Hvala gospodine Petronijeviću.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, trebalo bi sada da govorim o 11 zakona koje je predložila Vlada, izmene i dopune 11 zakona koji su jako važni i bez čijeg usvajanja je nemoguće raspravljati o budžetu i usvojiti taj budžet. Jasno je da u ovako koncipiranom dnevnom redu gde treba da ozbiljno analiziramo 11 zakona neka detaljnija analiza nije realno moguća.
Ja ću se zato zadržati samo na nekim rešenjima iz ovih 11 predloženih zakona, jer mislim da oni na najbolji način oslikavaju šta nam to Vlada u suštini nudi, šta je njena ekonomska politika, kakvi su ishodi tako koncipirane ekonomske politike, odnosno kako će izgledati budžet za 2014. godinu i kakve se promene predlažu.
Najkraće, Vlada nam kroz ove zakone poručuje da će se u 2014, 2015. i 2016. godini nastaviti sa padom životnog standarda stanovništva, jer će se povećanje plata i penzija desiti u zanemarljivom obimu. Naime, u 2014. godini svega 1,5%, u 2015. i 2016. godini 1%, što znači da zarade i penzije neće pratiti ni inflaciju. Dodatno osiromašiće oni građani koji su visokoobrazovani, rade u zdravstvu, obrazovanju, nauci, kulturi, ali i drugi visokoobrazovani u javnom sektoru koji zarađuju više od 60.000 dinara. Njima će biti dodatno umanjene zarade.
Ne bih se složila da je ova mera neka vrsta solidarnog poreza. Pre bih rekla da se tu radi o uvođenju svojevrsne uravnilovke na mala vrata, a to našem sistemu nije potrebno i za to nismo sve ove reforme od 2000. godine vodili. S druge strane, povećaće se porez na osnovne životne namirnice, pa ćemo sa manjim platama i penzijama plaćati skuplji hleb, komunalne usluge, osnovne životne namirnice, lekove. Jednom rečju, Vlada nama obećava gori život u naredne tri godine za 1.700.000 penzionera i više od 700.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru.
Ako znamo da je u prvih 18 meseci mandata ove Vlade kupovna moć stanovništva pala za oko 5%, Vlada nam u stvari ovim izmenama zakona o budžetom koji priprema kaže da će kupovna moć stanovništva u narednom periodu pasti za daljih 7,3%. Dakle, ne smanjuje se samo javna potrošnja, nego i lična potrošnja. Ako se svi prisetimo, Vlada kad je ovde polagala zakletvu, obrazlagala politiku koju će voditi, eksplicitno je rekla da krizu neće rešavati tako što će smanjivati standard građana i udariti na ličnu potrošnju građana.
Sada neću ulaziti u raspravu koja se vodi ne samo kod nas, ne samo u Evropi, u celom svetu – da li ovakvo smanjenje javne i lične potrošnje uopšte može da bude izlazak iz ekonomske krize koja je obuhvatila ceo svet? No, Vlada se opredelila za ovu politiku, to je njena politika, to je sada očigledno. Da li ćemo mi znati da je to politika neoliberalnog koncepta ili nekim drugim nazivom je imenovati, to nije bitno. Bitno je da je ona prebacila na leđa svih građana teret te krize i to bez izuzetka, i na leđa onih sa najnižim primanjima kroz poskupljenje osnovnih životnih namirnica, komunalnih usluga i lekova, i onih sa nešto većim primanjima, čije se zarade u stvari smanjuju, za neke i do 10%.
Suvišno je podsećati da to nije politika Vlade na koju je ona dobila poverenje građana i mogućnost da vrši vlast, ali čak i ovakav koncept iza kojeg je stala Vlada mora da sadrži i mere kojima se podstiču ekonomske aktivnosti i zapošljavanje, jer bez takvih mera jasno je da ovakva politika sigurno vodi u dalji sunovrat i ekonomiju i, ono što je jako važno i bolno, dalji porast nezaposlenosti. Takvih mera skoro da nema i to je ono što dodatno zabrinjava, ali o tome će biti prilike da govorimo više u okviru rasprave o budžetu.
Sada ću samo konstatovati da je jako čudno opredeljenje za bilo koju vladu da žrtvuje standard građana, a da kao posledicu, kao cilj ili posledicu, svejedno, ima veće zaduženje zemlje. Onda se postavlja pitanje – da li ta žrtva ima ikakvog smisla?
Šta je Vlada, u stvari, poručila ovakvim paketom mera? Ako pogledamo detaljnije Zakon o budžetskom sistemu, gde postoje rešenja koja će dovesti do jako teških posledica, mislim pre svega na zabranu zapošljavanja u javnom sektoru 2014. i 2015. godine, a da ta zabrana nije praćena, najavljuje se nešto opet po maniru ove Vlade za budućnost, dakle, to nije praćeno jasnom strategijom reformisanja javnog sektora. Dakle, Vlada kaže ovako – ako je neko poverovao Vladi da će uraditi reformu državne uprave koju je obećala, prevario se. Ovom merom zamrzava se postojeće stanje u javnom sektoru. Odmah da se razumemo, ovo ne može biti kritika na rad ministra finansija koji je tu od skoro, ali mi ne smemo da zaboravimo da ova Vlada već 18 meseci troši svoj mandat, a da na reformisanju javne uprave nije ništa uradila. Vlada je takođe rekla da ovim rešenjima koje nam je ponudila ona u stvari nagrađuje sve one koji do sada nisu poštovali zakonska ograničenja o zapošljavanju u javnom sektoru, a kažnjava sve one koji su se racionalno ponašali.
Na primer, znam da u sektoru socijalne zaštite je postojan vrlo racionalan odnos prema zapošljavanju. Dan-danas postoje problemi zbog nedovoljnog broja radnika u centrima za socijalni rad, nedovoljan broj inspektora i to ne samo u sektoru socijalne zaštite, nego i u inspekciji rada, inspektora koji brinu o bezbednosti na radu. Jedna ovakva mera ozbiljno ugrožava funkcionisanje nekih sektora, primenu zakona, pre svega Zakona o radu i Zakona o inspekciji, koji je jako bitan.
Moram da kažem da je ova Vlada kroz ove mere takođe rekla da njena kritika tzv. partijskog zapošljavanja je čista demagogija, jer ona je ovim zakonom amnestirala svako partijsko zapošljavanje u poslednjih 18 meseci. Malo pre smo čuli primer Novog Sada. U poslednjih 18 meseci u Novom Sadu na odborničkoj listi SNS za gradske odbornike, od 78 odbornika, 47 je već zaposleno u javnim službama Novog Sada. To je sada ovim amnestirano.
Ono što je jako važno i što želim da naglasim, i prethodne vlade su se suočavale sa problemom velikih izdataka za plate zaposlenih u javnom sektoru, pokušavale da to rešavaju i zakonima i nekim drugim merama, ali sve vlade, uključujući i Vladu koju je pretvorila DS, nikad, kada su govorile o prezaposlenosti u javnom sektoru, nije se mislilo na zaposlene u zdravstvu, obrazovanju, nauci, kulturi. Pre svega, mere su se uvek odnosile na zaposlene u administraciji. Ova Vlada ne razlikuje hirurga u operacionoj sali, naučnika na istraživačkom institutu od nekog zaposlenog u administraciji i to je stvarno skandalozno.
Da smo vodili ozbiljne politike u smanjenju izdataka za plate zaposlenih u javnom sektoru, ja ću vam dati nekoliko podataka. Vlada DS je smanjila za 10% troškove za zaposlene na nivou republike i 5% na nivou lokalnih samouprava, tako da je 2012. godine ta pozicija u republičkom budžetu bila manja za 250 miliona evra u odnosu na 2008. godinu. Međutim, šta se dešava? Već 2013. godine ta pozicija, u mandatu nove Vlade, se uvećava za dodatnih 150 miliona evra, ako hoćemo da govorimo o tome ko se ozbiljno bavio ovim, stvarno relevantnim problemom, sa stanovišta javnih finansija.
U vezi sa ovim vladinim predlogom o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, želim posebno da naglasim tragične posledice ovog rešenja na zapošljavanje mladih i visokoobrazovanih. Šta im je Vlada jasno rekla? U Srbiji nam ne trebate, pakujte se i u svet, ako možete. Posledice ove zabrane ne mogu se ublažiti ni eventualnim zapošljavanjem u privatnom sektoru, jer nedavno je Unija poslodavaca objavila anketu istraživanja po kojoj čak 90% poslodavaca u Srbiji se izjasnilo da 2014. godine neće moći da zaposli mlade ljude.
Dakle, i dok sve vlade sveta su potpuno svesne da je nezaposlenost mladih rastući problem sa dugoročnim posledicama i to ne samo za pojedince već i za zajednicu, ekonomije, društva, i pokušavaju da realizuju mere koje će pomoći rešavanje ovog problema, naša Vlada je stvarno originalna, smislila je jednu meru zabranu zapošljavanja i po tome je sigurna sam, jedinstvena u svetu.
Poznato je da je u Srbiji skoro 52% iznosi nezaposlenost mladih. Njihov položaj se mora hitno rešavati, jer manje zaposlenih mladih automatski znači manje poreskih obveznika za državu i manju potrošnju. Kad mlad čovek živi na finansijskom minimumu onda on ne zasniva porodicu, ne rešava stambeno pitanje, ne planira budućnost, jednom rečju, i zbog toga ne samo da trpi privredi rast jedne zemlje, nego je i socijalni sistem ugrožen.
Kao što znate, mi imamo penzijsko invalidski sistem u kome aktuelno zaposleni obezbeđuju penzije za aktuelne penzionere. Znači, mladi plaćaju za starije. Ako se ovakav nemaran odnos prema zapošljavanju mladih nastavi, može biti ugrožena ne samo socijalna sigurnost jednog dela stanovništva, nego rekla bih, i društvena sigurnost.
Podnela sam, kao i kolege iz poslaničkog kluba DS niz amandmana kako bi se na neki način umanjile štetne posledice predloženih zakonskih rešenja. Jedan od tih amandmana je da se iz ove zabrane zapošljavanja u javnom sektoru izuzmu mladi visokoobrazovani i to pre svega u oblasti obrazovanja, nauke, zdravstva i kulture, ali o tome ću viće govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Jasno je zašto poslanici DS ovaj set zakona ne mogu podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, razlog zašto ja kao član poslaničke grupe SNS, i predsednik Romske partije, mogu da podržim ovaj set zakona jeste činjenica da to vidim kao prostor, kao vreme, odnosno kao mogućnost da uradite sve one sistemske promene o kojima ste govorili, da možete u jednom dužem roku, znači, koji nije u pitanju samo nekoliko meseci u jednoj fiskalnoj godini, ili jedan period u sledećoj fiskalnoj godini, da uradite, da otklonite sve one negativnosti koje jesu rađene dugim nizom godina unazad, jer jednostavno je to nemoguće uraditi na taj način.
Nemoguće državnu administraciju koja je nagomilavana desetinama, petnaestinama godina unazad da se jednostavno ona racionalizuje za dva, tri, četiri, ili pet meseci. Ovde imamo jedan ozbiljan problem, da li hoćemo da napravimo situaciju da stvorimo nove socijalne slučajeve od tih ljudi, a za koje niste vi kao ministar odgovorni, niti je odgovorna ova Vlada, već je to dugim nizom godina rađeno.
U tom pravcu jeste neophodno da se da odgovarajući prostor, da se da odgovarajuće vreme, i vama kao čoveku koga izuzetno cenim, kao stručnjaka, i ovoj Vladi da ona zaista uradi u narednih nekoliko godina stvar koja mora Srbiju da dovede u jednu zdravu situaciju. Ta zdrava situacija može da se postigne samo isključivo ukoliko se postigne široki društveni konsenzus oko ključnih stvari i oko ključnih privrednih pravaca i pitanja funkcionisanja državne administracije u Srbiji.
Gde smo mi napravili problem? Mi smo doneli niz strategija unazad desetak godina. Strategiju smanjenja siromaštva, Strategiju integracije Roma, strategiju o jednoj, drugoj trećoj, petoj stvari. Međutim, kada su trebale te strategije da se realizuju od njih nije ništa urađeno, osim što se one na jedan demagoški način u stvari pretakale u nešto sasvim treće, u nešto što se zove korupcija.
U tom smislu ću se zadržati na nekoliko stvari o kojima ste vi govorili u zakoniku, i o kojima mislim da su dobre. Govorim sa pozicija socijalno ugroženih i sa pozicija pripadnika romske nacionalne zajednice. Ukoliko vi budete kontrolisano zapošljavali u državnoj upravi, onda očekujem da ćete vi da pomognete, da će Vlada Republike Srbije da pomogne da seo stvari ono što su još 2006, 2007, 2008. godine, sve Vlade govorile i proklamovale, a nisu uradile. Ono što su 2007. godine glasale ogromne većine ljudi iz opozicije, koji su ovde, a to je da u državnoj upravi se ostvari ravnopravno učešće pripadnika nacionalnih zajednica, odnosno socijalno ugroženih kategorija. Umesto da smo mi taj proces radili od 2007. godine, i da danas imamo, recimo kada govorimo o Romima, ako ima 2%, 3% Roma u ukupnom stanovništvu, onda treba da ima 2% ili 3% u ukupnoj državnoj upravi, ili javnoj administraciji, kako god govorimo na različitim nivoima koji se plaćaju iz državnog budžeta.
Ono što je uradila ova Vlada i što moram da spomenem, koja je uradila bitan pomak unapred, to je sledeće. U Ministarstvu zdravstva je negde oko 25 osoba, pripadnika Romske nacionalnosti po afirmativnim merama počelo da se zapošljava, i šest ljudi je već zaposleno tamo. Upravo smo pre dva dana dogovorili sa MUP da 50 pripadnika Romske nacionalnosti počne da radi po opštinama, u MUP. Jednostavno, mi moramo to da uradimo, da približimo javnu upravu toj zajednici.
U suprotnom imate situaciju gde smo ranije imali puna usta demagogije. Sada kada smo ušli u taj proces rešavanja, onda nekim ljudima to smeta zašto to rešavamo, a s druge strane, govorimo da hoćemo da uđemo u Evropu, imamo neki evropski put. Evropa jasno daje signale – rešite pitanje socijalno najugroženijih – posebno Roma, jer dolaze kao azilanti, a mi se oglušujemo u to upravo u ovom sistemu.
Govorim da ova Vlada ima taj nivo socijalne odgovornosti, odgovornosti upravo prema najugroženijima, zato što se uhvatila u koštac sa tim problemima. U tom smislu pozdravljam ideju o kojoj ste vi govorili, da mi moramo da imamo na konsolidovan način praćenje upošljavanja ljudi u javnoj administraciji i zaista da realizujemo strategije o kojima govorimo. Da zaista znamo, ovo smo definisali kao problem, bez obzira koliko se to svidelo dvojici, trojici ili nekolicini poslanika, ali definitivno je to država Srbija definisala kao prioritet i onda ona na konsolidovan način može i da realizuje taj prioritet koji jeste definisala.
Duboko sam uveren, da su ove mere vaš pokušaj da u jednom, i sa time završavam, i to mislim da treba da zna javnost, da je vaš pokušaj da u jedan duži period u stvari ekonomski se konsoliduje Republika Srbija. Da bi to uradili ne zavisi samo od vas kao ministra finansija, mi moramo da imamo široki konsenzus šta su prioriteti privrednog razvoja Srbije. Mi moramo da imamo široki konsenzus u kom pravcu hoćemo, šta hoćemo da Srbija ponudi EU kao svoj proizvod. Da li su to poljoprivredni proizvodi, da li su to neke usluge iz oblasti IT tehnologija, šta je srpska šansa u EU.
Kada to budemo definisali onda očekujem i od vas kao ministra finansija, kao nekoga koga cenim, još jednom kažem kao stručnjaka, da onda u tom pravcu i sistem poreza i sistem olakšica i sistem ostalih davanja prilagodi tim strateškim ciljevima. Jer, plašim se da je Srbija lutala da nije imala jasan pravac, jasan cilj i onda imamo mnogo manje efekte u odnosu na sredstva koja smo uložili.
U tom smislu podržavam diskusiju određenih kolega koji su govorili iz različitih poslaničkih grupa, a i vašeg prethodnika ministra da mora Srbija da postigne jedan širok društveni konsenzus oko toga šta je to što mi hoćemo sutra da uradimo. To ne zavisi od vas lično. Mislim da Vlada Republike Srbije u sadašnjem sastavu ima snage da napravi tu jasnu strategiju, da je ponudi, da postigne oko toga konsenzus, širi, ne samo u okviru Vlade. Na osnovu toga da se zaista se pronađe na duži rok izlazak Srbije iz ekonomske krize i onog trenutka kada Srbija uđe u EU zaista da uđe kao neko ko je proizvođač, koji nudi proizvodnju, koji može nešto da ponudi na evropsko tržište, a ne neko ko će da otvara samo markete i da prodaje robu iz EU, a da ne možemo da pronađemo srpskih proizvoda.
U tom smislu podržavam ovaj set zakona kao šansu i vama i Vladi da zaista uradi ono što mora da se uradi kroz duži niz godina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Joković.

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Krstiću, verovatno nema potrebe da ponavljam svoje prethodnike konstatacijom da imate podršku URS vi lično. Ali, imajući u vidu rekonstrukcije Vlade koja je trajala nekoliko meseci, angažovanje poznatih ljudi iz sveta finansija kao savetnike, očekivao sam mnogo ozbiljniji set zakona koji bi omogućio manji budžetski deficit. Šta smo dobili umesto toga?
Predlogom Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, uvođenjem tzv. solidarnog poreza smanjujete budžetski deficit, ne vi lično već Vlada, za 120 miliona evra, što je složićete se kap u moru. Povećanje PDV-a, pre svega na osnovne životne namernice koje ulaze u potrošačku korpu, dakle, hrane, mesa, hleba, jaja, ono što svaka porodica bez obzira na visinu primanja mora da kupi svakodnevno, verujem da ste svesni da se ove mere mogu vratiti kao bumerang kroz pad potrošnje i smanjenje proizvodnje. Nadam se, zapravo siguran sam, u to da ste dobro izbalansirali sa jedne strane mere koje predlažete i negativne efekte koje su potpuno sigurne, a to je pad potrošnje i smanjenje proizvodnje.
To je ono što smo mi dobili u predlogu 11 finansijskih zakona koje danas razmatramo. Šta je ono što sam ja očekivao? Očekivao sam od pompezno najavljivanih mera rekonstruisane Vlade pre svega, i bez odlaganja, hitno rešavanje problema javnih preduzeća i državnih banaka na koje se nekontrolisano odvajaju budžetska sredstva. Neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka će u 2014. godini koštati državu oko 1,7% BDP ili oko 600 miliona evra. Dakle, to je iznos koji je pet puta veći od iznosa efekta uvođenja solidarnog poreza. Plaćanje ovih obaveza je glavni razlog zbog koga će deficit u 2014. godini i pored uvođenja solidarnog poreza na zarade i povećanja stope PDV-a, da poraste umesto da se smanji.
Ako idemo dalje u 2014. godini se očekuju novi gubici javnih preduzeća i banaka koji će koštati državu još najmanje 630 miliona evra, koja će se plaćati tako od 2015. godine.
Uzmimo npr. „Srbijagas“ koji samo bankama, dug „Srbijagasa“ prema bankama je preko 800 miliona evra. Dug prema NIS-u je 224 miliona evra i planirano novo zaduženje u 2014. godini je oko 200 miliona evra.
Višegodišnje neuspešno poslovanje „Srbijegasa“ će se u narednim godinama prevaliti na poreske obveznike i to je sada izvesno.
Da ne pominjem „Železnicu Srbije“, „Galeniku“, bivši JAT, situacija je slična, ali je „Srbijagas“ kao najveći problem, kao najveća „žaba“, kako se popularno kaže, koju treba prvo progutati sa dugom od preko milijardu evra.
To je ono što sam ja očekivao. Šta građani mogu da očekuju od seta finansijskih zakona koje danas razmatramo.
Pre svega, sigurno je smanjenje plata u 2014. godini. Tu je povećanje troškova života i smanjenje životnog standarda.
Takođe je mogući gubitak posla, za neke je siguran gubitak posla.
Dakle, iznos plata će biti manji, naravno za one koji imaju sreće pa ne ostanu bez posla, za osnovne životne namernice moraće da se izdvoji više para, povećanje lokalnih poreza i taksi, povećaće rashode porodica u Srbiji, jer smanjenje transfera lokalnih samouprava, iznos transfera vratiće se za opštine i gradove u Srbiji, na nivo iz 2007. godine.
Lokalne samouprave će, naravno morati da pored ušteda posegnu i za povećanjem poreza i lokalnih taksi, što će dodatno osiromašiti kućne budžete.
Na samom kraju, gospodine Krstiću, niste imali hrabrosti da se odmah suočite sa najvažnijim problemima, ne vi lično, već Vlada. Verovatno ste vi to lično i želeli, ali nemate podršku cele Vlade iz seta ovih 11 zakona, i vidi se da nemate podršku gospodine Krstiću, cele Vlade.
Ono što najvažnije, nemate političku podršku, a to se vidi i iz izlaganja pojedinih predstavnika, poslanika koji pripadaju poziciji.
Predložili ste ono što je za vas najbezbolnije, za vas kao Vladu, mere koje neće izazvati dodatne potrese unutar Vlade, znači, teret krize je svaljen na građane.
Mi o tom setu finansijskih zakona raspravljamo ovde u najvišem predstavničkom domu, svih građana, mi kao narodni poslanici, predstavnici građana moramo da imamo to u vidu, moramo da štitimo interese građana.
Molim i poslanike vlasti i poslanike opozicije da u danu za glasanje imaju to u vidu i da glasaju onako kako misle da je to najbolje za građane Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i gospodo iz Ministarstva, poštovani građani, nema sumnje da je zadatak predloženih zakona nužna mera za stabilizaciju javnih funkcija, u situaciju kada je javni dug povećan sa 29% BDP koliki je bio 2008. godine, a došao na 64% koliko će biti na kraju 2013. godine, postavlja se pitanje odgovornosti prethodnih Vlada, ali se vidi spremnost ove vlade da se ne libi da budžet i prateći zakoni izgledaju lepo, već realno.
Gospodo, deset godina traje ekonomsko razaranje ove zemlje, a sada kada smo dotakli dno i treba se otisnuti na površinu, upravo oni koji nemaju pravo na to, drže lekcije kako vladi, tako i građanima. Učinili ste da budemo retka, a možda i jedina zemlja koja ima rastući deficit, pet godina za redom.
Naknadne pameti, onih koji su, pre svega, odgovorni za stanje u kome smo, građanima je dosta. Znaju građani pravilo, da bi neko bio jako bogat, mnogo njih mora biti siromašno ili osiromašiti.
Isto tako, znaju građani koliko i kako i ko je u zemlji Srbije postao bogat.
Nažalost, teret reforme moramo poneti svi. Šta to znači moramo poneti svi? Smanjenje plata. Kojih? Skala je utvrđena.
Koliko to ljudi u Srbiji danas ima preko 60.000, a upravo kod tih ljudi neko pokušava da stvori paniku, paniku zvanu – neće se imati ni za hleba.
Već sada mnogi nemaju, ni za šta više, osim za hleba.
Ograničavanje zapošljavanja. Kog zapošljavanja?
Gospodo, ja sam majka troje dece, od kojih samo jedno radi. Pre šest godina, konkursom primljena sa srednjom stručnom spremom iako je fakultetski obrazovana. Slažem se da sve mere koje će u budućnosti ovu zemlju učiniti zemljom dostojnog življenja u njoj, moramo svi poneti, ali ne mogu da se složim sa tim i ne mogu da slušam kada neko kaže da u Novom Sadu, gradu iz koga ja dolazim od 78 odbornika koji čine Skupštinu Grada, 47 je vladajuće, odnosno većine je zaposleno u ovom mandatu u javnim preduzećima, to je neistina i to je laž.
Koliko je odbornika DS zaposleno u komunalnim i javnim preduzećima? Ne mogu da tvrdim, pošto ne znam koliko više ima odbornika, stalno nešto prelaze s jedne na drugu stranu i ne bih da gubim vreme na to. Jedno sigurno znam, svi oni koji nisu ostali na funkcijama, kako u gradskom veću, tako i u kabinetu gradonačelnika, počevši od njega, gospodina Pavličića, svoje uhlebljenje su našli u pokrajinskim javnim preduzećima, recimo „Vojvodina vode“. Kakvo je stanje zaposlenih u pokrajinskim organima? To niko ovde ne zna, a kako kažu ne znam ni kad ćemo saznati? Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Krstiću, Srbija nažalost nije obećana zemlja i nakon jučerašnje rasprave, koja je na momente obilovala ljutom demagogijom, shvatio sam da smo mi i dalje samo zemlja obećanja.
Gospodine Krstiću, vi ste se školovali u inostranstvu i to je dobro, ja sam svoje škole završio u Srbiji, u periodu kada nije bilo „Gugla“ i „Vikipedije“, dozvolićete da, sa toliko znanja koliko imam ovim stvarima, izrazim svoje neslaganje sa predloženim paketom zakona. Ne da bih vas kritikovao samo radi kritike, već da bi predložili drugačiji koncept u Srbiji u kojoj se ekonomska politika do sada vodila i bila bazirana isključivo na javnoj potrošnji i subvencijama, što nas je i dovelo da je uništena domaća privreda, a da nam je javni dug dostigao nivo od 64% bruto društvenog proizvoda.
Gospodine Krstiću, znam kakva je vaša situacija. Od vas se očekuju čuda, ali nećete ni vi, a ni gospodin Radulović sami uspeti sa ovim da se izborite. Ono što nas sve očekuje u narednim godinama jeste muka, jesu suze, jeste lelek, jer još dugo, dugo godina nam neće biti bolje.
Ova država je potrošila novac na sopstveno finansiranje i mi nismo daleko od bankrota. Svake godine država potroši dve milijarde evra više sredstava nego što ih stvori i takav sistem ne može da opstane. Srbija ima najveće rashode u regionu i zaista nisam siguran da će rezani duvan, da će odlaganje akontacija za restituciju za 2015. godinu uspeti da nam pomogne da premostimo ovu krizu.
Hajde, kako ste vi to juče rekli, da se suočimo sa realnošću. Država je najveći poslodavac. Ona zapošljava 700.000 ljudi. U čemu je problem? Što su ti ljudi često služili kao biračko telo. Vi ste sada u poziciji da vučete određene rezove i nećete moći da platite te glasove na nekim narednim izborima. Ne može država Srbija da pravi deficit od 7%. Nema prostora za tako nešto, jer ne vidim ko će da uštedi i ko će da se stisne u narednom periodu.
Najveći deo budžeta ide za plate i penzije. Plate u javnom sektoru i dotacije Fondu penzijsko-invalidskom osiguranja. Plate i penzije jesu male, ali tako niske one nemaju realno pokriće. Predvideli ste u jednom od ovih zakona u paketu da u 2015. i 2016. godini penzije porastu za 1%. Ako je prosečna penzija u Srbiji 23.000 dinara, znači 2015. godine penzioneri će dobiti 230 dinara više i to iz dva dela u aprilu i u oktobru.
Privatni sektor ima 25% niže plate od zaposlenih u administraciji a upravo taj sektor treba da izdržava tu istu administraciju. Država traži od građana da stegne kaiš, a sama troši dve milijarde evra više nego što zaradi. Problem je naravno što mi imamo već godinama izrazito nizak nivo GDP-a i potrebne su godine mukotrpnog rada da bi se to promenili.
Govorili smo ovde o javnim preduzećima, o onim, pod navodnicima, uspešnim i onim u restrukturiranju. Znate dobro da svaki osmi dinar iz budžeta Republike Srbije ide upravo na pokrivanje njihovih dugova. Socijalna politika u ovoj zemlji se nažalost vodi preko niske cene struje i jedne vrhunske podvale koja traje zadnjih nekoliko godina, kada pričamo o jeftinom gasu. Kada „Srbijagas“ koji ima gubitak od milijardu evra svoj dug prebaci ovde, u formi zakona, u Narodnu skupštinu i on se pretvori u javni dug, pa država podiže kredit koji vraćaju svi građani Republike Srbije i onda neko ima obraza da kaže da plaćaju jeftin gas. Za to vreme direktori pojedinih javnih preduzeća primaju platu od 2.000 evra, 5.000 evra, neko ima i 10.000 evra, jedan je plaćen kao Kristijano Ronaldo mesečno. Da bar firma pravi rezultate, nego pravi milionske gubitke. Ne vredi da radi džabe, da nema nikakvu platu, on je štetočina ako vodi na taj način preduzeće. Razumeo bih da mi platimo direktore, menadžere, da im damo određeni bonus, ali ako imaju rezultat, pa i „Zvezdini“ fudbaleri, koji su nam doneli titulu prvaka Evrope, su bili bolje plaćeni, nego ovi sada. Dobar igrač mora da se plati. Kvalitet košta i za to se i zalažem.
Svi znamo u čemu je problem. Potrošnja na malo je pala u odnosu na prošlu godinu i to znači da mi živimo gore nego u 2012. godini. To je najbolji odraz standarda stanovništva u Srbiji. Za to vreme koliko je novih ljudi zaposleno u „Galenici“, u „Dunavu“, u EPS-u, u „Srbijagasu“, u ministarstvima Vlade Republike Srbije? U privatnom sektoru je 400.000 ljudi ostalo bez posla i o tome retko ko da govori. Za to vreme u državnoj administraciji je zaposleno 25.000 novih ljudi.
Siva ekonomija je u procvatu i dalje. Sigurno da povećanje poreza neće smanjiti sivu ekonomiju, već će biti još rasprostranjenija. Samo za kamate u narednoj godini treba da izdvojimo gotovo 120 milijardi dinara, a ukupni troškovi se procenjuju na 5 milijardi evra. Odakle to da se nadoknadi kada su nam investicije pale za 18%? Privreda Srbije je klinički mrtva, što znači da neće biti rasta kako je predviđeno i planirano. Samo da zamislimo situaciju ako poljoprivreda u narednoj sezoni bude podbacila.
Nije dovoljno ono što smo ovde čuli da je najveći izvoznik „Fijat“, NIS, hemijska industrija. Mora se napraviti veća disperzija firmi koje su spoljno-trgovinski orijentisane. Situacija u zemlji se dramatično pogoršala, i to smo govorili kada je usvajan budžet za 2013. godinu da nije realno planiran. Siguran sam, a to ćemo se vrlo brzo uveriti, već prilikom prvog rebalansa, da smo i ovoga puta bili u pravu.
Ono na čemu insistiramo jeste rashodna strana. Znamo da mora da se štedi, ali ne na ovakav način. Država može do neke granice, u neko vreme dogledno, da izdaje garancije, može da podiže kredite. Znam da je potreban kredit za autoput, ali problem je što autoputa nema.
Pre neki dan smo razgovarali, rekao sam, kao što je rekao jedan poznati ekonomista, ili imate autoput ili nemate ministra. Tu se priča završava. Gde su kapitalne investicije? Šta radi država sem što troši i što mnogo duguje? Vi crtate koridor 11, koji nam je potreban, a ni Koridor 10 nije završen. Od 2008. godine do danas 10 milijardi evra je slupano u potrošnju, a to je vrednost Koridora 10 u Republici Srbiji.
Nekada se maštalo o ekonomskim ambasadorima, a danas se mašta o kanalu i o razvijenom IT sektoru u Srbiji. Molim vas, gospodine ministre, ako možete da utičete da onaj stručnjak koji će da pravi mobilne telefone u Srbiji bude hitno uključen u tim koji će praviti kanal Dunav – Morava – makedonska granica, jer mislim da će izuzetno doprineti tom projektu. IT usluge su ključne za svaku delatnost. IT sektor je strateška grana, a vi podižete PDV-e sa 8% na 20%. Iz toga se samo može izvući zaključak da je vaša jedina strategija punjenje budžeta.
Smatramo da je potrebno više oporezovati imovinu, a manje rad i da poreska politika mora da bude takva da stimuliše novo zapošljavanje. Vaša poreska uprava je objavila podatak da 406 milijardi dinara poreskog duga je nenaplativo. Ne sme se finansiranje države nastaviti novim zaduživanjem, ako ne otpišete deo kredita, ako ne napravite reprogram dugova, mislim da nama sledi grčki scenario.
Dogovor prethodne Vlade, pošto se o tome malopre polemisalo, sa MMF je bio da se smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji na 28.000. Toliko je bilo 2008. godine kada smo mi izašli iz Vlade. Sada ih ima preko 33.000. Ko je zaposlio te ljude? Nije rešenje zabrana novog zapošljavanja. Problem u racionalizaciji. Otpustite tamo gde ne valja i gde nisu potrebni, a zaposlite ljude tamo gde su neophodni i gde mogu da rade. Dajte nam realne kategorije, realne cene, a pomozite onim ljudima koji nemaju mogućnost da određene obaveze plate.
Znam šta vas čeka u narednim mesecima. Uskoro sledi Ekonomski forum na Kopaoniku. Vi ćete tu sve da se dogovorite, a građanima servirate priču da sve u Srbiji cveta, potok žubori i ptice cvrkuću, a daleko je to od prave istine.
Rekao sam vam, ministre, mi nismo Amerika. Ne možemo da štampamo dinare, kao što oni štampaju dolare. Rekao sam vam da i budžet, a Bogami, i ovi zakoni o kojima pričamo me podsećaju na kinesku radnju u kojoj ima svega, ali ništa ne valja.
Verujem da se vi niste rodili u fotelji. Ali nažalost, kao i neki ministri koji su pre vas se bavili ovim poslom, bojim se da udarate glavom u plićaku nametnutih stavova od strane vaših kolega iz drugih ministarstava, a to nije dobro za vođenje odgovorne politike i finansija u jednoj zemlji. Hvala vam najlepše.