Vrlo kratko, samo dve rečenice.
Dakle, da se vratimo na pravu stranu ove stvari.
Nema ustavnog osnova za rešenje koje je ovde predloženo, da se ove institucije izbace. Vi kažete ne izbacujete sudove sa teritorije KiM. Istina, oni su izbačeni iz jednog dela propisa i smešteni u prelazne odredbe.
Šta vi radite prelaznim odredbama? Vi prelaznim odredbama najavljujete izmeštanje tih institucija u poseban zakon van celine, a članom 183. Ustava nije predviđena takva mogućnost za autonomne pokrajine.
Dakle, pravosuđe je jedinstveno.
Vi najavljujute zakonom izmeštanje iz jedinstvenog pravosuđa jednog njegovog sektora. Zašto kažem da nemate osnov za to? Zato što mora postojati ustavni zakon o suštinskoj autonomiji koji bi vam dao osnov da ovako nešto napišete čak i u prelaznim odredbama.
Znači, ne sporimo se mi sa vama da li će biti sud sutra ujutru u Kosovskoj Mitrovici ili neće, ne pričamo mi o tome, nego pričamo o rešenju koje ste vi dali u predlogu zakona, koje diskvalifikuje jedinstveno pravosuđe Republike Srbije najavljujući u zakonu njegovo izdvajanje. To nemate pravo da uradite, a imate pravo da donesete zakon o suštinskoj autonomiji, nego vi to očigledno nećete ili ne možete, niti znate kako biste ga doneli.
Zato, moje kolege vama i kažu vrlo osnovano da je za vas osnov za donošenje ovog propisa Briselski sporazum, jer očigledno Ustav, ili neki budući neizvesni zakon o suštinskoj autonomiji uopšte nije. Zato vi nemate osnov za ovo. Sada mi možemo ovako da se raspravljamo o ovome letnji dan do podne, što se kaže, i da vi tvrdite jedno, mi drugo, ali ovo je jedina ispravna logika, ovo su temeljne činjenice i sve ostalo je pogrešno prikazivanje stvari.

Da li još neko želi reč?
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Uz predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava nije urađena analiza efekata propisa.
U svakom slučaju nije dovoljna analiza efekata propisa urađena jer, da nije došlo do podnošenja amandmana Odbora imali bi situaciju da svi predmeti koji su otišli u apelaciju u Beograd iz Šapca, ili u apelaciju u Novi Sad iz Pančeva, bi praktično čekali svoj red na rešavanju.
Po predlogu zakona je bio predviđeno da od 1. januara šta nije rešeno ide u nadležnu apelaciju. Znači, da se spakuje kamion predmeta iz Novog Sada, pančevačkih predmeta i da ide za Beograd, a da šabački predmeti iz Beograda idu za Novi Sad. Pričam slikovito, ali to bi se desilo. Znači sve što ne bi bilo presuđeno do 1. januara. Tek kasnije odbor video, nećemo da se igramo s time, daj što je otišlo u apelaciju da se reši jer bi bili oštećeni građani i Šapca i Pančeva bi stigli na kraj reda za rešavanje u novoj apelaciji koja je nadležna.
U tom smislu ja sam predložio amandman da ne diramo nešto što nismo svesni ovog trenutka kakve sve negativne efekte možemo da imamo i ne vidim zašto, ukoliko nešto relativno dobro funkcioniše da to menjamo.
Malo je onih predmeta gde ljudi putuju u mesta apelacije. Ima javnih sednica veća, ili nekih određenih stvari, ali ipak je to manji deo predmeta, uglavnom se rešava o papirima, ali, očigledno je da npr. ne sagledavamo.
Međutim, kada niste prihvatili amandman za sudsku jedinicu Kovina da ide uz Pančevo, a imamo situaciju da neće doći do prelaska tužilaca iz osnovnog tužilaštva u Pančevu u Kovin, pošto u članu 15. se kaže – iz ukinutih javnih tužilaštava dolazi do premeštanja ljudi.
Onda šta da očekujem u pogledu ovog amandmana.

Vreme.
Da li još neko želi reč?
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlogom zakona koji je danas na dnevnom redu predviđeno je da Viši sud iz Pančeva potpada pod ingerenciju Apelacionog suda u Beogradu.
Mi amandmanom predlažemo da se to promeni, i da Viši sud iz Pančeva ostane pod ingerencijom Apelacionog suda u Novom Sadu, kao što je i do sada.
Obrazloženje uz ovaj amandman je vrlo slično obrazloženju koje smo dali juče uz amandman za sudsku jedinicu u Kovinu, koleginica Teodora Vlahović i ja i u pogledu ustavnih prava i u pogledu nacionalnih manjina i njihovih prava jer na teritoriji opštine Pančevo kao i na celoj teritoriji Vojvodine žive i Mađari i Rumuni i pripadnici ostalih nacionalnih manjina.
Apelacioni su u Novom Sadu je osposobljen i da vodi postupke na jezicima pripadnika nacionalnih zajednica koje imaju na to pravo, tako da bi lakše ostvarili prava pred Apelacionim sudom u Novom Sadu.
Što se tiče jučerašnjeg obrazloženja koje ste dali povodom našeg objašnjavanja amandmana i razloga za prihvatanje amandmana koje smo izneli, mogu da kažem samo da mi uopšte niste dali odgovor na pitanja koja sam postavila, vezano za obrazloženje Vlade, zašto se odbija amandman, na kontradiktorne činjenice i netačne činjenice iz tog obrazloženja, već ste zakačili za ono što sam navela kao primer za ostvarivanje zdravstvene zaštite, što u ovom slučaju nije bitno.
Ja sam to navela samo kao primer da većina iz Vojvodine ostvaruje i to pravo u Novom Sadu.

Da li još neko reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Nataša Mićić i Kenan hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, tokom današnje rasprave iskristalisala se jedna činjenica, potreba za ustavnom reformom.
Zaista bi trebalo ovaj Ustav da se menja iz mnogih razloga, a konkretno upravo iz razloga koje smo danas slušali kada su se obrazlagali amandmani u vezi pojedinih rešenja iz ovog predloga zakona i davali argumenti zašto se ti amandmani ne usvajaju.
Naime, život ne možete da uglavite u ovaj postojeći rigidni okvir Ustava, jer prosto nije više Ustav realan, a pitanje je da li je uopšte ikada bio realan?
U tom slučaju vi ste prinuđeni i ja vas potpuno razumem, gospodine ministre, da selektivno primenjujete pojedine ustavne odredbe, a taj selektivni pristup u stvari proizvodi jednu pravnu nesigurnost i onda dovodite u pitanje vladavinu prava.
To je nešto vrlo opasno po jedan pravni sistem. To možete jedino rešiti ukoliko zaista pristupite tim ustavnim reformama.
Kada govorite o tome da apsolutno nema nikakvih problema da vi sada napravite zamenu između dva grada, Šapca i Pančeva.
Da li će Šabac da profitira time što će pripadati u nadležnost apelacionog suda u Novom Sadu ili odeljenju Prekršajnog apelacionog suda i odeljenju Upravnog suda u Novom Sadu? Da li će isti slučaj biti sa Pančevom, s obzirom da se prelazi u nadležnost apelacionog suda u Beogradu?
Vi ste izneli jedan argument. S obzirom da se radi samo o jednom argumentu, pretpostavljamo da je to u stvari najvažniji argument. Argument se sastoji u tome da se vi pozivate na geografsku udaljenost. To jeste jedan princip kada govorimo o mreži sudova. Međutim, niste se baš pridržavali tog principa kada ste određena rešenja ustanovljavala u ovom predlogu zakona. Recimo, gde vam je tu princip kada govorimo o opštinama Novi Kneževac i Čoka, koja su nadležnosti Osnovnog suda u Kikindi a ne u nadležnosti Osnovnog suda u Senti? Te dve opštine su dva, tri, četiri puta udaljenije od Kikinde nego Sente. Dakle, nema tu geografske udaljenosti koja bi bila povoljnija za one građane koji žive na teritoriji Novog Kneževca ili Čoke, a trebalo bi da putuju do Kikinde.
Razumem da ste išli istim onim principom kojim se vodio i Slobodan Milošević, kada je ustanovljavao one administrativne upravne okruge, nažalost ti okruzi su i dalje postojeći i nekako ne vidim političku volju da se nešto promeni u pogledu tih upravnih okruga iako ne vidim svrhu postojanja tih okruga osim što predstavljaju jedan dodatni teret za budžet ove naše države, koji je već i ovako prenapregnut i preopterećen.
Dakle, u suštini, gospodine ministre, potrebne su te ustavne reforme i potrebno je da se promeni odnos Srbije prema AP Vojvodine, potrebno je da se dozvoli da se ti potencijali iskažu, a jedan od načina je u stvari da se toj Vojvodini vrati ono što joj je Ustavom 1990. godine oduzeto a to je sudska izvršna i zakonodavna vlast. Da Vojvodina ima tu sudsku vlast vi ne biste mogli na ovaj način da regulišete i ovu mrežu sudova a ne zbog toga što bi to u stvari predstavljalo neko loše rešenje za Srbiju, ali bi predstavljalo jedno dobro rešenje za Vojvodinu, a ako je dobro za Vojvodinu, normalno je da će biti dobro za celu državu Srbiju.
To su ti propusti koji se toliko jasno vide kada se krene rasprava o jednom zakonu koji nekako pokušava da izbegne da baš i ne poštuje u potpunosti Ustav u koji se toliko često kune ova vlast i ako postoji rešenje, a postoji, bilo bi dobro da onda zaista i rešite nastali problem. Rešavajući nastali problem sa promenom Ustava, donošenjem novog ustava, sa jednim potpuno novim pristupom uređenju ove države, mislim da ćete rešiti mnoga akutna pitanja i mnoge kontraverze ćete otkloniti a ukoliko nemate dovoljno političke volje, političke snage i političke hrabrosti, e u tom slučaju imaćete ovakve rasprave i ubuduće kao što je ova danas.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Konstantinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Samardžić, Marko Milutinović, Miloš Aligrudić, Sanda Rašković Ivić, Petar Petković i Siniša Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Naime, i ovim našim amandmanom mi zahtevamo da ne ukidate sudove na KiM, da ne gasite državu Srbiju na Kosovu. Dakle, vi kršite, gospodine ministre Ustav kada se pozivate na poseban zakon gde kažete da će pitanje mreže sudova biti rešeno posebnim zakonom.
Ustav ne prepoznaje poseban zakon o mreži sudova. Postoji samo poseban zakon o suštinskoj autonomiji. Sve vreme ove rasprave vi brkate pojmove. Govorite između administrativne linije i granice, između posebnog zakona i Ustavnog zakona itd.
Dakle, suština jeste u tome da Ustavni sud Srbije je taj koji treba da kaže da li po Ustavu Srbije postoji pravni sistem Kosovo? Jer, ako u Statutu Vojvodine ste imali odrednicu gde se kaže da se Vojvodina pita po određenim sudskim stvarima i ako imate Zakon o utvrđivanju nadležnosti gde je Ustavni sud, dakle 22 odredbe poništio, između ostalog i onu odredbu koja se tiče da Vojvodina ima pravo da se pita u sudskim stvarima, zar ne mislite da će Ustavni sud Srbije poništiti i svaku odluku, svaki zakon gde se priznaje pravni okvir KiM, odnosno Kosova kao nezavisne države? Dakle, suština je u tome – vi kada kažete da će sudovi nastaviti da rade sve dok se ne donese taj poseban zakon. Koji je to poseban zakon? Zakon gde priznajete kosovsko ministarstvo pravde, gde priznajete ustav Kosova, gde priznajete sudove koji će isključivo raditi u okviru takvog jednog ustava i u okviru tih zakona.
Dakle, suština je u tome da vi ovim predlogom zakona, kao što sam na početku rekao uvodite Briselski sporazum u pravni sistem Srbije a da pri tom taj isti sporazum niste objavili u „Službenom glasniku“. Takođe, da li u Briselskom sporazumu se ijednom rečju pominje država Srbija, Ustav Srbije? To vas pitam po stoti put. Znači, molim vas da nam odgovorite na jedno vrlo i prosto pitanje.
Dakle, radi se o tome da DSS ovim amandmanima želi da zadrži postojeće stanje kada je reč o Kosovu i Metohiji, da zapravo mi ne ukidamo ono što imamo i prihvatamo ono što nemamo, odnosno prihvatamo ono što jednostavno nije po Ustavu Srbije, a reč je o institucijama, pravnom sistemu albanskih separatista.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Samardžić, Milica Radović, Marko Milutinović, Miloš Aligrudić, Sanda Rašković Ivić, Petar Petković i Siniša Kovačević.
Reč ima Sanda Rašković Ivić.