Poštovane dame i gospodo, hteo bih samo radi javnosti da ukažem na nekoliko stvari, istine radi, da vidimo o čemu se radi.
Istina jeste da je amandman poslaničke grupe Jedinstvena Srbija tražio da se reši pitanje Aranđelovca, Kruševca, Paraćina i Šapca. Međutim, uopšte se u tom amandmanu ne govori o Kovačici, a amandmanom Odbora je rešeno i pitanje Kovačice. Time su i Odbor i Vlada pokazali jedan jasan odnos prema jednoj sredina koja je više nacionalna, gde vi imate da je Kovačica tipičan primer, da je Kovačica u stvari Vojvodina u malom ili Srbija u malom, gde žive različiti pripadnici nacionalnih zajednica. Vi imate jedno mesto u kome glavnom govore Mađari, u jednom govore uglavnom Rumuni, a ima dosta i Roma i drugih nacionalnih zajednica. Ovaj amandman jeste odgovornost prema različitostima u Srbiji i prema realnim potrebama Republike Srbije.
Neću da se javljam kasnije po drugim amandmanima, ali sam hteo da iskoristim priliku da kažem još jednu stvar.
Kada su u pitanju sudovi za prekršaje, takođe je učinjen predlog, jedan korak unapred u tom pravcu i na taj način sam dužan prema građanima Kovačice i građanima gde jesu koncentrisane manjine da ovo iznesem kao jedan argument koji je suprotan tome da su usvojeni samo amandmani Jedinstvene Srbije. Dakle, amandman je mnogo širi i sagledava stvari u jednom sasvim drugačijem kontekstu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja ću podržati, naravno, ovaj amandman. Bio sam prisutan i na Odboru i slušao sam raspravu koja je bila konstruktivna i dobra. Vidim i ovde kako ide rasprava i želim samo da iznesem par svojih zapažanja.
Ne slažem se sa tim da ako postoji sudska jedinica ili osnovni sud u nekoj maloj opštini da će se onda tu sačuvati život, ostati ljudi da žive jer ostaju neki intelektualci itd. Kao da svi ne znamo šta se dešavalo poslednjih 50 godina u Srbiji. Kao da ne znamo kakve su bile migracije. Kao da ne znamo zašto se narod iseljavao iz tih mesta i zašto nešto što je nekada bila tradicija postojanja, recimo, nekog suda, škole ili ambulante, bolnice, danas više nema potrebe za postojanje, nažalost, tih institucija države u tim mestima, jer one postaju opterećenje i preskupe su za državu. Zbog toga uostalom i radimo ovu reformu pravosuđa, jer Srbija nije danas ista kao što je bila pre 20, 30 ili 50 godina. Bez privrede i privrednih aktivnosti neće biti naroda u tim mestima i dalje.
Pre nekoliko meseci, ako se sećate, u jednoj raspravi sam izneo podatke Srpske akademije nauka i umetnosti o situaciji u našim selima. Samo ću reći jedan podatak. Nekoliko stotina hiljada, dvesta ili trista hiljada, tada sam imao tačan podatak, imam ga negde, nisam znao da će ovako ići rasprava pa da ga donesem ponovo, ali mi imamo u srpskim selima oko trista hiljada momaka koji su stariji od 50 godina. Znači, momaka koji su stariji od 50 godina, koji se nisu oženili i koji nikada nisu uspeli da naprave porodicu. To je stanje u srpskim selima, u srpskim opštinama.
Selo Osipaonica u Smederevu je najveće selo u gradu Smederevu. Do pre 20 godina je imalo pet odeljenja osnovne škole, a sada jedva skupi za jedno odeljenje, a i dalje je najveće selo u opštini i jedno od najvećih u Srbiji. Ako niste znali, sigurno je u 20 najvećih sela u Srbiji. To je situacija u Srbiji.
Mi sada ovde politikanski – dajte da ovde bude jedinica, samo iz nekih razloga da nas vide građani u našim mestima da govorimo o tome. Meni niko ne može da objasni da je Pančevcima lakše da idu u Novi Sad nego u Beograd ili da je Kovincima lakše da idu u Pančevo nego u Smederevo da traže pravdu na sudu. Znate li koliko Kovinaca radi u Smederevu, u privrednim društvima u Smederevu? Jedno pola stanovništva sigurno. I to čak u nekim selima koja su dalja od Smedereva nego što je samo mesto Kovin. Nekoliko hiljada ih sigurno radi trenutno u firmama u Smederevu. Siguran sam da je stanovnicima Mirijeva teže da dođu do osnovnog suda koji je nadležan za njih, nego Kovincima u Smederevo. Sigurno im je teže i sigurno im je potrebno više vremena i novca da dođu do toga.
Ono što je po meni problem u našem pravosuđu, i to sam rekao kada sam govorio o ovom setu zakona, to je efikasnost. Građani očekuju da ti sudovi budu efikasniji, da im pravda bude dostupna, brža i da se brže rešavaju predmeti. Dajte da završimo ovaj posao dalje. Čeka nas otvaranje poglavlja 2324 što se tiče reforme pravosuđa i posle toga pristup Srbije EU i da već jednom krenemo sa tom reformom pravosuđa na pravi način, jer svi znamo kako je bilo prethodnih godina i koliko smo problema sa tim imali.
Ovo je prvi korak, ali posle toga je mnogo važnije, i apelovao bih na ministra i na sve u Ministarstvu da i o tome, kao i mi narodni poslanici, počnu da vode računa, kako ti isti sudovi rade, koliko su brzi, efikasni i koliko brzo rešavaju probleme naših građana. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Reč ima Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, bila sam na tom Odboru za pravosuđe i naravno da sam glasala za ovaj amandman, s obzirom da je i deo amandmana poslanika LDP na taj način usvojen sa ovim amandmanom Odbora za pravosuđe, i to konkretno kada se govori o sudskoj jedinici u Kovačici.
Međutim, ovaj amandman u stvari govori kako se teška rovovska borba vodila oko svih ovih osnovnih sudova i sudskih jedinica koji se sada ovim novim predlogom zakona stvaraju.
Htela bih samo da podsetim, 2008. godine, kada se započelo sa reformom pravosuđa, Srbija je imala 34 sudije na 100.000 stanovnika, što je otprilike bilo duplo više od evropskog standarda. Što se geografske lokacije sudova tiče, Srbija je i tu u suštini imala otprilike dva puta više sudova nego što to evropski standard nalaže. I tada je tom reformom pravosuđa predviđeno i u stvari osnovano 34 osnovna suda i 102 sudske jedinice.
To znači otprilike to da se umesto 138 opštinskih sudova pojavilo 34 osnovnih sudova i 102 sudske jedinice. Dakle, otprilike brojno stanje mesta gde su građani ove države imali prilike da stignu do neke vrste borbe za svoja prava pred sudovima sačuvala.
Međutim, ovim novim predlogom zakona, dešava se to da vi u stvari povećate broj osnovnih sudova sa 34 na 66, faktički udvostručujete, a pri tom smanjujete broj sudskih jedinica sa 45 sudskih jedinica manje je predviđeno ovim predlogom zakona. Faktički vi sada imate manje sudskih jedinica i kada sve to saberemo, otprilike imamo tu negde 92 geografske lokacije šta osnovnih sudova, šta sudskih jedinica.
Dakle, to je interesantno iz tog razloga, jer ste vi u međuvremenu ostavili, odnosno vi forsirate broj sudija, kao što je to bilo zatečeno stanje 2008. godine. To znači, da se vi vraćate na one pozicije pre početka reforme pravosuđa i to znači da se, u nekim delovima, dakle i ovog predloga zakona kosite i suprotstavljate tim evropskim standardima. Vi faktički sada imate onaj broj sudija koje ste imali 2008, 2009. godine, a pri tom imate manji broj osnovnih sudova i imate manji broj sudskih jedinica. Tu postoji jedan problem, da li hoćemo ili nećemo te evropske standarde ili ćemo do kraja te standarde da poštujemo i da se zalažemo za njih, ili ne.
Zaista se slažem sa tim da time što će neka opština ili grad u Srbiji dobiti osnovni sud ili sudsku jedinicu, time oni ne dobijaju šansu za neki prosperitet ekonomski ili kulturni, ili šta god. To nije dovoljno. Dakle, nije dovoljno samo da postoji neki sud ili sudska jedinica. Međutim, problem je u tome, kada vi se zalažete za smanjenje troškova, pozivate se na neracionalno trošenje sredstava zbog svih tih sudskih jedinica, vi smanjujete broj sudskih jedinica, povećavate broj osnovnih sudova, pri tom, povećate broj sudija. Tu prosto postoji neka neravnoteža i jedna kategorija sa drugom dolazi u neku vrstu kolizije.
Interesantno je i to recimo, da od 45 sudskih jedinica koje ukidate, faktički 19 sudskih jedinica ukidate na teritoriji Vojvodine. Sada vraćate jednu sudsku jedinicu, to je Kovačica. To bi bilo u redu, bar eto nešto vraćate. Međutim, u čemu je tu problem? Problem je u tome što recimo, vi sada kada pogledate ovaj član 3, vi više nećete imati sudsku jedinicu u Baču i u Bačkoj Palanci, nećete imati recimo u Plandištu, u Novoj Crnji, u Čoki, u Bačkom Petrovcu, u Beočinu, Žablju, Sremskim Karlovcima, Temerinu, Titelu, nećete imati u Adi, Kanjiži, u Bačkoj Topoli. Dakle, od 45 sudskih jedinica koje se ukidaju, 19 je, odnosno sada već 18 na teritoriji Vojvodine.
To govori o nekim čudnim kriterijumima kada se misli na utvrđivanje potrebe neke opštine, nekog grada za sudskom jedinicom, odnosno za osnovnim sudom. Da li je upravu Vojvodina ta koja je najveći problem oko tih opština, odnosno gradova koji na ovaj način će na neki način ostati uskraćeni za sudskom jedinicom, odnosno osnovnim sudom?
Mi nemamo problem oko podržavanja ideje da se teritorijalna geografska lokacija sudova uskladi sa evropskim standardima. To zaista ne možemo da mimoiđemo. Međutim, problem je kada se ta reforma negde zaustavi, samo recimo na ovom delu, kao što je smanjivanje broja sudskih jedinica.
Problem je i sa ovom reformom koja nastavlja započetu iz 2008. i 2009. godine, što nekako ne pojašnjava kriterijume i u kontinuitetu nastavlja neka loša rešenja, a da pri tom previđa dobra rešenja na kojima bi mogla da gradi i jednu jasniju reformu, što se tiče pravosuđa.
Mi jesmo podneli amandman, u pogledu sudske jedinice koja je sada na Odboru za pravosuđe uvrštena, u geografske lokacije sudova, a na Odboru za pravosuđe je, u stvari predloženo, a vi ste to prihvatili kao sastavni deo zakona.
Dobro je što bar ponekad se slušaju poslanici, i Odboru za pravosuđe i ovde u parlamentu na plenarnoj sednici, i dobro je što ponekad pronalazite razlog da i usvojite neki, bar deo amandmana.
U svakom slučaju ostaje nejasno zašto ste upravo odlučili za ova mesta, da ih nagradite sa tim sudskim jedinicama, jer bukvalno se, u stvari te sudske jedinice sada tretiraju kao neka vrsta nagrade, odnosno neka vrsta političkih poena za one koji su se borili da te sudske jedinice se formiraju u nekim mestima koja su politički bitna za određene stranke, odnosno određene poslanike.
Mi se uvek protivimo toj vrsti, takvoj vrsti pisanja zakona, izmena zakona i uopšte donošenja zakona, jer u tom slučaju se ne radi o nekoj kvalitetnoj izmeni, nego se radi o nekim političkim interesima i prostoj nagodbi.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je rečeno dosta toga, na šta bih se osvrnu, pa ću se potruditi poštujući vreme, kažem ono što je najbitnije.
Vrlo je upitno u ovoj oblasti šta znači evropski standard. Mogu da se složim sa onim što je ovde izrečeno, da 34 sudija na 100.000 stanovnika jeste više od nekog zapadno-evropskog standarda.
Napomenuću, da je recimo u Hrvatskoj ta brojka 38, u Sloveniji 41 sudija na 100.000 stanovnika. Da li se oni, koje su države članice EU ne uklapaju u evropske standarde? Ne. Jednostavno je razlika u tome šta je sudija u Srbiji, Hrvatskoj ili Sloveniji, a šta recimo u Španiji. Jer, jednog sudiju u Španiji prati 10 sudijskih pomoćnika i administrativnih radnika, kod nas jedva troje. Dakle, oni imaju manje sudija, ali više administrativaca. To je razlika koja postoji između ta dva sistema. Nije slučajno što sam uzeo ove tri države, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju, zato što su izašle iz jednog pravnog, jednog pravosudnog sistema pre deceniju i po, pre dve decenije.
Tu nam se koncept razlikuje. Slovenija, koja je gotovo deceniju članica Unije, tu proporciju ne menja, tako da se ovde i te kako neka vrsta standarda uspostavljena, odnosno koja je u kontinuitetu postoji u ovom delu Evrope, ona se poštuje. Evropa to prihvata. Ne možete sve da svedete na brojku. Rečeno je, pretpostavljam da je više nepažnjom, da ostaje recimo Bačka Palanka bez sudske jedinice, ali ona dobija sud.
Daću vrlo kratko jedan pregled, ako nisam ograničen vremenom.
(Predsedavajući: Niste.)
Dakle, navedene su neke opštine i statistika kaže, odnosno Predlog zakona kaže da se u njima više neće nalaziti sudska jedinica, a sa druge strane statistika to o te kako opravdava. Negde se statistika ne slaže sa tim, ali će ipak postojati sudska jedinica iz nekog drugog razloga. Osvrnuću se na nekoliko opština u kojima je rečeno da se gasi sudska jedinica, a da će doći do organizovanja sudijskih dana. Recimo, opština Sečanj. Ako imate u parnici, odnosno negde se računa da je sudiji potrebno da ima priliv ravan svojoj normi koja mu se postavlja, ako je norma bila ranije u nekom uređenijem periodu 25 predmeta mesečni priliv po sudiji, ja ću dati samo neke podatke koji govore sasvim suprotno.
Opština Sečanj, u kojoj postoji sudska jedinica a predviđeno je da se ugasi i da se organizuju sudijski dani, ima 4,08 predmeta mesečni priliv. Opština Nova Crnja – 3,67 predmeta mesečni priliv. Govorim o klasičnoj parnici. Opština Bač – 3,92 predmeta mesečni priliv. Opština Bački Petrovac – 2,61 predmet mesečni priliv. Beočin, nešto više – 5,92. Srbobran – 5,5; Titel – 3,17; Plandište – 3; Irig – 3,75; Pećinci – 1,93 predmeta mesečno priliv. Hajde da budemo malo racionalni. Da li se mnogo više isplati u takvom jednom mestu organizovati sudijske dane? I te kako. Statistika je svima dostupna. Zahvaljujem i shvatio sam diskusiju krajnje dobronamerno i konstruktivno.

Hvala.
Reč ima gospođa Maja Gojković. Izvolite.

Javila sam se pre ministra, zato što provejava neistina u nekim stvarima u odnosu na formiranje osnovnih sudova i sudskih jedinica na teritoriji AP Vojvodine. Koliko god puta da iščitavam ovaj zakon, ja ne mogu da vidim i da shvatim o čemu se tu radi, pogotovo pošto sam prisustvovala i današnjoj sednici Odbora za pravosuđe, a mnogi koji nisu daju sebi za pravo da kažu kako se tamo vodila rovovska borba. Nije. Mi smo se usaglasili oko ovog amandmana i u skladu sa tim odlučili da Kovačica dobije sudsku jedinicu. Za to postoje vrlo važni razlozi.
Ne vidim da li je tu kolega koji je pokušava da svađa dva naroda koja žive u Vojvodini, ali, to je nemoguće. Uvaženi su i njihovi razlozi gde ima brojčano najviše Slovaka u Kovačici, da je Kovačica dva puta veća od Bačkog Petrovca i da ona, za razliku od Bačkog Petrovca, ima odličnu sudsku zgradu i da je to, zašto ne reći, zaštićen spomenik kulture.
Što se tiče namere da javnosti uđe u uši da je Vojvodina nešto kažnjena, ne, Vojvodina je kažnjena onim cunamijem iz 2008. godine, onom katastrofom od reforme pravosuđa, zbog čega je čitava Evropa skočila na nas. Dan danas ispravljamo te greške, a tek ćemo videti kada budemo dobijali pravosnažne presude od sudija koje su zbog toga izgubili posao i kada budemo dobijali pravosnažne presude u kojima ćemo videti koliko moramo da isplatimo za tu fantastičnu reformu pravosuđa koju smo imali prilike da gledamo, neko profesionalno, a neko ne.
Nije mi jasno kako je Vojvodina sada kažnjena, ako je po onoj reformi pravosuđa, po još uvek važećem zakonu imala osam osnovnih sudova, a po ovom zakonu dobija još sedam novih i sada ima 15 osnovnih sudova.
Znači, građani Vojvodine mogu apsolutno da budu zadovoljni da li postoji idealno ili ne postoji idealno, pogotovo kada morate da popravljate katastrofu koju ste imali pre toga i nejasno je kome se šalje poruka da je Vojvodina nešto kažnjena.
Nismo imali sud u Bačkoj Palanci po ovom predlogu zakona. U članu 3. o kome sada pričamo, postoji predlog da osnovni sud u Bačkoj Palanci postoji za teritoriju opštine Bač i Bačka Palanka. Nismo imali osnovni sud u Bečeju, a sada ćemo ga imati. Nismo imali osnovni sud u Vrbasu, a sada ćemo ga imati, da ne kažem u Sremu.
Ne znam šta je to katastrofalno kada smo imali jedan osnovni sud, a sada ćemo imati i osnovni sud u Rumi i osnovni sud u Staroj Pazovi i osnovni sud u Šidu, uz postojeći jedini u Sremskoj Mitrovici, pa ćemo imati osnovni sud u Senti.
Dakle, 15 osnovnih sudova u AP Vojvodini, a mogu samo da nam zavide ostali delovi teritorije Srbije koliko je poboljšano stanje i koliko je sada bliža pravda i koliko je sada moguće i efikasnije i ekonomičnije voditi postupak u cilju interesa građana AP Vojvodine.
Prema tome, meni nije jasno, kako slovo zakona se razlikuje od onoga što pojedinci ovde iznose za govornicom. To jednostavno nije istina.

Hvala lepo. Reč je tražila gospođa Judita Popović, kao replika, pretpostavljam?