Samo želim da budemo vrlo jasni, predložio bih da smirimo malo strasti. Nisam imao ništa loše da kažem, čak sam i pratio što se tiče vašeg rada kao ministra finansija, gospodine Đeliću.
Govorio sam o nekim drugim vremenima, samo da se obratim o ovome što je po medijima već nekoliko nedelja i da razbijemo taj mit. Samo ću o faktičkim podacima pošto time u suštini želim da se bavim.
Na kraju jula 2012. godine, kada je formirana nova Vlada Republike Srbije dug je iznosio 15,5 milijardi evra. Na kraju novembra 2013. godine, znači pre ovog novog izdavanja euro bonda prema preliminarnim podacima dug je oko 19,5 milijardi evra. To je povećanje stanja javnog duga u ovih 17 meseci od četiri milijarde evra, bez poslednjeg evro bonda. Videćete zašto.
Hoću samo da kažem za šta su iskorišćena ova uzeta sredstva. Ne govorim o grudvi, o lavini, govorim o grudvi koja je postala lavina. Znači, od te četiri milijarde evra dve milijarde evra su iskorišćene za finansiranje budžetskog deficita, koji je u ovom periodu, znači od jula 2012. do novembra 2013. iznosio 227 milijardi dinara.
Drugo, za finansiranje propalih banaka PVB, „Agrobanka“ i RBV, to su obaveze iz prošlosti ponovo – 260 miliona evra, za dokapitalizaciju „Komercijalne banke“ – 100 miliona evra, i ovo je otplata, po osnovu prevremene otplate duga Londonskom klubu, dato je 300 miliona evra i po garancijama javnim preduzećima, što je nešto čemu se mi obraćamo promenom u ovom budžetu i u ovoj fiskalnoj strategiji. Po garancijama dug je porastao preko 500 miliona evra. To ne znači da će sve ove garancije otplatiti država.
Na posletku, ono što ostaje između toga, to su slobodna gotovinska sredstva i zaduživanja na računu u „Narodnoj banci“. Znači novac koji imamo na računu iznosi 1,15 milijardi evra od ovoga što je uzeto ove četiri milijarde evra. Samo da razbijemo mit na šta su potrošeni ti novci. Oni su potrošeni zato što je lokomotiva išla u tom smeru i ide i dalje, to je prema tom finansijskom zidu od kada je krenula, znači od sredine 2012. godine. Uzimam ovaj presek, mi sada povlačimo kočnicu. Ne možemo da je okrenemo jer će voz izleteti iz šina ako to uradimo danas za sutra. Mi to radimo.
Ovaj budžet za sledeću godinu i ovi zakoni o kojima bi trebalo da pričamo sada su upravo to odgovorno povlačenje kočnice, pritiskanje kočnice a fiskalna strategija koja u naredne tri godine predviđa jeste kako da zaobiđemo odnosno da uklonimo taj zid. To su samo činjenice. Hvala.