Pre izvesnog vremena Apelacioni sud u Beogradu je pod plaštom sudske nezavisnosti doneo odluku o oslobađanju gnjilanskih terorista, šiptarskih terorista koji su, bez obzira što su potkrepljene činjenice da su činili zlodela nad srpskim stanovništvom i nealbanskim stanovništvom na KiM, bez obzira na to što je postojao svedok saradnik koji je sve to priznao i ukazao na određene postupke, bez obzira na donete presude prvostepenog suda, jednostavno Apelacioni sud se oglušio o sve to i doneo presudu da se oslobađaju ti teroristi.
Ono što se zove nezavisno sudstvo treba da bude predmet nezavisnosti i to ne treba sporiti. Međutim, takvi postupci prosto nanose mrlju sudskoj profesiji i nanose štetu pre svega državi Srbiji.
Postavljam pitanje Visokom savetu sudstva – kada će i na koji način preispitati sve te odluke Apelacionog suda u Beogradu po ovom predmetu i da li će postupiti po prijavama koje su podnete protiv sudija koje su donele takvu presudu?
Drugo pitanje postavljam ministru finansija, gospodinu Lazaru Krstiću – da li su budžetom za 2014. godinu predviđena sredstva za naknadu po presudi Međunarodnog suda u Strazburu? Radi se o presudi koja je doneta u prvostepenom postupku, po osnovu diskriminacije nad ratnim veteranima Srbije, a u drugostepenom postupku, koji se ovih dana očekuje da bude gotov, a sve naznake govore da će biti potvrda prvostepene presude, jednostavno država Srbija će morati u narednoj godini da isplati ogromna sredstva, negde preko milijardu evra ratnim veteranima, što je u ovom trenutku, na ovakav način budžetom koncipirano i nemoguće.
Moje pitanje ministru finansija je – da li je uopšte upoznat sa postupkom koji se odvija pred Međunarodnim sudom i ako je upoznat, da li je nekim budžetskim stavkama predviđeno? Iz onoga što vidimo u Predlogu budžeta, toga nema ni na mapi.
Treće pitanje koje postavljam, odnosi se na predsednika parlamenta, gospodina Stefanovića. Po ko zna koji put pitam istu stvar, a to je – kada će na dnevni red ovog parlamenta doći Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti, koji stoji u proceduri Skupštine već godinu dana? Zadnji odgovor od predsednika Stefanovića je bio da će Kolegijum Skupštine o tome razmatrati i utvrditi red prioriteta zakona koji se ovde donose i već duži period, kako sednice traju, vidimo da zakoni prolaze i ovako i onako, ali Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti, koji je pre svega neophodan kako bi se raščistio odnos države prema ratnim veteranima, nikako da dođe na dnevni red.
Taj zakon sam pre godinu dana potpisao i njega je podržalo 30.100 građana Srbije svojim potpisom i on sve osnove za stavljanje na dnevni red ima, kada je u pitanju ovaj parlament. Zaista ne razumem zbog čega se već jednom i ova tema ne stavi na dnevni red i da to raščistimo, pa makar i odbili jedan takav predlog, jer smo jedina država sa prostora bivše Jugoslavije koja nema uređenu ovu oblast nikakvim zakonskim propisima, već primenjujemo propise iz 1947, 1992, 1998. godine i od tada do danas stojimo na stanovištu da ratni veterani, kojih ima preko 400.000 u Srbiji, u ovoj Srbiji ne postoje za zakonodavnu, a ponajmanje za izvršnu vlast.
Očekujem od predsednika Skupštine da će posle ovako važne stvari, kakva je budžet Republike Srbije, koja nesumnjivo ima prioritet u radu parlamenta, već u nekoj narednoj sednici razmotriti, staviti na dnevni red pred poslanike, da se izjasne da li žele uopšte da raspravljaju, a ako žele da raspravljaju, da li će i usvojiti jedan Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Zahvaljujem.