Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Uvaženi gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost danas smo imali malo dužu sednicu Odbora za finansije, pa nisam uspeo da ispratim izlaganja mojih kolega. Međutim, juče sam sa posebnom pažnjom gledao izlaganje, odnosno slušao izlaganja predstavnika poslaničkih grupa i, kao što je i sam ministar konstatovao, više je bilo govora, hajde da kažem, jedna uvertira pred budžet, nego o samom setu zakona.
Verujem da bi gospodin Krstić, kao mlad čovek, mlad ministar, bio najsrećniji čovek kada bi mi danas govorili o nekim merama: o smanjenju PDV-a, o malom broju zaposlenih u javnoj administraciji, o povećanju penzija za 10 do 15%, međutim, ovo su sve iznuđene mere zbog lošeg poslovanja u prošlosti. Neću da koristim reči koje bi nekoga povredile. Međutim, juče je jedan od prethodnih ministara finansija sa početkom 21. veka rekao da je posle 2000. godine bilo najteže i da se tada najviše radilo. Verovatno je to tačno. Međutim, mi u Pirotu imamo jednu lepu izreku, koja kaže – i krtica mnogo radi, ali pravi štetu. Dosta se radilo, ali i dosta štete je napravljeno, a naročito oko loših privatizacija. Danas imamo situaciju da imamo više od 150 preduzeća u restrukturiranju, a tim problemom se niko nije ozbiljno bavio.
Imali smo koncept 2008. godine kada je počela svetska ekonomska kriza. Takođe, jedan od prethodnika našeg ministra je sa oduševljenjem pričao kako će u stvari svetska ekonomska kriza biti šansa za Srbiju, da će Srbija iz te krize imati najveće benefite. Međutim, ono što je kontra od toga bilo je urušavanje radnih mesta, tako bih se izrazio. Više od 100.000 ljudi je ostalo bez posla.
Govorilo se juče o tome da ukidanje, odnosno smanjenje subvencija, bez njih ne možemo da otvaramo nova radna mesta. Imali smo te subvencije u zadnjih pet godina, pa smo ostali bez nekoliko stotina hiljada radnih mesta.
Ono što bih zamolio ministra finansija, a mislim da je to zadatak cele Vlade, je da se ozbiljno uhvati u koštac sa sivom ekonomijom, jer o tome više pričamo, a manje radimo. Ako pogledate po podacima Narodne banke, računi u bankama, odnosno depoziti građana su negde više od osam milijardi evra. Ministar Ljajić je juče rekao jedan podatak da tržište Srbije vredi više od 70 milijardi evra. Ako imamo onoliki procenat sive ekonomije, pretpostavljam da se nekoliko milijardi evra vrti na našem tržištu u sivoj zoni. Kada bi, gospodine ministre, uspeli, ne da iskorenimo, nego da smanjimo tu sivu ekonomiju na neke normalne mere, poput zapadnih zemalja, mislim da ne bi imali više problem sa deficitom u budžetu. Kada bi osmislili neke projekte gde bi građani umesto otvaranja računa u bankama i dobijanja nekih kamata, da u neke realne projekti investiraju taj svoj novac.
Iskoristio bih priliku da kažem da ćemo mi naravno podržati ovaj set zakona, da vama, gospodine ministre, poželim sreću u radu i glavu gore, istrajte i neke loše diskusije su možda na vas uticale da vas demorališu, ali nemojte, vi ste na dobrom putu i samo napred.

Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, gospodo narodni poslanici, pre neko veče u televizijskom dnevniku čujem izveštača koji kaže da se naš novi ministar finansija, gospodin Lazar Krstić, brzo upoznao sa političkom situacijom i vešto se u tom snalazi. Mislim da je to u ova dva dana pokazao. Mislim da bi bilo bolje da se ministar bolje upoznao sa finansijskom i ekonomskom situacijom i da se u njima bolje snalazi.
Čini mi se i ovaj paket zakona i budžet, o kojem nam rasprava tek predstoji, najmanje daju neke ohrabrujuće ekonomske mere, a meni ponajviše liče na kaznene mere za građane Srbije. Šta su drugo, nego kaznene mere, povećavati poreze, smanjivati plate, zabranjivati zapošljavanje, odlagati restituciju itd. Ima još jedna stvar, kažete to je realno. Kaže ministar, kažu i predstavnici vladajuće koalicije. Da li je realno dalje ovoliko zaduživanje? Da li je realno? Kako reče ministar juče, kakve veze ima 100 miliona za dokapitalizaciju Komercijalne banke? Da li su realne neke druge stvari? Nisu. Izgleda da je važno da umesto muva i komaraca sada leti novi Eirbasov polovni avion, kažu, uskoro čitava flota. Koliko to košta Srbiju? Ko se to usuđuje da pita? Šta piše u tom ugovoru sa Etihadom? Da li ćemo to ikada saznati? Izgleda da ne bismo čak ni sa onim zatamnjenjem, kao u onim tajnim dosijeima, mogli da ostvarimo uvid u taj ugovor. O onim milijardama investicija i kapitalnih ulaganja možemo, čini mi se, samo da sanjamo. Kuku nama kad se probudimo.
U ovoj skupštini kao da se nekako ustaljuje jedan običaj, da se umesto novih i sistemskih zakona donose postojeći. U više navrata su poslanici pominjali, 2009. godine smo doneli dva zakona o maksimalnom broju zaposlenih. Jedan u republičkoj administraciji, a drugi u lokalnoj samoupravi.
Moram da kažem da je ovaj u republičkoj administraciji bio daleko racionalniji, pa rekla bih i humaniji. Odnosio se na ono što se u kolokvijalnom rečniku zove birokratija. On se u ovom Predlogu zakona o budžetskom sistemu odnosi na sve, ne samo na tu republičku birokratiju, odnosi se i na profesore, nastavnike, vaspitačice, na umetnike.
U Zakonu o lokalnoj samoupravi, upravo na temu donošenja istih, već postojećih zakona, u Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi u članu 3. piše, molim da pratite, Predlog zakona o budžetskom sistemu, član 1, stav 38. i videćete da je potpuno isti, ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, lica angažovanih po drugim osnovama, ne može biti veći od 10% od broja zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji, stav 1, stav 3. ograničenje iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na ustanove u oblasti kulture.
Dakle, ko je pratio Predlog zakona o budžetskom sistemu, vidi se da je ovo potpuno isti tekst, osim ovog poslednjeg stava, ne odnosi se na ustanove kulture. Ovim zakonom o budžetskom sistemu ne izuzimamo ustanove kulture iz obaveze da mogu da zaposle samo do 10% ljudi po ugovorima i po drugim osnovama u odnosu na ukupan broj zaposlenih.
Baš bih volela da vidim kakav bi performans povodom predloga ovakvog zakona napravio bivši direktor Beogradske filharmonije, gospodin Ivan Tasovac, kada bi saznao da on može da angažuje po različitim ugovorima samo 9,6 umetnika i to samo umetnika, ne drugih. Filharmonija ima 96 zaposlenih. On je tu kvotu ispunio već za mesec dana, četiri dirigenta i pet solista i nema više. Šta sad treba da radi? Da piše nadležnom ministru. Pri tom, nije ni sigurno da li je ove dirigente i ove soliste pribavio po Zakonu o javnim nabavkama.
Sada se pita da li prvo da piše direktoru Uprave za javne nabavke, da mu odobri postupak sa pogađanjem, restriktivni ili koji god postupak, da može da angažuje dirigente i soliste ili da piše nadležnom ministru, da mu odobri da može da angažuje preko kvote od 10% od ukupnog broja zaposlenih. Mora da piše i jednom i drugom, pa onda čeka, pa prođe osam, 15 dana, dođe drugi mesec, Filharmonija mora da ima koncerte, mora da ima redovne programe. Onda mora da piše novo pismo, vita jela, zelen bor, čekam brzi odgovor Kancelariji za brze odgovore.
Vidim, za tu kancelariju neće važiti ovi zakoni. Za nju je planirano 54 miliona i 800 i nešto hiljada, od toga 40 za plate. Znači, u njoj će biti novog zapošljavanja. To sve u smislu ušteda, racionalizacije i smanjivanja administracije. Onda ta Kancelarija za brze odgovore mora, jer to sve mora da bude proceduralno u redu, piše nadležnom ministru – što vi niste Filharmoniji odobrili tih preko 10% od ukupnog broja zaposlenih? Oni odgovaraju – kako ćemo, ne postižemo, ne hvatamo zjale, nego imamo mnogo posla. Tražićemo i mi da nam odobrite nove zaposlene, jer ne možemo da stignemo na vreme da odgovorimo na tolike zahteve za nova zapošljavanja.
Još se nije rodio taj Franc Kafka koji bi opisao ovaj naš proces, odnosno procedure, a sve u svrhu reformi, discipline, kontrole i ušteda. Kakva kultura, ovo je diktatura. Nemojte se štrecati, nisam na to mislila. Mislila sam na diktaturu birokratije. Zato, dole birokratija, živela kultura.

Reč ima ministar.

Samo par stvari imam da kažem.
Niko ovde nije nerazuman i ne želi da ukida kulturu, Filharmoniju ili bilo šta drugo. Kao što znate, da se vratim na ovo što ste rekli, 2009. godine već postoji ovaj zakon koji se odnosi na lokalne samouprave i državnu upravu. Možda je 2009. godine i bilo dovoljno da se ograničimo samo na taj deo, deo koji je svega oko dvadesetak posto, a mislim i značajno manji od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Sada nemamo izbora osim da se ograničimo, da uzimamo čitav javni sektor i primenimo istu ideju. Trenutno, vi to dobro znate, upravo je Ministarstvo finansija to koje daje odobrenja za nova zapošljavanja na lokalnom nivou, odnosno u lokalnim samoupravama. S druge strane, nije problem u tome da se angažuje neko za predstavu ili da se angažuju umetnici za kulturu. Tome niko neće stajati na put. To će se definisati uredbom, aktom Vlade o kojoj se i priča ovde u tom istom članu zakona.
Ideja je ta, kada smo imali taj fenomen, a to će registar i pokazati, zapravo smo pogledali u to, imali smo taj fenomen da su institucije kulture izuzete kao jedan deo sistema na nivou, recimo, lokalne samouprave gde mogu da se zapošljavaju ljudi. Imali ste nagomilavanje ljudi koji su zapošljavani privremeno, povremeno, odnosno na određeno u ustanovama kulture, te tako sada imate tu anomalije koje mi želimo da nam se ne ponove, jer hoćemo da imamo centralizovanu kontrolu nad tim šta se dešava. To nije represivna mera, niti diktatura birokratije. To je u suštini jedina stvar koju možemo da imamo, a to je razumni i konačno organizovan spisak zaposlenih i spisak potreba u državnoj upravi.
Ovo je prelazno rešenje. To stoji na dve godine. Nadam se da neće morati da se primenjuje toliko dugo dok se ne sagleda situacija i zajedno sa resornim ministarstvima i odgovarajućim organima i institucijama da se dođe do onoga što je realističan i održiv broj zaposlenih tamo gde su oni zapošljavani po političkoj liniji i bez osnova. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović, replika.

Gospodine ministre, kao i kada je bio u pitanju Zakon o javnim nabavkama i ovog puta ponavljate činjenicu da će ustanove kulture morati nekoga da pitaju da dobiju saglasnost, da ćete vi doneti uredbu, neki akt itd. Na kraju ste rekli jednu stvar – hoćemo da imamo kontrolu. To je u suštini cilj, da imamo kontrolu. Netačno je to što ste rekli, da su se u ustanovama kulture nagomilavali angažovani ljudi po ugovorima i po drugim osnovama, a ne po osnovu stalnog zapošljavanja. Možda ste mislili samo na Narodno pozorište.
Inače, u ustanovama čiji su osnivači lokalne samouprave krajem 2009. godine je otpušten veliki broj ljudi upravo zato da bi se taj zakon poštovao o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, zato što je kazna za to bila smanjivanje transfera. Isto vas pitam – koje ćete sad kazne da primenjujete? Ove novčane koje predviđate ovim zakonom ili ove koje stoje u ova dva zakona, odnosno u ovom zakonu o maksimalnom broju, pošto predviđaju smanjivanje transfera? Neki zakon morate da ukinete. Ne mogu da važe i jedan i drugi.
Ne govorite istinu. Nije tačno da su se u ustanovama kulture nagomilavali ugovori i angažovani ljudi po ugovoru, jer takođe, vrlo dobro treba da znate, ako vam nisu rekli, budžeti za kulturu iz kojih su se i ti angažovani po ugovoru finansirali, su iz godine u godinu smanjivani i padali. Jedina ustanova koja je preko svake mere zapošljavala je bila Narodno pozorište.
Pre neki dan je postavljeno poslaničko pitanje, videćemo kakav će odgovor biti. Tvrdim vam – za godinu dana bar 80 novozaposlenih. Imamo još jednu činjenicu, Srbija ima ogroman broj samostalnih umetnika. Ti samostalni umetnici, jedini način njihovog angažovanja su ugovori, autorski ugovori, povremeni, privremeni poslovi. Hoćemo li i njih ostaviti bez mogućnosti da bilo gde rade, da bilo šta zarade?
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte govoriti ono što nije tačno i nemojte vređati ljude iz kulture i prebacivati na njih teret prekomernog zapošljavanja po partijskoj liniji. Da vam kažem, osim zapošljavanja u administraciji i tehničkoj službi, u umetničkoj delatnosti ta linija ne funkcioniše, jer uvek će se pokazati da samo onaj ko ima talenat može da radi umetnički posao.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Hvala.
Poštovana gospodo, Zakon o budžetu i propisi koji prate donošenje Zakona o budžetu uvek su za sve političke partije i na kraju svake godine par ekselans tema.
Mislim da se mi nalazimo u jednoj od složenijih godina u zadnjih 20 godina, ako stalno pominjemo taj neki zbir. Moram da kažem da, kada se sa stanovišta bilansiranja prihoda i izvora sa kojima u ovom trenutku raspolaže država na bazi ovih propisa, nije se moglo više ni učiniti.
Hrabri me činjenica da je bilo dosta zanatskog umeća, rekao bih, da se napravi jedan pristup budžetu koji će biti i racionalan i štedljiv, a neće dozvoliti da padnemo ispod crte o kojoj stalno neko hoće da priča ili da je priželjkuje. Prosto, mislim da treba svi da razmišljamo suprotno kako što više pobeći od trenutka u koji smo već bili zapali.
Sama sreća je dovela do toga da se promeni vlast u Srbiji i da dođe socijalno odgovorna, rekao bih i nadasve racionalna priča, sa novim persepektivama, sa novim idejama i novim kreacijama.
Šta je zatečeno? Zatečeno je 780 hiljada nezaposlenih na evidencijama, a van evidencija ko zna koliko, ogroman deficit, visoka stopa sive ekonomije i sve ono što prati takvo vreme. Mislim čak na određen način i paralelni platni promet koji funkcioniše u jednoj sivoj zoni, ogromna poreska evazija i sve ono što u ovom trenutku doprinosi potrebi da ovo društvo stagnira.
Ovaj budžet bih gledao na jedan razvojni način, a i kako je od strane ministra rečeno, ovo je jedan početak ozbiljne i sveobuhvatne poreske, a rekao bih i budžetske reforme ovog društva. Samo tako možemo dobiti veći broj zaposlenih i možemo dobiti novi zamah razvoja jednog društva, zapošljavanje i jedan ozbiljan poreski sistem.
Juče sam slušao komentare bivših ministara. Pamtim i neko drugo vreme i vreme njihove mladosti i poleta, kada su ovde sedeli i pričali o razvoju jednog političkog sistema. Nažalost, sada moramo da konstatujemo da je taj fiskalni sistem, koji je kreiran godinama unazad, pukao. Raspao se sav i danas je vreme da proizvedemo sasvim jedan novi, racionalan, društveno potreban, socijalno odgovoran i sistem koji će biti najveći temelj jednog društva.
Imate na čelu poreske uprave čoveka koji nije državljanin ove zemlje. Razumem njegovu potrebu da sedi u jednom društvu i da radi, ali bez emocija se ne može kreativno pristupati. Kada nemate emocije prema jednoj državi i jednom društvu ne možete ni biti ozbiljan i odgovoran deo tog društva.
Uvek je jesen izdašna poreski. Mi smo odmah imali par prihoda. Imamo dugo vremena većanja o tome ko će biti direktor poreske uprave. Stvorili smo nesigurnost unutrašnju u poreskim upravama, preklapanje lokalnih odnosa sa ovlašćenjima državnih činovnika. Imamo stravičan pad prihoda. Nemate ni poresko zahvatanje. Stoje tamo, neće da rade, obilaze. To je ogromna siva zona. Povraćaji poreza su enormni, mislim na povraćaj PDV-a, tako da ovo je dobra namera i dobra perspektiva. Kako dalje? Sa sivom zonom obračun odmah. Kako? Vraćanjem u realne tokove svega onoga što je mimo, ali morate da menjate određene propise.
Mi smo dobili tzv. transparentnost tako što u APR-u možemo da vidimo sve oko registracije preduzeća, a onda smo dobili hiperprodukciju preduzeća, gde se samo biznisi sele. Odmah posle jednog kredita u banci seli se na naredno preduzeće, gase se itd. Imamo jedan ciklični krug, gde ne možete poreski da iz obuhvatite, ne mogu banke da povrate kredite i ne možete da sagledate šta su biznisi. Došli smo do toga da imamo situaciju u kojoj čak i subvencije koje su date od strane države, posle godinu dana ta se preduzeća gase i gubi se svaki trag vlasnicima i osnivačima.
Moram da kažem da su domaće banke u ozbiljnom i neravnopravnom položaju kada je u pitanju tržište finansija i mislim da u ovom trenutku je odgovorno što je Vlada spremna da uradi dokapitalizaciju bankarskog tržišta.
Moram da kažem da razgovaram sa brojnim predstavnicima izvršnog odbora banaka u Srbiji i moram da kažem da su jako zabrinuti u ovom trenutku šta će se desiti sa krajem poslovne godine. Broj MPV je veći nego što projektuje udruženje banaka. Oni kažu 33% - 34%, a ja mislim da je i više u ovom trenutku. Brojna preduzeća kao popularnu meru pokušavaju da organizuju sopstvene UPPR ne bi li na određeni način izbegli situaciju u kojoj se nalaze, neki s razlogom, a neki bez razloga pokušavaju da odlože vraćanje kredita, vraćanje svežeg novca u obrt, odnosno finansiranje ozbiljnih tokova.
Ako bi završetkom i usvajanjem ovog budžeta došlo do ozbiljnih mera Vlade u pravcu sanacije bankarskog sektora uz određene mere kreditno monetarne politike da se smanji adekvatnost kapitala, jer je neophodna mera da se regulatorni kapital reši u okruženju kakvo je u ovom trenutku na području Balkana, odnosno te jugoistočne Evrope i da mi uprosečimo tu cenu kapitala, onda mislim da bi smo stvorili uslove da jedan svež potencijal u ovom trenutku se vrati ka finansiranju proizvodnje i dobili bismo zamah ka zapošljavanju.
Na kratko ću se samo osvrnuti oko nečega što se zove ta siva zona. Molim vas da se maksimalno podignu poreske uprave, bez obzira na trenutak u kome se ovo nalazi, jer mislim da tu postoji dobra energija i snaga u zaposlenim ljudima, jer može da se donese jako puno prihoda.
Apsolutno sam saglasan sa željama i namerama ministra Krstića da u narednoj godini dođi do jedne sveobuhvatne reforme i mislim da bi to bio pravi dodatak na ovaj budžet koji u ovom trenutku imamo na raspolaganju. Hvala.

Narodni poslanik Božidar Đelić javio se za repliku, ali koliko sam razumeo, narodni poslanik Tomić je rekao – bivši ministri finansija. Izvolite.