Hvala, predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, evo ova slika, ove vaše katedre, ja mislim je dobar pokazatelj da se mi u stvari ne razumemo, mislim na odnos Vlade prema parlamentu. Ne vidim šta može da bude danas važniji državni posao od rasprave o budžetu.
Pošto vi, gospodine ministre, niste računovođa Vlade, nego ste ministar finansija, ne znam kako ćemo danas moći da diskutujemo o ekonomskoj politici. Lepo je što je bio premijer, pa ode, ima neka posla. Znamo da dolazi predsednik Vlade Crne Gore, ali ne znam što ste onda danas organizovali debatu o budžetu, ako je to važnije od rasprave o budžetu. Bio je ministar privrede i on ima neka preča posla, nego da razgovara ovde sa nama. Tako da nisam siguran, gospodine ministre, kako ćemo mi sada da diskutujemo o poljoprivrednoj politici, o industrijskoj politici, kad ćemo da razgovaramo o politici u energetici? Zašto ovde nema ministarke zdravlja i ministra prosvete, jer su oni veliki korisnici budžeta, odnosno upravljaju sistemima koji troše jedan vrlo značajan deo ovog novca. Meni je, iskreno, žao što ste vi u dosta jednoj neprijatnoj situaciji da ne možete da odgovorite na sva pitanja.
Mislim da je rasprava o budžetu rasprava o ekonomskoj politici i ne mislim da je to neka mudrost, ali ovde prosto hoću na početku da kažem zbog čega se suštinski ne slažem sa Predlog budžeta o kojem raspravljamo danas. Zbog toga što ne možemo da vidimo mi u poslaničkom klubu Zajedno za Srbiju, ne možemo da vidimo šta je odgovor i šta je plan. Štednja, pozdravljam i podržavam, ali gde je razvoj? Šta je plan za razvoj? Sa ovakvim prihodima kakve imamo i sa ovakvim nužnim rashodima koje imamo, uključujući nužnost da pokrijemo sve anuitete, kako god da smo se zadužili i ko god da se zaduživao, a ne vidim da je iko nevin ko sedi u ovom parlamentu ili ko se bavio politikom u Srbiji poslednjih 30 godina.
Predlažem da, ako je moguće, mnogo više žara i energije potrošimo na to šta ćemo da uradimo i kako da otvorimo prostor za razvoj nego, na istorijsku retrospektivu oko toga, jer bi svako ovde imao što šta da kaže.
Mislim, gospodine ministre, da postoji bar sedam vrlo jasnih pravaca kuda bi ekonomija ove zemlje mogla da se razvija, i to da se razvija skladno i dobro, i da konačno izađemo iz ovog začaranog kruga gde smo između 30 i 35 milijardi evra BDP svake godine. Evo slušam više od 20 godina kako ne možemo da dođemo do 85% BDP iz 1989. godine, nekog zlatnog doba, bar je tako to doba ostalo u sećanju građana Srbije.
Poljoprivreda, energetika, rudarstvo, IT sektor, turizam i, može se neko začuditi, reću ću nekoliko reči o tome, zdravstvo i prosveta. To su pravci, po mom uverenju, po stavu poslaničkog kluba ZZS, razvoja Srbije.
Daću jedan mali primer na samom početku. Pre tri, četiri nedelje ovde smo ovde stavili predlog da Odbor za energetiku raspravlja o potencijalnoj investiciji u NIS-u koja je negde 650 miliona dolara. Kada bi rafinerija u Pančevu bila podvrgnuta takvoj vrsti rekonstrukcije ušla bi u red najmodernijih rafinerija u Evropi i svetu.
Podsetiću vas da je prošle godine NIS imao preko 500 miliona dolara dobit, ali preradio je više od 50% domaće nafte. Da nije bilo domaće nafte, da je preradio samo stranu naftu, gubitak bi bio 200 miliona dolara, umesto dobiti od 560 miliona dolara.
Danas ne postoje garancije da će za pet godina biti domaće nafte. Postoje pretpostavke, ali nema garancija. Ako se ova investicija ne dogodi, bojim se da možemo za pet, šest godina da se sretnemo sa situacijom kakvu imamo u Smederevu, odakle su Amerikanci otišli, kada su prestali da prave profit, nego su ušli u gubitke.
Zbog čega ovo kažem? Zbog toga što, gospodine ministre, prema podacima, koji su javni, u prvih devet meseci, u prva tri kvartala, strane direktne investicije u Srbiji su 526 miliona dolara, evra, pardon. Vi niste mnogo putovali. Predsednik Vlade je nekoliko puta išao, što u Ameriku, što po evropskim zemljama, što u Rusiju. Potpredsednik Vlade Vučić, takođe, veliki trud je uložio u Aziji, Evropi, Americi. Svi zajedno 526 miliona evra.
Tražio sam da u ovoj skupštini, tamo gde je mesto, na Odboru za energetiku raspravljamo o investiciji postojećoj najvećoj kompaniji, koju ova država ima, o investiciji koja je veća od svih stranih direktnih investicija u ovoj godini, odnosno u prvih devet meseci. Koliko ja čujem, pošto znam da se predsednika Odbora jako trudi, nema vremena ministar privrede, nema vremena ministarka energetike, za vas mi nije rekla da nemate vremena, ali vi ste radili na budžetu, pa imate opravdanje. Takođe, tražio sam da gospodin Bačević, kao ministar rudarstva, bude na toj debati.
Ovo je slika kako mi ne koristimo dobro energiju kojom raspolažemo. Naravno da treba da se bori svako za strane investicije, ali ono u šta sam uveren jeste da mi ne koristimo ni najmanje ono što stoji ovde oko nas, što možemo da pokrenemo i kako možemo da dođemo do razvoja, zapošljavanja i boljeg života ljudi.
Poljoprivreda, govorim peti put u ovom sazivu parlamenta, 10,5 milijardi evra BDP na bazi poljoprivrede. Potencijal – 100 milijardi evra. Sto milijardi evra potencijal Srbije u proizvodnji hrane. Navodnjavanje, gospodine ministre. Ne sećate se kada je bila rekonstrukcija Vlade, pričao sam, tek ste ušli u ovaj parlament, sada vam kažem drugi put, vašim prethodnicima sam rekao 3-4 puta u ovom sazivu parlamenta. Treba nam 3,5 do četiri milijarde evra da bismo obezbedili da milion i 100 hiljada hektara zemljišta u Srbiji ima sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje. Kakva razvojna šansa? Kakva šansa za one koji će to da rade, a kakvo bogatstvo za zemlju kada sa 200 hiljada hektara se dođe na milion i 100 hiljada hektara zemljišta sa sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje?
Podsetiću vas, gospodine ministre, na to da je država vlasnik 800 hiljada hektara zemljišta, obradivog poljoprivrednog, 800 hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Preko milion hektara šume je u državnom vlasništvu. Kako da upotrebimo tu silu od imovine i da je pretvorimo u instrument razvoja?
Hiljadu šesto poljoprivrednih inženjera je pomagalo u preko 300 hiljada porodica tokom 2011. 2012. godine. Podigli smo broj onih koji dobijaju subvencije od države sa 85 hiljada na 250 hiljada. Ti ljudi danas ne rade za državu. Samo trošak registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, da bi elementarne administrativne procedure završili, koje su im neophodne da dođu do subvencija, prevazilazi trošak koji bi iz budžeta trebao da bude na raspolaganju da 1.600 agronoma bude ponovo angažovano od strane države.
Još jedna mala slika. Godine 2011. i 2012. 16.000 poljoprivrednih gazdinstava je dobilo subvenciju za kredit. Krediti su u 2011. godini koštali 8%, a u 2012. godini 6%.
Država je potrošila oko sedam miliona evra na subvencionisanje kamata. Tih sedam miliona evra proizvelo je 150 miliona evra kredita, za mehanizaciju, za opremu, za obrt, za šta god.
Gospodine ministre, ja ne znam kako da vi bez ministra poljoprivrede, da vi nama odgovorite, ima nekakva kreditna linija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nešto je za navodnjavanje, nešto je za kredite, ja ne razumem o čemu se tu radi. Bilo bi dobro da ministar poljoprivrede objasni šta je on namerio da radi u 2014. godini.
Smanjeno je ono što je u razdelu budžeta predviđeno za poljoprivredu. Kako ćemo mi organizovati ovu najveću, po potencijalu, privrednu oblast koju imamo u zemlji? Poljoprivredom se bavi 2,5 miliona ljudi u Srbiji. To je najsiromašniji deo građanstva. Siromaštvo među ljudima koji se bave poljoprivredom je dva puta veće nego među preostalim delom naroda. Nema odgovora. Zbog toga ne možemo da glasamo za budžet.
Postoji jedno jasno pitanje na koje takođe ne mogu da dobijem odgovor - zašto nema strategije za rudarstvo? Ima jedan nacrt strategije koji je bio gotov pre dve godine. Rudarstvo, 4,5 milijarde evra do 2020. godine može da bude investirano u tu oblast. Eto, gospodine ministre, 4,5 milijarde evra u navodnjavanje, 4,5 milijarde evra do 2020. godine u rudarstvo – devet milijardi evra. Ko se bavi time? Nema odgovora.
Razvoj. Postoji veliki problem kod štednje. Štednja mora da se sprovodi, to je svakome jasno. Može to neko da kaže, može da ne kaže. Evo, ja kažem, da, mora da se štedi. Ali, kada smanjite, gospodine ministre, plate lekarima, kada smanjite plate profesorima, kada smanjite plate ljudima koji zauzimaju najviše pozicije u državnoj administraciji, vi ne možete da očekujete ništa drugo nego neraspoloženje i pesimizam koji se širi među narodom. Lek za taj pesimizam je plan za razvoj, jasan plan za razvoj koji možemo zajedno da pratimo i vi i vaše kolege u Vladi i mi ovde u parlamentu i svaki građanin Srbije, šta smo uradili u prva tri meseca 2014. godine, na kraju 2014. godine i u godinama koje dolaze.
Energetika. Pitao sam ministarku energetike pre nekoliko meseci ovde, koliko će struje biti proizvedeno iz obnovljivih izvora energije, pre svega iz biomase u toku 2014. godine? Koliko u toku 2015. godine? Nema odgovora. Ja poštujem da su ministri političari i da treba da se bave politikom. Nemam sa tim nikakav problem jer je to tako, i razumem angažman gospođe ministarke oko svih raznih tema u društvu, ali je nužno da sedi ovde danas da bi smo mogli da vodimo debatu šta se dešava u energetici, kakvi su naši planovi.
Hoću da vam kažem, gospodine ministre, da stotine hiljada porodica mogu da sebi obezbede nov prihod takođe i u energetici, ma koliko to bilo čudno, zbog toga što preko 1,3 miliona ljudi su vlasnici šuma u Srbiji. Zbog toga, kao što sam rekao, 2,5 miliona ljudi se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pa postoje ostaci iz poljoprivredne proizvodnje. To je novac, preko dve milijarde evra najmanje svake godine istruli u šumama Srbije i ostane na poljima Srbije zbog toga što smo mi zemlja, sistem, politički sistem, privredni sistem, kako god hoćete, koji nije sposoban da to pretvori u razvoj, u novac i u bolji život.
Gospodine ministre, između Kuršumlije i Merdarda je najređe naseljena teritorija u Evropi. Merdare su granična linija, administrativna između Kosova i Srbije, a između Merdara i Podujeva, koje je sa druge strane, na par desetina kilometara, je najgušće naseljena teritorija u Evropi. U opštini Kuršumlija u 50 sela nema nijednog stanovnika.
Kao što su neki poslanici ovde rekli, od kada je donet nov Ustav, iz godine u godinu vodi se debata bez ikakvog izgleda na uspeh oko toga da li je Republika prebacila 7% Vojvodini ili nije. Ta debata se nikada neće završiti, pošto Republika nikada ne može prebaciti 7% para Vojvodini, jer je to nemoguće. Možete računovodstveno to da zatvorite kada god hoćete i možete da ne prekršite zakon. Suštinski, to nije moguće. Srbija mora da promeni Ustav. Ovo nije politički i ustani sistem koji može da omogući razvoj. Sa ovakvim Ustavom u Kuršumliji neće početi razvoj, ni u Kuršumliji, ni u Dimitrovgradu, ni u Užicu, ni u Subotici, a ni ovde na Starom gradu i na Vračaru.
Zbog toga, gospodine ministre, šteta je što ovde nema predsednika Vlade i potpredsednika Vlade i svih ekonomskih ministara, jer nije ovo računovodstvena rasprava o tome da li ste dobro, ispod crte i iznad crte i za MMF i za Svetsku banku i za Fiskalni savet napravili dobar račun.
Vi ste pametan čovek, ne sumnjam da ste vi dobro ovo izračunali. Nije ovo matematika. Ovo je život i ovo je politika. Hajde da počnemo da pričamo ozbiljno o politici, o razvoju, o tome da moramo da štedimo da bismo mogli da se razvijamo, o tome kako da štedimo, kako da štedimo solidarno, da vidimo kud smo krenuli, o tome da u ovoj zemlji ogroman broj lekara može da ostvari dodatni prihod tako što će ljudi iz inostranstva ovde legalno i uređeno dobijati usluge zubara, maksiofacijalnih hirurga, oftamologa, laporaskopske operacije i šta god hoćete, zato što imamo izuzetne lekare. Stalno su tema u novinama da li je neko uzeo 100, 200 ili 300 evra i da li će da završi u zatvoru.
U ovoj zemlji može da bude nekoliko desetina hiljada stranih studenata. Imao sam mnogo kritike na to kako je ova zemlja izgledala 50 godina od Drugog svetskog rata na ovamo, ali te kritike su takođe stvar za istoričare. Šta je ostalo iza svega toga? Ostao je dobar glas i dobra emocija u ogromnom broju zemalja Azije, Afrike, latinske Amerike prema Srbiji, pošto oni vide Beograd i vide Srbiju i nekako im se čini da je to Jugoslavija.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što desetine hiljada stranih studenata mogu da dođu u Beograd da se školuju. Možemo da imamo izuzetan izvozni proizvod, svoju pamet i zbog toga što možemo da dovedemo vrlo dobre profesore, kao vi, gospodine ministre, što ste se vratili sa dobro plaćenog posla, sa izvanrednim obrazovanjem koje imate, jer je u Beogradu jeftinije živeti nego u Parizu, Rimu i Londonu. Ljudi koji bi predavali ovde, gostujući ili kakvi god, na našim univerzitetima bi mogli da zarade više nego tamo gde sada rade i da iskoristimo dobru situaciju koju imamo.
Hajde malo da mislimo o životu i da otvorimo ljudima priliku da dobro žive. Naravno da je važno koliko je sad u milijardu deficit i šta ćemo da radimo, ali je život važniji i važno je kuda smo krenuli, da li možemo tamo da stignemo.
Zbog toga, gospodine ministre, kao što sam rekao kod ovih zakona, nije dopustivo da se uzme još dve milijarde gradovima i opštinama na loš način, računovodstveno, 30% novca koji je kvalifikovan kao subvencija u budžetima lokalnih samouprava je smanjeno svakome jednako. To što piše da su subvencije su u stvari investicije. Kada grad ili opština asfaltira ulicu, to je subvencija nekakvom preduzeću za puteve grada ili opštine, kada gradi vodovod ili kanalizaciju, to je subvencija preduzeću za vodovod i kanalizaciju i šta god drugo.
Favorizujete one koji nisu dobri zato što imaju preveliki broj zaposlenih, umesto da im pomažete da uđu u sistem i kažnjavate one koji su jako dobri, koji nemaju preveliki broj zaposlenih, koji ne subvencionišu javna preduzeća koja imaju gubitke, već usmeravaju novac u razvoj.
Gospodine ministre, ključna reč je razvoj, da štedimo koliko moramo, sve za razvoj da damo što možemo.
Kada budem u nekom vašem budžetu, a ja sam siguran da će se to desiti i nekom predlogu poreskog zakona, video da ste se okrenuli razvoju, da ste uspeli da ubedite svoje kolege iz Vlade da moraju da sede ovde da bismo mogli da diskutujemo, biću srećan da mogu da glasam za vaše zakonske predloge. Ovoga puta poslanički klub Zajedno za Srbiju biće protiv Predloga zakona o budžetu. Hvala vam lepo.