Slažem da moramo svi da budemo mnogo ozbiljniji, ali isto tako podsećam da je to obaveza poslanika koji ne pripadaju vladajućoj većini, pošto su im ista prava i obaveze, kada primaju plate, da učestvuju u radu Narodne skupštine. Pošto poslanici se ne dele po svojim pravima na prava većine i opozicije, već su svi dužni kada imamo sednice Narodne skupštine da ubace kartice, da budu u sali, jer je to osnov na osnovu kog primaju neke svoje prinadležnosti.
Slažem se sa vama da je težište odgovornosti na poslanicima vladajućih stranaka, što je i prirodno. Bez obzira što je postojalo jedno javno slušanje i nekoliko sednica radnih tela, svakako smatram da disciplina u radu Narodne skupštine mora da bude bolja i moramo da se potrudimo da pokažemo da smo u stanju da na ozbiljan način vršimo ove odgovorne funkcije na koje su nas građani birali.
Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, Narodna skupština, odnosno poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja, pa vas molim da se u skladu sa Poslovnikom predstavnici poslaničkih grupa ili predsednici prijave.
Reč ima narodni poslanik Arpard Fremond.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim poslaničko pitanje i uputio bih ga ministru finansija gospodinu Krstiću, kao i direktoru Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, direktoru Poreske uprave i direktoru filijale Poreske uprave u Bečeju.
Pitanja se odnose na prinudnu naplatu dugova poljoprivrednih proizvođača prema državi. Poreske uprave i Fond na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju traže od svakog člana poljoprivrednog gazdinstva da plaća osiguranje. Sve ovo uređuje član 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Svi smo svesni da te naknade poljoprivredni proizvođači moraju da plate, naravno, ako imaju od čega.
U praksi, Fond od poljoprivrednog gazdinstva traži da uplati PIO oko 59.000 dinara i traži zdravstveno osiguranje od oko 31.000 dinara. Znači, po osobi, ukupan iznos od 90.000 dinara na godišnjem nivou. Osoba, odnosno osobe koje imaju, na primer, dva jutra zemlje, na godišnjem nivou državi moraju da plate po osobi 90.000 dinara, bez obzira na to što imaju znatno manje prihode ili su možda izdali poljoprivredno zemljište u zakup.
Interesuje me kako je moguće da, od osobe koja ima 0,5 hektara zemlje, država potražuje isti iznos kao od osobe koja gazduje na 100 hektara poljoprivrednog zemljišta?
Šta se dešava na terenu? Oni poljoprivredni proizvođači, oni najsitniji, kojih ima najviše u Srbiji, ne mogu, nemaju od čega da plate te iznose i nažalost od mnogih se traži više od milion dinara na ime duga zajedno sa kamatama. Ovi sitni poljoprivredni proizvođači, odnosno nezaposlena lica koja imaju poljoprivredno zemljište na svoje ime moraju da plate državi više stotina hiljada dinara doprinosa. Problem je u tome da je država počela od njih, u zavisnosti od veličine duga prema državi, da oduzima poljoprivredno zemljište.
Više poljoprivrednika iz opštine Bečej obratili su se nama poslanicima iz SVM, jer im zbog prevelikih nameta i dugova za penziono i zdravstveno osiguranje preti oduzimanje oranica od kojih žive njihove porodice. Petočlana porodica Zorad iz Bačkog Petrovog Sela gazduje na sedam hektara zemlje pod povrćem i voćem. Međutim, zbog novih pravilnika o zdravstvenom i penzionom sistemu dužni su državi 1.400.000 dinara, koje ne mogu da plate, pa im je voćnjak pred prinudnom prodajom. Znači, država prodaje poljoprivredno zemljište od kojeg petočlana porodica živi.
Nije samo ova porodica u problemu. U opštini Bečej ima ih više desetina, ne samo iz Bačkog Petrovog Sela, nego i iz Bečeja i iz Drujane. Kod svih njih je slučaj isti. Plaćali su PIO, ali kada za to više nije bilo sredstava, nisu mogli više da plaćaju, pa im je država i dalje pisala i slala račune i opomene sa sve većim kamatama i neverovatnim iznosima. Svi oni veruju da neće ostati bez zemlje, bez koje je preživljavanje njihovih porodica nezamislivo.
Interesantno je i to da za sada samo na severu Vojvodine pristižu opomene iz Poreske uprave i po mojim informacijama na severu se vrši prinudna naplata.
Tražim informacije od nadležnih – koliko opomena je poslato poljoprivrednim proizvođačima u opštini Bečej, i to po naseljima koja spadaju u tu opštinu? Interesuje me da li su slate opomene u sva naselja u toj opštini?
Interesuje me koliko opomena su dobili građani po naseljima iz opština Senta, Bačka Topola, Zrenjanin? Takođe, tražim informaciju za opštine Šabac, Niš i Jagodina. Interesuje me da li se šalju opomene i da li se oduzima poljoprivredno zemljište u drugim delovima Srbije ili samo u Vojvodini, pošto mi se čini da se to radi samo u opštinama na severu Vojvodine, gde Mađari žive u najvećoj meri? Interesuje me kako sve ovo funkcioniše u ostalim delovima Srbije, da li Poreska uprava južnije od Beograda oduzima poljoprivredno zemljište od seljaka zbog dugovanja zdravstvenog i PIO osiguranja?
Poslanici SVM se protive ovakvom ponašanju Fonda i Poreske uprave prema građanima Republike Srbije. Apelujemo na Ministarstvo finansija da prestane preko Poreske uprave sa oduzimanjem poljoprivrednog zemljišta. Ovako se oduzima šansa za život za opstanak mnogih porodica. Ako država stvarno želi da pomaže sitnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvarno želi da poljoprivredni proizvođači ne postanu socijalni slučajevi, onda mora da vodi drugu politiku prema njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala.
Koleginice i kolege, pre svega želim da protestujem što već mesec dana nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam uputio ministru građevinu, ministru Iliću. Molim vas, predsedniče, da založite svoj autoritet da članovi Vlade ispoštuju Narodnu skupštinu i institut poslaničkih pitanja.
Predstoji nam rasprava o budžetu i setu ekonomskih zakona Vlade, ali svakako postoje neke stvari koje ne mogu da čekaju ni tu raspravu, jer se dešavaju veoma, veoma čudne stvari. Svedoci smo ovih dana jedne ofanzive ministra Radulovića protiv Agencije za podsticanje stranih ulaganja SIEPA i najave njenog zatvaranja.
Išlo se čak dotle da je ministar Radulović izgovorio da su strane investicije kapitalna budalaština i ta njegova budalaština je objavljena na sajtu, pa je brzo skinuta.
Priča se kako investitori treba da dođu poboljšanjem klime za investiranje, ali ne i direktnim podsticanjem stranih investicija. Da li je klima za investiranje u Srbiju kada se najavljuje pomilovanje najtežih zločinaca? Da li je klima za investiranje u Srbiju kada postoje paralelne bezbednosne strukture i ne na Kosovu, nego u Srbiji, koje države sprečavaju da poštuju Ustav i zakone, kao što je to bilo povodom „Parade ponosa“, ali vidimo da se ništa ne dešava kada je u pitanju obračuna sa kriminalcima kojima se tepa da su huligani?
Da li je ekonomska politika Vlade zaista takva da se ne zna ko pije, a ko plaća? Pogledajte poslednji podatak - inflacija je u poslednjem mesecu bila 2,2% ispod donje granice projektovane inflacije, a eskontna stopa kamatne banke 10%. Da li je Vlada svesna da ovim merama jasno gura Srbiju u recesiju i da nije sposobna svojom ekonomskom politikom da ostvari dva cilja koji u ovom trenutku moraju da se ostvare, a to je smanjenje budžetskog deficita, ali i razvoj?
Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade i PPV-u, odnosno prvom potpredsedniku Vlade. Tiče se onoga što je ministar Radulović za kratko vreme uspeo da postigne. „Takata“, japanska firma koja proizvodi vazdušne jastuke za skoro sve svetske proizvođače automobila odlazi, iako je trebalo u Obrenovcu da otvori pogon i zaposli 1.500 ljudi, odlazi zbog njegovog ponašanja i najave ukidanja podsticanja stranih investicija.
„PKC“, finska firma koja je trebalo u Smederevu da otvori pogon za proizvodnju kablova za kamione, čini mi se da je prvi potpredsenik Vlade potpisao memorandum sa njom, takođe izgleda odlazi. „Panasonik“, „Gorenje“, u Zaječaru je trebalo da otvori fabriku od milion mašina za pranje veša, „Boš“ u Pečincima, „Norton karton“ u Jagodini, italijanska firma koja je trebalo da otvori fabriku za proizvodnju kuhinja. Ovo je ukupno 5.000 radnih mesta koje će Srbija izgubiti u ovakvoj situaciji kada smo po stopi nezaposlenosti među prvima u Evropi.
Da li će Vlada zaista čekati vanredne izbore da se reši ministra? To je pitanje za Dačića i Vučića. Konkretno da odgovore šta je sa svakom od ovih investicija, obzirom da se one ne mogu realizovati ukoliko se ne raspiše tender, a tender se neće raspisati jer je ministar najavio ukidanje Agencije za podsticanje stranih ulaganja.
Na kraju krajeva, jednostavno pitanje – da li je ne samo gubitak ovih radnih mesta, nego pre svega novih tehnologija, što je suština onoga što se zove ponovna industrijalizacija, moderno se to kaže reindustrijalizacija i to je ušlo u srpski rečnik, da li je suština da nemamo ove nove tehnologije, a da npr. Firma „Modus“ zaposli 50 ljudi? Da li je to reindustrijalizacija? Očigledno, „Modus“ je firma čiji je vlasnik prijatelj Radulovića. Da li je to put ka reindustrijalizaciji Srbije, kojim nas ova Vlada vodi u recesiju i teranje stranih investicija?
Slažem se sa Radulovićem kada je rekao da je kapitalna budalaština nešto, ali ne to što je rekao za strana ulaganja i strane investicije. Mislim da je kapitalna budalaština ovo što radi ministar Radulović. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, ja ću svoje prvo pitanje uputiti gospodinu Ivici Dačiću, premijeru. Budući da je opet aktuelizovana afera „kiparske pare“, a čini mi se da interesovanje za nju nije jenjavalo ni u proteklih nekoliko godina od kada je ona i napravljena, budući da nije postojalo interesovanje za uspostavljanje međunarodne pravne pomoći u domenu krivično-pravne pomoći, jasno je da taj interes nije postojao ni sa strane Srbije, ali ni sa strane Republike Kipra.
Mene konkretno zanima i volela bih da mi premijer odgovori na pitanje – da li su uslovi za tako nešto danas u ovom momentu mogući? Da li postoji interes za uspostavljanje upravo već pomenute međunarodne pravne pomoći u krivično-pravnim stvarima i to između naše zemlje upravo sa Republikom Kipar, budući da je ona preko potrebno?
Već sam postavljala pitanje povodom podnete krivične prijave koja od 2004. godine stoji i tavori u Tužilaštvu za organizovani kriminal i po kojoj je do dana današnjeg preuzeta samo jedna pravna radnja, a predmet se nalazi u fazi pretkrivičnog postupka, jasno je, reći ćete, iz razloga zato što nemamo pomenutu saradnju sa Republikom Kipar.
Dakle, moje pitanje je premijeru – da li će se ikad pred ovom Skupštinom, u skupštinskoj proceduri, naći predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Kipra o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivično-pravnoj materiji?
Moje drugo pitanje imam za ministra Radulovića. Naime, imajući u vidu nameru upravo tog ministarstva da Republiku Srbiju konačno upodobi kako-tako zakonima tržišta i ono što se donekle može nazvati razumnom ekonomijom u zemlji Srbiji jeste da li je to ministarstvo uopšte obavilo istraživanja u domenu harmonizacije državnih institucija između sebe i o čemu se ovde zapravo radi? Dok država Srbija sa jedne strane vuče i poteže čitavu deceniju iza sebe, da bi sebe harmonizovala kako sa ostatkom sveta, pre svega mislim na EU, analize pokazuju da Srbija u proteklih 10 godina u domenu ekonomije ne može da se harmonizuje sama sa sobom.
Stvaranje jednog povoljnog ambijenta za bilo kakva ulaganja, bez obzira da li je reč o domaćim ulaganjima ili o stranim ulaganjima, nije moguće ostvariti bez sprovođenja jedne sveobuhvatne reforme državne uprave, koja je u ovom momentu, to znamo svi, u više nego katastrofalnom stanju. Mnogim ministrima, pre svega bivšem ministru finansija, izgleda da nije bilo jasno da se potencijalni investitori ne mogu privući blagonaklonim pogledima, presecanjem crvenih vrpca, već će investitore zanimati npr. pitanje da li će oni moći u Republici Srbiji da registruju automobil, a da se od toga ne napravi jedan čitav administrativni problem, što je nadležnost MUP ili recimo da li će zbog zastarelog poreza ogranka privatizovane firme, recimo, glavnoj firmi biti oduzet PIB, što je svakako nadležnost Ministarstva finansija.
Podržavam gospodina Radulovića u njegovoj nameri ukidanja već pomenute SIEPA, ali imam dodatno pitanje za njega – šta je sa korumpiranim Fondom za razvoj, koji je imao 60-ak zaposlenih, koji je davao pare firmama uglavnom po partijskoj liniji, bez provere boniteta preduzeća? Ili, ono što je najgore, da li je uopšte kontrolisao ta preduzeća koja su upravo od strane Fonda za razvoj dobijala sredstva i da li su oni ispunjavali svoju obavezu upravo u skladu sa dobijenim sredstvima i da li se uopšte razmišlja o reformisanju Fonda za razvoj? Da li je taj fond zapravo korišćen da bi se crpeo novac za kampanje pojedinih političkih stranaka?
Moje sledeće pitanje jeste za ministra Bačevića. Naime, jako su konkretna i prvo – u kakvom stanju se trenutno nalazi Rudnik Kalma? Kada je zadnji put izmeren nivo urana u zemljištu i koliki je taj nivo urana koji je izmeren, ako je ikada izmeren bio, i koja je namera Ministarstva upravo po pitanju tog rudnika, odnosno da li će se isti podvrgnuti Evropskim bezbednosnim sertifikatima tako što će se iz budžeta finansirati njegova zaštita ili ovo ministarstvo planira studiju o mogućnosti tog rudnika urana stranom kapitalu na korišćenje i na eksploataciju?
Toliko, pošto više nemam vremena. Hvala.

Hvala. Sledeći prijavljen za reč narodni poslanik Suzana Grubješić.

Zahvaljujem gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, tražiti ću obaveštenje i postaviti pitanja ministru privrede Saši Raduloviću koji je, da ponovimo, rekao da nije političar i da govori istinu. Pa hajde da konačno i čujemo tu istinu.
Dakle, prvo pitanje – ko vas je preporučio na mesto ministra privrede, da li je to bio Savez udruženja stečajnih upravnika Srbije i da li ste i dalje član tog Saveza? Da li su vas kolege stečajni upravnici zadužili da pripremite novi zakon o stečaju?
Prema nacrtu zakona koji predlažete država više ne bi imala pravo da daje licence stečajnim upravnicima već bi to radili sami stečajni upravnici udruženi u Komoru.
Zašto niste pokrenuli postupak javne rasprave? Tek danas ste stavili na sajt Ministarstva privrede da je sutra okrugli sto u Agenciji za privatizaciju, pri tom ste stavili datum 13. novembar, objavili danas 19. novembra. Dakle, nema roka u kome se sprovodi javna rasprava, informacije o aktivnostima koje se planiraju u okviru javne rasprave, nema rokova za dostavljanje predloga, sugestija, inicijativa i komentara kao i drugih podataka od značaja za njeno sprovođenje.
Da li znate da je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika napravljena po Kanadskom modelu, a vi ste jedan deo života proveli u Kanadi. Godine 2004. je formiranje te agencije podržala Svetska banka EBRD i USAID. Ko podržava vaš predlog stvaranja komore stečajnih upravnika i u kojim zemljama postoji takav sistem?
Da li je tačno da je vaša privatna firma „E Market kapital“ koju ste nakon stupanja na funkciju ministra privrede preveli na suprugu, pružala usluge u firmama u kojima ste vi bili stečajni upravnik? Da li osećate moralnu odgovornost prema prevarenim kupcima stanova Delta Legala, pošto disciplinsko veće Agencije za licenciranje stečajnih upravnika protiv vas vodi postupak zbog sumnje da ste prikrivanjem imovine Delta Legala učinili uslugu lažnim investitorima koji su direktno oštetili građane koji svoj novac i dan danas potražuju od te firme?
Zašto uporno izbegavate raspravu pred disciplinskim većem Agencije za licenciranje stečajnih upravnika? Da li ste zbog toga, samo tri dana po stupanju na funkciju ministra privrede, tražili od direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika da podnese ostavku? Da li je to razlog zbog koga tražite ukidanje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika?
Zbog čega vas je i Privredni sud u Beogradu presudom donetom 15. decembra 2011. godine, razrešio sa mesta stečajnog upravnika preduzeća novi autoput?
Na kraju, prošli put vas nismo pitali da li ste po stupanju na dužnost ministra privrede prijavili imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, to ste uradili, već smo vas pitali kako je moguće da sa prihodima koje ste ostvarivali kao stečajni upravnik u 15 firmi, vaša imovinska karta bude prazna? Kada pogledate tu imovinsku kartu zapitate se da li ste vi filantrop ili kockar, ili ste dali netačne podatke, kada nakon tako bogate karijere stečajnog upravnika nemate ni pokretnu ni nepokretnu imovinu.
Pošto sam postavila ova pitanja, takođe od vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine očekujem da odgovori stignu u roku predviđenom za odgovore, a to je 15 dana, i nadam se da će pitanja koja sam prošli put postavila raznim institucijama takođe u roku od 15 dana biti dostavljena narodnom poslaniku. Hvala vam.

Sledeći prijavljeni za reč, narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Hvala gospodine predsedniče.
Pre nego što postavim pitanje, hoću da podsetim i moje kolege ali i celokupnu javnost šta je to nikl.
Nikl spada među najotrovnije metale i u rangu je sa uranijumom, sa hromom, sa olovom, sa živom. Preterano izlaganje preteranim količinama izaziva alergije, autoimune bolesti, karcinome svih tkiva i svih organa.
Početak rada ove Vlade izazvan je, odnosno odmah od početka, pratila ga je afera izazvana odlukom Vlade da se ekonomski razvoj Srbije veže isključivo za eksploataciju nikla na njenoj teritoriji. Tada je izrečena čuvena rečenica da nećemo zauvek prodavati i proizvoditi sir i kajmak i paradajz, nego ćemo postati poznati po niklu. Tada je javnost dobila informaciju da je izvesna crnogorska firma „Srbija nikl“ koja u svetu nema referencu na ovim poslovima i nigde nije radila ove posle, dobila pravo da radi istraživanje nikla na teritoriji opština Aranđelovac-Topola i potez Vrnjačka banja-Trstenik i istovremeno Mokra Gora prema Republici Srpskoj.
Potpuno je bilo zanemarljivo što je ovo jedan od najgušće naseljenih delova zemlje. Bilo je zanemarljivo što su tamo poznata izvorišta vode, a voda je nafta 21. veka, bila je potpuno zanemarljiva čiljenica o brojnim, verskim i istorijskim kompleksima, bila je potpuno zanemarljiva činjenica da je to poljoprivredni kraj, a da je poljoprivreda prema strateškim dokumentima Srbije i te kako važna privredna grana.
Ovo pravo na istraživanje, da budem potpuno precizna 2009. godine je dala bivša vlada na čelu sa ministrom Dulićem, ali pošto je to pravo na istraživanje isteklo ovih dana, ova Vlada sa ministrom Bačevićem je konačno pokazala da nema raskida sa štetočinskom politikom u više navrata je to pokazala, ali i sada je to pokazala na ovaj način i proglasila je da je put Srbije, dakle dala je novo istražno pravo i proglasila je da je put napretka Srbije zapravo nikl napredak plus GMO napredak. To je skandalozno.
Tada se uznemirila javnost i stručna javnost na čelu sa Srpskom akademijom nauka koja je bila protiv toga, građani su bili protiv eksploatacije nikla, lokalne samouprave su bile protiv eksploatacije nikla, ali to naravno, nije dotaklo ministarstvo i gospodina Bačevića. Nije ga dotaklo ni to što smo potpisnici Arkus konvencije, ni to što su ga obavezivale odluke i članovi Zakona o zaštiti prirode, urbanističko planska dokumenta i slične stvari.
Sada je javnost sa pravom potpuno uznemirena. Dobili smo informaciju da će 17. novembra na području Opštine Trstenik, u selu Veluće krenuti novo istraživanje iste firme i da će tom prilikom morati da se iseli, ukoliko se uđe u eksploataciju, a eksploatacija je prirodan put istraživanja, 8000 hiljada ljudi iz 12 sela.
Tada je 17. novembra, lokalna samouprava sa zaista vrlo zainteresovanim građanima i celokupnom stručnom javnošću održala skup „Nikl ili zdravlje“. Potpuno je bilo jasno u kom pravcu vodi država, a u kom pravcu vode građani.
Da razjasnimo neke stvari. Firma je zaista dobila istražno pravo, dakle pravo da istražuje, ali istražno pravo prema zakonu znači pravo prvenstva eksploatacije i potpuno je jasno da firma koja navodno uloži 1,2 milijarde evra hoće da te novce vrati i oplodi. To jedino može eksploatacijom.
Sa druge stranke, moram da kažem još jednu stvar. Tadašnje jugoslovenske firme „Geo zavod“ i „Geo sonda“ su uradile potpuno istraživanje ovog terena i one su jasno snimile da tu postoji vrlo siromašan nikl. Zapravo, „Srbija nikl“ ne izvršava istraživanje, ona samo kupuje pravo na eksploataciju i to je potpuno evidentno.
Šta država dobija od ovog posla? Dobija 3% od rudne rente. Sve ostalo dobija firma koja radi eksploataciju. Šta još dobija Srbija? Dobija ogromna jalovišta, jer je ovo siromašna ruda i potrebno je jako mnogo rude da bi se dobio nikl. Ogromna jalovišta ostaju iznad toga, ta jalovišta su puna sumporne kiseline, kiša koja spada spira tu sumpornu kiselinu i zagađuje zemljište, podzemne i površinske vode. Dakle, Srbija dobija te zagađene vode.
Sa druge strane, iz tih ogromnih jalovišta isparava sumpor i sumporna jedinjenja zajedno sa kišom prave tzv. kisele kiše, tako da od Goča, Topole, Mokre Gore od turizma neće biti ništa. Dakle, Srbija dobija bolest, jer već sam rekla na početku kuda vodi izlaganje nikla.
Moje pitanje je za ministra Bačevića – zbog čega je prilikom novog izdavanja rešenja za istraživanje zanemario ono što misle građani, stručna javnost i lokalne samouprave, a na to ga je obavezivao zakon?
Drugo pitanje, koje mi iz DSS postavljamo 16 meseci gospodinu Bačeviću – gde postoji ta savremena tehnologija na koju se on poziva, gde je dala rezultate, tako da mi možemo da odemo, vidimo i kažemo – on je u pravu? Stručnjaci kažu, ne postoji takva tehnologija, sem naučna fantastika. Hvala.