Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima premijer Ivica Dačić. Izvolite.

Pomenuo sam i žao mi je što je došlo do ovog nesporazuma, jer nisam uopšte spominjao u negativnom kontekstu nego sam spomenuo kao jednu inicijativu za koju mislim da je pozitivna i da, u svakom slučaju, treba prihvatiti razgovor o najvažnijim temama koje postoje, o najvažnijim problemima.
Sigurno da u tom razgovoru, kao i u razgovorima koje smo imali oko Briselskog sporazuma neće svi misliti isto i neće svi imati isti stav. Ali, je važno da se vodi dijalog i na neki način je to važno i zbog toga što, kao što ste i vi malo pre spomenuli, svako od nas je u nekom vremenu bio u nekoj vrsti vlasti.
Evo, ja ću da kažem sada, meni su iz službi ovde rekli da sam prvi premijer posle Zorana Đinđića 2002. godine koji je došao na temu budžeta ne računajući Mirka Cvetkovića koji je bio i ministar finansija. Kad je bio premijer, nije dolazio u smislu samo na funkciji premijera. Mislim, sada govorim o tome da sam hteo, zato što ste više puta, mislim da ste i sami potencirali da treba da budemo prisutni na ovoj sednici i ja se apsolutno slažem.
Isto tako mislim, da je važno da se vodi dijalog o najvažnijim temema. To nisu samo ekonomske teme, to su i političke teme i imamo niz političkih tema koje imaju i svoju ekonomsku pozadinu, ali imaju i određene političke konsekvence gde može da dođe do problema bez kojih bi svakako lakše bilo da funkcionišemo u ovom
trenutku, kao što je pitanje Vojvodine. Da se razumemo, bio sam i prošloj Vladi i dobro znam koliko su bili iskreni zahtevi tadašnje vladajuće strukture da se zaista ispoštuje ono što je bio dogovor.
Zakon o finansiranju Vojvodine nije sprečavala ova Vlada nego prethodna. Nemojte da sada kada se promenila vlast, sada se Bojan Pajtić setio da je problem u Beogradu. Dobro znam da kad god sam išao u Novi Sad, bivši predsednik vaše stranke me je molio da ja budem taj koji će se protiviti, samo da ne bi taj zakon i sve ostalo izglasano. Prema tome, nemojte samo da mi govorite o iskrenom odnosu prema autonomiji Vojvodine. Autonomija Vojvodine jeste autonomija Srbije, a ne protiv Srbije, zato želim da se potpuno ta tema depolitizuje i da se raspravlja na konkretan način, a to je pitanje koje izaziva političke reprekusije.
Slažem se sa vama, gospodine Jovanoviću, i ovo između ostalog su teme. Politički sistem koji želimo da gradimo. Kakav politički sistem hoćemo. Kakve izborne sisteme hoćemo. Pa da li je demokratski izborni sistem u Vojvodini, na primer. Da li je najbolji politički sistem koji ovde imamo u susret nekim promenama Ustava itd.? Koja su ovlašćenja koja imaju određeni državni organi? Da li ovlašćenja predsednika Republike Srbije odgovaraju načinu njegovog izbora?
Hoću da kažem da, jesu sve to teme za raspravu. Kod nas svako meri to samo koliko će osvojiti na izborima, i onda razmišlja o tome, jedan mandat za proporcionalne a onda smo za većinske izbore. Ko god dođe na vlast on je za većinske izbore. Ne shvatajući da će tako najbrže da ode sa vlasti.
Ja to sve govorim, dame i gospodo iz iskustva. Jer ja nisam u ovoj Skupštini od 2000. godine, nego od 1992. godine. Mnoge sam gledao i kada dolaze i kada odlaze. Žao mi je što ja ostajem, ali šta da radim. U svakom slučaju ovo je otvoreno pitanje i ja podržavam predlog koji je dao gospodin Jovanović, da se o tome razgovara sa svim strankama.

Replika. Čedomir Jovanović.

U redu gospodine Dačiću, ali vreme je resurs koji smo mi potrošili. Mi smo želeli da razgovaramo o ekonomskoj politici za 2014. godinu. O problemima koji stoje pred svakim ko želi da promeni ovu zemlju.
Vi ste danas premijer, i kažete, žao vam je što ste stalno tu. Pa možda za tri meseca nećete više biti tu, ali to konačno nije najvažnije. Gde ste vi, gde sam ja ili bilo ko od nas.
Vaša dva ministra, ključna u ovom trenutku za zemlju, su govorili. Nisu pomenuli Zakon o radu, reformu penzione politike, Zakon o stečaju, nisu obrazložili kritike sa kojima su potpuno destabilizovali i ovako haotične odnose u zemlji, između poslodavca, zaposlenih, države, sindikata, privatnog sektora i države, venčer fondovi, CPV. Ajde ovde da napravimo kratku anketu da vidimo ko od poslanika zna o čemu se tu govori.
A mi ne vidimo nikakvu šansu za sebe, u totalnom slomu ove države zbog grešaka koje su pravljene od kad ona postoji. Ne treba nam jedan ili dva posto više, zbog toga što ćemo rasčerečiti vas i vašu Vladu danas. Samo u ovom trenutku možemo da razgovaramo o ekonomskoj politici za 2014. godinu. Mi ćemo da investiramo. Čovek govori da moramo da se zadužimo šest milijardi. Pa znate kako se gleda na zemlju koja ima bruto društveni proizvod 30, a zadužuje se šest milijardi u jednoj godini. Strani investitori da dođu u preduzeće u restrukturiranju. Uđite u jedno, gospodine Raduloviću, ja nikada nisam pobegao od njih. Nikada. Uđite u onaj Želvoz tamo u Smederevu pa vidite. Otišao sam u kampanju, rekli su mi – ne ulazi tamo. Sve DSS i Radikali. Jadan i očajan svet. Niste vi za to odgovorni. Da ste Voren Bafet ne bi mogli sami to da rešite. Sad je Dačiću tema da razgovaramo.

Replika. Janko Veselinović. I ja vas molim da se vratimo temi.

Upravo to, predsedavajući. Predsednik Vlade je po sistemu - sam sebe zaplićem, sam sebe otplićem, priča o stvarima koje nisu danas na dnevnom redu. To gospodine Dačiću, koliko ste vi vešti da budete dugo u različitim vladama, to je stvar za vaše kongrese, konvencije i tako dalje, vašim članovima. Danas pričamo o budžetu, činjenici da će se ova zemlja zadužiti za novih pet ili šest milijardi u narednoj godini. Činjenicu da ste se za godinu i po dana zadužili za pet milijardi, činjenici da se u minutu zadužujete za 97 eura, u sekundi ili u minuti, nisam sasvim siguran. To verovatno ni jedan pokazatelj ne može da meri, ne postoji takva kazaljka koja može da izmeri brzinu vašeg zaduživanja i ja vas molim da se vratite temi. Da nam kažete šta nam nudite za narednu godinu? Da li su to samo otpuštanja, da li su to samo veće cene, da li je to zamrzavanje penzija, da li je to nemogućnost da se zaposli bilo ko ko završi fakultet u ovoj zemlji nego da traži posao u inostranstvu?
Da li su to brojne teme koje otvaramo u oblasti u kojima se drži novac državni a troši se za stvari koje nisu investicije, koje nisu putevi, koje nisu infrastruktura, koje nisu otvaranje radnih mesta, već trošenje na političku strukturu odnosno zapošljavanje kadrova. Kakve ste imali prilike, odnosno svi da vidimo ovih dana pred donošenje zakona. U Elektroprivredi je zaposleno preko stotinu ljudi za jedan sat.
Gospodine Dačiću, hoćemo o tome da pričamo a ne o vašoj veštini kako da ostanete na vlasti.

Hvala. Reč ima premijer Dačić. Izvolite.

Ja zaista ne očekujem da vi pričate o tome, nisam ni tražio od vas bilo kakvu podršku niti saglasnost za tako nešto.
O čemu sam ja to pričao što nije na dnevnom redu? Jel na dnevnom redu danas budžet Srbije? Jel sam pričao o Vojvodini, jel postoje amandmani koji dolaze iz Vojvodine? Po vama ništa nije na dnevnom redu što god se ukazuje na to da postoje određeni problemi koji su nastali ko zna u kom periodu iza ovog. Za vas je na dnevnom redu samo da vidimo šta će sutra biti. A to što će biti sutra ne može se definisati nečim što, neće zavisiti od onoga što uradimo samo danas. Ne možete vi govoriti o tome da ova Vlada zadužuje zemlju, kada je vaša prethodna Vlada u kojoj sam ja bio, ali kao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, povećala kao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.
Šutanovac, nisam uopšte tražio vaše mišljenje. Nisam tražio vaše mišljenje, i vi se javite za reč i iznesite svoje mišljenje. Pošto ste sada bili u Stejt departmentu, valjda ste očajali svoje pozicije u stranačkim vodama, bar je sistematično u isto vreme kada je Đilas u Briselu, vi ste u Stejt departmentu, ali dobro, to je u redu.
U svakom slučaju, od 2008. godine do 2012. godine i do danas, stopa zaduženosti je porasla od 29 ili 30% na 58%. O čemu vi pričate onda? O čemu pričate? Što ste se zaduživali? Zašto su pare potrošene? Pa nije to radio Mlađan Dinkić, nego ste vi držali Ministarstvo finansija.
Od 2003. godine za 13 milijardi je povećana zaduženost naše zemlje. I šta sad vi pričate o zaduženosti? Uostalom, nije problem stopa zaduženosti samo, problem je visina GPD-a, odnosno nacionalnog dohotka. Kada budemo imali veći GPD, odnosno bruto društveni proizvod, ta stopa će biti potpuno normalna ukoliko su u pitanju investiciona zaduživanja.
Mi smo imali sastanak koji sam morao da zakažem, jer je tražio ministar Krstić, a to je da vidimo koliko možemo da se zadužimo u narednim godinama. Zato što danas možete da se zadužite koliko hoćete, svi nude pare. To da danas ne možete da nađete, ja se sećam neke prethodne vlade imale su veliki uspeh, kaže – dobili smo kredit. Čekaj, kakav je to uspeh da dobijete kredit? Ja bi bio srećan da je neko dao donaciju. Ali da se radujemo kad neko da kredit, to danas, u današnje vreme, a naročito možda do pre godinu dana, bile su i bolje kamatne stope, mogli ste da uzmete novac sa veoma niskim kamatnim stopama.
Mi smo imali jedan problem, a to je da su naša ministarstva u prethodnim godinama planirala da smo u naredne tri godine trebali devet milijardi da se zadužimo. Toliko je planirano, čak su neke bile i pred potpisivanjem. Sve su to projekti. Nije sada u pitanju da to nisu investicioni krediti, ali takvu stopu, jednostavno, ako tome dodate i zaduživanje, koje mora da ide zbog pokrivanja deficita, to mi ne možemo da izdržimo.
Sećate se da su u ovom periodu morala da se izdvoje sredstva za sanaciju banaka, za sanaciju „Agrobanke“, za sanaciju „Razvojne banke Vojvodine“, za sanaciju sada „Privredne banke“. Nije jednostavno danas, isto kao kad mi kažemo – nećemo od danas davati subvencije, sve je u redu, ali ne može Srbija da stane sada samo zbog toga. Lako je govoriti u teorijskim postavkama, ali je teško voditi sistem.
Zato nisam ni planirao da sada polemišem, niti kada sam govorio o Zakonu o finansiranju Vojvodine. Govorio sam o tome da postoje neke stvari koje smo mogli i ranije da uradimo, nismo ih uradili. Nisu problemi u Vojvodini nastali sa dolaskom ove Vlade. Problemi između Beograda i Novog Sada su nastali mnogo ranije i mi danas treba da pokušamo da ih rešimo.
Evo, reći ću vam jednu stvar. Vojvodina je dobila po zakonu obavezu da finansira zimsko održavanje puteva. To je 1.600 kilometara u Vojvodini. To je trebala da preuzme još 2009. ili 2010. godine. Još nije formirano preduzeće. Da Ministarstvo za saobraćaj nije preuzelo da to Republika plati, ne bi imao ko danas da očisti puteve u Vojvodini. Niste formirali preduzeće, pustite vi to, i mole da ostane da Republika to radi do aprila. Znači, ono što možete, što može Vojvodina, u ostalom što se ja obraćam vama, nije Vojvodina vaše vlasništvo.
Pričam o tome da vlasti u Vojvodini ne treba da shvataju da politička borba koja se vodi, treba da utiče na stručnu i profesionalnu raspravu o načinu funkcionisanja vlasti u Vojvodini. Apsolutno se slažem da treba o ovome da se razgovara. Nije bilo moguće sada, u ovom periodu organizovati ovakve vrste sastanaka povodom ovog dokumenta, ali sam apsolutno saglasan da o najvažnijim temama treba voditi dijalog. Hvala.

Završavamo sa replikama i nastavljamo sa radom.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Replika. Pomenut sam.)
Gospodine Šutanovac, vi ste izazvali, dobacivali ste sa mesta. Molim vas, ja sam dobro pazio.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Po Poslovniku.)
Da li ste vi hteli po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, vi uporno danas kršite Poslovnik, član 104, očigledno pokušavajući da obmanete i javnost i predstavnike Vlade da ovaj parlament ne ume da radi. To što vi niste koncentrisani od jutros, očigledno, ometa nas u našem radu i želim da diskutujem na osnovu prava po Poslovniku, jer sama pomenut imenom i prezimenom nekoliko puta, čak je premijer aludirao i neka putovanja, itd. Nisam ja ništa izazvao.
Gospodin predsednik Vlade je u bivšoj Vladi bio zamenik premijera i ministar policije, odnosno unutrašnjih poslova, ali i prvi potpredsednik Vlade, da li je tako? Ja sam samo rekao da ste bili i to, i to nije izazvana replika. To je činjenično stanje. Njegov potpis je bio ovoliki o njegovom zahtevu.
Ako mi dozvolite, hteo bih da koristim vreme replike? Znači, hoću da koristim dva minuta za repliku.
(Milisav Petronijević, sa mesta: Vi ste izazvali repliku.)
Nije tačno.
Gospodine premijeru, slušamo već nekih godinu dana kako se ova Vlada zadužuje…