Hvala, gospodine Petkoviću.
Reč ima ministar.

Hvala.
Kratko ću, pošto nije bilo puno reči o zakonima. Nadovezao bih se na par prethodnih stvari. Mi jesmo predložili nešto što je teško predložiti i nešto što drugi nisu imali hrabrosti ranije da predlože. Predložili smo nešto zato što je bilo neophodno da to predložimo i svakako nije lako, ali smo se trudili da tu postignemo neki balans između stvari koje predlažemo i stvari koje smo odlučili da sa njima ne moramo da idemo sada upravo u jednoj jakoj i odlučnoj nameri da ćemo se obratiti glavnim problemima, počev od de fakto odmah, te smo tako odlučili da ne diramo ono što je već usvojeno zakonom - indeksacija penzija u sledećoj godini, gde vi olako kažete da to nije važno jer je 230 dinara, ali sa druge strane, kritikujete PDV koji prosečno povećava potrošačku korpu za otprilike 230 dinara, a što se prema navodima koje imamo iz maloprodaje, odnosno udruženja neće ni desiti, zato što se neće nužno celo povećanje PDV-a preslikati na povećanje cena.
Ja se u potpunosti slažem sa vama oko ove druge konstatacije, vezano za to da ukoliko mi uzimamo kredit za autoput, a autoputa nema, da nešto treba da se desi. Ja sam ovde, koliko bar ja vidim, upravo zbog toga što je jedna takva rekonstrukcija i učinjena pre nekoliko meseci. Na taj način gledam na to, na taj način gledam na Vladu, i verujte mi da na taj način kolegijalno i sarađujemo u ovoj rekonstruisanoj Vladi. S tim u vezi je i novi kredit, koji pretpostavljam da se nadovezujete, vezan za autoput. On je takav da zapravo dozvoljava povlačenje, odnosno dozvoljava dodavanje na javni dug ako i samo ako ima rezultata u implementaciji po fazama.
Na posletku, naravno, to je ono za šta se zalažemo i ceo paket mera koji prevazilazi paket ovih 11 zakona koji se odnose na fiskalnu konsolidaciju o kojoj pričamo, a u vezi sa budžetom, ceo paket mera se upravo odnosi na to da uvodimo meritokratiju u javni sektor kao takav. Zamrzavanje zapošljavanja, odnosno ograničavanje zapošljavanja, uvođenje neke kontrole u zapošljavanje u javni sektor, koji vidimo da ima više ljudi nego što ste mislili, a to jeste država, kada kažete – država traži od građana jedno, a sama ne radi drugo. To jeste država.
Država finansira i prosvetu i zdravstvo i bez obzira da li to ide kroz fond ili kroz neke druge načine, to jeste put ka kojem hoćemo da idemo, to jeste razlog zašto sam pomenuo i zašto radimo na platnim razredima, na način na koji će se ljudi, odnosno zaposleni promovisati, odnosno neće promovisati ukoliko nisu dovoljno dobri i ta racionalizacija je ono što nam je neophodno.
Ne ulazim u to, nema vremena za to da mi kao Ministarstvo finansija ulazimo u pitanje kada je došlo do povećanja. Presek stanja je meni dovoljno alarmatnan da se posvetim isključivo budućnosti. Na tome radimo. Ovo ostavljam da se debatuje onda kada za to bude bilo vremena i kada budemo imali više prostora. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, replika.

Hvala, gospodine ministre.
Pokušajte da shvatite. Ja imam osam minuta da govorim o 11 zakona koji su praktično uvertira u budžet Republike Srbije, tako da nije jednostavno da se baš na svaki detalj ovih predloženih zakona osvrnem.
Imam jedno pitanje. Ako je odobreno 4.200.000.000 evra kredita, koliko ih je povučeno, koliko nismo iskoristili? Zbog čega ih nismo iskoristili? Koliko plaćamo kamate na to?
Kada govorimo o PDV-u, hajde da vidimo za par meseci kako će se puniti budžet upravo zbog povećanja PDV-a sa osam na 20% i za hleb, mleko, lekove i osnovne potrebe sa osam na 10%. Da li ćete to ostvariti na kraju godine? Prošli put se promašilo za milijardu. Siguran sam da ćete i ovaj put imati mnogo manje prihode.
Kada govorim o novom zapošljavanju, svi se ovde kunemo u nezavisno pravosuđe. Objasnite mi, nakon 2001. godine nije se dogodilo da se sudijama smanji plata, da rade svoj posao, da presuđuju, da budu efikasniji, da rade svoj posao onako kako treba, za šta su izabrani, za šta su položili zakletvu ovde pred nama, a vi ćete njih da oporezujete. Nisam rekao da su svi od tih 700.000 ljudi koji rade u državnoj administraciji dobri, ni lekari, ni profesori, vidimo ni žandari nisu dobri, ni šalterski radnici, da ne pravimo sad neku kategorizaciju.
Ovo nije dobar način i vi ćete se vrlo brzo suočiti sa tim da su ove mere pogrešne i da je pogubno na dve godine tako nešto ograničiti. Pričaćemo u raspravi po amandmanima koliko je to pogubno samo za pojedine lokalne samouprave, za one samouprave koje poštuju zakon, koje imaju fond plata, koje ne primaju nove zaposlene, ne mogu da zaposle stručnjaka, inspektora, čoveka koji im je potreban zato što neko već zauzima njegovo mesto, a zakonska regulativa ne omogućava da ga otpustite. Mi radimo još po sistemu od pre ko zna koliko godina, kada su neke druge ideje bile zastupljene u razvoju lokalne samouprave i privrede u Republici Srbiji i te zakone moramo menjati, naravno, i Zakon o radu, ali i niz pratećih zakona koji će upravo ovo omogućiti.
Nije meni cilj da ja nekog otpustim zato što imam hir. Niko neće da otpusti dobrog radnika, ali ne mogu da zaposlim mladog stručnjaka koji treba da radi tu zato što neko sedi tu, bacio je noge pod sto i čeka da dođe penzija. To je nedopustivo i to se mora promeniti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Željko Sušec.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu ima za cilj da stvori sve neophodne uslove koji se bave suzbijanjem nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i da realizuje prikupljanje prihoda od akciza na duvanske proizvode koji se slivaju u budžet Republike Srbije.
Predlog zakona bliže određuje i propisuje uslove koji se odnose na proizvođače duvana i to od onog početnog procesa nabavke semena, odnosno rasada duvana, zakon propisuje da samo registrovani proizvođač može da nabavi seme ili rasad duvana.
Zakon takođe obavezuje proizvođača duvana koji je upisan u registar proizvođača duvana da duvan isključivo mora da proda obrađivaču duvana koji je upisan u registre proizvođača duvana. Obrađivač duvana se takođe obavezuje da obrađeni duvan prodaje isključivo proizvođaču duvanskih proizvoda koji je upisan u registre proizvođača duvanskih proizvoda.
Ovim zakonskim povezivanjem proizvođača, obrađivača i proizvođača duvanskih proizvoda stvara se kontrola od početka proizvodnje duvana do izlaženja duvanskog proizvoda na tržište, uz obaveznu primenu akciza na duvanske proizvode.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu obuhvata i sprovođenje kaznene politike za sva lica koja učestvuju u proizvodnji duvana i koja prilikom svoje proizvodnje prekrše ovaj zakon. Zakon nalaže i novčane kazne za ovakve prekršaje. Te novčane kazne se sada u velikoj meri povećavaju i one se kreću od nekoliko hiljada dinara do nekoliko miliona dinara.
U Predlogu zakona takođe se jasnije određuju zadatak, cilj i nadležnost fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora koji vode kontrolu o proizvodnji duvana i duvanskih proizvoda. Fitosanitarni inspektor ima pravo i dužnost da proverava proizvodnju, tipove i klasu duvana, proverava korišćenje semenog duvana za proizvodnju rasada, proverava proces proizvodnje rasada duvana, duvana u listu, kvantitet i kvalitet duvana u listu. Fitosanitarni inspektor zakonom je čak takođe ovlašćen da zabrani proizvodnju ili naredi uništavanje zasada ako se koristi seme duvana koje nije proizvedeno po propisima o semenu. Takođe, može da zabrani proizvodnju duvana ako se utvrdi nepravilnost u obavljanju ovih delatnosti, pokrene postupak za oduzimanje dozvole za proizvodnju duvana ako imalac dozvole prestane da ispunjava uslove propisane za njeno izdavanje.
Poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da proverava proces proizvodnje obrađenog duvana, proverava količinu kupljenog duvana u listu, o tipovima i klasama duvana, o proizvođaču duvana, proverava količinu obrađenog duvana po tipovima i klasama i proverava uslove za obradu duvana i evidenciju koju vodi obrađivač duvana, za koju smatram da je potrebna zbog ove kontrole i zašto ovaj zakon služi.
Na osnovu svega navedenog, smatram da su ciljevi zakona jasni, jer se ovim zakonom suzbija nelegalni promet duvana i duvanskih proizvoda na teritoriji Republike Srbije i ovim načinom se realizuje planirano prikupljanje prihoda od akciza na proizvode ovog porekla, u ovom slučaju duvanskog.
U danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, kao i ostale setove zakona koji se tiču poreskog i ekonomskog dela. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas ovde imamo na dnevnom redu set poreskih zakona koji su priprema za budžet koji treba da razmatramo za koji dan. Jedanaest zakona, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o porezu na dohodak građana, duvanu, itd, ne bih da oduzimam sebi dragoceno vreme. Naravno, radi se sve o izmenama i dopunama zakona.
Ministre, vas su pozvali, da li je tako, da pomognete ovoj nesposobnoj Vladi da pokuša da spasi što se spasiti može? Vi ste došli, verovatno niste znali šta vas čeka. Ne možete, ministre, izvući zemlju iz krize time što ćete povećati PDV, odnosno porez na promet sa 8% na 10% i pretpostavljam, kada su vas pozvali da se vratite, da nisu očekivali od vas da predložite to kao spasonosno rešenje.
Šta to konkretno znači? To konkretno znači da će danom kada usvojite ovaj zakon, čujem da već planirate ove nedelje, poskupeti osnovne životne namirnice – hleb, mleko, ulje, sve ono što je najsiromašnijim građanima Srbije ostalo da prežive, a podsetiću vas, ministre, da u ovom trenutku u Srbiji gladuje oko pola miliona građana. Jedva preživljavaju dane.
Granica između njih i onih koji nekako još uvek životare je veoma mala, a među onima koji životare je veći broj građana, radi se o milionima ljudi, koji sastavljaju kraj sa krajem i veoma su tanke granice između gladi i siromaštva i bede u kojoj se nalaze ostali građani.
Niste vi za to krivi, ministre, kriva je ova Vlada koja za godinu i po dana nije učinila ni jedan korak kako bi zaposlila nezaposlene, već novim budžetom sprema novac za otpremnine i onih koji rade nešto. Ta se stavka u budžetu zove, verovali ili ne, izdaci za nabavke finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika. Za to je predviđena 21 milijarda. To je za nekih 50.000, 60.000 ljudi koji će ostati bez posla.
Razgovarate li vi, ministre, sa građanima Srbije ili makar sa ljudima koji sa njima pričaju? Čujem da ste mere Vlade pripremali na nekom tajnovitom mestu, bez toga da vam smeta javnost i daleko od stvarnog života. Naravno, trebao vam je mir i tišina, ali morali ste pre toga da znate u kakvoj zemlji živimo i koje Ministarstvo finansija koje zemlje vodite.
Da li vi znate, ministre, da građani kada odu u radnju kupuju jedan krompir i jedno jaje da bi preživeli tog dana?
Svedočio sam činjenici kada gospođa traži 200 grama slanine najjeftinije, kada joj prodavac nudi 350 grama, ona pognuta izlazi iz reda nemajući da kupi 350 grama slanine. Mislim da nju ne treba da bude sramota zbog toga i da ne treba da se stidi zbog toga, treba da je sramota onih koji vode zemlju u kojoj je takvih građana koji ne mogu da kupe ni komad slanine sve više.
Niste, ministre, ponudili nikakve mere za zapošljavanje ljudi. Gde je ministar Radulović? On je pričao o rastu male privrede, o zapošljavanju. Od svega toga stavili ste pred nas zakone koji nude povećanje PDV-a, koji ne nude nikakvu šansu mladim ljudima koji završavaju fakultete da se sutra zaposle.
Gospodine Krstiću, da li ste vi ovde danas sa nama da bi nam rekli da penzioneri narednih godina mogu da očekuju zamrzavanje penzija? Odnosno, vi sa ovim zakonima faktički zamrzavate. Pomeranje penzija biće tako minorno da će rast cena u naredne dve ili tri godine obezvrediti njihove penzije najmanje za 7%, kada bi projektirana inflacija bila u onakvim okvirima kako vi to kažete, odnosno Vlada Republike Srbije, a nije vam za verovati.
S druge strane, da li ste vi danas ovde da nam kažete da je država u takvom stanju da najsiromašniji građani moraju da plate cenu takvog stanja, dakle, najsiromašniji, ovi građani koji kupuju baš i isključivo hleb, mleko i jogurt da bi prehranili sebe i svoju porodicu?
Ministre, da li ste danas sa nama ovde da bi nam rekli da nam ne trebaju više univerzitetski profesori, da nam ne trebaju lekari, specijalisti, da nam ne trebaju solidno plaćene sudije, ne preplaćene? Da to nije tako, ministre, vi ne biste stavljali u isti koš univerzitetske profesore i zaposlene u „Parking servisu“.
Vi ste onemogućili zapošljavanje mladih naučnih radnika time što ste kao uslov da neko bude primljen za asistenta, docenta, vanrednog profesora, saradnika naučnog instituta, on mora da traži saglasnost Vlade Republike Srbije.
Gospodine ministre, to nije bilo ni u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada je ministar obrazovanja bio Božidar Marković, a ministar finansija Stanko Švrljuga, niti u vreme posle Drugog svetskog rata kada je ministar prosvete bio Vladislav Ribnikar, niti ministar finansija Sreten Žujović, zvani Crni. Ni tada ministar finansija i ministar prosvete nisu određivali ko će biti primljen na fakultet i ko će predavati studentima koji predmet.
Danas, da bi neko mogao da počne da radi na fakultetu saglasnost mora dati vaše Ministarstvo ili ne znam ko već, koga vi za to odredite. Pa to nema ni u jednoj zemlji sveta, ministre koliko se ja razumem. Pa vi ste došli sa Zapada. Vi ste došli iz razvijene zemlje. Da li u SAD neko iz Stejt departmenta određuje ko će biti profesor ili asistent na nekom fakultetu, na „Jejlu“ recimo? Da li je to vama uopšte pojmljivo? Kako ste takav zakon mogli da predložite, gospodine ministre?
Smanjili ste plate lekarima, smanjili ste plate sudijama, smanjujete plate rudarima, smanjujete plate profesorima, smanjujete plate svima onima od kojih bi ova država mogla da živi i od kojih bi se mogla izvući iz krize. Da vam kažem ministre, u Kini i u Indiji su radnici ponekad radili i za šaku pirinča, ali oni nisu uništavali svoje obrazovanje. Oni su sav novac koji su imali ulagali u svoj kadar. Obične radnike da tako kažem, plaćali su veoma malo, onoliko koliko im je potrebno da prežive, ali nisu terali svoju inteligenciju iz zemlje. Vi to ovim merama radite gospodine ministre.
Gospodine ministre, vi ovim kažnjavate i sve one ustanove i sve one lokalne samouprave koje su savesno radile i koje su gledale da štede svaki dinar i koji su zapošljavali samo one koji su im potrebni. Stavljate u isti koš i one koji su primali svoje partijske kadrove, bila to u pitanju Demokratska stranka, Srpska napredna stranka, kako niste kao osnov za presek zaposlenosti uzeli kada je vaša Vlada dobila mandat od naroda, nego ste zaposlili sve svoje stranačke kolege koji su bili bez posla. Evo spiska ovde iz jednog grada u Srbiji, malopre ga je koleginica spominjala, pa ste onda napravili presek – e nema više stranačkog zapošljavanja. Onda ste tu pod isti koš stavili i profesore i radnike koji rade u „Parking servisu“ i sve one koji su tu možda došli po partijskoj liniji.
Ministre, mislim da u životu niste dobili puno negativnih ocena. To pokazuje i činjenica da ste dogurali do prestižnog svetskog univerziteta. Mislim da ovog puta imate negativnu ocenu svih građana Srbije koji su imali mogućnost da vide šta u ovim zakonima piše. Imate ministre negativnu ocenu i smatram da treba da povučete ove zakone, da treba dobro da razmotrite, ako ne povučete amandmane koje je podnela Demokratska stranka i druge opozicione stranke i da priznate da ove zakone niste pisali vi, da ih je pisao neko drugi ko vas je doveo u Srbiju, inače smatramo da vi niste za ovu funkciju koju obavljate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Gospodine predsedavajući…