Hvala.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas ovde imamo na dnevnom redu set poreskih zakona koji su priprema za budžet koji treba da razmatramo za koji dan. Jedanaest zakona, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o porezu na dohodak građana, duvanu, itd, ne bih da oduzimam sebi dragoceno vreme. Naravno, radi se sve o izmenama i dopunama zakona.
Ministre, vas su pozvali, da li je tako, da pomognete ovoj nesposobnoj Vladi da pokuša da spasi što se spasiti može? Vi ste došli, verovatno niste znali šta vas čeka. Ne možete, ministre, izvući zemlju iz krize time što ćete povećati PDV, odnosno porez na promet sa 8% na 10% i pretpostavljam, kada su vas pozvali da se vratite, da nisu očekivali od vas da predložite to kao spasonosno rešenje.
Šta to konkretno znači? To konkretno znači da će danom kada usvojite ovaj zakon, čujem da već planirate ove nedelje, poskupeti osnovne životne namirnice – hleb, mleko, ulje, sve ono što je najsiromašnijim građanima Srbije ostalo da prežive, a podsetiću vas, ministre, da u ovom trenutku u Srbiji gladuje oko pola miliona građana. Jedva preživljavaju dane.
Granica između njih i onih koji nekako još uvek životare je veoma mala, a među onima koji životare je veći broj građana, radi se o milionima ljudi, koji sastavljaju kraj sa krajem i veoma su tanke granice između gladi i siromaštva i bede u kojoj se nalaze ostali građani.
Niste vi za to krivi, ministre, kriva je ova Vlada koja za godinu i po dana nije učinila ni jedan korak kako bi zaposlila nezaposlene, već novim budžetom sprema novac za otpremnine i onih koji rade nešto. Ta se stavka u budžetu zove, verovali ili ne, izdaci za nabavke finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika. Za to je predviđena 21 milijarda. To je za nekih 50.000, 60.000 ljudi koji će ostati bez posla.
Razgovarate li vi, ministre, sa građanima Srbije ili makar sa ljudima koji sa njima pričaju? Čujem da ste mere Vlade pripremali na nekom tajnovitom mestu, bez toga da vam smeta javnost i daleko od stvarnog života. Naravno, trebao vam je mir i tišina, ali morali ste pre toga da znate u kakvoj zemlji živimo i koje Ministarstvo finansija koje zemlje vodite.
Da li vi znate, ministre, da građani kada odu u radnju kupuju jedan krompir i jedno jaje da bi preživeli tog dana?
Svedočio sam činjenici kada gospođa traži 200 grama slanine najjeftinije, kada joj prodavac nudi 350 grama, ona pognuta izlazi iz reda nemajući da kupi 350 grama slanine. Mislim da nju ne treba da bude sramota zbog toga i da ne treba da se stidi zbog toga, treba da je sramota onih koji vode zemlju u kojoj je takvih građana koji ne mogu da kupe ni komad slanine sve više.
Niste, ministre, ponudili nikakve mere za zapošljavanje ljudi. Gde je ministar Radulović? On je pričao o rastu male privrede, o zapošljavanju. Od svega toga stavili ste pred nas zakone koji nude povećanje PDV-a, koji ne nude nikakvu šansu mladim ljudima koji završavaju fakultete da se sutra zaposle.
Gospodine Krstiću, da li ste vi ovde danas sa nama da bi nam rekli da penzioneri narednih godina mogu da očekuju zamrzavanje penzija? Odnosno, vi sa ovim zakonima faktički zamrzavate. Pomeranje penzija biće tako minorno da će rast cena u naredne dve ili tri godine obezvrediti njihove penzije najmanje za 7%, kada bi projektirana inflacija bila u onakvim okvirima kako vi to kažete, odnosno Vlada Republike Srbije, a nije vam za verovati.
S druge strane, da li ste vi danas ovde da nam kažete da je država u takvom stanju da najsiromašniji građani moraju da plate cenu takvog stanja, dakle, najsiromašniji, ovi građani koji kupuju baš i isključivo hleb, mleko i jogurt da bi prehranili sebe i svoju porodicu?
Ministre, da li ste danas sa nama ovde da bi nam rekli da nam ne trebaju više univerzitetski profesori, da nam ne trebaju lekari, specijalisti, da nam ne trebaju solidno plaćene sudije, ne preplaćene? Da to nije tako, ministre, vi ne biste stavljali u isti koš univerzitetske profesore i zaposlene u „Parking servisu“.
Vi ste onemogućili zapošljavanje mladih naučnih radnika time što ste kao uslov da neko bude primljen za asistenta, docenta, vanrednog profesora, saradnika naučnog instituta, on mora da traži saglasnost Vlade Republike Srbije.
Gospodine ministre, to nije bilo ni u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada je ministar obrazovanja bio Božidar Marković, a ministar finansija Stanko Švrljuga, niti u vreme posle Drugog svetskog rata kada je ministar prosvete bio Vladislav Ribnikar, niti ministar finansija Sreten Žujović, zvani Crni. Ni tada ministar finansija i ministar prosvete nisu određivali ko će biti primljen na fakultet i ko će predavati studentima koji predmet.
Danas, da bi neko mogao da počne da radi na fakultetu saglasnost mora dati vaše Ministarstvo ili ne znam ko već, koga vi za to odredite. Pa to nema ni u jednoj zemlji sveta, ministre koliko se ja razumem. Pa vi ste došli sa Zapada. Vi ste došli iz razvijene zemlje. Da li u SAD neko iz Stejt departmenta određuje ko će biti profesor ili asistent na nekom fakultetu, na „Jejlu“ recimo? Da li je to vama uopšte pojmljivo? Kako ste takav zakon mogli da predložite, gospodine ministre?
Smanjili ste plate lekarima, smanjili ste plate sudijama, smanjujete plate rudarima, smanjujete plate profesorima, smanjujete plate svima onima od kojih bi ova država mogla da živi i od kojih bi se mogla izvući iz krize. Da vam kažem ministre, u Kini i u Indiji su radnici ponekad radili i za šaku pirinča, ali oni nisu uništavali svoje obrazovanje. Oni su sav novac koji su imali ulagali u svoj kadar. Obične radnike da tako kažem, plaćali su veoma malo, onoliko koliko im je potrebno da prežive, ali nisu terali svoju inteligenciju iz zemlje. Vi to ovim merama radite gospodine ministre.
Gospodine ministre, vi ovim kažnjavate i sve one ustanove i sve one lokalne samouprave koje su savesno radile i koje su gledale da štede svaki dinar i koji su zapošljavali samo one koji su im potrebni. Stavljate u isti koš i one koji su primali svoje partijske kadrove, bila to u pitanju Demokratska stranka, Srpska napredna stranka, kako niste kao osnov za presek zaposlenosti uzeli kada je vaša Vlada dobila mandat od naroda, nego ste zaposlili sve svoje stranačke kolege koji su bili bez posla. Evo spiska ovde iz jednog grada u Srbiji, malopre ga je koleginica spominjala, pa ste onda napravili presek – e nema više stranačkog zapošljavanja. Onda ste tu pod isti koš stavili i profesore i radnike koji rade u „Parking servisu“ i sve one koji su tu možda došli po partijskoj liniji.
Ministre, mislim da u životu niste dobili puno negativnih ocena. To pokazuje i činjenica da ste dogurali do prestižnog svetskog univerziteta. Mislim da ovog puta imate negativnu ocenu svih građana Srbije koji su imali mogućnost da vide šta u ovim zakonima piše. Imate ministre negativnu ocenu i smatram da treba da povučete ove zakone, da treba dobro da razmotrite, ako ne povučete amandmane koje je podnela Demokratska stranka i druge opozicione stranke i da priznate da ove zakone niste pisali vi, da ih je pisao neko drugi ko vas je doveo u Srbiju, inače smatramo da vi niste za ovu funkciju koju obavljate. Hvala.