Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pažljivo sam slušao i raspravu u načelu i raspravu u pojedinostima i sve amandmane koje je poslanička grupa DS podnela. Ja sam zahvalan na amandmanima, jer mislim da je to demokratska tekovina. Ali, zadržavam pravo na svoje mišljenje i na odbranu svog mišljenja.
Danas sam čuo tri vrste zamerki. Formalne zamerke su – zašto hitan postupak? Do ovog saziva Narodne skupštine, 89% svih zakonskih predloga je bio po hitnom postupku. Rapidno se povećavao od 2001. godine kada je bilo nekih 17, 18% po hitnom postupku, pa do 89% svih zakona koji su u skupštinsku proceduru ušli po hitnom postupku, zaključno sa prošlim sazivom. Ja ne kažem da je to dobro. Čak, mislim da je to jako loše. Trudimo se da sve sistemske zakone donesemo u redovnoj proceduri i tako je bilo i sa Zakonom o javnim nabavkama, tako je bilo i sa Zakonom o merama podsticaja poljoprivredi i ruralnog razvoja, tako je bilo i sa dva najvažnija zakona, odnosno najvažnijim zakonom koji dolazi u skupštinsku proceduru jedne godine a to je Zakon o budžetu. Malo mi je čudno kada zamerke – zbog čega hitan postupak – dolaze iz poslaničke grupe koja godinama unazad nije poštovala budžetski kalendar, nego nam je Zakon o budžetu dolazio u vreme, da kažem nevreme, i usvajan u minut do 12 i na sekunde pre nekog vanrednog finansiranja, a sada se gleda dlaka u jajetu.
Ja bih želeo da imamo Narodnu skupštinu u budućnosti koja će sve zakone donositi u redovnoj proceduri. Mislim da ovaj saziv ide ka tome, zato što smo sve sistemske zakone donosili u redovnoj proceduri, zato što je budžet kao najvažniji zakon jedne godine došao na vreme, poštujući budžetski kalendar, zato što će biti i usvojen, siguran sam, kao i prethodni, do 15. decembra, kako zakon nalaže. Zbog toga su mi čudne te zamerke tehničke prirode – zbog čega hitan postupak? Zbog čega ta zabrinutost nad hitnim postupkom?
Imali ste priliku, gospodo, u prethodnom periodu da targetirate taj problem, da sve ove štete koje su nastale na postrojenjima da koliko-toliko smanjite. Kada bi ovaj zakon donosili po redovnoj proceduri, da tražimo javnu raspravu, da li ćemo dati priliku nekim novim ljudima koji možda i u ovom trenutku merače neku šinu, neki bakarni kabal, koji se možda i u ovom trenutku skida, a mi gubimo vreme na ovaj način, misleći da se prepucavamo i da zarađujemo neke sitne poene.
Ovaj zakon će u potpunosti zaživeti u onom trenutku kada se svi budemo oko njega okupili i rekli – sprečićemo krađe na infrastrukturnim objektima. Sprečićemo štete koje su i materijalne i nematerijalne. Na ovaj način šaljemo poruku onima koji sada to rade ili razmišljaju da to u budućnosti urade, oni će misliti – da, ima neko u ovoj državi ko će nas zaštititi. Ne trebaju nam takvi glasovi, ni vama, ni nama, ni nikome, da trgujemo na taj način. To je loše.
Želja predlagača, želja SNS, ja sam prvi među jednakima trenutno u ovoj poslaničkoj grupi i nemam veće pravo od drugih kolega narodnih poslanika iz moje poslaničke grupe, želja je da animiramo naše društvo, jer samo na taj način ovaj zakon može u potpunosti da zaživi i da sačuvamo naše infrastrukturne objekte i od ovakvih krađa, ali i od onoga u budućnosti, i slažem se sa kolegom koji je upotrebio izraz „belih okovratnika“ gde su štete manje vidljive ali mnogo veće.
Formalna grupa zamerki – zašto je predlagač narodni poslanik. Znate, mislim da treba da se svi zapitamo zbog čega je uloga Narodne skupštine u našem društvu tako minorna? Ne trebamo to da posmatramo kroz lično ime i prezime bilo koga od nas 250. Mislim da treba da razmišljamo o Narodnoj skupštini koju ćemo sutra ostaviti nekim budućim generacijama, nekim boljim ljudima koji će sedeti u ovim klupama. Na koji način? Siguran sam da osećate i da znate da javnost, nažalost, većinski gleda na Narodnu skupštinu i na sve nas, bez obzira da li smo iz vlasti ili opozicije i kada prešli tu crtu, gleda kao na 250, nemojte mi zameriti jer i sebe ubrajam u sve to, „lezilebovića“ koji jedu besplatnu hranu u skupštinskom restoranu, koji ne rade ništa, koji primaju debele plate i koji umeju da razlikuju samo crvenu od zelenog dugmeta, samo „za“ ili „protiv“.
Zar je greh uzeti i zakonodavnu i kontrolnu ulogu u ruke u punom kapacitetu. Zar je to greh? Zar ne trebamo to da radimo? Zar trebamo da budemo samo roboti koji glasaju za i protiv, po nalogu? Mislim da ne treba. Mislim da treba da pokažemo kreativnost. Samo kroz takvu kreativnost, kroz pisanje zakona moći ćemo da pokažemo da smo kvalitetniji. Možemo da ostavimo ovaj Dom Narodne skupštine i Narodnu skupštinu budućim generacijama mnogo bolju. Frustrirajuće je gospodo, ako hoćete to samo da posmatrate na pravi način. Godine 2009. i 2010. ne verujem da je nešto značajniji iskorak i sada, samo 3% ljudi u Srbiji je verovalo da Narodna skupština nije korumpirana, 33% je verovala da je izuzetno korumpirana.
Frustrirajuća je činjenica kada pođete ujutru na posao i kada sretnete i vidite da svaki treći komšija misli da ste korumpirani ili misli da sam korumpiran. Kako to možemo da uradimo? Pisanjem zakona gospodine Srđane. Pisanjem zakona kao što ste i vi pisali i veoma sam vam izuzetno zahvalan na tome i pišite i dalje i tako i treba da bude, a ne da zamerka bude zbog čega je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Krivičnom zakoniku to inicijativa iznutra, inicijativa Skupštine, inicijativa poslanika. Ne razumem.
Što se tiče zamerke na Ministarstvo pravde. Mislim da je Ministarstvo pravde u prethodnih godinu i nešto dana pokazalo veliku angažovanost, prisustvom ovde, bitnim zakonima kojim smo doneli ili koje ćemo u budućnosti, verujem, doneti, a da će predlagač biti Ministarstvo pravde.
Malo je čudno kada te zamerke idu na Ministarstvo pravde, prethodne Vlade se nije setilo, nije bilo bitno ni da usvoje čak ni Strategiju borbe protiv korupcije, pa smo između 2010. i 2013. godine, nismo imali taj dokument. Zbog čega? Nisu imali vremena.
Vreme kada postavite pitanje, kada kažete da je neko nezainteresovan da da odgovore onda vam ti odgovori ne odgovaraju, ne volite da čujete, kada se okreće taj vremeplov pa često ide i iza 2000. godine, pa možemo da ga okrenemo i u zadnje tri, četiri godine.
Mislim da su ta pitanja formalnog karaktera i zaista minorna za ono što smo hteli da postignemo ovim zakonom.
Praktična grupa pitanja, poremećaj, ili značajan poremećaj, koja je granica? Kako definisati šta je značajno a šta je samo poremećaj, a šta je značajan poremećaj, šta je poremećaj? Šta je granica? Koja je granica? Da li je poremećaj to što treba da se uzme fiberka, i da se iseče ceo stub dalekovoda, pa onda on napravi ekološku katastrofu ili strada neko, onda je značajan poremećaj, a nije značajan poremećaj ako se jedna, dve ili tri, ili pet tih dijagonala, a šteta od krađa čeličnih L profila, dijagonala u M su 90 miliona za zadnje četiri godine. Pa se danas ukrade jedna, pa je to poremećaj, pa se sutra ukrade i druga pa je to poremećaj. Pa tako 10 dana po sitan poremećaj, a onda 11 dana padne stub. Jel to značajna poremećaj ili poremećaj? Nije definisano. Nije definisano, zbog toga nije odgovarala ta promena u značajnom poremećaju.
Nehat. Tumačenja su različita na prvi pogled, da.
Međutim, svi smo mi vozači, svi mi učestvujemo u saobraćaju. Koliko puta nam se desilo da sednemo u automobil da pođemo negde, razmišljajući o drugim stvarima i ne vežemo pojas. Zaustavi nas policajac mi kažemo – znate, nisam namerno vezao pojas, razmišljao sam o drugim stvarima iz nehata nisam vezao pojas. Platićete kaznu. Napisaće vam prijavu, bez obzira.
Mislim da stvari koje se dešavaju, ili potencijalno mogu da se dese da neko kao što je navedeno, spremao je drva sišao je na pružnom prelazu, pukla mu je guma, drva su pala na prugu, su u promilima u odnosu na ono što može da se desi, i što može da se neko sutra u budućnosti sakrije iza tog nehata i izbegne kaznu i ponovo se vrati da uradi takvu neku stvar.
Slažem se za inicijativu gospodina Milivojevića, što se tiče svetinje u svakoj zemlji, a to su mesta gde su naši pokojnici. Spreman sam da zajednički radimo na takvom jednom zakonskom predlogu. Spreman sam da to ne bude samo stvar amandmana, već da bude možda stvar neke nove izmene i dopune zakona. Mislim da treba da zaštitimo sve i zbog toga, zaista javno kažem, da sam spreman da na tome radimo a ne da to bude samo tema jednog amandmana.
Politička grupa pitanja, a to je jedno pitanje, mislim da je ono dokazano još kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu, a to je da je ovaj zakon pravljen da bi se sprečavali štrajkovi. Mislim da tu matematika koja se pokazala nije adekvatna istini, osim ako tvrdite da je predlagač zakona vidovit. Da smo recimo, 20, 21. oktobra kada smo podneli ovaj zakon u proceduru znali šta će da se u Priboju desi 25, 26, 28. Kao da smo znali da će to da se desi unapred. Valjda kada postoji takva loša namera, onda se radi da bi se sprečile neke stvari koje su se već desile.
Tako da ta, matematika i ti sitni politički poeni da se sve ovo radi da bi se prelilo na radnike koje ste u nesretnim privatizacijama prethodne Vlade ostavile i bez posla i bez budućnosti, zaista deluju zlonamerno.
Svrha ovog zakona koji je predložila SNS, je da sačuvamo ono što je imovina svih nas. Da sačuvamo infrastrukturne objekte, da probamo da minimizujemo štetu koja nastaje krađom kablova, dijagonala, šina i svega onoga što sam vam i u načelu pokazao u finansijskom smislu, spreman sam da vam pokažem, da odštampam da ima svaki narodni poslanik, pre samog glasanja, šta je to i u praktičnom smislu šta se dešava. Da li ste spremni da u vidu toga što ćete napraviti političku priču pa reći – ne to je usmereno protiv nekih radnika, možda želeti da se povuče ovaj zakon. Možda želite da još neki voz iskoči iz šina. Možda želite da još neko nastrada zbog parčeta bakarnog kabla od dva metra.
Kada pogledate ove fotografije možda ćete i dalje želeti da se neko sutra u formi nehata sakrije, narodski rečeno izvuče, i nastavi da radi sve ove stvari. Naš predlog je životan predlog. Ja vas i sada molim da dobijemo za ovakav predlog punu podršku jer samo sa punom podrškom i osudom našeg društva za takve anomalije, jedino možemo da ih minimizujemo i da sačuvamo i ljudske živote i okolinu i materijalna dobra.