Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.12.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

04.12.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 18:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka
Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona koji imaju za cilj konsolidaciju javnih finansija i suštinske reforme privrede.
Republika Srbija je, nažalost, jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja u vreme ekonomske krize od 2008. do 2012. godine nije uspela da smanji javni deficit. Za to je odgovorna, dame i gospodo, bivša Vlada, bivšeg režima i niko drugi. S tim ćemo se valjda svi složiti.
Ova Vlada je mogla tako neodgovorno gurati još godinu ili dve, a onda suočiti se sa surovom realnošću tj. sa bankrotom zemlje. Zato je Vlada Republike Srbije postupila vrlo odgovorno, jer se suočila sa realnošću i javno priznala da imamo problem.
Isto tako, dobro je što je Vlada Republike Srbije uvidela da je globalna ekonomska situacija na markoekonomskom tržištu lošija nego pre šest meseci, a isto tako ona očekuje da će biti još lošija.
Vlada se uhvatila u koštac sa ovim ekonomskim problemima koji nisu manji od problema Kosova i Metohije. Sudbinu države, dame i gospodo, Vlada je uzela u svoje ruke da bismo imali budućnost za našu decu i državu. Ako u oblasti ekonomije Vlada ne upravlja situacijom, situacija će upravljati Vladom i zemljom, nastaće haos.
Zato je Vlada na dobrom putu. Naša je sveta dužnost, dame gospodo narodni poslanici i pozicije i opozicije, da pomognemo našim promišljanjem, našim predlozima otadžbini kada je u krizi. Uveren sam da mi imamo želju i da mi to hoćemo.
Svesna te činjenice, Vlada Republike Srbije napravila je sveobuhvatnu ekonomsku analizu, te sačinila i donela ekonomske mere koje su sastavni deo ovih zakona. Te ekonomske mere Vlade su dugoročnog i kratkoročnog karaktera. Mere dugoročnog karaktera zasnivaju se na smanjenju deficita budžeta na 2% do 3% do 2017. godine, nadalje, na povećanju zaposlenosti u privatnom sektoru kroz povećanje konkurentnosti i kratkoročne mere koje se zasnivaju, u prvom redu na smanjenju plata u javnom sektoru. Smanjenje zarada biće 20%, počevši od plata koje su između 60 i 100 hiljada dinara i 25% na zarade veće od 100 hiljada dinara. Ovo smanjenje zarada u javnom sektoru trebalo bi da omogući uštedu od 150 miliona evra ili 0,3% društvenog proizvoda. Ovo neće obuhvatiti nikoga od 100 hiljada prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim školama, jer juče i danas su neki poslanici iz opozicije, makar oni bili i profesori univerziteta i profesori prava, stalno govorili kako će se to smanjenje reflektovati na prosvetne radnike, što je notorna neistina.
Gospodo profesori i učitelji, toga neće biti, neće obuhvatiti vas 100 hiljada u osnovnim i srednjim školama, koliko vas ima, jer vaše su plate ispod 60 hiljada dinara. To se odnosi samo na profesore fakulteta i neke od asistenata na fakultetima.
Drugo, isto tako smanjiće se pravo izabranim i postavljenim funkcionerima sa šest na tri meseca po završetku funkcije i to je prava stvar. Građani Srbije će to najiskrenije pozdraviti.
Povećanje PDV za neegzistencijalne proizvode sa 8% na 10% i povećanje poreske stope po kojoj se oporezuje promet i uvoz personalnih računara i komponenata od kojih se sastoje personalni računari sa 8% na 20%. Ovim povećanjem PDV potrošačka korpa naših građana biće povećana za negde oko 500 dinara. Inače, od ovakvog povećanja PDV očekuje se 200 miliona evra i još 150 miliona evra od suzbijanja sive ekonomije i povampirenog šverca akciznih proizvoda, a pre svega cigareta i rezanog duvana. Zato, dame i gospodo, ovaj Zakon o duvanu treba pozdraviti.
Nadalje, restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, merama Vlade Republike Srbije smanjiće se subvencije privredi, ali uz nastavljanje pomaganja poljoprivredi. U tim strukturnim promenama očekuje se i najveća ušteda od 500 miliona evra godišnje. Tranzicioni fond predviđa 20 milijardi dinara, koliko za isplatu otpremnina, tako isto i za radnike u preduzećima u restrukturiranju, ali istovremeno, u isti mah, i aktivne mere zapošljavanja i druge socijalne programe. Svi radnici biće zbrinuti, to je istina. Sagledaće se individualno svaki deo preduzeća, da bi se videlo da li je i koliki je deo preduzeća zdrav i može li funkcionisati, naravno, kada se sa tih preduzeća skinu sve obaveze. Zato nam je najhitnije potrebno promeniti radno zakonodavstvo, pošto u javnom sektoru ima 750 hiljada radnika. Dobro je što je Vlada Republike Srbije dala Skupštini na usvajanje i zakon po kojem se ne dozvoljava zapošljavanje novih radnika u javnom sektoru do 1. decembra 2015. godine, osim ako je to izuzetno potrebno, o čemu će odlučiti nadležno ministarstvo. Mislim da je to prava mera.
Isto tako, dobro je što je sačinjen registar zaposlenih u upravi, kao i u javnom sektoru, što je početno slovo u sređivanju stanja u upravi koje tinja zaista dugi niz godina.
Nadalje, uštede u domenu robe i usluga, pored toga na smanjenje na stavkama, kakva su putovanja, i tu se planira smanjenje od 10%. Nadalje, korišćenje jeftinih kredita. Biće pozitivnih kredita za finansiranje budžeta koje će dati Svetska banka ali i Ruska Federacija i to je novina. Ranije nismo mogli dobiti jer nismo imali adekvatne ekonomske mere oporavka srpske ekonomije. Sada se situacija menja, Svetska banka nam je dala pozitivnu ocenu ekonomskim merama. Drugi izvor kreditiranja su bilateralni aranžmani koje možemo dobiti sa drugim zemljama, npr. Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka milijarda kredita sa malim kamatama od 2% do 3% donosi olakšanje od 100 do 150 miliona godišnje i na koncu promena poslovnog ambijenta lakše zapošljavanje i otpuštanje radnika kod izmene Zakona o radu koji će slediti u januaru, lakše dobijanje građevinskih dozvola, formiranje kancelarije za brze odgovore i borba protiv kriminala i korupcije, koja je u toku.
Na kraju, Vlada Republike Srbije vodi jednu odgovornu politiku, politiku zaustavljanja ekonomskog propadanja naše zemlje, a ujedno vrši i modernizaciju Srbije, za koju se zdušno zalaže predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić, prvi potpredsednik Vlade i predsednik SNS Aleksandar Vučić i predsednik naše Skupštine dr Nebojša Stefanović.
Pozivam vas, dame i gospodo, da u danu za glasanje glasate za ove zakone, posebno vas iz opozicije, time da budete bar malo saučesnici procesa modernizacije i oporavka Srbije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Jedinstvena Srbija
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, rekli ste da je ovaj budžet rađen na jedan drugačiji način i da je ovo jedan drugačiji budžet. Ovih dana smo imali priliku konkretno juče, a i u jednom delu današnjeg plenuma da vidimo da ste vi nekako u sredini između dve strane, jedne strane koja konstantno kritikuje bez obzira šta vi predložite i s druge strane, koje se vrlo često poziva na istoriju. Podsećam vas da se vi nalazite tu baš u sredini gde i jeste u Vladi, u jednom timu koji mora da se bavi sadašnjošću i da razmišlja u budućnosti.
Mi iz Jedinstvene Srbije svakako nećemo da budemo kritizeri ovog seta zakona, ni budžeta koji će biti pred nama. Mi ćemo kritički da se odnosimo prema tome, ali kada to kažem mislim da ćemo da tražimo način i mogućnosti da kada god budemo u situaciji možemo konkretno i da vam pomognemo.
Ono što je možda najbitnije u setu ovog zakona, a i u budžetu koji nas čeka to je ocena Fiskalnog saveta koja je u jednom materijalu koji smo dobili na Odboru za finansije velikim slovima, već na prvoj strani napisali - situacija je vrlo ozbiljna. Znam da ste shodno takvoj situaciji napravili jedan set zakona koji je isto vrlo ozbiljan, možda sve mere nisu najpopularnije, ali su jedni od onih koji moramo vrlo brzo da primenjujemo.
Potrudiću se da vrlo kratko prođem kroz ovih deset zakona koliko im vreme dozvoljava, a na nekima ću se zadržati malo duže. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Dobro je što je produženim indeksacija unapred za dve godine, nažalost nije velika koliko bi možda mogli da očekujemo, ali je dobro što se unapred razmišlja.
Oko samog ograničavanja zapošljavanje u javnom sektoru, mislim, svesni smo da ovo nisu trajna rešenja, da su ovo pre svega neke nužne mere koje moramo da uradimo. Jedna od koleginica je danas već spomenula situaciju koja možda vama i nije najjasnije kada pričamo o nekim nižim nivoima vlasti o lokalu i o opštinama, i o gradovima. Ali, verujte kada je u pitanju Vrnjačka Banja odakle ja dolazim u javnim preduzećima koje mi imamo zadnjih osam godina je trend da ko zadnji dođe na posao stvarno nema gde da sedne, zato su počele da se one hoklice nose to su one stolice na rasklapanje. Mislim da ovakva mera neće da da velike i očekivane neke efekte bitne zato što ne verujem da će one imati drastične mere u nekim uštedama.
Lično mislim da treba uraditi jednu ozbiljniju reorganizaciju u kompletnog sistema. Shodno tome uraditi ozbiljne sistematizacije koje će da uzmu u obzir koji su to optimumi koji su nama potrebni, a posle toga ih polako implementirati u sistem. To je nešto što je u najmanju ruku popularno, ali to je nešto što sigurno daje ozbiljne rezultate.
Drugi zakon je u stvari Predlog zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. On se nadovezuje na prethodni zakon gde se još jednom samo potvrđuje da je stabilizacija sistema podhitno potrebna.
Treće, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, ovaj zakon ima za cilj preciziranje osnovice poreza na dohodak građana po osnovu zarade za fizička lica, rezidenta Republike Srbije koja su od pravnog lica takođe rezidenta upućena na rad u inostranstvu. Kao i uređenje poreskog tretmana prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda.
Četvrti jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Ovo je još jedan u nizu načina i zakona koji treba da se bore protiv sive ekonomije, ali lično mislim da u ovom zakonu povećanje svih tih kazni neće da bude dovoljno ukoliko se na terenu ozbiljnije ne radi na sprovođenju ovih kazni.
Peti zakon jeste Predlog zakona o izmenama i Zakona o porezu na dodatnu vrednost. Ovo je još jedno od iznuđenih rešenja. Stopa koja ide sa 8% na 10%, svesni smo da će da pogodi sve građane Srbije, ali evidentno je da je u ovom trenutku verovatno najneophodniji zakon koji moramo da usvojimo.
Hoću samo da vam kažem da smo mi koji živimo u Srbiji naviknuti na teške uslove života i nije prvi put da moramo svi zajedno solidarno da podnosimo neke terete. Hoću samo da vas upozorim da je efekat ovog zakona, kao što ste vi rekli, planiran 20 milijardi dinara. Neće građanima da bude sporno da prihvatimo ovo povećanje poreza sa 8% na 10%, ali biće nam sporno ukoliko se te pare i taj novac ne budu trošili na pravi način. To je odgovornost i stvar zbog koje ćemo svi posle ukazanog poverenja da obratimo najviše pažnje na vas koji to treba da kontrolišete.
Sa druge strane, želim da vam se zahvalim i da pohvalim to što ste uvažili zahteve hotelijera da ovaj njihov porez i dalje ostane na ovoj nižoj stopi, sada sa osam na deset, da ne ide na 20. Dolazim iz turističkog mesta i znam šta su pričali zadnjih 20 dana od kada je ta informacija krenula.
Šesti je, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na dobit pravnih lica. Lično mislim da je ovo možda stvar koju smo mogli da izbegnemo sada. U ovom trenutku u kome se naš budžet i naša država nalazi, mislim da je privreda jedini motor pored uštede koji može da pokrene stvari napred. Lično se zalažem kao i moja stranka da se uvode subvencije za svakog ko je zainteresovan da ulaže nešto u Srbiji i neko ko hoće ovde da pokreće bilo kakvu proizvodnju. Vi ste upoznati sa time šta radi gospodin Dragan Marković Palma i sa efektima njegovog rada zadnjih nekoliko godina, da je Jagodina jedan od gradova koji je svoju industrijsku zonu napunio, a da je ovih dana potpisao ugovor sa 32 gradonačelnika, ne vodeći računa kojoj stranci pripadaju. Jedan protokol u kome će pokušati da svakome od njih dovede po nekog investitora.
Ovo bi trebalo da bude jedna poruka, možda ne toliko za vas s obzirom koliko sam razumeo vi niste politički angažovani nego za sve funkcionere i lidere stranaka koji imaju predstavnike u lokalima i gradovima Srbije. Ukoliko bi našli mehanizam da se ponašamo disciplinovano, da svako od njih dobije zadatak da dovede bar po jednog investitora, što mislim da nije nemoguće i da isto to urade naši ambasadori kojih imamo preko 60 širom sveta i to urade naši konzuli kojih ima preko 30 širom sveta, mislim da bi to bio jedan ozbiljan efekat na našu privredu ili bi se to svakako osetilo.
Što se tiče Predloga zakona o platama državnih službenika i nameštenika, slažem se da tu treba da se smanji sa šest na tri meseca. Kada smo u pitanju mi iz Jedinstvene Srbije, što se nas tiče možete da ukinete i sva tri jer smatramo da su svi benefiti i privilegije do sada u ovoj zemlji upravo koristili ti ljudi kojima je i ovo bio jedan od benefita. Lično mislim da ovo treba da se svede možda na mesec dana ili da se totalno ukine.
Jedan od zakona je i Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju svih tih ljudi. Kažem ponovo, dolazim iz Vrnjačke Banje, to je jedno turističko mesto koje je četrdesetih godina bilo proporcijalno svojoj veličini i broju stanovnika i najviše pogođeno nacionalizacijom.
Hoću da vam kažem da će Jedinstvena Srbija podržati set ovih zakona, ali vam ponavljam da ćemo se kritički odnositi prema svakoj grešci koja se bude pravila usled poverenja koje nekome ukazujemo.
Još jedna stvar za kraj, mislim da je vrlo bitna, a to je ono što jednog dana kada smo pričali o Ministarstvu saobraćaja, spomenuo je naš kolega Mrkonjić, kada je rekao da velike i kapitalne investicije ne može da završi jedan ministar i ne može da ih završi jedna vlada.
Lično mislim da ovaj budžet koji sada pravimo je planiran da narednih tri do pet godina bude otprilike jedan veliki projekat iza kojeg moramo svi da stanemo i možda ga neće ni završiti ova vlada, možda ga nećete završiti ni vi kao ministar. Možda će trebati dve vlade, možda i tri vlade da se ovo dovede do kraja. Zato je to jedan od razloga, zbog kompletne stabilizacije u ovoj zemlji, iz kog vam Jedinstvena Srbija daje podršku do kraja. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
Preostalo vreme za poslaničku grupu je šest minuta.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam dirnut nastupima dva bivša ministra finansija. Ko nam je sve bio ministar finansija, ja mislim da smo dobro i prošli. Dakle, iz njihovih usta smo čuli mnoge kritike.
Pitao bih za obaveze koje su bile 2013. godine i obaveze koje dospevaju 2014. godine i obaveze koje dospevaju 2015. godine, da vidimo čije su to obaveze, ko je taj novac potrošio i u šta ga je potrošio. Koliko vidim, obaveze u 2013. godini su 433 milijarde duga, glavnice, i bila je 91 milijarda kamate. Obaveze u 2014. godine, sledećoj godini, 463 milijarde kao glavnica, i 112 milijardi kao kamata, ukupno 575 milijardi.
Verujem da su za taj dug isključivo zaslužna ta dva bivša ministra finansija, od kojih je jedan naprasno ovde uleteo na minut-dva, uzeo repliku i otišao napolje. Dakle, to govori o njima.Verujem da su ovi zakoni i ovaj set zakona mogli biti bolji, ali s obzirom na ono što smo zatekli, ovo je super.
Srbija u periodu bivšeg režima je imala priliku da troši koliko je zaradila ali je ona trošila više. Srbija je mogla da troši više nego što je zaradila 3,5 do 4 milijarde koliko je stizalo od dijaspore, ali ni to nije bilo dovoljno. Srbija je trošila više. Srbija je mogla da troši onoliko koliko je prodala društvenog kapitala još od gore, ali ni to nije bilo dovoljno, Srbija je mogla da troši i sredstva koja je dobila u donaciji ali ni to nije bilo dovoljno, pa su na sve to Srbiju zadužili kao državu za gotovo 17 milijardi, ali to nije sve.
Svi ovde zaboravljaju dug privrede koji je u to vreme nastao i koji je dostigao 22 milijarde. Dug stanovništva je bio 6 milijardi evra, sve ukupno zatečeno stanje je bilo 45 milijardi evra duga što stanovništvo, što privreda, što država. To je rezultiralo ovim kamatama i ovim glavnicama samo na javni dug.
Ukoliko uzmemo da je samo stopa kamatna oko 7% znači nama će trebati kao privredi i državi, najmanje tri milijarde, tri i po milijardi stanovništvu samo da otplaćujemo i servisiramo kamate prema ovom dugu. Još žalosnije od svega, što za ovaj dug nije napravljen izvor za vraćanje duga.
Mi seljaci, kada se zadužujemo, mi kupujemo traktor, njivu, dignemo kredit i tako stvorimo izvor za vraćanje tog kredita da nam više ostane da dug servisiramo a da nam proizvodnja poraste. Imamo mi na selu i domaćinstava koja podignu kredit, potroše pare u kafani na neke nebitne stvari, onda niti imaju proizvodnju, niti imaju traktor, niti imaju mehanizaciju, onda je avlija razgrađena, mehanizacija je prodata, dizela nema, njima nije posejana i naravno da se nema odakle vraćati dug.
Takva je pozicija bila Srbiji onog trenutka kada smo je zatekli u junu mesecu 2012. godine i zato ja priznajem da su naši protivnici veoma hrabri ljudi kada na sve te podatke koji su veoma tačni imaju hrabrosti da oponiraju i da tvrde kako je ova vlada dovela zemlju do propasti.
Ono što hoću da kažem u ovim zakonima je sledeće, da ubuduće penzije ne treba usklađivati ovako sa jednakim procentom, da treba usklađivati one najmanje penzije do 20 do 25.000 dinara a da ove koje su veće od tih ne treba povećavati zato što je sve veća razlika između najmanje i najveće penzije a najmanje penzije su recimo 10.000 dinara i nije u redu da se nekom poveća penzija ko ima 70.000, 80.000 on će dobiti 400 dinara povećanje a onaj ko ima 10.000 on će dobiti pet ili 50 dinara.
Dakle, ja verujem da ubuduće ministarstvo treba da povećava penzije pre svega onih koji imaju najmanje jer su socijalno ugroženi.
Što se tiče duvana voleo bih da vam ovo prođe, znam šta je vaša želja. Vaša želja je da duvan sa pijaca vratite u legalne tokove ali se bojim da je bivši ministar finansija koga sam upozorio povećanjem akcize prošle godine od 30% na duvane jednostavno najjeftinije cigarete gurnuo na sivo tržište i za prethodnih šest meseci u odnosu na 2012. godinu mi smo prodali tih jeftinih cigareta manje za 200 miliona kutija što je rezultiralo nižim prihodima nego pre povećanja akcize.
Zato verujem da ukoliko bi se vratili na akcizu koja je važila do prošle godine pre povećanja, ja varujem da bi ubrali daleko veće prihode nego ovako, jer ne verujem da ćete ovim merama uspeti da suzbijete šverc duvana, koji se prodaje po pijacama iz nužde, ukoliko se cene tih jeftinih cigareta i te akcize umanje, a ja verujem da bi to imalo većeg efekta.
Ono što hoću da kažem da je novac za koji smo zaduženi najverovatnije opljačkan, nije stvar samo ograničenje plata u javnom sektoru i ja to mogu da podržavam, ali morate ograničiti reprezentacije.
Navešću primer opštine Rača gde se samo za devet meseci na 10.000 stanovnika pojelo 4.000.000. Na telefone je potrošeno 2.000.000, na gorivo 2.000.000, na dnevnice 2.500.000.
Dakle, potrošeno je 10.000.000 na 10.000 stanovnika i vi morate naći načina da im se to ograniči.
Javni sektor je do sada živeo kako hoće, privatnik kako mora i najlepši opis je dao profesor Zec – Srbija je bila jedna velika činija, iz koje su oni vadili koliko su hteli, a sve manje ljudi je bilo koji su nešto ubacivali u to i mi smo takvo stanje zatekli.
Oni sa reči, nikada nisu prešli na dela. Jesu prešli na dela, ali ta su dela uglavnom krivična. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. do 11. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u petak, 6. decembra u 10,00 časova.
Zahvaljujem.