Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine doktore Stefanoviću, poštovani gospodine Iliću, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave o ovom kineskom kreditu moram da podsetim da je Narodna Republika Kina strateški partner Republike Srbije, da je dobro što mi uspotavljamo i privrednu i ekonomsku saradnju sa jednom od najvećih svetskih sila na svetu. Na žalost, loša poruka je da je ova Vlada nesposobna da već duže od godinu i po dana postavi ambasadora u Pekingu.
Valjda se čeka da nova zvezda u usponu, koja je zablistala na tabloidnom nebu, završi tu diplomatsku akademiju, pa ćemo i tu prepreku za saradnju s Kinom da konačno prevaziđemo. Kako tražimo kineski kredit a nismo u stanju da imenujemo ambasadora u Kini? Znate kako nas oni doživljavaju? Kao neozbiljnu zemlju.
Kad govorimo o rokovima za izgradnju auto-puteva, to građani Srbije najbolje vide. U ovoj zemlji se rokovi za izgradnju auto-puta pomeraju brže nego bageri na auto-putu. Postoji jedna zakonomernost – što su izbori bliži, to je veća dužina auto-puta koji će da se napravi i kraći rok u kom će taj auto-put da se izgradi. To postaje već model ponašanja, neću kazati samo za mandata ove Vlade, dešavalo se to i u prethodnim vladama.
Nažalost, mi se hvalimo da smo izgradili 33 km auto-puta i 10 km regionalnog puta, tvrdeći da je evropski prosek 50 km. Daću samo nekoliko statističkih pokazatelja da bi građani Srbije videli šta je prava istina: Republika Hrvatska, naši zapadni susedi, za 11 godina su izgradili 580 km auto-puta; Albanci su za samo pet godina izgradili 300 km. Ako ćemo mi sa njima da se poredimo, to je 60 km za godinu dana. Čak je i Kosovo i Metohija uspelo da izgradi 40 km auto-puta. Ali, istine radi, u Beogradu je napravljeno za četiri godine, koliko je gradonačelnik jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda, Dragan Đilas, hiljadu kilometara.
Vi što se smejete, moram da vam kažem da se smejete sami sebi. Drugo, vi ne samo da ste nesposobni da govorite, vi ste izgleda nesposobni i da ćutite. Ćutite i slušajte šta vam pričam.
U Beogradu, za mandata jednog od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda, napravljeno je hiljadu kilometara puteva i asfaltiranih ulica, od toga 580 km skroz novih. Ja ću biti zadovoljan da vaše privremeno veće samo opere te ulice, ne da zakrpi rupe, jer ih neće biti, sve je kvalitetno rađeno, samo da ih operete, samo da ih očistite, da zamenite sijalice na banderama. Ako to uspete, ja ću da vam kažem da niste loši u tom privremenom veću, ali ni približno dobri kao što je bila gradska uprava.
Nemojte da me terate da vašu bruku prihvatam kao svoju diku. Evo, Nemci. Jel vi znate koliko oni imaju kilometara auto-puta? Imaju 13 hiljada kilometara auto-puteva ili 40 hiljada kilometara magistralnih puteva. Oni prave 260 km auto-puta godišnje, za ove što su se malo preračunali, ili 800 km magistralnih puteva. Znate li koliko Švajcarci rade? Jel hoćete i to da vam čitam?
Opet kažem, nemojte da se mi poredimo s tim razvijenim ekonomskim silama, hajde da se ugledamo na naše susede u neposrednom okruženju, da stignemo makar taj prosek od Hrvatske koja je pravila toliko koliko je pravila, da makar budemo bolji od Albanije koja je pravila 60 km.
Vama što dobacujete za tih 12 godina, vama ću sada da pokažem gde vam je mesto.
Uzorkovanje isečkom je jedna vrlo neprijatna stvar za ljude koji se bave izgradnjom auto-puteva. Jer, kada neki ljudi iz Evrope dođu i hoće da vide kakav je kvalitet auto-puta, kad hoće da vide kakav je kvalitet onoga za šta daju novac, oni onda dođu pa naprave jedan isečak i tu izmere kolika je debljina u centimetrima gazećeg sloja asfalta, onog nabijenog sloja. Čisto da znate, ako se samo na jednom kilometru ukrade jedan centimetar asfalta, to je 100 hiljada evra na kilometru. Za one koji to hoće da naprave u parametrima poljoprivredne proizvodnje, to vam je 60 najrasnijih muznih krava. Znači, onaj ko ukrade jedan centimetar asfalta na auto-putu, mogao bi za te pare koje je ukrao da uhvati 60 muznih krava za ular, od kuće do kuće – dobar dan, evo, ne znamo šta ćemo sa ovom kravom, čuvajte je, muzite je, nek se teli kod vas, to mi vama iz Vlade Republike Srbije darujemo, bolje da vam damo tu kravu nego da krademo asfalt na auto-putu.
Nažalost, prvi koji ukrade centimetar puta, neka se zapita kolika je njegova odgovornost za saobraćajne nesreće. Nemojte samo da mi kažete da krademo mi iz opozicije ovoga trenutka. Nemojte da mi kažete da je ovo kao zidanje Skadra na Bojani. Što vi pametni i vredni preko dana izgradite, to vila Ravijojla noću razgradi. Ima ovde lepih predstavnica opozicije kao vila Ravijojla, ali ne krademo mi asfalt, ne rasturamo mi to što vi eventualno ne napravite. To radite vi sami. Taj problem zidanja Skadra na Bojani završio se tako što su zazidali jednog od neimara u neku zgradicu. Ostavili su malo prozorče da vidi levo i desno i onda se put završio.
Prvog koji bude krao asfalt dok tako ne zazidate nećete da se opametite. Vama pomoći tu nema.
Vraćam se na ovaj ugovor. Nismo mi protiv ugovora i autoputa, da se odmah razumemo. Imate podršku, gospodine Iliću, da završite autoput. Ja sam pola Kruševljanin, a pola Čačanin. Meni je drago da idem autoputem do Čačka, da se stigne za sat i po tamo. Volim kada krenem iz Kruševca za Beograd na sednicu Skupštine ili iz Beograda za Kruševac posle sednice Skupštine da stignem za sat i 45 minuta. Isto tako želim da moja koleginica Bojana Božanić stigne za dva i po sata do Užica, da vi stignete za sat i po do Čačka i brže. Sat vremena će moći da se putuje ako ne bude gužva na izlazu iz Beograda pošto će ga preuzeti neka nesposobna vlast i verovatno će biti gužva na izlazu.
Opet vam kažem, ovde u ovom ugovoru ima nekoliko problema. Prvo ste najavili da će izgradnja ovog dela auto-puta početi u aprilu, a u aprilu da neće tad nego će u maju, pa u maju da će u junu, pa u junu ste pomerili za avgust, a u avgustu za septembar. Kao u „Maratoncima“. U aprilu ste rekli pare. U januaru ste rekli pare u aprilu. U aprilu ste rekli lova do juna. Love nema. Mnogo gledate te filmove i mnogo vas je ili pokvarilo loše društvo ili loši filmovi.
Čuo sam i neke diskusije o izgradnji puteva. Čuo sam da nam predavanje držite po principu da smo mi puteve pravili po principu kao kada pravimo kuću pa uzmemo pare, a nismo obezbedili plac. Volim kada u pokušaju da me nešto nauče, predavanje drže oni koji su ostavili za prošlog mandata razorenu infrastrukturu, rasturene mostove, osakaćene puteve, uništenu železničku infrastrukturu. Volim kada se oni koje sada pominjem prepoznaju u mojoj diskusiji, ali mi je žao zbog Srbije, što ste u takvom stanju ostavili Srbiju. Ako imate takve neimarske kvalitete, ko vas je sprečavao da ih iskažete 1998. godine, 1999. godine, 2000. godine? Ko vas je ometao da iskažete svoj raskošni talenat?
Znate li koliko sam 2000. godine putovao do Beograda? Sedam sati, kada ste bili na vlasti. Znate li koliko sam išao do Čačka iz Beograda? Pet sati. Četiri sata sam vozio i dva puta po pola sata sam menjao gume. Da sam znao da plivam Moravom, da sam bio predsednik Vaterpolo saveza, možda bih brže stigao, ali sam krenuo kolima.
Znam da ne znate da napravite kuću. Znam da znate od ognjišta da napravite zgarište. Znam, lako je tuđu kuću prodati u bescenje. Ali, opet vas pitam, kažite mi ko vas je od bezobrazne opozicije sprečavao da ovakav raskošni talenat iskažete 1999. i 2000. godine? Ko je taj bezobraznik koji vas je držao za ruku da niste mogli da radite? Imenujte ga, da znamo svi ko je taj.
Čuli ste ovih dana da najveći svetski iluzionisti dolaze u Srbiju. Biće velika predstava u „Areni“. Dolaze u Srbiju da uče od pravih majstora. Ne dolaze da nešto pokažu našim građanima. Dolaze da uče od majstora, da vide kako se izvodi trik
sa čarobnim stiroporom, sa glasačkim listićima koji čas nestanu, čas se pojave, da vide kako nestaju avioni, kamioni, putevi, mostovi, da ima kredita ali nema puta. Ti iluzionisti mala su deca za današnje mađioničare na vlasti.
Da zaključim, iza vas će ostati velika dela koja će pokolenja otplaćivati i još veća nedela. Juče sam rekao - bolje je pošteno sakriti nego rđavo priznati. Ugledajte se malo na Grad Beograd, tamo se nisu pravila „potemkinova sela“. Kad kažete - Most na Adi, ponesite foto aparat da se slikate, jer taj most postoji, nije pravljen stelt tehnologijom. Neki mogu samo da se slikaju na tom mostu. Ali, opet vam podvlačim, neko mora u ovoj zemlji i da radi. Mi smo u ovoj zemlji radili i to što smo uradili to se vidi. Evo, Dragan Đilas kad ne bude bio gradonačelnik, kad DS ne bude upravljala Beogradom, niko most neće da natovari da ga nosi kući. Ostaje da služi građanima Srbije i za nauk vama kako se radi. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li reč žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Gospodin Babić, izvolite. Imate 20 minuta.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ako neko ne zna da pliva, kao predsednik Vaterpolo saveza, može da skače kao predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pa neka bira disciplinu koja mu bolje leži i koja mu bolje ide.
Do sada sam čuo, a tehničko sam lice, po struci sam diplomirani mašinski ineženjer, čuo sam za stelt tehnologiju, čuo sam i za stelt nevidljive avione. Istina, Vojska Srbije ih, nažalost, u ovom trenutku nema, ali nisam do sada čuo za stelt puteve, i to ni manje ni više nego 1000 kilometara stelt puteva u Beogradu.
Evo, gospodine ministre, vi ste vrlo agilan čovek, voleo bih da organizujete jednu turu otvorenim autobusima, ovim lepim autobusima ovde otvorenu turu, pa da vidimo, da izbrojimo tih 1000 kilometara u Beogradu koji su izgrađeni. Istina, ja jesam prebrojao nešto u Beogradu, ali sam prebrojao 1000 rupa i to idući od Skupštine do Voždovca, izlazeći ka autoputu, 1000 udarnih rupa na asfaltu Beograda ima, sa platanima, bez platana, ne ulazim u to.
Ono što se videlo u Beogradu je zaista urađen Bulevar Kralja Aleksandra. Urađen, kako neko reče, najsposobnije, najbolje, predračunska vrednost i najniža vrednost za te radove u Buelvaru Kralja Aleksandra je milijardu i 100 miliona dinara. Znate li za koliko je najspobniji gradonačelnik ugovorio radove? Za milijardu i 650 miliona dinara. Jel se sposobnost meri na taj način? Jel se sposobnost meri stotinama miliona dinara sredstava građana Beograda koji odlaze u nepoznatom pravcu, da ne da bude najsposobniji? U to sumnjam, ali ne sumnjam najbogatiji gradonačelnik na svetu. To da. Sa još nekim Bulevarom Kralja Aleksandra, sa još nekom rekonstrukcijom Požeške ulice, sa još nekim autobusima za GSP, sa još nekim mostom, sa još nekim tramvajima, sigurno sve bogatiji i bogatiji, na sreću građana Beograda bivši i neponovljivi gradonačelnik Dragan Đilas.
Uostalom, zašto neko ko je tako sposoban za radove koji su tako odlično urađeni i u Požeškoj ulici, molim vas gospodine ministre da ovo ispitate i da date odgovor, zbog čega radove ni u Požeškoj ulici, ni u Bulevaru Kralja Aleksandra nije imao ko da primi? Zašto niko nije primio te radove? Čega se plaše ti ljudi ako je urađeno sve po zakonu? Da li možda nešto nije urađeno, nešto možda nije rastegnuto? Znate, 1000 kilometara je 1000 kilometara, metar pa se premeri. Ne možete odokativno. A najbliži saradnici, oni koji bi trebali to da urade, nemaju poverenja. Zašto bi građani Beograda, zašto bi građani Voždovca imali poverenja, ako najbliži saradnici, za nešto što je pretplaćeno 550 miliona dinara više, imali poverenja da prime radove koji su rastegnuti, a boga mi i nategnuti i naduvani?
Što se tiče puteva u Srbiji, gospodine ministre, da pričamo ne noseći ružičaste naočare, kad vozimo automobil ne nosimo ružičaste naočare, putna infrastruktura u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Mnogo godina, decenijama pričamo o koridorima, puna su nam usta puteva, a nikako da završimo taj posao.
Tu je Koridor 10 koji nam je neophodan. Nezavršen. Grdelica, znamo da je problem. Znamo da su izvođači radova tek sada ušli u radove u Grdeličkoj klisuri. Koridor 11 - srce, u pravu ste. Moravski koridor je neophodan. Dolazim iz tog kraja, kao i uvažene kolege koje takođe dolaze iz tog kraja, najvažnija vrednost Koridora je bezbednost ljudi koji se voze, koji putuju tim putevima, naši građani, građani Srbije, međutim i građani drugih zemalja koji tim koridorom idu put Evrope ili iz Evrope svojim kućama, put Bliskog i Srednjeg Istoka.
Nije to na zadovoljavajućem nivou. Nije na zadovoljavajućem nivou baš kao što je prethodni kolega stao, kad je trebao da kaže da 12 godina smo bili na vlasti, 12 godina smo imali mogućnost da uradimo 50 kilometara, 52, 40 u proseku, pa bi jedan od tih koridora bio završen. Da je 12 godina rađen evropski prosek mi bi imali još jedan Koridor 10. Ali ga nema. Otišao u Bulevar Kralja Aleksandra, bez primopredaje, otišao u Požešku, bez primopredaje. Otišao na takve stvari. To je nedopustivo. To je skandalozno. A onda upreti prst i reći - ova Vlada je najgora Vlada na svetu, jer nije uradila ni jedan koridor, ništa nije završila do kraja. To je skandalozno.
Mnogo puta do sada je bilo pomenuto i pitanje kontinuiteta u ovoj Narodnoj skupštini. Mnogo tragedije ima u politici u višeparlamentarnoj, u višestranačkoj politici u proteklih 20, 22 godine. Menjale su se politike, menjale su se stranke, a onda da bi dokazali koliko je naša politika bolja mi smo odustajali od svega onog što su prethodnici radili i išli u suprotnom pravcu. Nijedan koridor, nijedan put, i to ste u pravu gospodine ministre, kada ste rekli ne može da se uradi u mandatu jedne Vlade. Ne može i šta bi značilo da nešto što je započeto, da mi sada kažemo – e, odustajemo, sada ćemo da radimo koridor 33, pa sve iznova.
Međutim, u Srbiji oni koji postave kamen temeljac, njima se slika kada postavljaju taj kamen temeljac uruči, stavi se ta slika u vitrinu negde da podseća, ali se pamte, a vi ste gospodine ministre graditelj, pamte se oni koji su puteve završili. Pamte se i spominju i kada se slave slave, pa se kaže – e, to je urađeno u to i to vreme, to nam je taj i taj ministar doneo, to nam je ta i ta vlada donela. Vi to najbolje znate.
Zbog toga sam siguran da, ma ko postavio kamen temeljac, a mnogo puta se slika uz neke bagere na Koridoru 11, pa ti bageri nisu čak ni prenoćili na Koridoru, nego su vraćeni ili prebačeni na neko drugo gradilište ili za neko drugo slikanje za neku drugu kampanju, pamtiće se ova Vlada i neka vam je to čast i nama narodnim poslanicima. Čast što podržavamo takvu Vladu koja će koridore, koja će poslove, koja će puteve da gradi i da završava. Šta je razlog i zbog čega se uradilo ovako malo puteva u prethodnom periodu?
Zbog čega je, gospodine ministre, od osnivanja, recimo, Koridora Srbije, pa do formiranje nove Vlade Srbije povučeno samo sedamdeset i po miliona evra? Zbog čega? Zbog čega se nije radilo? Zbog čega se i povlačilo? Dobijani su krediti, a izvođači nisu mogli da uđu u posed, nisu mogli da uđu u radove zato što eksproprijacija nije završena. Koliko penala je plaćeno? Koliko oštete je plaćeno?
Zašto su, gospodine ministre, do pre godinu dana 194 odštetna zahteva predata od strane izvođača koji nisu uvedeni u posed ili zbog različitih drugih stvari? Zbog neodgovornosti. U zadnjih godinu dana taj broj je sveden na jednu cifru, na sedam. Tako se radi ako se radi odgovorno. Ako se ne radi odgovorno, onda se radi Požeška, koju nema niko da primi, ili se radi Bulevar kralja Aleksandra za 550 miliona dinara više. Mi ne želimo da radimo i da razmišljamo na taj način.
U ovom trenutku, gospodine ministre, a vi to bolje znate od mene, na Koridoru 10 i 11, poštovane kolege, aktivno je i radi se na 223 gradilišta. Prošle godine, pre preuzimanja, pre formiranje Vlade Republike Srbije bilo je 67. Dakle, bilo je aktivno 67 gradilišta godišnje, za razliku od sadašnjih 223. Četiri puta ste bolji i aktivniji u izradi koridora i putne infrastrukture od bivše Vlade. Malo je, treba još da bi se završilo, da bi jednom stavili tačku na koridore, da bi jednom stavili tačku na bezbedan saobraćaj u Srbiji, da se razvija.
Ko će da dođe u Vrnjačku Banju, ako je meni pre neki dan trebalo do Ljubljane četiri i po sata, a do moje Vrnjačke Banje večeras mi treba bar dva i po sata, a tri puta je kraća deonica? Ko će da dođe u hotele, ko će da razvija turizam? Morate brže. Četiri puta ste bolji. Izmerili ste se na ovaj način da ste četiri puta bolji, ali mora još. Mora jače, gospodine ministre. Siguran sam da ćete to uspeti da uradite.
Neko pokušava da pravi neku drugu matematiku. Dakle, 52 kilometra je evropski prosek, 52 kilometra je onoliko koliko se pravi u Evropi autoputeva u svim zemljama, pa se to podeli i onda se zna kako se pravi prosek. U nekima više, u nekima manje, ali 52 kilometra je prosek. Za sada ove godine u Srbiji je to 44,1 kilometar, od čega je 33,2 autoputa, a 10,9 regionalni putevi. Samo bih voleo da pitam one koji pokušavaju da devastiraju tu vrednost – kako vas nije sramota da vam je žao što se Srbija razvija? Kako vam nije žao i kako vas nije sramota da pričate – ne, to ne treba? Kako vas nije sramote da zatvarate oči pred izgrađenim? Kako vas nije sramota što ste prvi avion u floti od 10 Erbasovih A319, koji su sleteli na beogradski aerodrom, predstavili kao sletanje vrapca? Mislite li da će ljudi da vam veruju? Mislite li da je to dobro?
Ne kažem da je sve dobro u našem društvu. Nije, može brže i može bolje. Nestrpljiv sam, nemamo vremena ni za gubljenje, ni za čekanje. Ali, da zatvaram oči pred nečim što je urađeno, što je napravljeno, što je donešeno, nemam i ne želim, a da otvaram oči pred Bulevarom kralja Aleksandra od 550 miliona preplaćenim i sa onim gde nije izvršena primopredaja jer niko nije želeo da primi nešto što nije urađeno u onome što je bilo i u projektu i u planu i u ne znam čemu sve.
Zbog toga, zbog ovih četiri puta više gradilišta, zbog 44 kilometra puta koji je do sada napravljen, zbog mora drugih pokazatelja da je u odnosu na prethodnih sto 94 odštetna zahteva i samo sedam u ovoj godini, i to želim da smanjite, zbog svega toga izrečenog, sa velikim zadovoljstvom i poslanička grupa SNS i ja lično glasaćemo za ovaj zakon, ali glasaćemo i za Srbiju u kojoj će kada se završe putevi da se izvrši primopredaja, da se preseče vrpca, da se obraduju ljudi, da se ne krije kolika je cena, da se ne pretplaćuje, kao što se pretplatio Bulevar kralja Aleksandra za 550 miliona dinara, da takve stvari i u Srbiji i u Beogradu postanu ružna prošlost.
Hvala vam, gospodine ministre.

Po Poslovniku, reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, u početku sam hteo da reklamiram samo povredu Poslovnika člana 106, ali sam sada prinuđen da reklamiram pored člana 106. i član 107.
Kada je reč o članu 106, znam da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda i znam da je to veliki kompleks kada izgubite izbore od Dragana Đilasa, pa stalno govorite o njemu. Nije problem kada izgubite od Dragana Đilasa, čak i ako se zovete Aleksandar Vučić. Dva put – dva put. To treba da bude ponos. Kao da sam ja trčao sa Jusejnom Boltom na 100 metara, pa sam izgubio, pa sam ljut što sam izgubio. Ja sam ponosan što sam trčao i što sam izgubio.
Član 107. Znate, kada govorite o sramoti, kada neke ljude nije sramota da Pećku patrijaršiju menjaju i pretvore u parking za NATO tenkove, nije ni mene sramota da avionu koji je star devet godina kažem da je star devet godina, pa makar bio sveže ofarban. Nije me sramota da to kažem i nije me sramota kada to vidim da kažem građanima Srbije da je to to. Ne može niko da me ubedi da je to nov avion. Star avion, stara letelica devet godina, samo prefarbana, sa novim natpisom, a ja treba da verujem da je to neki nov avion. Ja u to ne verujem i nije me sramota.

Izvolite, gospodine Rističeviću.

Javljam se po povredi Poslovnika i reklamiram čl. 103. i 104.
Ne znam zašto moj prethodnik nije tražio repliku, s obzirom da se nije radilo o članu 103. da je poslanik trebao da navede član koji je povređen i da obrazloži u čemu se sastojala ta povreda. Očigledno da to nije učinjeno i da je korišćena čista replika.
Gospodine predsedavajući, nemam ništa protiv da se na takav način favorizuje opozicija, ali s obzirom na sinoćno stanje, kada su ničim izazvani napustili sednicu, mislim da im s vremena na vreme uskratimo preveliko prekoračenje povreda Poslovnika, odnosno da im se s vremena na vreme na fin i kulturan način skrene pažnja da vreme za povredu Poslovnika koriste isključivo za to.
Jedino što mogu da se složim sa njima jeste da je možda narušeno dostojanstvo kada je nama rečeno da dođemo i da se slikamo na mostu na Adi. Rekao bih ne samo most na Adi, već da je cela ta stranka bivšeg režima bila kao likovna akademija. Sa njima smo mogli samo da se slikamo. Hvala.

Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Na samom kraju želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u ovoj raspravi, koja je izuzetno važna za Srbiju.
Tačno da je bilo rokova nekih da se ovo ranije završi, ali nije moglo, vi znate zbog čega, zbog jedne krize koja je nastala zbog prazne kase, kase koju je neko ispraznio i u kojoj nije imalo ništa, samo dugovi. Znate da se dugovalo putarskim firmama devet milijardi kada je ova Vlada došla na vlast.
Ne treba pričati sada ko je šta radio, kako bez projekata i na koji način. Ne bih želeo da potežem to pitanje, ali i dalje, nažalost, rade. Neki dan slušam jednog političara koji kaže – radiću iz inata, ne treba mi dozvola. Dobro, radite, ali ne može to više tako. Posle novog zakona o planiranju i izgradnji neće moći tako.
Prema tome, koliko je ko uradio zna Srbija i znaju građani Srbije. Ko je pravio puteve do svake kuće u svakom gradu i u svakom sokaku, ko je na Kopaoniku, ko je na Divčibarama, na Goliji, ko je radio sve se zna. Ko je uradio obilaznicu oko Beogradu i tu je prekinuto, zna se i to. Ko je uradio projekat mosta Vinča koji je trebao do sada da bude završen i prsten oko Beograda, i to se zna. Što ti uspešni ljudi to nisu završili? Ja sam uradio obilaznicu kao ministar, a neko drugi je otvorio posle 20 dana.
Uradio sam obilaznicu kao ministar, a neko je drugi otvorio posle 20 dana. Ja sam uradio Avalski toranj, neko drugi ga je otvorio posle mesec dana.
Pitali ste me da li me je sramota? Neko je pitao da li osećam krivicu? Da, osećam krivicu jer sam uradio 4.500 kilometara puteva za vreme prethodnih mandata u Srbiji. O tome postoje dokumenta. Pitajte svakog seljaka ko mu je napravio put. U svakoj varošici pitajte – ko vam je napravio put u gradovima, ulicu. Ja nisam odneo kući ni jedan santimetar, a kamoli bilo šta i neću odneti. Ja sam ovde u parlamentu govorio i dao reč za 38 meseci da ću ovaj posao završiti na Koridoru 11 i završiće se gospodo.
Hvala vam na saradnji. Hvala predsedniku Srbije koji se uključuje u posao od početka i pomagao sa svoje strane, Vladi Republike Srbije i premijeru i prvom potpresdedniku koji su aktivno učestvovali da dođe do realizacije ovog projekta. Šta vi mislite, da li sam ja srećan kao ministar jer sam potpisao dve najveće investicije u istoriji Srbije – Južni tok, NIS i Koridor 11. Nemojte me pitati i to ova Vlada radi. Ako hoćete da vidite gradilište, dođite da vidite, možete i da se slikate i povedite te vaše neka se slikaju tamo.
Prema tome, nemojte ovo koristiti za političke promocije, za prazne priče treba ili ne treba. Koridor 11 treba Srbiji, treba narodu, treba da putujemo kao ljudi, a ne da stojimo na putu satima, čim se dogodi udes, pođemo kući, da stignemo naveče, imamo neke obaveze a stignemo u ponoć i stignemo ujutru i slušamo ko je stradao, ko je poginuo itd. Nemojte to da dozvolimo.
U danu za glasanje ko god dobro mislio Srbiji neka podrži ovaj predlog. Ovde nema politike ovo je život. Ovo narodu treba. To građani od nas traže. Mi ne smemo pred njih da izađemo bez obzira iz koje političke opcije, ako ovo ne napravimo. Pričamo Hrvati napravili. Jesu napravili i zadužili se i sad nude sve autoputeve pod koncesiju da im neko otplaćuje kredit. Mi radimo koliko možemo, sada ova vlada i maksimalno radi ali ne dozvoljavamo da ugrozimo državu i njene interese, da ono što uradimo možemo i da platimo i da vratimo i da pokrijemo.
Prema tome, ne želim sada da slušam priče, krivi su ovi, a nisu oni. Nemojte ko je ukrao santimetar. Mi znamo ko je ukrao. Mi znamo da su se neki ljudi izubijali na početku mandata, bilo je mrtvih koliko hoćete oko ovoga, oko ovih investicija u infrastrukturi. Pucalo se iz svih oružja. Nažalost, stradali su i najviši funkcioneri države. Vi znate šta se tu događalo kada se najviše u Srbiju ulagalo, gradilo i radilo. U mutnom se najbolje riba lovila. Godine 2004. sam došao i počeo to da radim. Pita me gospodin poslanik – šta ste uradili? Ja mu kažem – od mosta Slobode, do Borove Glave, do tunela u Ovčar banji, do rekonstrukcije Sićevačke klisure, do kompletne rekonstrukcije, do makedonske granice, kompletne rekonstrukcije do hrvatske granice, kompletne rekonstrukcije do rumunske granice, do Vršca, kompletne rekonstrukcije do Subotice, kompletne rekonstrukcije do Kikinde.
Mogu da vam nabrajam dva dana i dve noći, gospodine poslaniče, ponosan sam. U svaki grad kad odem svi kažu – hvala vam. Ništa nisam uzeo od toga. Ništa nisam odneo. Moj niko nema firmu koja se time bavi, ni ja se time nisam bavio. Neka mi jedan kaže u Srbiji da sam uzeo sto evra jednom izvođaču. Evo, odmah dajem ostavku i idem kući.
Prema tome, nemojmo tu kroz jednu ozbiljnu investiciju pričati prazne priče. Ova vlada je ozbiljna Vlada i radi jedan ozbiljan posao. Radi ono što narodu mora da se uradi i što je naša obaveza da uradimo. Mi smo to obećali na početku mandata i to moramo da završimo i vi da nas podržite. Mi dolazimo pred vas da vam podnosimo račune. Obećao sam vam za koliko će se završiti. Preljina kada je počela, rekao sam 38 meseci, biće i manje od 30, a vi se provozajte zajedno sa mnom kada god hoćete. Ima mnogo investicija i Srbija je krenula. Nemojte sada da pričamo priče, ne radi se ništa. Ako sada jedna država na infrastrukturnim objektima trenutno radi tri milijarde evra projekata. Gospodin Babić je pričao, samo na koridorima, na putevima dvesta, skoro trista gradilišta kad se sve sabere. Sve to u jednoj maloj Srbiji i to velikih gradilišta. Šta ćete više ljudi? Mora još više i brže.
Hvala svima onima koji nam pomažu. Hvala ambasadama zemalja koje su pomagale da se ovi projekti realizuju, vladama zemalja koje su nas razumele. Da ste bili u Kini sa predsednikom Srbije, da vidite kako nas je primio predsednik Kine i da vidite kako je obećao da ovo realizuje što pre, možda je i realizovao. Rekao je – ovo mora odmah da se radi i mora da se nađu pare i sve šta vam bude trebalo, imate pomoć Kine i u energetici i u infrastrukturi, gde god treba.
Prema tome, iskoristimo ta prijateljstva, te dobre namere i Svetske banke i evropskih banaka i Kine i Rusije, nemojmo odmah pljunuti. Danas slušam poslanike samo pljuju taj Južni tok. Ljudi, budimo srećni, postajemo centar za distribuciju gasa, ne na Balkanu jugo-istočnoj Evropi. Svi glavni koridori se ukrštaju u Srbiji i mi sada i to pljujemo. Ljudi moji, znam koliko smo pregovarali i koliko smo se borili za to, da to bude ovde. Rekonstrukcija rafinerija, rekonstrukcija svega ovoga što je uređeno, da sve više troši benzin.
Tačno je da se u Nemačkoj radi puno, ali ponavljam od benzina 56% se izdvaja od akciza na gorivo i ugrađuje u puteve, a kod nas nema. Mora da se daju penzije, moraju plate državnim činovnicima. Šta vi mislite da naša Vlada, da naši funkcioneri ne bi voleli da se tu uloži u puteve kao u drugi zemljama, ali ne može jer tamo neko neće primiti penziju. Ali, ovo mora da se radi na neki drugi način. Mi nalazimo ovaj način, a vi ako ste znali bolje što niste našli neko bolje rešenje. Mi vam ne bi smetali, niko vam nije smetao, mogli ste da napravite šta god ste hteli.
Nisam bio predsednik Odbora za infrastrukturu Srbije, neko drugi je bio i stopirao sve ove investicije. Rezultat je bio nula. Nemojte sada pljuvati one koji su pokrenuli da se ovo radi.
Hvala vam puno na saradnji, svim narodnim poslanicima. Hvala svim saradnicima koji su učestvovali da se ovi projekti realizuju. Budimo srećni što ćemo brzo izdavati lokacijske dozvole i građevniske i što ćemo brzo graditi i raditi. To je dobro za sve nas i nemojmo sada biti ljubomorni na neke koji su našli neki ključ kako to može da se reši, a oni koji to nisu rešili sada neka nauče, pa možda i oni nekad budu trebali to da primene. Neka vide kako se to radi. Gledanje, učenje, snimanje, specijalizacija, nije zabranjena, to je normalno.
Prema tome, ja vas pozdravljam, gospodo narodni poslanici. Podržite ovu ratifikaciju i jednog i drugog sporazuma. To je važno za ovu našu prelepu Srbiju, jer stvarno su nam putevi loši. Nemamo putnu infrastrukturu. Ovo je 21. vek i moramo to uraditi i završiti.
Još jednom hvala svima. Hvala svima koji su učestvovali u ovim diskusijama i očekujem da što pre počnemo radove. Možda će nas naši prijatelji obradovati da ih počnemo i narednog meseca, jer su nam rekli – nemate ove godine, daćete iduće godine, sačekaćemo vas. I to su rekli. Znamo da morate to da radite. Nemojmo sad kritikovati, napadati i pričati priče.
Rekli su nam – nemate odjednom 10 miliona evra, ali dajte dva, pa ćete dati sukcesivno tokom godine ostatak. To samo mogu da urade neki prijatelji.
Evo, pre neki dan je dolazila i Svetska banka, koja podržava sve naše projekte i koji kažu – pomoći ćemo i mi koliko god možemo.
Još jednom hvala vam i nadam se da ćete podržati ove ratifikacije i da ćemo obradovati građane Srbije dobrim projektima i brzo izvedenim radovima.