kralja Aleksandra je milijardu i 100 miliona dinara. Znate li za koliko je najspobniji gradonačelnik ugovorio radove? Za milijardu i 650 miliona dinara. Jel se sposobnost meri na taj način? Jel se sposobnost meri stotinama miliona dinara sredstava građana Beograda koji odlaze u nepoznatom pravcu, da ne da bude najsposobniji? U to sumnjam, ali ne sumnjam najbogatiji gradonačelnik na svetu. To da. Sa još nekim Bulevarom Kralja Aleksandra, sa još nekom rekonstrukcijom Požeške ulice, sa još nekim autobusima za GSP, sa još nekim mostom, sa još nekim tramvajima, sigurno sve bogatiji i bogatiji, na sreću građana Beograda bivši i neponovljivi gradonačelnik Dragan Đilas.
Uostalom, zašto neko ko je tako sposoban za radove koji su tako odlično urađeni i u Požeškoj ulici, molim vas gospodine ministre da ovo ispitate i da date odgovor, zbog čega radove ni u Požeškoj ulici, ni u Bulevaru Kralja Aleksandra nije imao ko da primi? Zašto niko nije primio te radove? Čega se plaše ti ljudi ako je urađeno sve po zakonu? Da li možda nešto nije urađeno, nešto možda nije rastegnuto? Znate, 1000 kilometara je 1000 kilometara, metar pa se premeri. Ne možete odokativno. A najbliži saradnici, oni koji bi trebali to da urade, nemaju poverenja. Zašto bi građani Beograda, zašto bi građani Voždovca imali poverenja, ako najbliži saradnici, za nešto što je pretplaćeno 550 miliona dinara više, imali poverenja da prime radove koji su rastegnuti, a boga mi i nategnuti i naduvani?
Što se tiče puteva u Srbiji, gospodine ministre, da pričamo ne noseći ružičaste naočare, kad vozimo automobil ne nosimo ružičaste naočare, putna infrastruktura u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Mnogo godina, decenijama pričamo o koridorima, puna su nam usta puteva, a nikako da završimo taj posao.
Tu je Koridor 10 koji nam je neophodan. Nezavršen. Grdelica, znamo da je problem. Znamo da su izvođači radova tek sada ušli u radove u Grdeličkoj klisuri. Koridor 11 - srce, u pravu ste. Moravski koridor je neophodan. Dolazim iz tog kraja, kao i uvažene kolege koje takođe dolaze iz tog kraja, najvažnija vrednost Koridora je bezbednost ljudi koji se voze, koji putuju tim putevima, naši građani, građani Srbije, međutim i građani drugih zemalja koji tim koridorom idu put Evrope ili iz Evrope svojim kućama, put Bliskog i Srednjeg Istoka.
Nije to na zadovoljavajućem nivou. Nije na zadovoljavajućem nivou baš kao što je prethodni kolega stao, kad je trebao da kaže da 12 godina smo bili na vlasti, 12 godina smo imali mogućnost da uradimo 50 kilometara, 52, 40 u proseku, pa bi jedan od tih koridora bio završen. Da je 12 godina rađen evropski prosek mi bi imali još jedan Koridor 10. Ali ga nema. Otišao u Bulevar Kralja Aleksandra, bez primopredaje, otišao u Požešku, bez primopredaje. Otišao na takve stvari. To je nedopustivo. To je skandalozno. A onda upreti prst i reći - ova Vlada je najgora Vlada na svetu, jer nije uradila ni jedan koridor, ništa nije završila do kraja. To je skandalozno.
Mnogo puta do sada je bilo pomenuto i pitanje kontinuiteta u ovoj Narodnoj skupštini. Mnogo tragedije ima u politici u višeparlamentarnoj, u višestranačkoj politici u proteklih 20, 22 godine. Menjale su se politike, menjale su se stranke, a onda da bi dokazali koliko je naša politika bolja mi smo odustajali od svega onog što su prethodnici radili i išli u suprotnom pravcu. Nijedan koridor, nijedan put, i to ste u pravu gospodine ministre, kada ste rekli ne može da se uradi u mandatu jedne Vlade. Ne može i šta bi značilo da nešto što je započeto, da mi sada kažemo – e, odustajemo, sada ćemo da radimo koridor 33, pa sve iznova.
Međutim, u Srbiji oni koji postave kamen temeljac, njima se slika kada postavljaju taj kamen temeljac uruči, stavi se ta slika u vitrinu negde da podseća, ali se pamte, a vi ste gospodine ministre graditelj, pamte se oni koji su puteve završili. Pamte se i spominju i kada se slave slave, pa se kaže – e, to je urađeno u to i to vreme, to nam je taj i taj ministar doneo, to nam je ta i ta vlada donela. Vi to najbolje znate.
Zbog toga sam siguran da, ma ko postavio kamen temeljac, a mnogo puta se slika uz neke bagere na Koridoru 11, pa ti bageri nisu čak ni prenoćili na Koridoru, nego su vraćeni ili prebačeni na neko drugo gradilište ili za neko drugo slikanje za neku drugu kampanju, pamtiće se ova Vlada i neka vam je to čast i nama narodnim poslanicima. Čast što podržavamo takvu Vladu koja će koridore, koja će poslove, koja će puteve da gradi i da završava. Šta je razlog i zbog čega se uradilo ovako malo puteva u prethodnom periodu?
Zbog čega je, gospodine ministre, od osnivanja, recimo, Koridora Srbije, pa do formiranje nove Vlade Srbije povučeno samo sedamdeset i po miliona evra? Zbog čega? Zbog čega se nije radilo? Zbog čega se i povlačilo? Dobijani su krediti, a izvođači nisu mogli da uđu u posed, nisu mogli da uđu u radove zato što eksproprijacija nije završena. Koliko penala je plaćeno? Koliko oštete je plaćeno?
Zašto su, gospodine ministre, do pre godinu dana 194 odštetna zahteva predata od strane izvođača koji nisu uvedeni u posed ili zbog različitih drugih stvari? Zbog neodgovornosti. U zadnjih godinu dana taj broj je sveden na jednu cifru, na sedam. Tako se radi ako se radi odgovorno. Ako se ne radi odgovorno, onda se radi Požeška, koju nema niko da primi, ili se radi Bulevar kralja Aleksandra za 550 miliona dinara više. Mi ne želimo da radimo i da razmišljamo na taj način.
U ovom trenutku, gospodine ministre, a vi to bolje znate od mene, na Koridoru 10 i 11, poštovane kolege, aktivno je i radi se na 223 gradilišta. Prošle godine, pre preuzimanja, pre formiranje Vlade Republike Srbije bilo je 67. Dakle, bilo je aktivno 67 gradilišta godišnje, za razliku od sadašnjih 223. Četiri puta ste bolji i aktivniji u izradi koridora i putne infrastrukture od bivše Vlade. Malo je, treba još da bi se završilo, da bi jednom stavili tačku na koridore, da bi jednom stavili tačku na bezbedan saobraćaj u Srbiji, da se razvija.
Ko će da dođe u Vrnjačku Banju, ako je meni pre neki dan trebalo do Ljubljane četiri i po sata, a do moje Vrnjačke Banje večeras mi treba bar dva i po sata, a tri puta je kraća deonica? Ko će da dođe u hotele, ko će da razvija turizam? Morate brže. Četiri puta ste bolji. Izmerili ste se na ovaj način da ste četiri puta bolji, ali mora još. Mora jače, gospodine ministre. Siguran sam da ćete to uspeti da uradite.
Neko pokušava da pravi neku drugu matematiku. Dakle, 52 kilometra je evropski prosek, 52 kilometra je onoliko koliko se pravi u Evropi autoputeva u svim zemljama, pa se to podeli i onda se zna kako se pravi prosek. U nekima više, u nekima manje, ali 52 kilometra je prosek. Za sada ove godine u Srbiji je to 44,1 kilometar, od čega je 33,2 autoputa, a 10,9 regionalni putevi. Samo bih voleo da pitam one koji pokušavaju da devastiraju tu vrednost – kako vas nije sramota da vam je žao što se Srbija razvija? Kako vam nije žao i kako vas nije sramota da pričate – ne, to ne treba? Kako vas nije sramote da zatvarate oči pred izgrađenim? Kako vas nije sramota što ste prvi avion u floti od 10 Erbasovih A319, koji su sleteli na beogradski aerodrom, predstavili kao sletanje vrapca? Mislite li da će ljudi da vam veruju? Mislite li da je to dobro?
Ne kažem da je sve dobro u našem društvu. Nije, može brže i može bolje. Nestrpljiv sam, nemamo vremena ni za gubljenje, ni za čekanje. Ali, da zatvaram oči pred nečim što je urađeno, što je napravljeno, što je donešeno, nemam i ne želim, a da otvaram oči pred Bulevarom kralja Aleksandra od 550 miliona preplaćenim i sa onim gde nije izvršena primopredaja jer niko nije želeo da primi nešto što nije urađeno u onome što je bilo i u projektu i u planu i u ne znam čemu sve.
Zbog toga, zbog ovih četiri puta više gradilišta, zbog 44 kilometra puta koji je do sada napravljen, zbog mora drugih pokazatelja da je u odnosu na prethodnih sto 94 odštetna zahteva i samo sedam u ovoj godini, i to želim da smanjite, zbog svega toga izrečenog, sa velikim zadovoljstvom i poslanička grupa SNS i ja lično glasaćemo za ovaj zakon, ali glasaćemo i za Srbiju u kojoj će kada se završe putevi da se izvrši primopredaja, da se preseče vrpca, da se obraduju ljudi, da se ne krije kolika je cena, da se ne pretplaćuje, kao što se pretplatio Bulevar kralja Aleksandra za 550 miliona dinara, da takve stvari i u Srbiji i u Beogradu postanu ružna prošlost.
Hvala vam, gospodine ministre.