Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.11.2013.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

14. dan rada

21.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 11:15 do 18:20

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospodin Bojan Đurić ima reč.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Samo kratko.
Nije komplikovano. To je posledica našeg iskustava i naše kontinentalne pravne prakse da probamo unapred da zamislimo sve moguće situacije pa onda zbog toga te formulacije imaju možda kavkijanski oblik. To je tako. Isto bih više voleo da ima opštih formulacija i standarda pa da pod njih možemo da podvodimo sve, ali kod nas je navika da pokušavamo iscrpno da navodimo i onda uvek ostane nešto što može da se navede pod ovo – i drugi oblici.
Tako je, pretpostavljam u vašem poslu posebno.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Na član 11. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč?
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Srđan Milivojević.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Kada je reč o članu 12. poštovani gospodine ministre, često idem u skupštinsku biblioteku i tu sam našao sledeći podatak – jedan predsednik Vlade Kraljevine Srbije kudio je svog sina zašto je dobio jedinicu iz srpskog jezika i on mu je kazao – napisao sam pismeni zadatak i odmah mi je profesorka dala jedinicu. Ovaj mu je odgovorio – sine, svim svojim ministrima bi morao da dajem kečeve svakoga dana jer oni non stop pišu – pismena forma, u pismenoj formi. U srpskom jeziku se kaže – pisana forma i zaista bi trebalo da čuvamo i negujemo naš lep srpski jezik. Mnogo puta smo govorili da nije u redu da se piše – u pismenoj formi nego u pisanoj formi. Nađite način da to ispravimo. Kada dođete kući pitaće vas dete – tata, da li tvoji ministri pišu pismena ili pisana forma i onda obesmišljavamo napore profesora srpskog jezika.
Neću dalje da pričam o ovoj temi. Mnogo smo potrošili vremena i moja uvažena koleginica Vojić Marković i Donka Banović i ostale kolege. Imali smo još dve primedbe. Kaže se da se brišu st. 2 i 3. ali, meni najviše smeta – pismena forma i pisana forma.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Ministar Dačić ima reč.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Prihvaćen je amandman Zlate Đerić i Dubravke Filipovski koji je gotovo istovetan, kad je reč o toj formulaciji. Ali, ovde razgovarajući sa svojim saradnicima, koji su inače učestvovali u pisanju svih ovih zakona u proteklim godinama, kažu mi da je bilo i obrnutih primera. Kad su oni napisali „pisano“, da je bilo amandmana da bude „pismeno“, i da je čak i u nekim zvaničnim tumačenjima - koja varijanta je ispravna ili nije ispravna, bilo je promena i to je zaista jedno polje koje nije toliko pitanje politike ili zakonopisca, nego više možda Srpske akademije nauka, ili nekih koji utvrđuju kodekse jezika.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 12. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 14. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Poštovani gospodine ministre, mi nismo hteli da intervenišemo kada je reč o članu 15. amandmanima. Predložili smo izmene i dopune Zakona o oružju i municiji.
U članu 15. se kaže da detektiv može dobiti dozvolu za nošenje ličnog oružja u skladu sa zakonom kojim se uređuje oružje i municija. Bilo je besmisleno da intervenišemo amandmanom na ovaj zakon, ali bih molio vaše saradnike i vas da što pre stavite na dnevni red makar izmene Zakona o oružju i municiji i da obavezno ubacite ono što je DS predložila, da svi ljudi koji žele da imaju vatreno oružje, da nabave vatreno oružje u Srbiji, su obavezni da obave lekarski pregled, da dobiju uverenje o psihofizičkim sposobnostima da rukuju oružjem, a svi oni koji već imaju dozvolu za posedovanje oružja, da su u obavezi da u roku od godinu dana od donošenja zakona takođe obave lekarski pregled, kada je reč o posedovanju oružja, jer smo bili svedoci da se jedan značajan broj masovnih ubistava u Srbiji desio upravo desio oružjem za koji su vlasnici imali uredno izdate oružane listove.
Smatramo da je ovde bilo nemoguće intervenisati amandmanom, ali molim vas da zaista, kada budete radili Zakon o oružju i municiji, stavite ove odredbe, da su ljudi koji podnose ovaj zahtev obavezni da urade psihofizički test kod doktora, pre svega kod psihologa, da se vidi da li su sposobni da poseduju oružje.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 16. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Kada je reč o članu 16, naša pravna regulativa, naša zakonska regulativa poznaje neke odredbe koje kažu – prekoračenje nužne odbrane, pa onda – krajnja nužda i tačno je definisano šta je krajnja nužda a šta je nužna odbrana i u krajnjoj nuždi se kaže da je to činjenje prema agresiji istom merom kojom je agresija upućena, bez mogućnosti da se na drugi način otkloni opasnost po život ili fizički integritet onoga ko pruža takvu odbranu.
Ali, ovde je nešto veoma simptomatično, u ovom članu 16. Postoji jedna odredba koja kaže da Izveštaj o upotrebi vatrenog oružja i fizičke snage, iz stava 5. ovog člana, detektiv podnosi u roku od 12 časova odgovornom licu u pravnom licu za detektivsku delatnost. Mislim da je taj rok čudan i diskutabilan.
Prvo, šta ako je lice koje je primenilo fizičku snagu ili vatreno oružje povređeno? Šta ako je dobilo povrede koje ga onemogućuju da takav izveštaj dostavi? Da li su predviđene zakonske sankcije, ako on nije u stanju da takav izveštaj dostavi pravnom licu, a sa druge strane, ako nije bilo nikakvih drugih povreda na njemu, zašto toliko dug rok od 12 sati da prijavi to delo. Odmah po učinjenom delu neka napravi izveštaj o tome šta se desilo.
Ponovo kažem, ne ulazim u ovu zamku, što je govorio gospodin Đurić, da mi baš na Balkanu probamo da definišemo svaku situaciju koju može život da predvidi, ali mislim da bi bilo dobro da se i o ovome razmišljalo. Hvala.