Gospodine Krstiću, nisam ja ni očekivao da vi odgovorite na sva pitanja. Prosto, vi to ne možete da uradite. Samo mi objasnite sa kojim pokrićem je ovde Vlada, jer mi mislimo da je to politika Vlade ako je iznosi ministar privrede, izašla pred parlament, uveravajući nas da će ona spustiti bankarske kamate. To je veoma važno za vaš budžet, verujte mi. To je najvažnije.
Kako ćete učiniti jeftinijim kapital u Srbiji, kad je cena tog kapitala zapravo samo refleks svih gubitaka i štete koju bankarski sektor trpi? Da li morala da bude blokirana „Galenika“? Da li je morala da bude? Da li su morala da budu blokirana brojna preduzeća od strane Fonda za razvoj, iako im nisu prispeli krediti za naplatu? Da li je izračunao neko u Vladi kolika je šteta zbog toga što se neko pojavio u ime Vlade i rekao da je Fond za razvoj paravan za pljačku države?
Fond za razvoj je žrtva neodgovornih političara, a kao instrument naše države nažalost jedina opcija za vas kao ministra finansija i Vladu je da odgovori na paradoks, ekonomski, u kome živimo – kako je moguće razvijati zemlju ako je kamatna stopa tri puta veća od profitne stope?
(Predsednik: Vreme.)
Samo odgovor na to pitanje. Sva druga neka ostanu otvorena.

Ministar Krstić ima reč.

Ministar ekonomije je govorio o tome, a ja ću samo što se tiče bankarskih kamata i kamatnih stopa.
U tri smera to ide. Jedan je apeks koji imamo, kao jeftin izvor finansiranja za mala i srednja preduzeća koji se obraća ceni, odnosno troškovima izvorima finansiranja. Imamo razmišljanje vezano za Garantni fond koji se obraća rizikopremiji, o kome je pričao ministar privrede. Imamo naposletku u kombinaciji sa ovom restriktivnom fiskalnom politikom i smanjenje kamatnih stopa referentnih kojima se obratila naravno NBS, čija je to ingerencija. To su tri konkretne stvari koje rade u tom smeru.
Što se tiče ovih ostalih pitanja, to su diskrecione odluke koje neću kao takve komentarisati.

Gospodin Jovanović, replika.

Razumem zašto ne želite nešto da komentarišete. Nije potrebno da interpretirate neka opšta mesta koja su ostala iza ministra ili nekih drugih inicijativa koje su neki drugi ministri pokretali.
Želim nekoliko informacija da vam dam. Imali smo pre 10 godina taj Garantni fond, garancijski, ovde. Njegova uloga se pre svega tada svodila na obezbeđivanje preduslova za preduzeća koja se formiraju i pred banke izlaze sa zahtevima za nekim kreditima, a nemaju adekvatna obezbeđenja. Nemaju recimo bilanse koji su uverljivi da su ozbiljni u poslu. Nemaju imovinu itd.
Gospodine Krstiću, bilo bi sjajno kada bi to moglo da funkcioniše, ali to ne može da funkcioniše u Srbiji 2013. ili 2014. godine zato što naša država nema adekvatno obezbeđenje ili ne govori o njima, koja su uverljiva za bankarski sektor. Nije bez razloga referentna kamatna stopa NBS 10 poena. Da li je tako? To je odgovor na precenjenost, na dinar bez pokrića, pa kada je 2001. godine plata u ovoj zemlji bila 30 evra, a danas 400 evra prosečna plata, da li je toliko skočila produktivnost u Srbiji? Tu su te milijarde o kojima danas govorimo. To je nerealan projekat i to svako ozbiljan u bankarskom sektoru zna. Svako ko se bavi poslom u Srbiji zna da je to nerealno. Bilo bi sjajno kada bi to moglo da funkcioniše. Neće funkcionisati.
„Venčur“ projekti, znate šta, inovacione tehnologije. Sjajno, ali mi imamo drugu vrstu problema.
Pomenuo sam neke od njih. Mnogo je više potrebno argumentacije, ozbiljnosti i konkretnih mera. Do Nove godine će biti zakon o radu. Bilo bi lepo. Neće biti do Nove godine. Zakon o planiranju i izgradnji neće proći javnu raspravu.
(Predsednik: Vreme.)
Ideja da banke prihvate na sebe obavezu da isplate državu ukoliko investitor ne može da pokrije troškove za izdatke građevinskog zemljišta je naučna fantastika. Hajde da pođemo od prethodnog pitanja, u kojoj zemlji u našem okruženju se uopšte plaća nešto tako?

Vreme gospodine Jovanoviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova imajući u vidu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu i sa radom nastavljamo u 16,30 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, radno predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, pre svega želim da reagujem, kao i jedan broj poslanika, na nekorektno ponašanje poslanika Bojana Đurića u prvom delu zasedanja. Neprihvatljivo je da takav odnos poslanik ima prema potpredsedniku Narodne skupštine.
Raspravu o budžetu za 2014. godinu počeću pohvalama na račun premijera gospodina Ivice Dačića i na račun ministara, gospodina Krstića i Radulovića, zbog toga što su vrlo otvoreno, vrlo jasno i precizno govorili o problemima i teškoćama sa kojima se u ovom trenutku susrećemo.
Pre svega, želim da ukažem na nekoliko pitanja, obzirom da nije moguće o celini budžeta govoriti u okviru dvadesetak minuta. Zašto ćemo mi podržati Zakon o budžetu?
Prvo, Predlog zakona o budžetu se zasniva na osnovnim ocenama, principima i kriterijumima koje je premijer Ivica Dačić izložio prilikom rekonstrukcije Vlade, početkom, odnosno polovinom ove godine. Zbog toga mislim da zavređuje pažnju ta činjenica.
Drugo, kakvu mi državu hoćemo i želimo? Ono što ja mogu da kažem u ime moje poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije, to je da mi hoćemo socijalno-humanu državu sa jakim socijalnim dimenzijama. Hoćemo državu koja će obezbediti socijalni mir, socijalni dijalog, socijalnu sigurnost i socijalnu stabilnost. U tom smislu, hoćemo državu sa 7,5 miliona stanovnika, a ne državu za jedan broj onih koji su bogati i za njihov profit. Mi hoćemo državu koja će obezbeđivati bolji život onima koji su najsiromašniji, onima koji zaslužuju i zavređuju pažnju, a država nije u mogućnosti da im obezbedi da od svoga rada skromnije ili bolje žive.
To je stav i opredeljenje PUPS-a, to je stav i opredeljenje naše poslaničke grupe i na tome ćemo insistirati, dajući svoj doprinos i svoje predloge vezano za Zakon o budžetu za 2014. godinu i vezano za poboljšanje nekih predloga, o čemu ćemo i u načelnoj raspravi, a i u raspravi u pojedinostima govoriti.
Treće, naša poslanika grupa insistira na vraćanju onim pitanjima i problemima sa kojima se ova država sukobljava, a to je pre svega ekonomija, u užem smislu rečeno proizvodnja i još uže rečeno radna mesta. Ako to budemo rešili, ako to budemo obezbedili u narednim godinama, kako je to predviđeno i zakonima o kojima smo razgovarali prošle nedelje i zakonima koje imamo danas u raspravi, Zakon o budžetu, onda ćemo lakše rešavati one druge probleme na kojima pojedini poslanici stalno insistiraju, a to su reforme u društvenom sektoru i stalno o tome govorimo i kao da ćemo rešiti sve ako smanjimo penzije, ako smanjimo plate i ako reformišemo ovaj ili onaj fond.
Mislimo da je osnovni problem, i u tom smislu očekujemo od ministra Radulovića da u najskorije vreme pripremi te zakone i da ih uvede u skupštinsku proceduru, kako bi o njima razgovarali i obezbedili, da ovo o čemu danas razgovaramo, kad usvojimo budžet, da ga lakše možemo i sprovoditi u narednoj godini.
Oni koji govore o reformama penzijskog i zdravstvenog, obrazovnog, socijalnog i drugih sistema i stalno govore - penzije, penzije, penzije, to su mogli čuti i od predsednika Fiskalnog saveta, od pojedinih poslanika, od pojedinih privrednika, od pojedinih direktora itd, mi uzvraćamo time što možemo da kažemo - proizvodnja, proizvodnja, radna mesta, radna mesta, radna mesta, i onda ćemo i ovo pitanje uspešnije, lakše i bolje rešavati. Ako ništa drugo, onda bar uporedo da ih rešavamo. Mogu slobodno da kažem da mi možemo mnoge segmente iz ovog delokruga društvenog miljea ukinuti, a da problem nećemo rešiti, ako ne rešimo ovo prvo pitanje.
Smatramo da je Zakon o budžetu u tom smislu uspeo da izbalansira jedan i drugi problem i zbog toga mislim da možemo rešiti neka pitanja, neke probleme mnogo brže nego što smo to do sada radili.
Četvrto pitanje, nešto o čemu šire želim da kažem, to ćemo posebno podržati, zakon reguliše izdvajanje za socijalna davanja. Do sada u diskusiji smo čuli mnoga pitanja i mnoge probleme koji su u ovoj oblasti prisutni, a tu pre svega mislimo na socijalna izdvajanja za najsiromašnije građane ove države. Ne mislim samo na penzionere i penzijski sistem, nego i na druga socijalna davanja. To je obaveza naše države, naša obaveza kao narodnih poslanika, to je obaveza Vlade i u tom pogledu mislimo da treba obezbediti da najsiromašniji pristojnije žive.
Takođe, podržavamo izdvajanja za aktivniju politiku zapošljavanja i u tom pogledu posebno, to što je Vlada naknadno predložila, da se izdvoji dve milijarde dinara za podsticaj zapošljavanja.
Nešto ću reći u vezi sa Zakonom o budžetu, odnosno odlukama koje govore o penzijsko-invalidskom osiguranju, odnosno odluci. To je tema kojom se ovaj parlament bavio i u prošloj nedelji svaki dan, koja je izazvala burnu raspravu. Naša je ocena da ovaj deo izdvajanja nije dovoljan i da on ne može obezbediti pristojniji život onima koji imaju najmanje, ali isto tako mogu da kažem da je u ovom trenutku u izvesnom smislu to izbalansirano i da nije došlo do smanjivanja, kako je i gospodin ministar to izjavio, a na nekim stavkama i na nekim pozicijama je to i povećano. Iz tog razloga i zaslužuje pažnju, da mi o tome razgovaramo, ako možemo nešto popraviti, a ako ne, da ostane na ovom nivou.
Mi ćemo pokušati da u vezi sa problemima koji će takođe nastati i neće se rešiti kad su u pitanju penzioneri, da rešavamo na drugi način. Podsticajem i poboljšanjem materijalnog položaja na način kako to radi Beograd, Jagodina, Novi Sad i neki drugi centri. I to je deo države. I to su penzioneri tih sredina, tih opština, tih gradova, pokrajina itd.
Mi se zalažemo za nastavak reformi. Ne možemo nikako prihvatiti neka mišljenja, neke stavove koji govore o tome da treba izvršiti reformu od početka. Od 2000. godine na ovamo pet promena izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju je bilo. Moram da priznam da kažem da je svaka Vlada nešto uradila bolje, nešto bolje regulisala. Mi imamo tu napretka.
Samo ću pomenuti zakon iz 2010. godine o penzijsko-invalidskom osiguranju, i možemo sada već reći da su neki elementi poboljšani, kao što je beneficirani radni staž, povećanje penzijskog osnova za odlazak žena u penziju, invalidske penzije itd, i tu su parametri tačni i precizni, i ne treba kazati da ništa nije urađeno. Naprotiv, jeste.
Naš je stav da treba te reforme nastaviti. Kako i na koji način? Verovatno će se to uraditi u ovom periodu prvih meseci naredne godine i mi ćemo imati raspravu o tim pitanjima u ovom parlamentu. Spremni smo da razgovaramo i da doprinesemo da se to pitanje na pravi način reguliše, kako bi milion i nešto hiljada penzionera pristojnije živeli. Ali, bez preduslova o kojima sam govorio ne može do toga doći, ako nemamo bolju proizvodnju, ako nemamo više radnih mesta. Posebno bih istakao potrebu da se o tim pitanjima i pitanjima o Zakonu o radu i nekim drugim uvažavaju socijalni partneri. Podržao bih gospodina Mijatovića u vezi sa tim. Bez sindikata, se ne može doći do pravih rešenja niti je to moguće bez drugih socijalnih partnera, posebno sindikata. Drago nam je što je ministar Radulović tu misiju započeo.
Reći ću samo nekoliko podataka šta ova odluka i ovaj zakon predviđa za narednu godinu. To je najbolji pokazatelj da se vidi da se ipak nude bolja rešenja nego što jesu.
Finansijskim planom za 2014. godinu predviđena je ukupna suma oko 606 milijardi dinara za invalidsko penzijskih potreba. Socijalni doprinosi u odnosu na 2013. godinu su predviđeni sa povećanjem od 7,1%. Znači, uvodi se red, disciplina i to je odraz i ovog povećanja stope doprinosa. Transferi iz budžeta se smanjuju i to je dobro i pozitivno za otprilike 3,1%, i ne može sad niko da kaže da se to ne pomera i da je drugačiji odnos.
Poslednji podatak koji želim da iznesem to je, da će u 2014. godini učešće sredstava iz budžeta smanjiti ukupno učešće troškova za penziju u BDP za 0,5% i to će se smanjiti sa 13,3 na 12,8%. Upoređujući to sa 2012. godinu sa 14 na 12,8%. To su pozitivni efekti, od toga ne treba bežati.
Na samom kraju, pošto ću jedan deo vremena ostaviti za drugi deo izlaganja, svi pokazatelji u ovom smislu o čemu sam govorio govore o tome da se ipak u pozitivnom smeru kreću predlozi koji su u zakonu navedeni. Zbog toga jedna poruka penzionerima u odnosu na sve ono što smo čuli ranije, penzije će pratiti rast plata u javnom sektoru, to je opredeljenje i ovog parlamenta. Penzije će biti sigurne i redovne i penzioneri će i dalje koristiti banje. Na kraju poslanička grupa PUPS-a će dati punu podršku i doprinos svojim predlozima i sugestijama. Mi ćemo u danu za glasanje podržati Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Bojan Đurić, replika. Izvolite.

Prosto moram da reagujem na tu dosta čudnu konstrukciju koju ste upotrebili, a pažljivo sam slušao, upotrebio gospodin Čolaković pokušavajući da reaguje, kako je rekao na moje neprimereno izlaganje u jutrošnjem delu sednice.
Prvo, ne razumem kakva je to reakcija koja šest i po sati nakon početka sednice. Onda sam probao da se setim o čemu sam govorio. Zaista gospodine Čolakoviću ne shvatam u čemu je bilo neprimerenost mog izlaganja. Ja sam se, a Poslovnik ove skupštine me na to obavezuje, samo založio, da tada predsedavajući Narodne skupštine u skladu sa Poslovnikom vodi raspravu, da poštuje prisustvo predsednika Vlade, ministra finansija i ministra privrede i da možemo na ozbiljan način da razgovaramo.
Onda moramo da otvorimo pitanje, a šta je to neprimereno. Razumeo bih da ste vi rekli da je neprimereno da se na primer zalažem za to da se istovremeno prima plata, penzija i još neka naknada. Ili da se ne domaćinski upravlja imovinom PIO fonda. Ili da se nevladina organizacija Savez penzionera koristi kao paravan za političko delovanje PUPS-a. Da se bude direktor javnog preduzeća bez raspisanog konkursa našta inače obavezuje Zakon o javnim preduzećima.
Moglo bi se reći da je neprimereno i da neko u ovoj raspravi kaže, kao što ste vi to upravo učinili, da će penzije i dalje pratiti rast plata u javnom sektoru iako je jasno da zbog vaše politike, gospodine Čolakoviću, ne mislim lično vaše, politike PUPS-a, te penzije prate zaista od 2008. godine plate u Srbiji ali ih prate u slobodnom padu u kome se nalaze i plate u ovoj zemlji već gotovo šest godina.
Dakle, ako mene pitate moja preporuka vam je da kad hoćete da reagujete na nešto o čemu govorim, to učinite odmah ili da to uradite makar kada sam ja u sali. Tu apelujem na vaše ili moje godine, mislim da je to ne bitno u ovoj raspravi.