Vidite, ja se slažem sa mogućnošću da se u raspravi o određenom amandmanu ode i malo šire i da se objasni situacija. Smatram da je neprimereno od strane predstavnika izvršne vlasti, koji je ujedno i član VSS, da se izvlači pojedinačni slučaj i da se daje slika, na primer, celog jednog suda.
Znači, ukoliko postoji pojedinačni slučaj lošeg sudije, sudije koji ne shvata svoje obaveze, mislim da nema pozvanije institucije u zemlji od VSS da pokrene to pitanje, samo pitanje razrešenja.
Inače, davati sliku o inače dobrom sudu i Višem sudu i Osnovnom sudu u Pančevu gde ima dosta dobrih sudija, ne treba da se generalizuje bilo koja stvar i upravo ovde ja moram da kažem baš u odbranu ljudi koji savesno rade svoj posao, možemo da razgovaramo o broju ko jeste ko nije, ali ne treba davati sliku u odnosu na celu instituciju.
Dalje, pomenuli ste da Viši sud u Beogradu nije mogao da obavi svoj posao u određenim predmetima i da je došlo do delegacije nadležnosti, a istovremeno imamo sada situaciju da Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predlaže, a ja očekujem da vidim izjašnjenje Vlade u pogledu amandmana, da samo Viši sud u Beogradu radi određene stvari, znači po pitanju odlučivanja o zabrani rasturanja štampe ili za sporove o autorskim i srodnim pravima, bez obzira što je na primer, prihvaćen od strane Vlade, dobar amandman mog kolege Konstantinovića, da Viši sud sudi u sporovima o autorskim i srodnim pravima ako nije nadležan drugi sud.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, s jedne strane ulazi se u tu priču…

Oduzeću vam od vremena ovlašćenog predstavnika.

Znači, s jedne strane kažete da Viši sud ne može da obavi svoje zadatke a sa druge strane Višem sudu tovarimo još jednu obavezu i ne dozvoljavamo da drugi viši sudovi sude u takvim predmetima, bez obzira što je Vlada se izjasnila i prihvatila amandman gospodina Konstantinovića.
Sledeća stvar. Ovi zakonski predlozi su povezani, sama mreža sudova i uređenje sudova. Ali, vidite, vi dajete predlog da predmete u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka od sudova i javnih tužilaštava osnovanih zakonom preuzimaju mesto nadležni sudovi i javno tužilaštvo što su osnovani ovim zakonom i Zakonom o uređenju sudova.
Prevedeno na srpski – sve što sada sudi Viši sud u Pančevu, na primer, krivice određene, a gde je sa područja Kovina, svi ti predmeti će biti prekinuti i ustupljeni Višem sudu u Smederevu. Da li to ima logike ili nema logike? Ukoliko je nešto stiglo sa izvedenim dokazima i u određenu fazu postupka, da li ima opravdanja prekidati takvu stvar i suditi praktično od početka, jer ukoliko drugo sudsko veće preuzme od početka, znamo koje su obaveze. Znači, u tom smislu shvatite ovu diskusiju kao dobronamernu i pokušaj da se ukaže na određene stvari koje je još uvek moguće popraviti. Hvala.

Replika, Dragan Šormaz.
(Dragan Šormaz, s mesta: Javio sam se po amandmanu.)
Izvinjavam se, ministar Selaković se javio.

Hvala.
Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da diskusiju shvatam kao dobronamernu od samog početka i shvatam i kao priliku da razjasnim neke stvari za koje mislim da su različito shvaćene od onoga što je bila intencija zakonopisca.
Možemo pričamo o svemu uopšteno, ja nikoga nisam imenovao, govorio sam na osnovu podataka koji su mi dostavljeni od strane vršilaca funkcija predsednika sudova i daleko od toga da sam ja ceo sud proglasio lošim. Jednostavno sam naveo ekstreman primer za koji ne verujem da bi bilo ko u svojoj privatnoj firmi tolerisao, a zamislite tek u državnoj službi da imate nekoga ko radi jedan ugledan posao, veoma važan posao kao što je sudijski posao, koji je u uslovima naših ekonomskih prilika, možemo reći dobro plaćen, a da ne dolazi na posao na vreme i da svoje radne obaveze ne izvršava onako kako je to zakonom propisano. Prenosio sam saznanje koje mi je predočeno od strane rukovodilaca nekog pravosudnog organa.
Mislim da je bitno reći jednu stvar iako nije predmet ovog amandmana, ali je načeta, pa treba odgovoriti. Dakle, ako je Viši sud u Beogradu bio preopterećen, zašto mu sada dodeljivati isključivu nadležnost za jednu materiju za područje cele Republike Srbije? Razloga je nekoliko.
Prvi razlog, kada sam rekao da je bio preopterećen i da je vršena delegacija nadležnosti, vršena je delegacija predmeta o kojima se odlučivalo po žalbi. Dakle, drugi stepen parnice. Druga stvar, o koncentraciji nadležnosti kada govorimo, govorimo o prvom stepenu povrede autorskih i srodnih prava, prava intelektualne svojine. Treći razlog, odnosno treća stvar a razlog dodatni, zašto je predviđeno da dođe do koncentracije nadležnosti, jeste i izričit i isključiv zahtev EU, jer je to tendencija ne samo u pravosuđu Srbije, ko što se sada stavlja u izgled. Mnoga veća, neka od njih i bolje organizovana pravosuđa, po pitanju recimo međunarodnog privatnog prava koje je specifična materija, gde ne možete reći da veliki broj sudija zna da postupa u toj materiji, po pitanju autorskih i srodnih prava, prava slobode štampe, odnosno izdržavanja, tzv. medijskih sporova, vrši koncentraciju nadležnosti da bi se prevazišao jedan veliki problem. Zbog specifičnosti materije, to je problem neujednačene sudske prakse.
Vi danas imate probleme slučajeva medijskog prava, gde se u istoj stvari dijametralno različito presuđuje u Višem sudu u Beogradu i u Višem sudu u Novom Sadu. Ne možemo ni za jedan od ta dva suda da kažemo da je to sud lošijeg kvaliteta, jedan od drugog. Mislim da su to dva možda najjača suda kadrovski, stručno u celoj Srbiji. Ali, javlja se problem različitog presuđenja u istoj pravnoj situaciji, u jednoj materiji gde je potrebno da dođe do neke vrste specijalizacije sudstva. Specijalizacija u smislu osnovanja posebnog specijalnog suda za tako nešto. Postoje različita mišljenja, neko kaže da je dobra, neko kaže da je manje dobra, ali ono što imamo prilike da uradimo, imamo prilike da koncentrišemo tu nadležnost na jednom mestu.
Da li je to centralizacija, možemo da vodimo raspravu. Moje je mišljenje da na neki srednji rok, kada pokažemo da je koncentracija nadležnosti moguća, kada obučimo dobar kadar da se nosi sa takvim pitanjima i postupa u toj materiji, da bi trebalo na dva mesta, ili ako je to ikako moguće, makar na četiri mesta, u sedištima apelacija, u višim sudovima u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, da imamo odeljenja koja će se baviti isključivo postupanjem u ovoj materiji. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 104. st. 1, 2. i 3. U stavu 3. vi imate diskreciono pravo da u slučajevima iz stava 1. i 2. odlučite o tome kome ćete dati repliku. Stav 1. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime i funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi – stav 2. – odnose na poslaničku grupu, predsednik poslaničke grupe ima pravo na repliku.
Vi ste prethodnom govorniku iz Pančeva dali pravo na repliku samo zato što je spomenut sud u Pančevu. Nije spomenut ni poslanik ni poslanička grupa. Dakle, ovde je ministar govorio o običajima jednog sudije da dolazi u 11.00 časova na radno mesto u sud u Pančevu. Pošto on nije bio prethodni govornik i ministar nije odgovorio njemu, javio se kolega, reklamirao pravo na repliku, vi ste mu to pravo dali i mislim da ste povredili Poslovnik. Ali, s obzirom da je to u korist opozicije, s obzirom da vam dajem za pravo da budete popustljivi i tolerantni, posebno prema opoziciji koja je veoma osetljiva, a to smo imali pre neko veče pravo i da vidimo, ja neću tražiti da se o tome glasa, ali vas molim da ubuduće vodite računa, makar da se replika odnosi na poslanika koji je prethodno nastupao, jer je ovo bila slobodna tema, slobodni strelac, ne znam po kom osnovu ste uopšte dali pravo na repliku. Ali, ne zameram vam, s obzirom da sam nekad bio opozicija, pa kad i to dozvolite, neka to bude da častite opoziciju. Ne tražim da se o tome glasa, ali ćete malo povesti računa da to ne ode u neku krajnost. Hvala.

Ne znam šta da vam kažem. To izlaganje se desilo u periodu izmene predsedavajućeg. U konsultacijama prethodni predsedavajući i ja, razmenili smo informacije po kojima nam se učinilo da postoji osnov. Međutim, u pravu ste da treba da povedemo uvek računa da li postoji osnov ili nema. Hvala vam na razumevanju za ovaj pojedinačni slučaj.
Po amandmanu, gospodin Šormaz.

Da se vratimo na amandman koji se tiče Smederevske Palanke i Velike Plane. Da bih podržao sve ono što je rekao ministar, želim da do kraja ovu priču pokušam da demistifikujem na neki način. To je Podunavski okrug, znam svaki sokak znam, ako ne i svaki njivski put i znam o čemu se ovde radi i ovde govori.
Naime, amandman su podnele stranke koje su na vlasti u lokalu u Smederevskoj Palanci. Konkretno, predsednik opštine iz DS. Ovde se vidi, na ovom primeru, da se u stvari radi samo o politici i on je to spremio tako. Imate selo Saraorci. To je poslednje selo prema Velikoj Plani koje ima 3.000 birača. Znači, nije malo selo u opštini Smederevo. Njima je duplo dalje da dođu do Smedereva po pravdu i da dođu do Smedereva u osnovni sud da obavljaju sve što im je potrebno kao građanima, nego građanima iz Smederevske Palanke do Velike Plane. Duplo im je dalje, a da ne kažem da im je bliže da dođu do Velike Plane, nego do Smedereva. Ima nekoliko takvih primera.
To što se ovde govori je potpuno bilo samo pitanje politike i ništa više, zato što je predsednik opštine iz DS, on je tražio od svojih poslanika da tako nastupaju. U Velikoj Planu je predsednik opštine iz DSS, jedan od retkih ali jeste predsednik opštine iz DSS, nasleđe stare snage. Ovde se vidi da nema nekog interesa kod SNS ili ministra da se optuži da je u pitanju politika, nego sve ono što je ministar govorio da je zaista prednost da tamo bude sedište osnovnog suda, nego u Smederevskoj Palanci.
Na taj način dolazimo na poslednje što je uvaženi kolega Veselinović rekao. Sistem ne funkcioniše. Pa, da, ne funkcioniše sistem zato što je ovo sistem koji je uspostavljen u prethodnoj reformi koja je bila politička i koja se radila na ovaj način kao što su i ovi amandmani, a ovim promenama zakona sad se taj loš sistem u stvari resetuje i pravi na zdravim osnovama za ono što je građanima potrebno, a to je, ponavljam, ne politički sudovi, ne sudovi koji će biti po volji nekih predsednika opština, gradonačelnika ili partija, nego nezavisni od izvršne vlasti, pa naravno i od lokalne vlasti, ali efikasniji. To je ono što građane interesuje. Ne interesuje ih gde će ići u sud, odgovorno tvrdim, nego ih interesuje koliko će brzo taj sud uraditi svoj posao. Zahvaljujem.

Replika, gospodin Veselinović. Da li je tako?