Pređite na amandman.

Evo, krećem.
Nemam ništa protiv da se zakon zove Nebojšin zakon. Baš lepo zvuči. Ne vidim nikakav problem u tome. Ali, nije, doneće ga Narodna Skupština Republike Srbije, svojim glasovima, većinom u Skupštini, koliko vidim, i oni koji traže razlog da ga kritikuju, a ne znaju zašto ga kritikuju, će takođe glasati za Predlog zakona. Ne vidim kako može jedan amandman ili jedan predlog zakona da bude politički u Narodnoj skupštini.

Poslovnik važi kako za jednu, tako i za drugu stranu. Molim vas da se vratite na amandman. Nemojte vršiti jednu vrstu replike.

Ja objašnjavam da zakon nije politički ništa više nego bilo koji drugi.

Vi dobro znate da je sada na dnevnom redu amandman koji su podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Dušica Morčev. On je ispred nas ovde i ne diskutujemo više u načelu, nego govorimo u pojedinostima. Molim vas da ispoštujemo to. Bar vi ispoštujte, ako drugi neće, ali vi bi stvarno trebalo da ispoštujete. Izvolite.

Dobro, ja ću onda samo reći još jednu rečenicu. Nemoguće je da jedan zakon, a i amandman na Predlog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije nema veze sa politikom. Sve što se radi u Skupštini je politika. Potpuno je besmisleno kritikovati zakon po tom osnovu i govoriti da će neko da ga iskoristi politički ili ne. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Tražio sam repliku pošto sam pomenut.
Hoću da kažem da nikada u toku rasprave, čak sam rekao i u načelu da ovo nije moj zakon. Ovo je zakon koji ja jesam predložio, ali ovo je zakon za koji sam molio konsenzus svih poslanika u Narodnoj skupštini. Ono što je dobro je da sam uspeo u tome, da će svi narodni poslanici Narodne skupštine glasati za njega ili bar najveća većina. Naravno, nisu se svi pojedinačno izjašnjavali, ali najveće poslaničke grupe i najveći broj poslaničkih grupa se izjasnilo da će podržati ovaj zakon, na šta sam ja izrazito ponosan.
Rekao sam i iza toga stojim da ja nikada ne bih glasao za zakon koji smatram bespotrebnim. Nikad ne bih glasao. Drugi mogu i imaju pravo da glasaju ili ne glasaju, neka rade šta god žele, to je pravo narodnih poslanika. Nikada ne bih glasao za zakon za koji smatram da je višak, međutim ovaj zakon nije višak. Nije višak zato što, nažalost, kada trudnica koja je u radnom odnosu dođe na šalter, na nju se ne primenjuje automatski član 22. zato što je zakon veoma jasan, da ona trudnica koja je u radnom odnosu na nju se primenjuje član 17. i ne postoji mogućnost da se primeni član 22. U tom trenutku njoj se traži overena zdravstvena knjižica. Da li su lekari takve žene primali? Naravno da jesu. Primali su i vršili su određene preglede, dijagnostičke radnje i, na žalost, pošto to onda nisu mogli da naplate od Fonda na takav način su štetili svojim zdravstvenim ustanovama.
Međutim, ono što je ovde važno to je da mi uspemo da pomognemo još jednoj kategoriji našeg stanovništva. Naši politički sukobi i ko će više puta da se javi ili da kaže uopšte nije važno za građane Srbije. Za građane Srbije je važno da mi još jednu kategoriju stanovništva dodatno obezbedimo. Daj bože da i druge poslaničke grupe, kao što sam čuo gospodina Zelenovića koji će takođe u narednom periodu predložiti neki od zakona, možda i neki drugi kolega, da počnemo da razmišljamo o boljoj zaštiti, da pokušamo da obezbedimo i dovoljna sredstva za to i da počnemo da razgovaramo o boljoj zaštiti građana ove zemlje.

Hvala.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za zdravlje i porodicu podneo je amandman na član 3.
Predlagač narodni poslanik dr Nebojša Stefanović na sednici Odbora za zdravlje i porodicu prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Lučić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, videli ste da u Predlogu zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja predlagača poslanika Nebojše Stefanovića nema člana zakona koji bi se odnosio na izvore finansiranja prava o kojima Predlog zakona govori. Amandman kojim se pokušava to regulisati je u stvari podneo Odbor za zdravlje i porodicu.
Naime, predlagač samo u obrazloženju Predloga zakona govori o finansiranju. U obrazloženju se navodi: „Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu. Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbediće se u okviru pozicije u finansijskom planu Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja“.
Iz ovakvog obrazloženja moglo bi se zaključiti da predlagač zakona misli da se zdravstvena zaštita dece, nezaposlenih trudnica i porodilja, odnosno onih kojima poslodavac ne plaća doprinose, kao i drugih lica koje obuhvata član 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ne finansira iz republičkog budžeta, pa neće biti ni novog troška, da tako kažem, za budžet ili smatra da su sredstva koja se već izdvajaju u republičkom budžetu dovoljna za ove namene.
Na žalost, nije tačno ni jedno, ni drugo. Naime, članom 204. Zakona o zdravstvenom osiguranju eksplicite se navodi da ne samo deca, trudnice i majke, dakle žene porodilje, nego i čitav niz drugih kategorija stanovništva koji obuhvata član 22. se finansiraju iz budžeta.
Učestvujući u načelnoj raspravi predlagač je obavestio parlament da se dogovorio sa direktorom RFZO i da će za ove namene biti dodatno obezbeđeno 500 miliona dinara.
U načelnoj raspravi sam i rekla da mi nemamo problem da postojećim zakonom prava ovih kategorija nisu dobro uređena, nego da je glavni problem zato što se godinama iz budžeta transferiše neodgovarajući iznos sredstava da bi ove kategorije imale stvarno zdravstvenu zaštitu. Navela sam i podatak da 2011, 2012. i 2013. godine, bez ikakvih izmena, znači svake godine izdvaja se 615 miliona, što je apsolutno nedovoljno za ove namene.
Da li se nešto promenilo Predlogom budžeta za 2014. godinu ili Predlogom finansijskog plana Fonda zdravstvenog osiguranja za 2014. godinu? Da li tu možemo da vidimo tih 500 miliona, kako nam je predlagač rekao u načelnoj raspravi i to dva puta, videla sam ovde u stenogramu? Na žalost, nije. Predviđeno je 668 miliona. To je neki 53 miliona više nego u prethodnim godinama. Složićete se da 53 miliona nisu 500 miliona. Suštinski, mi i dalje imamo problem neobezbeđivanja adekvatnih iznosa sredstava da se sve ove kategorije koje su obuhvaćene članom 22. istinski njihova zaštita finansira. Znači, mi i dalje imamo problem.
U obrazloženju finansijskog plana RFZO za 2014. godinu čak je razvijena i vrlo detaljna analiza podataka, jedna računica gde se procenjuje da bi u stvari, ako hoćemo istinsku zaštitu svih ovih kategorija, bilo neophodno obezbediti 12 milijardi. To je dvadeset puta više nego što sada budžet ima mogućnosti da transferiše Fondu za zaštitu ovih ljudi, odnosno još se preciznije kaže – sada obezbeđujemo 695 dinara po licu, a trebalo bi 12.714 dinara.
Dakle, kao što sam u načelnoj raspravi više puta rekla, postojeća zakonska rešenja koja se odnose na zdravstvenu zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva, uključujući i decu, nezaposlene trudnice i porodilje su dobra. Nije nam potreban nikakav poseban zakon. Potrebna su nam znatno ozbiljnija sredstva u Fondu zdravstvenog osiguranja, odnosno u budžetu koja će biti transferisana Fondu. Zato ću predložiti amandman na Predlog budžeta za 2014. godinu i pokušati da tim amandmanom, ako ovde naiđe na razumevanje poslanika, stvarno ovako loše stanje u Fondu što se tiče sredstava za zaštitu ovih kategorija lica popravilo.
Dakle, još jednom ponavljam, nemojmo da proizvodimo zakone koji već postoje, zakone koji ne mogu da se primene jer nemamo odgovarajuća sredstva. Kontrolišimo primenu zakona. Na kraju, parlament i ima tu ulogu da prati sprovođenje.
Tražimo od Ministarstva zdravlja da jasnim instrukcijama Fondu kaže kako treba sprovoditi zaštitu građana obuhvaćenih članom 22. Dakle, ne pišimo zakone koji će ostati, što se tiče kvaliteta zdravstvene zaštite i obuhvata lica, u stvari mrtvo slovo na papiru. Hvala.