Nisam, jer to ne shvatam tako kako vi shvatate. Izvinjavam se.
(Slobodan Jeremić, sa mesta: Tražim da se izjasnimo u danu za glasanje.)
Narodna skupština će se izjasniti u danu za glasanje o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, URS ne može da glasa za ovaj budžet, jer ne smatramo da je ovde urađen onaj pomak koji je Srbiji potreban. Naprotiv, mislimo da je budžet urađen po inerciji. Video sam da nema entuzijazma kada je Veroljub Arsić govorio. Slušao sam ga u ovoj Skupštini više puta, a sada kao da je na parastosu pričao. Nije bilo entuzijazma u odbrani budžeta od strane najjače poslaničke grupe.
Ovde su govorili i premijer, a možda ste i vi to pomenuli, nisam siguran, ali su pominjali poslanici vladajuće većine, kako se u prethodnom periodu neodgovorno zaduživalo, kako se neodgovorno trošio novac, a ja vas pitam u čemu je razlika u ovom budžetu? Da li se zaduživanje zaustavlja ili se povećava? Da li se novac troši odgovorno ili neodgovorno?
Najveći problem ovog Predloga budžeta je što ne daje nikakvu perspektivu da će ljudima biti bolje. Ako ste predvideli nikakav privredni rast, ako nema privrednog rasta i ako se smanjuju realne plate i penzije, ako se smanjuju subvencije poljoprivredi, ako nema podsticaja za investicije u privredi, pa čemu ljudi da se nadaju? Plus, sami kažete da trošak kamata raste neumoljivo, raste eksponencijalno, da su kamate bile 14 milijardi dinara 2008. godine u budžetu, a ove godine su 114 milijardi. Kada kažem ove, mislim na planiranu 2014. godinu. Pitam vas, zašto ništa ne preduzimate da prevremeno otplatite kredite i da tu zaista katastrofalnu situaciju sa eksponencijalnim rastom kamata zaustavite?
Mogu da razumem kada se kaže da nema dovoljno para u budžetu. Uopšte neću da govorim o prihodnoj strani budžeta. Vreme će pokazati da li je ono dobro projektovano ili ne. Nije lako to projektovati dobro. To dobro znam, jer sam imao prilike i sam da to vidim.
Međutim, govoriću o rashodima, nešto na šta vi, kao ministar finansija, i sve vaše kolege morate da utičete. Moje pitanje za vas, gospodine ministre, je kako ste mogli da dozvolite gospodinu Raduloviću tako skandaloznu strukturu rashoda u Ministarstvu privrede? Zašto ste ga pustili da pobegne ovde iz Skupštine? Čekam da ceo dan razgovaram sa njim, a on vas je ostavio. Ne želim da vi stalno slušate nešto što treba on da čuje, ali kada je takva situacija, bojim se da ćete morati opet vi da slušate, pa da mu prenosite, ili neka se vrati ovde, pa ko čovek da razgovara, a ne izdeklamuje ono što je imao, pa je pobegao iz Skupštine.
Prvo, ono što je veliki problem i što je cela Vlada sakrila od javnosti, subvencije u narednoj godini, ne da nisu smanjene, nego su mnogo veće. Šest puta su veće subvencije za tzv. društvena preduzeća u restrukturiranju, nego što su bila ove godine. Za sledeću godinu na ime subvencija tim propalim preduzećima još od pre 20 godina daje se 20 milijardi dinara. Toliko nije dato u poslednjih šest godina zajedno, ukupno. Da li je to odgovorno trošenje novca ili je to rasipanje novca?
Rekao je vaš kolega ovde jutros – cilj ministarstva koje on vodi je zdrava privreda. Što onda nezdravim preduzećima sipa šest puta više novca nego što je to bilo ove godine? Čemu služi 20 milijardi dinara koje će se dati preduzećima u restrukturiranju? Kako je moguće i da li je to tačno, kažite mi vi kao ministar finansija, da li vi podržavate stav ministra privrede da je razvojna šansa Srbije u preduzećima u restrukturiranju, da je to najveća šansa srpske privrede, da treba dati 20 milijardi dinara za operaciju koju on zove čišćenje bilansa?
Pitam vas da li znate koliki je to novac, 200 miliona evra? Da li znate za šta će to poslužiti? Da li ste sigurni da ne otvarate Pandorinu kutiju? Kada isplatite tih 20 milijardi, da vam neće tražiti posle 200 milijardi, jer neće dobiti svi oni koji su nekada radili u preduzećima u restrukturiranju, jer neka su u međuvremenu otišla u stečaj, neće dobiti taj novac, npr. „Viskoza“, npr. „Zorka“ iz Šapca. Ima puno preduzeća koja ne rade više, a ista ta prava koja dajete FAP-u, koja dajete IMT-u, IMR-u, tražiće vam i oni.
Uopšte niste svesni kakvu Pandorinu kutiju otvarate i da usmeravanjem najvećeg dela budžeta Ministarstvo privrede na propala društvena preduzeća u restrukturiranju vi radite, ne vi lično, nego gospodin Radulović, dvostruku obmanu. On se prvo pojavio ovde kao neki ultraneoliberal, pa je pričao dva meseca kako treba samo ambijent da se popravi, pa će ljudi da pohrle i u Gadžin Han, i u Surdulicu, da investiraju, samo da se napravi dobar ambijent.
Ne kažem da ne treba popraviti ambijent. Kritikujem samo zašto za 100 dana, evo, sutra vam je sto dana Vlade, nisam čuo da se iko pohvalio za tih 100 dana. Zašto taj ambijent nije popravljen? Zašto nije ugovorena nijedna nova investicija?
Ako je ključna stvar u Ministarstvu privrede da se da 20 milijardi dinara za preduzeća u restrukturiranju i da se ona vide kao okosnica uspona srpske privrede, teško nama, ako će naš privredni oporavak da se bazira na tome šta će biti sa IMT-om, IMR-om, FAP-om i ostalim preduzećima koja nisu stradala, kao što reče vaš kolega, u nekim pljačkaškim privatizacijama. Niko nije hteo da ih kupi 20 godina. Kakva pljačkaška privatizacija?
Kada pogledate ko su te firme u restrukturiranju – „Petar Drapšin“ iz Mladenovca, „21. oktobar“ iz Kragujevca, „Industrija stakla“ u Pančevu, IMT, IMR, „Prva petoljetka“, „Zastava kamioni“, „Zastava specijalna vozila“. Mogu da vam nabrajam, ima toga desetine i desetine. Sada nama ministar privrede drži govor o nekim tzv. pljačkaškim privatizacijama koja su ta preduzeća uništila, a ta preduzeća, zapravo, nikada nisu ni bila privatizovana, jer niko nije hteo da ih kupi od ozbiljnih kompanija.
Da li možete da rešite pitanje tih preduzeća tako što ćete im očistiti bilanse sipajući u bunar 20 milijardi dinara? Bojim se da ništa nećete time uraditi. Šta će da radi npr. neko sa čistim bilansom FAP-a? Hoće li da dođe da investira, kao što kaže ministar privrede, samo ako vi očistite bilanse kompanije koja ima opremu od pre 40 godina ili će to da se desi sa IMT-om, IMR-om? Neverovatno je da u uslovima ovakve štednje, gde ste, što bi rekli, zavrnuli ruku i penzionerima i lekarima i profesorima, vi puštate ne malu stavku, nego šest puta više subvencija za ta preduzeća u restrukturiranju. To više nije problem samo ministra Radulovića. To je pitanje vašeg većeg budžetskog deficita.
Hajde da ste dali taj novac, tih 20 milijardi dinara za podsticaje investicija u neke zdrave projekte, a vi niste predvideli u budžetu niti novac za ugovore koji nisu zaključeni, a jesu potpisani predugovori i sa finskim „PKC“, koji u Smederevu treba da otvori hiljadu i po novih radnih mesta u industriji kablova za kamione.
Nije predviđeno 10 miliona evra učešća u kapitalu zajedničkog ulaganja sa „Gorenjem“, koji u Zaječaru treba da izgradi fabriku sa „Panasonikom“, da proizvede milion veš mašina godišnje i da obezbedi 250 miliona evra od izvoza. Niste predvideli novac niti za zajednička ulaganja sa „Mubadalom“. Evo, ja sam zamenik Komiteta sa Emiratima. Nigde ne vidim u budžetu novac. Kako ćemo da radimo ovu fabriku, komponenti za avione, a možemo da je radimo, potpisali smo Memorandum o razumevanju, ako nema para za to? Kako je moguće da iz investicija u izvozno orijentisan sektor nema novca, a dali ste 20 milijardi dinara u bunar preduzećima koja niti imaju tržište, niti imaju tehnologije, i imaju radnike koji sada nemaju posla zato što nemaju tržište?
Ono što je takođe loše, smanjili ste subvencije poljoprivredi. Po zakonu koji je ova Skupština izglasala, 5% budžeta Srbije treba da se opredeli za poljoprivredu, ne zato što je to cifra, nego zato što je poljoprivreda uz auto-industriju jedina grana koja je ove godine doprinela rastu BDP od 2,4%.
Zato vam predlažem da pogledate amandmane URS. Jedan od amandmana predlaže i da se 9,5 milijarde dinara doda poljoprivredi. Evo, ovde je i ministar poljoprivrede, gospodin Glamočić. Pitajte njega da li je korisnije dati tih 9,5 milijardi za poljoprivredu ili ovim propalim preduzećima u restrukturiranju? Za šta mi predlažemo da taj novac treba raspodeliti, na pet osnovnih stavki. Prvo, to su bespovratna sredstva za investicije. Bez investiranja u poljoprivredu, ne može se podići produktivnost i Srbija će i dalje izvoziti tri puta manje po jednom hektaru nego Hrvatska i 30 puta manje po hektaru nego Holandija.
Treba da napravite program da se poljoprivrednicima, kao što je to bilo 2005. i 2006. godine, odobrava od 30 do 50% bespovratnih sredstava za investicije u novu opremu, u izgradnju staklenika, plastenika, za sve ono što može da poveća produktivnost u poljoprivredi. Potrebno vam je dve milijarde dinara za tu namenu.
Druga stvar, mi vam predlažemo da opredelite dodatnih 2,7 milijarde dinara za dodatne subvencije za direktna plaćanja po hektaru. Mislimo da treba na neki način podstaći i ona manja poljoprivredna gazdinstva koja su u većini u Srbiji. Danas svi imaju šest hiljada dinara po hektaru, bez obzira da li su mali ili veliki. Mislimo da bi mala domaćinstva, koja imaju obradivo zemljište do pet hektara, trebalo da imaju devet hiljada dinara po hektaru, dakle, 50% više od onih koja su veća. Takođe, trebalo bi da stimulišete ona gazdinstva čiji su nosioci mladi do 40 godina i žene i njima dati 50% veću subvenciju od ovih ostalih, dakle, devet hiljada dinara po hektaru.
Zatim, trebalo bi da vratite podršku nekomercijalnim domaćinstvima, najmanje 50 hiljada dinara po jednom članu domaćinstva. To je postojalo u doba kada je Vojislav Koštunica bio premijer, kad sam ja bio ministar finansija. Isplaćivane su naknade tim nekomercijalnim domaćinstvima.
Danas imamo u Srbiji, nažalost, jedan ogroman broj ljudi, 213 hiljada poljoprivrednih penzionera, koji imaju prosečnu penziju od svega 10.200 dinara. To je samo 23% republičke zarade. Ti ljudi ne mogu od toga da žive. Zato je potrebno da one koji ne prodaju svoju robu na tržištu za staračka domaćinstva dati podršku u vidu direktnih plaćanja od 50 hiljada dinara po članu domaćinstva. Mi smo izračunali da to košta tri milijarde dinara.
Treba da opredelite dodatne pare za ruralni razvoj i, takođe, da se ne bi dešavali skandali poput ovog sa aflatoksinom, da izdvojite dodatna sredstva za kontrolu bezbednosti hrane, za kontrolu kvaliteta i za proveru bezbednosti hrane. Za obe ove namene potrebno je milijardu i 450 miliona dinara.
Dakle, naš predlog je – skinite sa razdela Ministarstva privrede, sa ove stavke subvencije, društvenim, propalim preduzećima 9,5 milijardi i napravite sevap, dajte to poljoprivredi. Raspodelite, ako želite, i na drugačiji način, ali uložite tamo gde možete novac da vratite, a ne tamo gde će to biti bačeno, potrošeno i pitanje je čemu to služi.
Sledeća stvar koju mi smatramo da treba da uradite, ne možete da očekujete da vam stabilizacioni program uspe ako ne uradite još dve stvari - ne ubrzate privredni rast, sasvim suprotno od ovoga što će se desiti. Vi ga usporavate.
Vi ste rekli u vašoj prognozi ekonomske politike koja je sastavni deo u obrazloženju budžeta da očekujete rast od svega 1%. To je više nego dva puta niže nego ove godine, ali neće ni toliko biti, jer kada ste smanjili potrošnju, kada ste smanjili ljudima realne plate i penzije, nije moguće da bude uopšte bilo kakvog privrednog rasta. S druge strane, nemate podsticaje direktnim investicijama.
Zašto se stideti toga? Zar zbog toga što je ovaj ministar što je pobegao napravio čitavu kampanju da uništi Fond za razvoj, da uništi SIEPA-u, instituciju koja je dobrim delom zaslužna za poboljšanje našeg imidža, makar u delovima nekih industrija kao što je automobilska?
Zahvaljujući upravo toj instituciji mi danas ne izvozimo samo pšenicu, kukuruz, i rude, sirovine, nego Srbija izvozi ponovo automobile. Izvozimo hladnjake, izvozimo robu široke potrošnje više vrednosti. Umesto da se to nastavi, prekida se taj program, smanjuje im se budžet da bi se institucija ugasila, a daje se 20 milijardi propalim društvenim preduzećima bez perspektive. Da li znate kada neko od tih preduzeća može imati perspektivu? Pa, ako nekome platite da dođe tamo i da investira. To smo radili i mi kada smo „Fijat“ dovodili u „Zastavu“. Platili smo da „Fijat“ dođe, inače bi „Zastava“ izgledala isto kao što danas izgleda „14 oktobar“, bez ikakve šanse, bez perspektive, sa radnicima koji non stop izlaze na ulicu i štrajkuju zato što nemaju posla i nemaju plate.
Treba platiti „Mercedesu“ da ode u „FAP“, platiti im isto koliko smo dali „Fijatu“. Mađari su dali „Mercedesu“ 15 hiljada evra po novom radnom mestu da na naprave fabriku u Mađarskoj. U Slovačkoj, u auto-industriji radi 200 hiljada ljudi, Slovačka koja ima isti broj stanovnika kao Srbija. Kod nas puno ljudi sada radi u autoindustirji, a može još više.
Zašto ne krenete u pregovore sa „Fijatom“? Ne mislim vi, nego ovaj koji je pobegao, ministar privrede. Zašto ne krenete sa „Fijatom“ u pregovore da se još jedan novi model automobila proizvodi u Kragujevcu, da se duplira proizvodnja, da se izvozi 300 hiljada automobila godišnje, da se otvori još desetine komponentaša? Pa, to bi bio razvojni deo budžeta.
Konačno, a imaćemo prilike da razgovaramo o tome kada dođe i rasprava o amandmanima, vi ste rekli da je srpska ekonomija voz koji ide punom brzinom ka provaliji, a da vi sada, navodno, zaokrećete. Pa, ne zaokrećete.
Kažite poslanicima koja vam je treća po vrednosti rashodna stavka u budžetu? Na prvom mestu penzije, pa plate, a treća su kamate na kredite. Pitam vas zašto u budžetu za narednu godinu niste predvideli agresivno razduživanje?
Imate ovde saradnike koji, siguran sam, mogu da vam izračunaju, a znam zato što sam ja tražio, izračunali su meni još pre šest meseci, to sam tada rekao Vladi, ako se prevremeno sledeće godine ne otplati 2,5 milijardi evra najskupljih kredita, pre svega na domaćem tržištu, a zatim i nekih inostranih, nema šansi da Srbija stabilizuje javne finansije.
Kompletan program stabilizacije koji je predložen pašće u vodu kroz šest meseci i reći će vam kroz šest meseci, kao što vam je rekao pre nekoliko dana Fiskalni savet, da vam je potrebna dodatna ušteda od 300 miliona evra, a reći će vam još 300 miliona već do sredine sledeće godine.
Zašto treba da otplatite skupe kredite? Pretpostavljam da su vam ovaj grafikon dali, ovaj grafikon koji sam ja uradio dok sam bio u Ministarstvu finansija. On pokazuje ovo što ste pričali usmeno - 135 milijardi dinara će biti kamate u onoj narednoj godini, a ako prevremeno otplatite 2,5 milijarde najskupljih kredita, to će vam pasti na 86. Štedite 50 milijardi dinara. To je ogroman novac i to štedite trajno.
Treba do kraja da otplatite Londonski klub. Predložio sam i pola tog duga smo otplatili ovog proleća. Treba kompletno to da se otplati. Treba da vratite pre vremena one obveznice prve Mirka Cvetkovića, jer nose kamatu 7,25%. Treba prevremeno da otplatite na domaćem tržištu sve što je sa visokom kamatnom stopom i visokom marginom, za „Srbijagas“ dugove, za „Galeniku“, za JAT. Odakle vam taj novac? Na dva načina. Prodajte imovinu koja se danas neproduktivno koristi i sve do poslednjeg dinara iskoristite da otplatite dug, jer će dug da pojede budućnost i penzionera i svih zaposlenih u javnom sektoru, jer ako se to ne učini stalno će svake godine biti potrebno da se smanjuju plate i penzije i tako do kraja života.
Postavlja se pitanje – da li mi hoćemo da životarimo ovde u našoj zemlji ili da živimo? Pa, valjda svi mi želimo da živimo, i naš narod i mi ovde koji sedimo u Skupštini.
Kada neki kažu da je budžet realan, ja mogu da kažem da ste vi knjigovodstveno to izveli kako treba, ali da li ste učinili sve što treba? Niste. Molim vas, prihvatite amandmane URS, prihvatite prevremenu otplatu najskupljih kredita i preusmeravanje ovog uludo trošenog novca u Ministarstvu privrede ka poljoprivredi i ka zdravim investicijama. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Hvala.
Krenuću da odgovaram po stavkama onako kako ste pričali. Budžet je urađen po inerciji, rekli ste prvo i u čemu je razlika, šta je odgovorno, šta je neodgovorno trošenje novca.
Prva razlika je u tome što sada konačno imamo iste cifre sa ostatkom sveta oko toga koliki nam je deficit, što nismo imali do sada.
Pomenuli ste parastos neki. Jeste tužno stanje u kome je situacija ostavljena, ali smo bar odlučili da se suočimo sa realnošću i da krenemo napred.
Predvideli smo privredni rast od 1%. Predvideli smo privredni rast pesimistično, a nadam se da će biti više od toga, ali smo ga predvideli realno. Nismo ga predviđali da bismo ga revidirali u martu, aprilu ili kada već sledeće godine.
O prihodnoj strani budžeta niste pričali, neću ni ja. O tome je govorio Fiskalni savet i tu svakako moramo da preduzmemo puno. Vi ste već preduzeli određene reforme u domenu poreske uprave, koja smatram da idu u pravom smeru. Smatram da mnogo agresivnije moramo da se bavimo i sivom ekonomijom.
Da bismo mogli da krenemo da se bavimo sivom ekonomijom na adekvatan način, moramo da tretiramo sve jednako. Da bismo morali da tretiramo sve jednako, moramo da prestanemo da ignorišemo činjenicu da imamo 153 minimum preduzeća koja su u restrukturiranju već deset godina i koja životare, koristiću vašu terminologiju, koja tavore i u koja, kao što ste rekli, nisu došli investitori već 10 ili 20 godina. Nisu došla i delimično, hoću da to svima bude jasno, zbog toga što nije postojala izvesnost oko toga šta će se dešavati u Srbiji, nije postojala makrofiskalna stabilnost. Mi već četiri godine imamo galopirajući deficit, ovo će biti peta. Da ne pričamo ni o javnom dugu.
Niko ne misli da je razvojna šansa Srbije u tih 153 preduzeća, ali i ovo o čemu pričamo, 20 milijardi nisu subvencije za ta preduzeća. Dvadeset milijardi je tranzicioni fond svoje vrste koji ćemo u skladu sa novim zakonom o privatizaciji i stečaju omogućiti otpremnine za one radnike koji će biti tehnološki višak.
Vi ste sami napravili plan dok ste bili na čelu Ministarstva finansije i privrede, koji je podrazumevao i na koji ste se obavezali da ćete do 1. jula sledeće godine rešiti sva ta preduzeća u restrukturiranju. Naravno, osim želje i mrtvog slova na papiru, tu nije postojalo ništa značajno više i u 2013. godini za to nisu izdvojena sredstva.
Ne znam da li ste vi imali plan koji niste hteli da podelite sa ostatkom Srbije oko toga kako rešiti svako individualno preduzeće? Mislim da niste. Mislim da jednostavno nismo prikazivali stanje onakvim kakvo zapravo jeste. Mi smo hteli da se suočimo sa činjenicama. Mi se suočavamo sa činjenicama. Preduzeća u restrukturiranju jesu problem. Neka od njih imaju budućnost. Mnoga od njih verujem da imaju budućnost, bar njihovi delovi.
To je ono na čemu mi moramo da radimo i to je ono na čemu radimo, kada razgovaramo o „Fapu“ i „Mercedesu“ i kada razgovaramo o mnogim drugima. Ali, ignorisati ga, mislim da to nije rešenje. Ta preduzeća, vi odlično to znate, jer taj izveštaj imate i vi, koštaju državu 750 miliona dolara otprilike godišnje na ime ne plaćenih poreza koji dalje stvaraju konkurenciju koja je neravnopravna na tržištu, koja stvaraju aboliciju, odnosno, princip abolicije za ostale koji ne plaćaju porez. Da ne pričam o doprinosima i drugim stvarima, da ne pričam o zapošljavanjima koja se tamo dešavaju iako nema posla i proizvodnje.
Dakle, niko ne kaže da su razvojna šansa. Razvojna šansa mogu da budu neka od njih tamo gde postoji zdravi deo ili potencijal za zdravi deo, da se gradi na jasnim osnovama, da se gradi na principima i fundamentima novog zakona o privatizaciji i stečaju, o kome će se pričati ove godine, naravno u ovom parlamentu.
Dakle, mi se svakako nadamo da tih 20 milijardi dinara nećemo morati da potrošimo na to. Pošto jasan plan nije postojao za svako pojedinačno preduzeće, verujem da Ministarstvo privrede radi na tim planovima za svako individualno preduzeće i pokušava da nađe način, a ono što ću ja raditi i što radim između pravljenja budžeta i ostalih obaveza koje smo imali sa ovim zakonima jeste da pokušavamo da nađemo rešenje, da pokušavamo da nađemo investitore. To ne može da se uradi, osim preduzeće po preduzeće i to je način na koji način ćemo mu se obratiti.
Ako pretpostavimo da hoćemo to da rešimo kako bismo imali zdravu osnovu za dalje koja je preduslov za zdrav privredni ambijent, gde će neko razmišljati o Srbiji ne kao o zemlji državne pomoći, već kao o zemlji gde može da dođe da investira i da posluje na jedan slobodan način koji, podrazumeva one stvari o kojima niste pričali, na kojim nije ni rađeno u prethodnim godinama, uključujući i ovu poslednju, a to su Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgradnji, , spremni smo da uzmemo tu odgovornost. Spremni smo da kažemo da će budžetski deficit biti 0,5% veći nego što bi inače bio, da uzmemo tu odgovornost i da kažemo – ne, nemamo 17 razvojnih projekata u ovoj godini koji će biti finansirani od strane države i koji su tek na nivou nekih nacrta, mnogi od njih jesu i pitanje je da li imaju ekonomsku logiku.
Dakle, ukoliko pretpostavimo da hoćemo na odgovoran način da se odnosimo prema tome, onda dolazimo do ove sledeće priče koja je uglavnom priča lepih želja. Priča u kojoj ne postoji odgovor na pitanje – odakle novac? Bilo bi sjajno kada bismo imali još deset milijardi. Bilo bi sjajno kada bismo imali još deset milijardi da ih damo u subvencije za bilo šta, da ne pričamo o ovih 20 milijardi dinara da se ne koriste za ovo za šta se koriste, da bismo mi subvencije tim preduzećima morali da dajemo, kao što smo ih davali do sada preko Fonda za razvoj i preko mnogih drugih, ispod crte i na druge načine. Subvencije zato što smo davali zajmove koji nikad nisu bili vraćeni i zato imamo MPL u velikim procentima.
Što se tiče poljoprivrede, vi ste svesni da ste izglasali taj zakon da po ovom budžetu koji je u skladu sa zakonom, vezano za poljoprivredu, po ovom budžetu je budžet za poljoprivredu 5,66% budžeta Republike. Budžet Republike se gleda sa prihodne strane, kao i za sve ostalo.
Što se tiče samog načina subvencionisanja i svih ostalih detalja o kojima ste pričali, može više da govori ministar poljoprivrede. Obratio bih se ostalim stvarima. Niko u ovom budžetu ne ukida Fond za razvoj, nije ukinut. Mislim da ne treba da funkcioniše na isti način na koji je funkcionisao do sada, da treba da postoje strožiji kriterijumi, da treba novac da se daje tamo gde će moći da se vrati. Niko ne ukida SIEPU ovim budžetom. O planovima za SIEPU, njenoj organizacionoj strukturi i mestu unutar ili van Ministarstva privrede, govoriće ministar privrede, kada se bude pojavio.
Što se tiče kamata za kredite, slažem se sa vama, vi ste to pričali i prethodne godine, to je uključeno u fiskalnoj strategiji i za ovu godinu, imamo skupe kredite koje bi trebalo da otplatimo. Dobro je što smo prošle godine otplatili 300 miliona evra Londonskom klubu. Imamo skupe kredite prve emisije desetogodišnjih obveznica na 7,5%. Ono što smo mi uradili, pretpostavili smo da ćemo jeftine kredite koje ćemo dobiti iskoristiti umesto onih skupih kredita, jer se situacija na međunarodnom finansijskom tržištu pogoršava. Napravili smo plan gde se jasno vidi u fiskalnoj strategiji da se stabilizuje naš javni dug na ispod 70% do 2016. godine, što je dovoljno. On nešto podrazumeva, ali ne znači da nužno moramo bud zašto da prodajemo stvari, a da izbegavamo strukturne reforme zato što su one možda politički teže ili koštaju više.
Sa te strane, mislim da nemamo suštinsku nesuglasicu, ali isto tako ne možemo da pričamo i da se sada iznenađujemo da smo sa 14 milijardi došli na 114 milijardi. Mi smo sedeli skrštenih ruku, sedeli smo na rukama dok se to dešavalo zato što nismo bili spremni da uvodimo platne razrede, da preduzmemo neke od ovih mera koje smo sada preduzeli. Vi ste preduzeli neke od tih mera poslednjih godinu dana. Vi ste podigli neke od mera za koje sada kritikujete, podigli ste PDV, višu stopu itd.
Nažalost, ono što je izostalo jeste ono što mi sada pokrećemo. Izostalo je pitanje plata kojem se mi obraćamo, selektivnim zamrzavanjem zapošljavanja, o tome ćemo pričati više ove nedelje, obraćamo se produženom indeksacijom penzija. Kao takvim, govorimo o reformi penzionog sistema koja će biti sprovedena sledeće godine.
Planiramo 1% rasta realnog BDP, ali isto tako planiramo da promenimo Zakon o radu, do kraja godine će biti u parlamentu, biće izglasan u januaru. Planiramo promene Zakona o planiranju i izgradnji koji će omogućiti stranim investitorima da dođu. Sve su to stvari bez kojih mere o kojima smo pričali prošle nedelje, mere koje se jednim delom vi sprovodili, naravno da nemaju smisla. Sada preduzimamo korake u tom smeru i ne stavljamo ruke na oči zato što nam se ne sviđa da kažemo da imamo problem. Imamo problem na osetljivim mestima, na demografski osetljivim mestima, jer treba da zadržimo ljude da ne dođu svi u Beograd. Taj problem ćemo rešiti i rešićemo ga na odgovoran način, na najbolji mogući način. Dovešćemo tu strane investitore i čućemo šta im treba da bi tu došli. Verujem da kada budemo promenili Zakon o radu, kada budemo promenili mnoge druge stvari nećemo morati da otpuštamo ljude da bismo ih zapošljavali.
Ako mogu da rezimiram, sve što ste rekli bi bilo sjajno da može. Mi smo odlučili da ove godine ne ignorišemo da ne može i mislim da je to mala razlika. Hvala vam.

Reč narodni poslanik Momo Čolaković, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, reagujem na povredu Poslovnika. U dva navrata ste povredili Poslovnik.
Član 103. stav 2. Javio sam se za povredu Poslovnika, imao sam prednost u odnosu na ostale. Vi ste to namerno učinili, da mi ne date reč. I drugo, po tom osnovu u Poslovniku piše da prednost imaju ovlašćeni predstavnici ili šefovi poslaničkih grupa.
Drugo, povredili ste čl. 104. i 107. zato što ste dozvolili da zloupotrebe pojedini poslanici Poslovnik i niste ih prekinuli i pored vređanja poslanika PUPS-a, time što govore o obrocima, o nasrtajima i ne znam čemu sve.
Drugo, dozvolili ste da pojedini poslanici iznose neistine. Nijedan član rukovodstva PUPS-a nije u Upravnom odboru Fonda PIO. To je laž. Vi ste dozvolili da to on izgovori. To isto važi kada jedan od poslanika kaže da penzioneri ne glasaju za PUPS, pa normalno…

Gospodine Čolakoviću, stvarno vam neću dozvoliti da dalje replicirate.

Molim vas dozvolite, nemojte da me prekidate. Vi ste to dozvolili, a ne ja.

Nemojte  da replicirate, molim vas.

Molim vas, da završim. Kakav je to način? I vi imate povlašćenu opoziciju.