Pošto više nema prijavljenih, obaveštavam narodne poslanike da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Čedomir Protić, Dejan Rajčić, Dubravka Filipovski, Dijana Vukomanović, Stefana Miladinović, Miletić Mihajlović, Stošić Milorad i Gordana Čomić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA
Samo da sačekamo da dođe ministar.
Nastavljamo sa radom.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Podnela sam amandman kojim sam tražila da se ovaj član 4. stav 1. tačka 2. promeni i glasi – Viši sud u Valjevu, za područje Osnovnog suda u Valjevu, Osnovnog suda u Mionici, Osnovnog suda u Ljigu i Osnovnog suda u Ubu.
U obrazloženju ste mi rekli da to ne odgovara vašoj koncepciji i zbog toga niste prihvatili amandman. Ja sam zato i pisala amandman, zato što sam htela da promenite koncepciju.
Šta sam zapravo tražila? Tražila sam da postoji osnovni sud u Ljigu. Obrazloženje za to jeste u broju predmeta. Tamo postoje tri sudije i za period od devet meseci imali su 2.426 predmeta, odnosno 808 predmeta po sudiji, i to bez krivičnih predmeta koji su se sudili u Valjevu.
S druge strane, u Ljigu postoji renovirana zgrada. Govorili ste juče o elementima toga kako izgledaju sudovi u nekim drugim mestima. Tamo postoji zaista vrlo renomirani objekat koji može da koristi za to, sa nekoliko sudnica, sa zaista izvanrednim uslovima.
S druge strane, okolnost što se Ljig nalazi na Ibarskoj magistrali je i te kako značajna. Nalazi se i na koridorima budućih autoputeva, tako da su to sve elementi koje smo morali uzeti u obzir kada smo donosili odluku oko toga da li treba da postoji osnovni sud u Ljigu. Zbog toga sam smatrala da treba promeniti član 4. stav 1. tačku 2. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Kaže se da se u Predlogu zakona ne dovodi u pitanje upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina u postupcima pred višim sudovima, budući da je to pravo garantovano Ustavom i zakonom. Ovako piše u obrazloženju prilikom odbijanja mog amandmana o Višem sudu u Preševu i u Bujanovcu. Doduše, ima nešto manji broj stanovnika, nego sudsko područje Pirota. Red je bio tamo gde Preševo ima dva do tri puta veći broj stanovnika, mislim u opštinama u kojima je dozvoljeno vraćanje osnovnih sudova, da vidimo, kada ima nešto manje broja stanovnika, da li ima šanse da se jedna sudska institucija odobri, ali vidimo da neće.
Međutim, opet se sada vraćam na ono o čemu je sinoć bilo dosta rasprave. Da li može sudski postupak da se vodi na jeziku manjine? Znamo da to Ustav i zakon garantuju, ali šta kad u praksi to nemamo? Šta u slučaju Višeg suda u Vranju, gde ne da nema sudije, već nema nijednog zaposlenog, a nema ni prevodioca? Ako Ustav garantuje, kako to može da se sprovodi ako imamo ovakvu diskriminatorsku praksu prema jednoj manjini u pravosudnom sistemu? Sve dok bude ova klima nepovećanja učešća Albanaca u pravosudnim institucijama, nego njihovog eliminisanja iz postojećeg prisustva, onda ne vidim kako možemo uopšte ovo unaprediti ili otkloniti ovu postojeću diskriminaciju. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista dvostruki aršini i neprincipijelnost sigurno neće nigde da odvede i tu se u potpunosti slažem. Pogotovo kada imate situaciju gde recimo na jednom delu državne teritorije, gde živi mešovito stanovništvo ili pretežno stanovništvo koje pripada jednoj nacionalnoj manjini, bojkotuje recimo poziv države da se izvrši popis. Onda organizovano pozivate ljude da se ne popisuju, a onda posle nekoliko godina ili u jednom trenutku ste u stanju da manipulišete nečim što je zvanična nepoznanica.
Da smo postupili na takav način vi bi rekli, znate popisalo svega nekoliko hiljada Albanaca u Preševu, zato što su organizovano bojkotovali popis koji je organizovala Republika Srbija. Onda smo mogli da kažemo da po rezultatima toga popisa, tu ne treba da bude ni prekršajni sud. To što se trenutno dešava i u Preševu, i u Bujanovcu kada je u pitanju, neka vrsta reakcije na ovaj predlog zakona, je jedna flagrantna politička manipulcija i pokušaj manipulisanja, dakle i građanima, ali i manipulacija u razgovorima sa republičkim vlastima.
Mislim da sam juče veoma jasno, tokom rasprave, kada smo govorili o prekršajnim i osnovnim sudovima reka da je Predlog zakona jedno izbalansirano kompromisno rešenje koje je u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje sa jedne strane, i potrebama funkcionisanja pravosuđa sa druge strane. I da je ključ tog izbalansiranog rešenja upravo u činjenici što u Preševu će postojati, kao što postoji i danas prekršajni sud, što će u Bujanovcu postojati osnovni sud za Bujanovac i Preševo i što je to sistem koji će moći znatno bolje da funkcioniše.
Sada ovde dolazimo do amandmana koji predviđa osnivanje višeg suda za te dve opštine u jugoistočnoj Srbiji. Primenjujući ovo merilo značilo bi da bi grad Beograd trebalo da ima između pet i deset viših sudova. To bi značilo upravo to. Dajte molim vas da budemo racionalni i da ne koristimo neracionalne argumente, ovde, kada na jedan ozbiljan način razgovaramo o ovako bitnim stvarima. Po ovom pristupu Beograđani su najobespravljeniji. Izašli ljudi i na popis, popisali se svi. Znamo koliko ih ima.
Jesmo li lepo juče razgovarali i rekao sam - jel postoje problemi na terenu, u službenoj upotrebi jezika i pisma u pravosuđu kada su u pitanju dve opštine jugoistočne Srbije u Pčinjskom okrugu? Rekao sam – da, postoje problemi. Zašto ti problemi postoje? Zato što nisu godinama rešavani. Da li je na tome odgovornost države? Jeste u dobroj meri i odgovornost države. Da li radimo na rešavanju tih problema? Radimo na rešavanju tih problema. Ako će neko podiže tenziju u Preševu, u Bujanovcu iz toga razloga što očekuje ultimativno da se prihvate neki zahtevi koji se postavljaju tako da se ucenjuje država. Državu neće da ucenjuje niko.
Ovo govorim zato što sam juče rekao da je moj državni sekretar bio na razgovorima sa predstavnicima svih albanskih političkih stranaka u Preševu i u Bujanovcu. Način na koji je predstavljan zahtev tih stranaka, je način na koji, mi možemo da razgovaramo, ali neće dati rezultata, u to sam uveren. Jel da bi nešto dalo rezultate, na prvom mestu zahteva da dođe do razumevanja između onih koji razgovaraju. Zato vas ja molim da oni što se postavi kao zahtev, zaista bude realno i ostvarljivo.
Ne postoje u Srbiji samo Preševo i Bujanovac. Dajte mi jedan primer gde dve opštine imaju viši sud. Jedan jedini. Da li to igde postoji u Srbiji? Ne postoji nigde. Pogotovo ne postoji formiranje sudova po etničkom principu. Svakako da je radna grupa uvažavala činjenicu da na nekom području žive i pripadnici nacionalnih manjina. To je bio osnovni razlog zašto je radna grupa predložila da bude uspostavljen osnovni sud u Bujanovcu za područje opština Bujanovac i Preševo. Mislim da je to u granicama naših trenutnih mogućnosti dobro rešenje. Dajte da budemo malo realni.

Replika, Riza Halimi.

Gospodine ministre, u odnosu na prethodni dan jedina nam je novina što izgleda na osnovu saznanja vašeg državnog sekretara na terenu je da su Albanci bojkotovali popis i da vi zapravo Preševo i Bujanovac smatrate praznim prostorom, a pre svega Preševo. Preševo po tom lažnom podatku, tvrdim da je lažan, ima svega tri hiljade stanovnika i svega 416 Albanaca, a Bujanovac svega 244 Albanaca.
Po ovoj logici, gospodine ministre, treba ukidati škole, ukidajte i opštinu, jer nema opštine sa tri hiljade stanovnika. Ako tamo ima 7.600 učenika u osnovnim i srednjim školama, dajte ljudi, da li su oni postojeći, pa treba sačuvati te škole ili po ovoj vašoj logici sve to treba brisati kao što to radite sa osnovnim institucijama jer se nisu popisali Albanci pa ne mogu da imaju onda ni čak jedinicu. Opština sa 40 i više hiljada stanovnika, a vi je stavljate ispod onoga što ste satima juče i sinoć pričali, o opštinama i onoj odakle ste vi poreklom, od 12 do 16 hiljada stanovnika. One imaju veću pažnju i viši nivo nego opština sa preko, u ovim trenucima, 40 hiljada stanovnika.
Šta je sada to? Hoću argumentima da razgovaramo. Vi iznosite Beograd. Kakav Beograda, to je posebna problematika. Hajde upoređivanje Preševa sa Beogradom. Dajte, sa ovim opštinama o kojima govorim i koje su tri četiri puta manje od Preševa i koje imaju osnovne sudove, a Preševo nema ni jedinicu. O tome da li imate argumenata ili nemate. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Prvo bih vas zamolio da mi kažete, na osnovu čega neko tvrdi da dole ima 40.000 ljudi. Verujem u podatke koje iznose zvanični organi države Srbije, a to što je neko bojkotovao popis pa se sad češe na sve strane što je to uradi. Da li sam ja pozivao nekoga da bojkotuje popis? Da li sam ja nekoga pozivao na građansku neposlušnost? Ne, nego ćemo državu Srbiju da koristimo kad možemo, a kad nam to smeta, e onda nećemo. Pa ćemo onda da se ne odazovemo na popis da bismo mogli da ucenjujemo, manipulišemo različitim međunarodnim organizacijama, žalimo se na ugrožavanje svojih prava, ali kada nešto treba da se dobije onda je sve u redu.
Dakle, znajući da je popis bojkotovan i činjenice govore, ako vi kažete da postoji preko sedam hiljada učenika u osnovnim školama, da je popisano oko tri i po hiljade ljudi, jasno je da se tu neke stvari ne slažu.
Kao ministar koji je na čelu resora pravde, baratam i podacima koji su sudska statistika i ti podaci kažu da su za opštine Preševo i Bujanovac, da je osnovni sud u Bujanovcu za područje te dve opštine, odlično rešenje. Više nego što broj predmeta i priliv pokazuje, pogotovo u odnosu na zaduženje sudija, ako to posmatramo.
Može to nekome da se ne dopada, ali je to zvanična statistika. Možda neko bojkotuje rad sud, kao što je juče bojkotovao popis, ali to sa jedne strane, bojkot rađa jednu posledicu koja se nekome ne dopada.
Opet kažem, Prekršajni sud u Preševu, a Preševo je jedna od retkih opština koja samo za svoje područje ima Prekršajni sud, ne odeljenje, nego Prekršajni sud, a to niko neće da kaže.
Nisam čuo negde da ste pohvalili, a to je rešenje koje je nasleđeno iz 2008. godine. Dakle, samo jedan sud za područje jedne opštine. Imajući u vidu da je to danas sud, a ne više organ uprave, pa imajući u vidu da se tu nalazi važan granični prelaz, da je prekršajna materija u dobroj meri pokrivena time, ja to negde ne čujem od vas.
Samo slušam priču o diskriminatornoj praksi, o povredi konvencija, o ne znam ni ja čemu.
Možemo da pričamo i o tome, ali ja vas uveravam, ako budemo razgovarali o tome i na tom nivou i na takav način, da oni koji tvrde da je sve to povređeno, ne bi se na kraju baš dobro osećali.
Država Srbija u skladu sa svojim mogućnostima pruža i garantuje prava svojim građanima, bilo da su oni pripadnici većinskog naroda, bilo da su pripadnici manjinskog naroda.
Kako to da ove probleme ima samo jedna manjina na ovom nivou? Postoje uvek problemi, nekada je to problem udžbenika, a nekada službene upotrebe jezika i pisma, a negde je to problem participiranja, odnosno sudelovanja u okviru državnih institucija.
Ovde sam zato što mislim da probleme treba rešavati i uvek ih rešavam u skladu sa svojim mogućnostima i nadležnostima. Pokušaj bilo kakve politizacije i manipulisanja ovako nečim, apsolutno ne stoji.
Već juče sam rekao, Bujanovac je mesto naseljeno koje je toliko blizu Vranja, da bez problema može da se kaže, i dalje može da se ide u Vranje. Ne, mi smo dali u ovom predlogu, biće osnovni sud u Bujanovcu, iako bez obzira na broj stanovnika, jer često broj stanovnika ne ukazuje odmah na veliki broj predmeta.
Ne postoji pravilnost između te dve brojke. Zaista bih bio zadovoljan kada bih video iz Preševa ili Bujanovca, kada bih dobio izveštaj da je neki dobar kandidat došao i polagao ispit za javnog beležnika, položio taj ispit i sutra da može da bude imenovan za javnog beležnika dole, pa da one usluge koje u ovom trenutku pruža sud, odnosno sudska jedinica u nekom od ta dva mesta, najviše, a to vam jesu pitanja različitih overa, da onda građanin može da dođe i da obavi kod javnog beležnika.
Ne vidim te kandidate. Juče smo razgovarali i pričali o sudijskim i tužilačkim pomoćnicima i pripravnicima, lepo sam rekao, biće konkursa, kada sam stupio na funkciju, tražio sam da se prekine sa tim konkursima, jer je bila vrlo loša praksa i mislim da sam onda dao jedno zaista razumno viđenje ovog problema.
Da li treba cela država da stoji dok se ne zadovolje jedna ili dve opštine, da li treba celo pravosuđe da trpi dok se ne to ne zadovolji? Ne. Ovde je dat predlog rešenja i vi možete da kažete, taj predlog se nama ne dopada, mi mislimo da bi to trebalo bolje.
Kada neko drugi bude rukovodio ovim resorom, ja mu dopuštam da kaže tako nešto. Ja mislim da je ovo u ovom trenutku najracionalije i najbolje moguće rešenje. A političke ucene, pa malo odemo u Prištinu po mišljenje i po instrukcije, pa malo dođemo u Beograd da se žalimo predstavnicima međunarodnih organizacija, pa se onda vratimo u Preševo ili Bujanovac pa pokušavamo da ucenjujemo državu, kome će to da donese dobro? Ja mislim da može samo da se vrati ko bumerang. Hoće li to nešto običnom građaninu dole da promeni život? Ja mislim da neće.
Zato vas molim da budemo ovde racionalni, da ovo rešenje koje je ovde predloženo sagledamo iz svih uglova i shvatimo, ovo je u ovom trenutku najracionalnije i najbolje moguće rešenje, a da onda sednemo i razgovaramo lepo, kako to da uključimo pripadnike albanske nacionalnosti koji su završili kao dobri studenti pravne fakultete, koji su položili pravosudni ispit, da ih uključimo u rad pravosudnih institucija, državnih, na području ove dve opštine.
Država Srbija plaća Odeljenje Pravnog fakulteta iz Niša u Medveđi. Drži se nastava na albanskom jeziku, prevod, a što nema profesora Albanaca? Da li je bilo kandidata? Hajde da pogledamo ko je konkurisao za asistentske konkurse ili za profesorska, za vanredne ili redovne profesore u Nišu. Ne znam da li neko može da napadne državu Srbiju i da kaže nešto po tom pitanju, jer je država Srbija pre mnogih okolnih država organizovala nastavu do nivoa doktorskih studija na albanskom jeziku. Osnovala je prvi Albanološki institut na svojoj teritoriji. Osnovala je Akademiju nauka i umetnosti, gde je većina bila akademika albanske nacionalnosti i dok je, susedna Albanija trpela žešći komunistički teror u Hodžino vreme, gde se to albanska intelektualna elita obrazovala? Nije na Marsu, nego u Srbiji.
Koliko je to bilo pametno i dobro, o tome nećemo da pričamo ovde, ali možemo da pričamo na nekom drugom mestu.
Spočitavati Srbiji tako nešto više je nego nekorektno i pokušaj manipulacije u dnevno-političke svrhe. Hvala.