Gospodine ministre, šta ste vi nama sada upravo rekli? Da ovaj amandman sužava ono što je definicija bezbednosne provere, a da ono što ste vi definisali kao bezbednosnu smetnju u opštem smislu, znate izgleda samo vi šta podrazumeva. Pošto nigde ne piše šta je sadržano u bezbednosnoj proveri, nama ostaje samo da se pitamo šta je to sve sadržano. Ako je sadržaj ovog amandmana uži od onoga što policija i druge službe treba da rade ovde, mi smo saglasni da se ovaj amandman menja i da se dopuni svim onim što vi smatrate da treba da sadrži bezbednosna provera. Dakle, nama ostaje samo da mi verujemo vama na reč, jer zakon to ne definiše, da bezbednosna provera podrazumeva i to da ne može biti pod istragom, da ne može biti osuđivan, da ne može tek izaći iz zatvora itd. Ostaje nama da vam verujemo. Ostaje nam da vam verujemo da neće biti zloupotrebe u policiji, kada ta bezbednosna provera bude mnogo šira od ovoga što mi predlažemo, a niko sem vas ne zna šta je to šire. Dakle, vi ulazite sada u jedan prostor koji je vrlo opasan.
Vaš odgovor je zapravo najveća opasnost koju ste mogli sada da nam ovde predočite, jer vi nama kažete – vi tražite premalo, a mi ćemo tražiti mnogo više. Šta? Nemojte da nas pitate. To nema, nigde ne piše, ali mi ćemo proveru vršiti. Po kom zakonu ćete vršiti proveru, gospodine ministre? Recite mi – po kom zakonu? Šta će biti sadržaj tih provera kada ovi zakoni stupe na snagu? Niko to od nas ne zna.
Opet postavljam dodatno pitanje, razumejući da se nalazite u procepu između potrebe države da što jasnije definiše ove uslove i ograničenja koja nose drugi zakoni koje smo donosili, kako bismo ograničili vlast, između ostalog i policije, i sačuvali integritet, dostojanstvo i pravo na privatnost građanina i vi morate svakako da se uklopite u taj prostor, između te dve stvari. Ali, ono što jedino ne smete da radite, da kažete – ovo je manje, mi radimo više, ali ne pitajte šta je to. To je nedopustivo.
Ako je obim ovog amandmana uži, mi smo saglasni da se proširi na sve ono što vi smatrate da treba da sadrži, kako bismo izbegli ovo što poštujem. Dakle, ja poštujem kad vi kažete da brišu se sa evidencije. Tačno je, mi smo to prevideli, prevideli smo da se neki brišu sa evidencije. Znači, treba amandman proširiti tako da i ta lica budu obuhvaćena.
Vi meni postavljate pitanje – kako ćete vi doći do tih podataka, a ovamo me ubeđujete da ćete vi to ipak raditi. To ipak ne može tako. Ili ćemo naći zakonski okvir, kako dolazite do tih podataka, ili nećemo dopustiti da to bude proizvoljno prepušteno nekome ko će sam da određuje kako će da dolazi do tih podataka, a mi, niko ne zna kako će se to dešavati.
Zato vas još jednom molim, razmotrite ovaj amandman, sagledajte mogućnosti da se izmeni ovaj zakon na način kojim će se definisati šta znači bezbednosna provera i kako ćemo je sprečiti da se ovim ozbiljnim, ali po društvo potencijalno rizičnim poslovima, po društvo, ne po pojedince, po društvo potencijalno rizičnim poslovima, bave ljudi koji time ne bi nikako smeli da se bave. Znamo da bezbednosne provere prolaze i policajci u policiji, pa svaki dan imamo policajca koji je nekoga pregazio, prekoračio upotrebu sile itd. Dakle, ne može se napraviti savršena bezbednosna provera, to je tačno, ali se mora znati šta bezbednosna provera znači i mi samo na tome insistiramo.
Ako vam je zaista stalo da ovaj zakon bude u skladu sa namerom da se uredi ovaj prostor sa jedne strane, da se građani odbrane od mogućih opasnosti koje prete odatle sa druge strane i istovremeno da poštujemo princip prava čoveka na bezbednost i prava čoveka na zaštitu svojih ljudskih i građanskih prava i sloboda, onda se morate potruditi da nađete ono rešenje koje će odgovoriti na sve ove zahteve. Inače, ovaj zakon je neprihvatljiv.
Verujem da će problem imati svako ko bude pokušao da ga sprovodi, zato što će svako moći da vas tuži da mimo zakona prikupljate neke podatke o ljudima i da mimo jasne zakonske regulative proveravate ljude za obavljanje poslova za koje mora da postoji jasna definicija kako se vrši provera. Hvala vam.