Reč ima Nada Kolundžija. Izvolite.

Očigledno ne postoji spremnost da se uvaže argumenti koji mislim da su nesporni. Želim samo, javnosti radi, da kažem jednu stvar. Ne radi se ovde o bezbednosnoj proveri bilo kog pojedinca. Ovde se radi o tome da mi ovim zakonom regulišemo formiranje privrednih subjekata koji su naoružane formacije.
Zašto postoji posebna osetljivost na ovo pitanje u odnosu na mnoge druge bezbednosne provere kad tražite pasoš ili neki drugi dokument? Zato što vi ovim aktom omogućavate da se stvaraju oružane formacije. Tada je osetljivost javnosti uvećana i podignuta na hiljaditi stepen, s punim pravom. I zato mi pokušavamo u ovom razgovoru sa vama da pronađemo način kako da otklonimo svaku sumnju i svaku dilemu oko toga da u te oružane formacije neće moći da uđu ljudi problematične prošlosti, s jedne strane, a s druge strane da su te provere jasno definisane i da svi građani znaju ko to radi i na koji način to radi. Samo o tome se radi, a ne zato što mi imamo zlu volju prema vama ili zato što hoćemo ovu temu da politizujemo.
Naprotiv, ova tema jeste par ekselans političko pitanje, zato što se tiče bezbednosti ljudi, zato što mi ovde sada govorimo, da ne bude nikakve zabune, o tome da mi sada zakonom definišemo neke oružane formacije i da je, naravno, onda javnost vrlo zapitana, zabrinuta, na koji to način radimo i da li smo dovoljno jasno otklonili svaku opasnost da u tim formacijama budu ljudi koji to nikako ne bi smeli da budu. Hvala.

Hvala.
Ministar Dačić ima reč.

Samo da ne bude dileme. Mi ovde ne donosimo zakon o stvaranju tih formacija, one već postoje, više od 10 godina. Koliko ima agencija koje se time bave? Koliko ima preduzeća? Koliko je ljudi? Koliko je oružja? Kojim je zakonom to regulisano? Nijednim.
Mi ovim zakonom ograničavamo postojanje tih formacija i preduzeća i utvrđujemo uslove. Ovo će u stvari biti veliko pročišćavanje u tim strukturama. Molim vas, nemojte da ispadne da će nešto tekst stvoriti. To postoji i vi sve to dobro znate i mnogi od vas koristite njihove usluge. Čak su i državni organi koristili njihove usluge.
Kako je to regulisano? Ko se u njima zapošljavao? Da li su bile bezbednosne provere? Da li ste znali ko ima oružje a ko nema? Niste. Prema tome, ne može biti gore nego što je sada. Može biti samo bolje.

Hvala.
Nada Kolundžija, replika. Izvolite.

Gospodine ministre, ja sam sigurna da je bolje kada postoji zakon nego kada ga nema, kada je sve to u prostoru mimo zakona. Dakle, to jeste bolje.
Ovde se radi samo o tome da ako vi već donosite zakon da biste uredili tu oblast, da li je moguće da se ostavlja jedan tako osetljiv prostor kao što je pitanje ko time može da se bavi nedefinisanim? A da je bolje da ima zakona nego da ga nema, to nikome nije sporno, pa ni nama.
Ali, da li smo mogli da izbegnemo ovu opasnost koja stoji u nekom nedefinisanom prostoru šta znači bezbednosna provera i ko će o tome odlučivati i na koji način. Samo se o tome radi.

Hvala.
Reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre i predsedniče Vlade, ja sam takođe podneo amandman na ovaj član zakona.
Prvo ću se malo osvrnuti na vašu diskusiju kada ste kazali da ako nešto ne valja u ovom zakonu, mi ćemo promeniti. Kako se razvijaju političke okolnosti, pre će vas promeniti nego što ćete vi stići da promenite zakon, nažalost.
Nemojte da dobacujete, probajte da me nadćutite ako ne možete da me nadgovorite.
Nas ovde vodi, kada je reč o ovom zakonu, i znanje, ali nas vodi i iskustvo. Evo da pitam vas što dobacujete – jel se sećate vi nekih agencija za obezbeđenje tokom 90-ih, koje su počele kao agencije za obezbeđenje a završili kao Arkanovi „Tigrovi“. Jel to bila jedna fina agencija za obezbeđenje? Jel se sećate nekih ljudi koji su napustili Službu državne bezbednosti pod vrlo sumnjivim okolnostima i kući poneli dosijea a završili kao pripadnici agencija za obezbeđenje?
Možete li da zamislite Radeta Markovića, osuđenog šefa eskadrona zla, kada ga bude ebolirao predsednik Nikolić, pa osnuje agenciju za obezbeđenje sa sve 15 dosijea kojima preti građanima Srbije? E, to vas boli. I onda vičete – tema. Ali, to su činjenice. Jer, mi o ovom zakonu, gospodine Dačiću, razgovaramo u dramatično promenjenim okolnostima. To više nisu one okolnosti kad smo mi ovu zemlju čvrsto vodili ka Evropi, boreći se protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ja imam apsolutno uverenje da vi zaista imate najčasnije namere kada je reč o ovom zakonu. Ali, imam sumnju i skepsu u vaše koalicione partnere. Jer, znate, ako su oni u jednom danu spremni da vas optuže za genocid i za masovne zločine a da vas u drugom danu podrže, pitanje je koliko je njihova podrška iskrena.
S druge strane, u ovom zakonu ja zaista vidim po demokratski poredak preteće odredbe i formulacije, i način na koji se prikupljaju podaci i način na koji se obrađuju podaci. Prihvatam ja vašu sugestiju da se radi bezbednosna provera i apsolutno sam uveren da se bezbednosna provera radila na jedan profesionalan način. Ne zato što ste vi ministar pa ja sada vama nešto laskam ili posebno verujem u vas. Znate, ja sam uveren da se i za predsednika Vlade radi bezbednosna provera, i za ministra, i za mnoge druge ljude koji obavljaju najvažnije državne funkcije. Ali, pre neki dan smo videli da jedan visoki funkcioner Direktorata za civilno vazduhoplovstvo nije prošao bezbednosnu proveru pa je izabran, a kadar je SNS. Znači, s jedne strane imate člansku kartu SNS, a sa druge strane imate bezbednosnu proveru. I bezbednosna provera pada pred argumentima snage članske karte SNS. E, to je problem. To je diktatura. Jer, to je oblik vladavine.
Vi ste, gospodine Dačiću, završili Fakultet političkih nauka i znate da diktatura nije državno uređenje, nego je to oblik vladavine. A neki preko puta mene imaju iskustvo iz 90-ih godina šta je diktatura. Imamo ga i mi, sa ove strane. Samo u obrnutim ulogama. I moje kolege iz LDP-a. I to je ono što budi skepsu i sumnju u vaše časne namere. Ne vas, gospodine ministre, ne vas, gospodine Dačiću. U časne namere vaših koalicionih partnera. Jer, kada imamo naoružanu vojsku koja otme aktivistu DS pa ga odvede u prostorije SNS u Vrbasu, usred izborne kampanje, i te kako smo zabrinuti…

Gospodine Milivojeviću, zaista moram da vas zamolim da govorite o temi dnevnog reda.

Tema je zakon o privatnom obezbeđenju, a biće bogami i o detektivskoj delatnosti. U ta dva zakona, u ovom do sada što sam vam kazao, sublimirane su sve naše skepse i rezerve spram ovog zakona. Ne zato što mi vas mrzimo, kako vi kažete, nego zato što volimo ovu zemlju i volimo demokratiju.
Da vam kažem konkretno za ovaj član šta još imam kao zamerku. Imam veliku zamerku na ovaj član i to sam probao da amandmanom promenim. Ovaj član zakona nije predvideo nešto što se zove sukob interesa.
Neko ko radi u bezbednosnim službama u policiji, recimo na rasvetljavanju krađa automobila, radi osam godina, ima dosta nerešenih predmeta, jednog dana kaže - nezadovoljan sam policijskom platom policijskog činovnika i prelazim u privatnu detektivsku agenciju, ali iskopiram sve ove predmete, nosim sa sobom i sada ću malo privatno da istražujem ko se bavio krađom automobila i sebi ću steći vrlo unosan kapital.
Kada govorimo o zakonskoj regulativi, apsolutno sam uveren da postojeće agencije, detektivske, iz obezbeđenja one koje postoje, formirane su sa najčasnijim namerama, većina njih. Tu ima i profesionalaca i ljudi koji su bili u policiji, u vojnoj policiji, i u bezbednosnim službama koje znaju da urede te službe u skladu sa zakonom, ali ima mnogo toga što treba tek eliminisati iz tog sektora privatnog obezbeđenja i privatne detektivske agencije.
Ima mnogo toga što je zalutalo tu. Ima mnogo toga što treba da otpadne, da ne ispuni ove zakonske uslove i preskoči ovu prepreku. Ali, opet podvlačim, i vraćam se ponovo na ovaj amandman gde se kaže da ljudi koji su proveli dve godine ili četiri godine ili šest godina u policiji, BIA, MUP ili nekim drugim bezbednosnim organizacijama, institucijama, ili radeći na poslovima bezbednosti, ne mogu odmah po napuštanju posla da otvore detektivsku agenciju. Mora da prođe dve godine pauze. Znate šta, ako radite kao inspektor za privredni kriminal mnogo toga saznate, što možda nije procesuirano. Posebno imam skepsu kada vidim da privatnom detektivskom delatnošću i privatnim obezbeđenjem mogu da se bave i pripadnici policije koji su provlačeni kroz tabloide, dok se vodi obračun za direktora policije.
I za kraj, opet se vraćam na ovog trenutka, najaktuelniju temu – šta kad predsednik Nikolić abolira Radeta Markovića? On sutradan dođe i kaže – sada ću da se bavim detektivskom delatnošću. Kako će se osećati pripadnici SPO? Kako će se osećati porodica Ivana Stambolića? Kako će se osećati porodica Slavka Ćuruvije? Kako će se osećati 4000 pripadnika „Otpora“ u ovoj zemlji koji su dan danas, hvala Bogu, preživeli ono što su preživeli? Da li je to normalna okolnost u zemlji o kojoj pričate? Da li mi treba sada da kažemo – ma to je sve u redu, mi smo taj zakon pripremili, ali nismo pripremili pomilovanje Radeta Markovića. Naprotiv, pripremili smo zakon o otvaranju tajnih dosijea.
I kada govorimo, za kraj, o bezbednosnoj proceni i bezbednosnoj proceduri, apsolutno sam uveren, gospodine Dačiću, da kroz Zakon o unutrašnjim poslovima valja urediti tačnu proceduru šta je to bezbednosna provera. Apsolutno vas podržavam u tome, imaćete podršku DS, ali kada ćemo taj zakon doneti? Da li ćemo imati sada zakonsku rupu, nemogućnost da taj zakon donesemo, jer imaćemo sada jedan vakum i prazninu između donošenja Zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, s jedne strane, i s druge strane imaćemo jedan period do koga ćemo čekati Zakon o unutrašnjim poslovima. Šta ako vladajuća stranka donese odluku da raspiše parlamentarne izbore? Koliki će onda vakuum nastati? A detektivske agencije i privatna obezbeđenja se pojave u nekoj kampanji, kao u Vrbasu, kidnapuju učesnike u izborima, nas iz DS, koji smo, eto, optuženi za genocid. Što nas ne bi pobili onda? Zna se šta se dešava sa ljudima koji su optuženi za genocid, završavaju osuđeni na najstrašniju kaznu. Mi smo juče osuđeni za genocid.