Pošto je ovo jedna teza koja ne stoji i pošto se postavljeno pitanje direktno odnosi na mene, nisam bio narodni poslanik kada se usvajao Zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti. Međutim, u opšte ne sporim dobru nameru onih koji su ga tada donosili da su želeli da poprave situaciju u zdravstvenom sistemu, ni najmanje.
Moram da vam kažem najdirektnije, najličnije, nikada mi nije bila namera da predlaganjem ovog zakona, kao ni izmene i dopune Zakona o radu koji sam podneo pre nekoliko meseci, započnem bilo kakvu političku kampanju. Kada se budem kandidovao za nešto ili kada me bude kandidovala moja stranka, izaći ću i reći ću to. To ne služi ovome. Međutim, ne sumnjam u to da oni koji su predlagali zakon tada imali dobru nameru, prevideli su jednu stvar.
To sam više puta rekao u načelnoj raspravi, ali ću reći još jednom. Prevideli su jednu stvar da zaposlena žena, kojoj je osnov osiguranja radni odnos, ne može da ima zdravstveno osiguranje ako joj nije overena zdravstvena knjižica. To kaže taj zakon za koji su glasale kolege. Nažalost, to je previd. Nije se vodilo računa o tome da će se desiti da neke kompanije nemaju mogućnost da uplaćuju doprinose, što je već posao poreskih organa i oni to treba da gone. Ne treba ni jedna kompanija da bude zbog ovakvih, jer mi ne želimo da trudnice, porodilje, majke da snose odgovornost zato što njihovi poslodavci nisu bili savesni.
Član 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno zdravstvenoj zaštiti jasno govori o tome da žena kojoj je osnov osiguranja 1010, odnosno zaposlenje, nema zdravstvenu zaštitu ako joj knjižica nije overena i to je propust u tom zakonu. Ovaj zakon to omogućava. On omogućava da se ta jedna greška, ne verujem da je iko želeo da se ta greška uspostavi. Sada ako će neko to, što ne želi da prihvati da je zakon dobar, da opravda time što će ponovo da glasa i da to ponovi hiljadu puta, da glasa za zakon koji postoji i koji se već primenjuje…
Neki su nam čak govorili da se Ustav primenjuje, iako nema direktne primene Ustava. Ustav se primenjuje kroz zakone. Jednostavno, ne postoji direktna primena Ustava. Ako će to biti da se olakša savest zašto će pritisnuti dugme za tog dana kada se bude glasalo, iako bi bilo potpuno ispravno, ako smatrate da je nešto suvišno, da glasate protiv ili da ne glasate, ali onda to možda ne bi bilo popularno, pa bi moralo biračkom telu da se objašnjava zašto se glasa ili zašto se ne glasa, slobodno, meni uopšte nije bitno koji su razlozi. Drago mi je što će svi da glasaju za i da time daju podršku ovom zakonu. Drago mi je što ćemo time pokazati jedinstvo Narodne skupštine.
Iskreno, lično ne bih glasao za zakon za koji mislim da je suvišan. Nikada ne bih glasao za takav zakon. Nikada, jer to je besmisleno. Glasate za nešto što nije dobro. Znači, uvećava se administracija, broj zakona itd. Međutim, pošto ovaj zakon ne postoji, prvi put se nalazi pred Narodnom skupštinom u formi leks specijalisa, ispravlja tu grešku da zaposlena žena, kojoj je osnov za zdravstveno osiguranje radni odnos, pošto je njoj jedini način da ima zdravstveno osiguranje da joj je radna knjižica overena. Sada te žene i majke neće morati da imaju zdravstvenu knjižicu, neće morati da razmišljaju da li su poslodavci savesni, da li su im knjižice overene. Moći će da idu kod lekara bez problema. Hvala.