Ja ću završiti time da molim gospodina Čolakovića da ovu raspravu ne svodi na ličnu raspravu i ocene o tome ko na nešto ima pravo ili nema pravo.
Dakle, molim vas da mi omogućite da ovde normalno radim. Pre neki dan sam o tome govorio. Ovde niko nikome nije ni mama, ni tata, ni baba, ni deda.
Dakle, svi smo izabrani i tu ste u pravu kao narodni poslanici i imamo pravo da govorimo, dokle god je to u skladu sa Poslovnikom.
Dakle, ne mogu da se izvinim, zbog toga što to nezavisno od broja godina može da bude opasno po kičmu.
Druga stvar, zaista vas molim gospodine Čolakoviću da nikada ne vodimo raspravu ovde na osnovu toga ko koliko ima godina.
Mene tako ne možete da uvredite, ali možete da uvredite ministra. On je mlađi od mene.
Mislim da u ovoj zemlji, svi bez obzira na godine imaju podjednaka prava, za one među vama koji su stariji, koji su u životu značajno doprineli ovoj zemlji, hvala i veliko poštovanje za to, ali isto tako nemojte očekivati da ne reagujem ni na one situacije kada ste, koristeći svoj politički uticaj ili moć, mislim na vašu partiju, ponovo, ne na vas lično, zapravo dodatno ili do kraja uništili srpske javne finansije, tako što ste povećali taj deficit u 2008. godini za 500 miliona evra i od tog problema ne možemo da se oporavimo sve do danas. Ko koliko godina ima, ko kakav doživljaj realnosti ima, to je pitanje za birače, za građane ove zemlje.
Ne moram ništa da prihvatim. Kažem, još jednom, poštujem vaše godine, cenio bih malo više časti u poštovanju, pa da reagujete onda, da vam nešto zaista smeta.
Mogli ste da reagujete, postoji institut povrede Poslovnika. Ja se više neću javljati.