Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 19.11.2013.

12. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 68 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim vas, samo proverite da li ste dobro ubacili svoje kartice.
Molim vas da proverimo prisutnost i utvrđivanje kvoruma. Molim vas da ponovimo.
Poštovani narodni poslanici, konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 76 narodnih poslanika, odnosno da nisu prisutna najmanje 84 narodna poslanika, zbog čega saglasno članu 88. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine sednicu odlažem za 11,25 časova.
(Posle pauze)
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo, pre nego što nastavimo sa radom, na početku moramo da utvrdimo kvorum.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, po Poslovniku.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, verovatno znate da ću reklamirati član 87. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji se tiče radnog vremena. Već nekoliko dana svedoci smo da vladajuća većina nije u stanju da obezbedi kvorum. Troškovi takvog nerada parlamenta su ogromni.
Primetili ste da zaposleni u Narodnoj skupštini od nedavno imaju one validatore gde moraju da se čekiraju kada dođu na posao u 8,30 časova i kada odlaze s posla. Prosto ne mogu da verujem da vladajuća većina nije u stanju da stvori kvorum neophodan za rad ovog skupštinskog zdanja. Mislim da je to neshvatljivo. Juče smo dva sata kasnije, imali smo razumevanje bio je Odbor za pravosuđe, raspravljali smo o amandmanima.
Meni je danas bilo neprijatno da posmatram gospodina Arsenovića kako se trudi i dva puta reklamira da nije u redu glasanje, da nije u redu ubacivanje kartica, moli ljude da ponovo zvone. To je zaista neprilična atmosfera, nepristojna atmosfera. Ovu poruku koju šaljemo građanima Srbije je vrlo loša.
Molim vas da utičete na vladajuću većinu da obezbedi nesmetane uslove za rad ili u protivnom da idemo na izbore, jer izgleda nemate kvorum.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Slažem da moramo svi da budemo mnogo ozbiljniji, ali isto tako podsećam da je to obaveza poslanika koji ne pripadaju vladajućoj većini, pošto su im ista prava i obaveze, kada primaju plate, da učestvuju u radu Narodne skupštine. Pošto poslanici se ne dele po svojim pravima na prava većine i opozicije, već su svi dužni kada imamo sednice Narodne skupštine da ubace kartice, da budu u sali, jer je to osnov na osnovu kog primaju neke svoje prinadležnosti.
Slažem se sa vama da je težište odgovornosti na poslanicima vladajućih stranaka, što je i prirodno. Bez obzira što je postojalo jedno javno slušanje i nekoliko sednica radnih tela, svakako smatram da disciplina u radu Narodne skupštine mora da bude bolja i moramo da se potrudimo da pokažemo da smo u stanju da na ozbiljan način vršimo ove odgovorne funkcije na koje su nas građani birali.
Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, Narodna skupština, odnosno poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja, pa vas molim da se u skladu sa Poslovnikom predstavnici poslaničkih grupa ili predsednici prijave.
Reč ima narodni poslanik Arpard Fremond.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Arpad Fremond

Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim poslaničko pitanje i uputio bih ga ministru finansija gospodinu Krstiću, kao i direktoru Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, direktoru Poreske uprave i direktoru filijale Poreske uprave u Bečeju.
Pitanja se odnose na prinudnu naplatu dugova poljoprivrednih proizvođača prema državi. Poreske uprave i Fond na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju traže od svakog člana poljoprivrednog gazdinstva da plaća osiguranje. Sve ovo uređuje član 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Svi smo svesni da te naknade poljoprivredni proizvođači moraju da plate, naravno, ako imaju od čega.
U praksi, Fond od poljoprivrednog gazdinstva traži da uplati PIO oko 59.000 dinara i traži zdravstveno osiguranje od oko 31.000 dinara. Znači, po osobi, ukupan iznos od 90.000 dinara na godišnjem nivou. Osoba, odnosno osobe koje imaju, na primer, dva jutra zemlje, na godišnjem nivou državi moraju da plate po osobi 90.000 dinara, bez obzira na to što imaju znatno manje prihode ili su možda izdali poljoprivredno zemljište u zakup.
Interesuje me kako je moguće da, od osobe koja ima 0,5 hektara zemlje, država potražuje isti iznos kao od osobe koja gazduje na 100 hektara poljoprivrednog zemljišta?
Šta se dešava na terenu? Oni poljoprivredni proizvođači, oni najsitniji, kojih ima najviše u Srbiji, ne mogu, nemaju od čega da plate te iznose i nažalost od mnogih se traži više od milion dinara na ime duga zajedno sa kamatama. Ovi sitni poljoprivredni proizvođači, odnosno nezaposlena lica koja imaju poljoprivredno zemljište na svoje ime moraju da plate državi više stotina hiljada dinara doprinosa. Problem je u tome da je država počela od njih, u zavisnosti od veličine duga prema državi, da oduzima poljoprivredno zemljište.
Više poljoprivrednika iz opštine Bečej obratili su se nama poslanicima iz SVM, jer im zbog prevelikih nameta i dugova za penziono i zdravstveno osiguranje preti oduzimanje oranica od kojih žive njihove porodice. Petočlana porodica Zorad iz Bačkog Petrovog Sela gazduje na sedam hektara zemlje pod povrćem i voćem. Međutim, zbog novih pravilnika o zdravstvenom i penzionom sistemu dužni su državi 1.400.000 dinara, koje ne mogu da plate, pa im je voćnjak pred prinudnom prodajom. Znači, država prodaje poljoprivredno zemljište od kojeg petočlana porodica živi.
Nije samo ova porodica u problemu. U opštini Bečej ima ih više desetina, ne samo iz Bačkog Petrovog Sela, nego i iz Bečeja i iz Drujane. Kod svih njih je slučaj isti. Plaćali su PIO, ali kada za to više nije bilo sredstava, nisu mogli više da plaćaju, pa im je država i dalje pisala i slala račune i opomene sa sve većim kamatama i neverovatnim iznosima. Svi oni veruju da neće ostati bez zemlje, bez koje je preživljavanje njihovih porodica nezamislivo.
Interesantno je i to da za sada samo na severu Vojvodine pristižu opomene iz Poreske uprave i po mojim informacijama na severu se vrši prinudna naplata.
Tražim informacije od nadležnih – koliko opomena je poslato poljoprivrednim proizvođačima u opštini Bečej, i to po naseljima koja spadaju u tu opštinu? Interesuje me da li su slate opomene u sva naselja u toj opštini?
Interesuje me koliko opomena su dobili građani po naseljima iz opština Senta, Bačka Topola, Zrenjanin? Takođe, tražim informaciju za opštine Šabac, Niš i Jagodina. Interesuje me da li se šalju opomene i da li se oduzima poljoprivredno zemljište u drugim delovima Srbije ili samo u Vojvodini, pošto mi se čini da se to radi samo u opštinama na severu Vojvodine, gde Mađari žive u najvećoj meri? Interesuje me kako sve ovo funkcioniše u ostalim delovima Srbije, da li Poreska uprava južnije od Beograda oduzima poljoprivredno zemljište od seljaka zbog dugovanja zdravstvenog i PIO osiguranja?
Poslanici SVM se protive ovakvom ponašanju Fonda i Poreske uprave prema građanima Republike Srbije. Apelujemo na Ministarstvo finansija da prestane preko Poreske uprave sa oduzimanjem poljoprivrednog zemljišta. Ovako se oduzima šansa za život za opstanak mnogih porodica. Ako država stvarno želi da pomaže sitnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvarno želi da poljoprivredni proizvođači ne postanu socijalni slučajevi, onda mora da vodi drugu politiku prema njima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Samostalni poslanici
Hvala.
Koleginice i kolege, pre svega želim da protestujem što već mesec dana nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam uputio ministru građevinu, ministru Iliću. Molim vas, predsedniče, da založite svoj autoritet da članovi Vlade ispoštuju Narodnu skupštinu i institut poslaničkih pitanja.
Predstoji nam rasprava o budžetu i setu ekonomskih zakona Vlade, ali svakako postoje neke stvari koje ne mogu da čekaju ni tu raspravu, jer se dešavaju veoma, veoma čudne stvari. Svedoci smo ovih dana jedne ofanzive ministra Radulovića protiv Agencije za podsticanje stranih ulaganja SIEPA i najave njenog zatvaranja.
Išlo se čak dotle da je ministar Radulović izgovorio da su strane investicije kapitalna budalaština i ta njegova budalaština je objavljena na sajtu, pa je brzo skinuta.
Priča se kako investitori treba da dođu poboljšanjem klime za investiranje, ali ne i direktnim podsticanjem stranih investicija. Da li je klima za investiranje u Srbiju kada se najavljuje pomilovanje najtežih zločinaca? Da li je klima za investiranje u Srbiju kada postoje paralelne bezbednosne strukture i ne na Kosovu, nego u Srbiji, koje države sprečavaju da poštuju Ustav i zakone, kao što je to bilo povodom „Parade ponosa“, ali vidimo da se ništa ne dešava kada je u pitanju obračuna sa kriminalcima kojima se tepa da su huligani?
Da li je ekonomska politika Vlade zaista takva da se ne zna ko pije, a ko plaća? Pogledajte poslednji podatak - inflacija je u poslednjem mesecu bila 2,2% ispod donje granice projektovane inflacije, a eskontna stopa kamatne banke 10%. Da li je Vlada svesna da ovim merama jasno gura Srbiju u recesiju i da nije sposobna svojom ekonomskom politikom da ostvari dva cilja koji u ovom trenutku moraju da se ostvare, a to je smanjenje budžetskog deficita, ali i razvoj?
Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade i PPV-u, odnosno prvom potpredsedniku Vlade. Tiče se onoga što je ministar Radulović za kratko vreme uspeo da postigne. „Takata“, japanska firma koja proizvodi vazdušne jastuke za skoro sve svetske proizvođače automobila odlazi, iako je trebalo u Obrenovcu da otvori pogon i zaposli 1.500 ljudi, odlazi zbog njegovog ponašanja i najave ukidanja podsticanja stranih investicija.
„PKC“, finska firma koja je trebalo u Smederevu da otvori pogon za proizvodnju kablova za kamione, čini mi se da je prvi potpredsenik Vlade potpisao memorandum sa njom, takođe izgleda odlazi. „Panasonik“, „Gorenje“, u Zaječaru je trebalo da otvori fabriku od milion mašina za pranje veša, „Boš“ u Pečincima, „Norton karton“ u Jagodini, italijanska firma koja je trebalo da otvori fabriku za proizvodnju kuhinja. Ovo je ukupno 5.000 radnih mesta koje će Srbija izgubiti u ovakvoj situaciji kada smo po stopi nezaposlenosti među prvima u Evropi.
Da li će Vlada zaista čekati vanredne izbore da se reši ministra? To je pitanje za Dačića i Vučića. Konkretno da odgovore šta je sa svakom od ovih investicija, obzirom da se one ne mogu realizovati ukoliko se ne raspiše tender, a tender se neće raspisati jer je ministar najavio ukidanje Agencije za podsticanje stranih ulaganja.
Na kraju krajeva, jednostavno pitanje – da li je ne samo gubitak ovih radnih mesta, nego pre svega novih tehnologija, što je suština onoga što se zove ponovna industrijalizacija, moderno se to kaže reindustrijalizacija i to je ušlo u srpski rečnik, da li je suština da nemamo ove nove tehnologije, a da npr. Firma „Modus“ zaposli 50 ljudi? Da li je to reindustrijalizacija? Očigledno, „Modus“ je firma čiji je vlasnik prijatelj Radulovića. Da li je to put ka reindustrijalizaciji Srbije, kojim nas ova Vlada vodi u recesiju i teranje stranih investicija?
Slažem se sa Radulovićem kada je rekao da je kapitalna budalaština nešto, ali ne to što je rekao za strana ulaganja i strane investicije. Mislim da je kapitalna budalaština ovo što radi ministar Radulović. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Hvala.
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, ja ću svoje prvo pitanje uputiti gospodinu Ivici Dačiću, premijeru. Budući da je opet aktuelizovana afera „kiparske pare“, a čini mi se da interesovanje za nju nije jenjavalo ni u proteklih nekoliko godina od kada je ona i napravljena, budući da nije postojalo interesovanje za uspostavljanje međunarodne pravne pomoći u domenu krivično-pravne pomoći, jasno je da taj interes nije postojao ni sa strane Srbije, ali ni sa strane Republike Kipra.
Mene konkretno zanima i volela bih da mi premijer odgovori na pitanje – da li su uslovi za tako nešto danas u ovom momentu mogući? Da li postoji interes za uspostavljanje upravo već pomenute međunarodne pravne pomoći u krivično-pravnim stvarima i to između naše zemlje upravo sa Republikom Kipar, budući da je ona preko potrebno?
Već sam postavljala pitanje povodom podnete krivične prijave koja od 2004. godine stoji i tavori u Tužilaštvu za organizovani kriminal i po kojoj je do dana današnjeg preuzeta samo jedna pravna radnja, a predmet se nalazi u fazi pretkrivičnog postupka, jasno je, reći ćete, iz razloga zato što nemamo pomenutu saradnju sa Republikom Kipar.
Dakle, moje pitanje je premijeru – da li će se ikad pred ovom Skupštinom, u skupštinskoj proceduri, naći predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Kipra o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivično-pravnoj materiji?
Moje drugo pitanje imam za ministra Radulovića. Naime, imajući u vidu nameru upravo tog ministarstva da Republiku Srbiju konačno upodobi kako-tako zakonima tržišta i ono što se donekle može nazvati razumnom ekonomijom u zemlji Srbiji jeste da li je to ministarstvo uopšte obavilo istraživanja u domenu harmonizacije državnih institucija između sebe i o čemu se ovde zapravo radi? Dok država Srbija sa jedne strane vuče i poteže čitavu deceniju iza sebe, da bi sebe harmonizovala kako sa ostatkom sveta, pre svega mislim na EU, analize pokazuju da Srbija u proteklih 10 godina u domenu ekonomije ne može da se harmonizuje sama sa sobom.
Stvaranje jednog povoljnog ambijenta za bilo kakva ulaganja, bez obzira da li je reč o domaćim ulaganjima ili o stranim ulaganjima, nije moguće ostvariti bez sprovođenja jedne sveobuhvatne reforme državne uprave, koja je u ovom momentu, to znamo svi, u više nego katastrofalnom stanju. Mnogim ministrima, pre svega bivšem ministru finansija, izgleda da nije bilo jasno da se potencijalni investitori ne mogu privući blagonaklonim pogledima, presecanjem crvenih vrpca, već će investitore zanimati npr. pitanje da li će oni moći u Republici Srbiji da registruju automobil, a da se od toga ne napravi jedan čitav administrativni problem, što je nadležnost MUP ili recimo da li će zbog zastarelog poreza ogranka privatizovane firme, recimo, glavnoj firmi biti oduzet PIB, što je svakako nadležnost Ministarstva finansija.
Podržavam gospodina Radulovića u njegovoj nameri ukidanja već pomenute SIEPA, ali imam dodatno pitanje za njega – šta je sa korumpiranim Fondom za razvoj, koji je imao 60-ak zaposlenih, koji je davao pare firmama uglavnom po partijskoj liniji, bez provere boniteta preduzeća? Ili, ono što je najgore, da li je uopšte kontrolisao ta preduzeća koja su upravo od strane Fonda za razvoj dobijala sredstva i da li su oni ispunjavali svoju obavezu upravo u skladu sa dobijenim sredstvima i da li se uopšte razmišlja o reformisanju Fonda za razvoj? Da li je taj fond zapravo korišćen da bi se crpeo novac za kampanje pojedinih političkih stranaka?
Moje sledeće pitanje jeste za ministra Bačevića. Naime, jako su konkretna i prvo – u kakvom stanju se trenutno nalazi Rudnik Kalma? Kada je zadnji put izmeren nivo urana u zemljištu i koliki je taj nivo urana koji je izmeren, ako je ikada izmeren bio, i koja je namera Ministarstva upravo po pitanju tog rudnika, odnosno da li će se isti podvrgnuti Evropskim bezbednosnim sertifikatima tako što će se iz budžeta finansirati njegova zaštita ili ovo ministarstvo planira studiju o mogućnosti tog rudnika urana stranom kapitalu na korišćenje i na eksploataciju?
Toliko, pošto više nemam vremena. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala. Sledeći prijavljen za reč narodni poslanik Suzana Grubješić.