Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege i koleginice, ukoliko ćemo biti iskreni onda se konkretizacija te istine ogleda u sledećem. Nismo mi jedina država u svetu koja ima veliki budžetski deficit. Nismo čak ni država sa najvećim budžetskim deficitom, ni u Evropi, ni u svetu.
Nije uopšte u tome problem. Recimo i SAD imaju budžetski deficit, i njihov deficit iznosi čini mi se oko 700 milijardi dolara, dakle oko 550 milijardi evra, naravno govorim o federalnom budžetu. U čemu je onda problem? Problem je vrlo jednostavan, zato što se suština problema ogleda u tome što naša zemlja godinama unazad uopšte nije imala perspektivu u pogledu toga ko će i kako će finansirati taj manjak. Jednostavno mi nemamo od koga, dakle nemamo od koga da putem poreza oduzmemo kapital koji bismo preneli u budžet. To nemamo, jer je naša privreda, kao što znamo, već dugi niz godina u kolapsu. Znamo krivce za takav jedan kolaps, i privrede i finansija. Znaju i građani to vrlo dobro.
Sa druge strane, kada sam već pomenula SAD, recimo u SAD postoje brojni privredni subjekti i brojni vlasnici kapitala na taj način od kojih mogu preuzeti deo dohotka, ili profita i transferisati ga putem poreza u budžet. Kada država ima od nekoga nešto i da oduzme, onda zapravo polemika o Predlogu budžeta jeste jedna zdrava polemika, jeste jedna prava polemika jer se tada i može razgovarati o ispravnosti ekonomske politike, put kojim neka zemlja treba da ide ili je možda trebalo da ide, i to posebno u pogledu u oblasti u koju država želi nešto da uloži ili ne želi nešto da uloži.
Suprotno tome, zbog one privredne situacije u kojoj se nalazimo, a nalazimo se iz svima već dobro poznatih razloga, mi ispravnu debatu o preraspodeli državnog novca ne može ni imati, jer naše preraspodele u budžetu definitivno su iznuđene. Ako ćemo istini na volju, nemamo mnogo šta ni preraspodeliti. Zato se moramo zapitati kako smo mi uopšte došli u ovu situaciju u kojoj se danas nalazimo i u tom kontekstu moramo da se osvrnemo na neke prethodne godine, jer taj problem ne datira od danas, dakle datira od nekih prethodnih godina.
Mi smo se prvo zaduživali, pa se onda predlaže da se danas razdužujemo, i to zamislite agresivno. Pa da, to je ona proporcija. Na isti takav način smo se i zaduživali agresivno, pa moramo i agresivno da se razdužujemo. Sada moramo da vidimo koji su to i u kolikim iznosima bili budžetski deficiti u nekim prethodnim godinama. Naime deficit u budžetu za 2008. godinu bio je oko 15 milijardi dinara. Dakle, 15 milijardi 2008. godine. Godinu dana kasnije u Predlogu budžeta za 2009. godinu predviđen deficit bio je 49 milijardi. Dakle, za godinu dana država je uvećala svoj budžetski deficit za gotovo tri puta, a onda je izmena budžeta, dakle tim bajnim rebalansom za tu istu sjajnu godinu konstatovan minus od 70 milijardi. Još jednom je u 2009. godini izvršen rebalans budžeta u kome je konstatovan, sada minus od 104 milijarde dinara.
To nije sve. Ovde se naravno logično postavlja samo jedno pitanje. Dakle, kako je to moguće da bilo koja organizacija, pa neka se to radilo i o ne znam Udruženju pčelara u Republici Srbiji u toku jedne kalendarske godine, a govorim o 2009. godini u ovom slučaju promaši toliko u procenama deficita budžeta i to za čitavih 55 milijardi dinara.
Sledeće 2010. godine situacija je još gora. Državni budžet je predviđao deficit od 107 milijardi dinara. Rebalansom budžeta te iste godine fiskalni deficit povećan je 120 milijardi, pa je taj deficit prenet u budžet 2011. godinu, da bi tokom te iste godine on bio povećan za 140 milijardi. Naravno to veliko finale u igrarijama svih prethodnih vlada sa državnim budžetima dogodio se 2012. godine, i te godine predviđeni fiskalni deficit u budžetu bio je 124 milijardi dinara da bi rebalansom te iste 2012. godine dosegao neverovatnih 203 milijarde dinara deficita.
Dakle, onda se opravdano može postaviti samo jedno pitanje, a to je šta to uopšte nije normalno u zemlji Srbiji, ili šta to nije u redu sa državom čiji smo mi građani, kada redovni promašaji procena u prethodnim kako prihodima, tako rashodima u samo jednoj kalendarskoj godini dosegnu 79 milijardi dinara? Odnosno, kako je moguće da se tokom npr. 2012. godine u planiranju promaši iznos od oko 700 miliona evra.
Meni, lično da budem na ovom mestu i to lično govorim, se čini da prethodnih godina zapravo ništa nije ni planirano, pa nam je situacija danas ovakva kakva jeste, a dokaz o tome jesu upravo pomenuti prethodni budžeti, kao i one cifre o kojima sam govorio. Na ovom mestu može da se postavi jedno pitanje. Zamislite kako bi prošao direktor jednog giganta kakav je npr. „Mercedes“ kada bi njegova procena razlike između prihoda i rashoda u jednoj kalendarskoj godini bila oko 700 miliona evra. Ovi podaci koje sam iznela, a koje je kasnije ovaj parlament glasanjem naravno i usvajanjem takvih budžeta iz prethodnih godina potvrdio i pretočio u činjenice implementirane u naš sistem.
Nama u DHSS govori samo o jednom tekućem problemu, ovde ću naravno završiti, a to je da je apsolutno ministar Krstić u pravu kada kaže da ovo jeste bio iznuđeni budžet i za razliku od nekih pripadnika iz opozicije nećemo pretiti prstom niti ćemo mu govoriti sram ga bilo, jer razumemo posledicu u kojoj se nalazi, a nalazi se zbog svega onoga što je rađeno svih prethodnih godina. Hvala.

Narodni poslanik Riza Halimi.

Nažalost, u Predlogu budžeta za 2014. godinu je izraženija socijalna u odnosu na razvojnu komponentu. U ovakvoj situaciji i dalje ostaju bez realne podloge težnje o ravnomernijem regionalnom razvoju, što znači da se ovim predlogom nastavlja sa drastičnim zaostajanjem najnerazvijenih područja.
Opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa kao najnerazvijenije opštine su bile obuhvaćene Vladinim programom iz 2001. godine, u kojem je osnovni cilj bio ekonomska revitalizacija ovog područja, uz integraciju Albanaca u državne strukture.
Međutim, sem realizacije važnih infrastrukturnih i komunalnih projekata i to uglavnom za vreme Đinđićeve vlade, nije se uspelo poboljšati veoma teška ekonomska situacija. Stopa nezaposlenosti umesto smanjenja je porasla iznad rekordnih 70%, a opština Preševo je ubedljivo najnerazvijenija opština sa sedam puta manjim korigovanim narodnim dohotkom po stanovniku odgovarajućeg državnog proseka.
U situaciji u kojoj se sredstva za koordinacioni telo za opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa se smanjuju za nešto preko devet miliona dinara, a nenamenski transferi se opštini Preševo smanjuju za 21 miliona, Bujanovcu za 28 miliona, a Medveđi za dva i po miliona, uz već ovogodišnje smanjenje za 30% sredstava za finansiranje Nacionalnog saveta Albanaca, veoma jasno govore da i ovim Predlogom budžeta se planira još veće zaostajanje ovih, a i drugih ekstremno nerazvijenih opština.
Vladin program iz 2001. godine će i dalje ostati neostvaren u najznačajnijim svojim sadržajima, što znači da će zvučno najavljeni razgovori Vlade sa predstavnicima Albanaca o rešavanju životno važnih problema preševske doline, nakon ukidanja sudova i javnih tužilaštava i u vezi sa drugim veoma važnim temama, da se pretvaraju u klasičnu političku farsu.
U uslovima smanjivanja finansiranja institucija u preševskoj dolini, u uslovima zabrana limitiranja broja zaposlenih u državnim i javnim institucijama, postavlja se pitanje koji je smisao planiranja razgovora o rešavanju katastrofalne ekonomske situacije na ovom području, ili razgovori o rešenju problema drastičnog odsustva Albanaca u državnim organima i institucijama.
Zapravo, da je bilo političke volje, ovi veoma osetljivi problemi bi trebalo da su odavno već rešeni i ne bi morala aktuelna Vlada u toku ove godine da diskriminatorno manipuliše sa brojem Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i da planira i obračunava životne troškove i aktivnosti po osnovu skoro stostrukog smanjenja broja Albanaca u Preševu i u Bujanovcu. Postavlja se pitanje da li je tu bilo rata, da li je bilo etičkog čišćenja, da se toliko drastično smanjio broj pripadnika jedne nacionalne manjine?
Druga komponenta instrumenata za predpristupnu pomoć EU – prekogranična saradnja. Nije predviđena sa Kosovom, znamo problem. Ali, ja postavljam pitanje – zašto se nekoliko godina uzastopno ne predviđa ta saradnja ni sa Makedonijom? Građani ovih opština su 1992. godine, od postavljanja granice sa Makedonijom, imali ogromnu štetu i u slobodi kretanja i u ekonomskom planu. A sada kada je moguće da se…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…koristi pomoć EU, prekogranična saradnja, kao što vidite, ni ovim budžetom nije predviđena ova olakšavajuća mogućnost da bi i ti ljudi na tom području mogli da poboljšaju uslove života. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Glamočiću, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u mom izlaganju želim da govorim o delu budžeta koji se odnosi na poljoprivredu.
Početkom tekuće godine smo usvojili Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je glasala za taj zakon, ne samo zbog toga što je tadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Goran Knežević, prihvatio naše amandmane, nego i zbog toga što po ovom zakonu svaki poljoprivredni proizvođač ima pravo na subvencije. Zakon propisuje da najmanje 5% budžeta mora biti namenjeno za poljoprivredu.
Nažalost, Zakonom o budžetu za 2013. godinu ova odredba nije ispoštovana, a kako vidim, i u 2014. godini će biti isto tako. Kada računamo 5% budžeta za poljoprivredu, onda, nažalost, se ne računa od ukupnog budžeta, nego od prihodne strane budžeta koja je znatno manja od ukupnog. Smatram da ovo nije u redu.
Gospodine ministre, siguran sam da znate da najveći deo evropskog budžeta ide na subvencionisanje poljoprivrede. Dve trećine budžeta EU za 2014. godinu opredeljeno je za subvencije za poljoprivredu i za osnaživanje siromašnih regija pomoću investicionih projekata, a mi, nažalost, ne povećavamo budžet za poljoprivredu odnosno podsticaje poljoprivrednim proizvođačima.
Mi poslanici iz Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da država Srbija treba što više sredstava da izdvaja za poljoprivredu. Smatram da će se svaki dinar koji ulažemo u poljoprivredu dvostruko vratiti. Cilj donošenja Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je bio da agrarna politika bude predvidiva i sigurna, kako bi se unapredila i povećala konkurentnost domaće poljoprivredne proizvodnje.
Da bi Zakon bio još bolji, efikasniji, ubeđen sam da je potrebno izdvojiti više sredstava za agrar i termine isplate subvencija uskladiti sa agrotehničkim rokovima. Nažalost, ove mere ne vidim u budžetu za 2014. godinu. Ne smemo zaboraviti da ne smemo da štedimo na onome ko nam donosi prihode.
Gospodine ministre, siguran sam da znate da je veoma loša dinamika isplate subvencija predviđenih Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Vest o isplati u poslednjih nekoliko dana od 1,15 milijardi dinara u odnosu na utvrđene obaveze prema poljoprivrednicima koje su veće od ovog iznosa i dalje ostaje veliki problem za poljoprivredne proizvođače. Ovakvom dinamikom isplate u preostalih nekoliko dana 2013. godine neće pristići ni za narednu prolećnu setvu.
Iz tog razloga apelujem na vas, gospodine Glamočiću, da u saradnji sa gospodinom Krstićem ubrzate isplatu zaostalih subvencija i na taj način umanjite opterećenje agrarnog budžeta za 2014. godinu.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva u narednoj godini biće prepuštena neuređenom tržištu, bez značajnije podrške države. Gospodine ministre, ne smete ih ostaviti same.
Kako država namerava da štiti poljoprivredne proizvođače? Naši poljoprivredni proizvođači nisu spremni na tržišnu utakmicu koja ih čeka. Ako država stvarno želi da pomaže sitnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvarno želi da poljoprivredni proizvođači ne postanu socijalni slučajevi, onda mora da vodi drugu politiku prema njima, treba im dati znatno veće subvencije. Ovakvim budžetom, nažalost, ja ne vidim neku novu razvojnu politiku prema poljoprivredi.
Državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Dragovan Milićević izjavio je da agrarni budžet je mali u odnosu na potrebe domaće poljoprivredne proizvodnje i on je definisan prema trenutnim mogućnostima republičkog budžeta za narednu godinu. Izjavio je i to da nismo bogata država da možemo značajno da stimulišemo poljoprivrednu proizvodnju.
Pitam vas, gospodine ministre, koje grane privrede pune budžet u najvećoj meri? Ja sam siguran da je poljoprivreda među prvima. Siguran sam da svaki dinar dat za poljoprivredu može da se udvostruči. Ovakvim budžetom, ja ne vidim neku dalju mogućnost poljoprivredne proizvodnje.
Nažalost, umesto povećanja podsticaja, država i dalje opterećuje poljoprivredne proizvođače. Pitam vas, gospodine Glamočiću, da li je tačno da će svaki poljoprivredni proizvođač od naredne godine imati svog knjigovođu? To je još jedan teret na poljoprivredna gazdinstva. Šta će da rade oni najmanji poljoprivredni proizvođači, gospodine ministre, oni koji nemaju od čega isplatiti ni PIO, ni zdravstveno osiguranje?
Po novom Zakonu o porezu na dohodak, poljoprivredni proizvođači moraju da vode poslovne knjige. Mesečni trošak za angažovanje knjigovodstvene agencije dodatno opterećuje seljake od 50 do 100 evra. Kazne za nevođenje knjiga su od 50 hiljada dinara do 500 hiljada dinara. Gospodine ministre, verujte da ovo nije rešenje za sve poljoprivredne proizvođače. Oni najmanji će opet biti u nevolji.
Znate li, gospodine ministre, da se na severu Vojvodine oduzima poljoprivredno zemljište zbog dugova za PIO i za zdravstveno osiguranje? Neki proizvođači su dužni i više od milion dinara. Pre dve nedelje sam postavio poslaničko pitanje u vezi toga gospodinu Krstiću, međutim, odgovor nisam dobio. Poreska uprava zbog duga oduzima zemljište od koga žive porodice. Da li je to normalno, gospodine ministre? Kako će ovi poljoprivredni proizvođači da angažuju još i knjigovođe? Od čega, gospodine ministre? Jednostavno, mala poljoprivredna gazdinstva nemaju od čega da izdvoje sredstva.
Da li je cilj ove Vlade da se oduzme što više poljoprivrednog zemljišta od seljaka? Siguran sam da nije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo još jedna rečenica.
Nažalost, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u budžetu za 2014. godinu ne vidi napredak u odnosu na prethodnu godinu što se tiče poljoprivrede i zbog toga, kao i zbog nekih drugih stvari, mi poslanici SVM nismo u mogućnosti da podržimo budžet za 2014. godinu. Hvala.

Hvala.
Ministar Glamočić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas imam priliku da razgovaramo na temu budžeta u poljoprivredi. Naravno da, neko kao ko dolazi iz resornog ministarstva, da bih ja bio presrećan kada bi taj budžet bio, ako je moguće veći. Uvek smo tu na istoj strani, ali moramo biti realni i voditi računa u kakvoj smo se situaciji našli, jer ako bi uzeli za poljoprivredu onda bi morali od nekog drugog da uzmemo. Sada naravno, svako se bori za svoj deo. Ne mogu da kažem da sam presrećan sa ovogodišnjim budžetom, ali mogu reći da sam zadovoljan sa ovim delom, jer mislim da je to ono što je realno u ovom momentu.
Mi smo razgovarali, i to je neki zajednički stav bio, reći ću vam, što se tiče poljoprivrede vi ste rekli da nije ispoštovan zakon, zavisi kako se posmatra, ali kao što je rekao ministar Krstić, kada se uzme to je 5,65%, odnosno 5,66% budžeta, zakonska klauzula je ispoštovana. Ono što takođe treba da znamo da je najveći deo ukupnih subvencija, to je negde, nešto jače od 43% od ukupnih subvencija Republike Srbije otišlo u Ministarstvo poljoprivrede.
Naravno da bi bili zadovoljni da je to još više, ali to je ono što je bilo. Ono o čemu smo mi vodili računa to je ako se uporedimo sa 2013. godinom, budžet je za 1,6% veći od prethodnog budžeta. Gde je došlo do promena? Došlo je do promena samo vezano za subvencije koje su nešto smanjene, ali taj deo je usmeren na kapitalne investicije, koje su ove godine povećane. Sami znate ako idemo prema EU, da upravo ovaj deo bi trebali još da povećavamo, da ulažemo u nove potencijale, to će biti navodnjavanje, novi plastenici, nove farme. To je nešto o čemu trebamo razmišljati i usmeravati u taj deo. Povećali smo deo specijalizovanih usluga to je na konto, bilo je ovde reči, vezano za bezbednost hrane, i analiza, skoro oko 300 miliona dinara je usmereno više u tom delu.
Za ta tekuća finansiranja izdvojeno je svega 7%. Znači, maksimalno smo se restriktivno ponašali, smanjili smo sve naše troškove gde možemo. Mogu vam reći već posle mesec dana da smo u nekim uprava smanjili troškove duplo, troškovi putovanja, itd.
Moramo imati u vidu momenat u kome se nalazimo kao država, kao društvo, koje je veoma teško, i u okviru onoga što je realno, da pokušamo da iznađemo najbolje moguće.
Vaše pitanje se odnosilo na isplate subvencija. Mogu vam reći u odnosu na momenat kada sam došao u ministarstvo, kada sam se lično malo uplašio, jer veliki deo, pogotovo subvencije stočarima, nisu bile uopšte isplaćene. Ovog momenta već, da ne bude uopšte isplate, znači od današnjeg dana do kraja godine, mi smo već mnogo bolje nego što je bila situacija na kraju prošle godine. Ali, ono što sam sa ministrom Krstićem razgovarao, i na tome mu se zahvaljujem, što je poštovao dinamiku koju smo dogovorili, koja nije bila laka da se ispoštuje sa naše strane, pošto je bilo zastoja u tom delu. Ako nastavimo i sa decembarskom kvotom kako smo se dogovorili, mi ćemo preneti negde svega 300 miliona dinara neisplaćenih subvencija za narednu godinu.
Ako pogledate prethodne godine, kada se kretalo to na nekoliko milijardi dinara, može se reći, da je izuzetan uspeh u tom delu, i to vidite i sami. Vi ste možda pročitali poslednji član gde je bila milijarda, ali pre toga je bio član gde smo isplatili 10 milijardi. Ratarima su kompletne subvencije isplaćene. Najveći deo stočara je već dobio subvencije. Imamo nešto jače od dve milijarde da ovaj mesec realizujemo, znači biće svega 300 miliona preneto što je u ovom momentu, imajući u vidu u kojoj se situaciji nalazimo, ja kao resorni ministar, sam zadovoljan, još očekujem samo od ministra Krstića, i nadam se da će privi budžet do kraja godine biti takvi, da ćemo uspeti i ovaj deo koji smo dogovorili da ispoštujemo.
Naravno vi ste pominjali teškoće koje nam dolaze u narednom periodu. Vi sami znate dan, nažalost, nama se to desilo, da smo potpisali sporazum, potpisali smo skidanje određenih carina, urađeno je kako je urađeno, nismo dobro planirali, nije nam se potrefio datum, kako su bile nečije želje i planovi, u odnosu sa tim kada ćemo ući u EU, i sa našim planovima i desi nam se da nismo ni dobili sredstva iz pretpristupnih fondova, mi ćemo carine naše skinuti, i naša poljoprivreda ostaje nezaštićena. Naravno, nećemo sedeti skrštenih ruku. Mi ćemo kao ministarstvo iskoristićemo neke mehanizme. To su slični mehanizmi kao kada smo pričali o zemljištu. Mi dolazimo u promenu SSP sporazuma, i sami zante da je to i mala verovatnoća da možemo napraviti, ali postoje neke druge mogućnosti koje ćemo sigurno iskoristiti kao ministarstvo. Postoje neke zaštitne klauzule, neki zaštitni modusi kako možemo u taj deo ući i to ćemo isto pokrenuti, što se tiče i zemljišta, o čemu smo već razgovarali, a takođe i što se tiče priče vezano za carine.
Što se tiče vođenja knjigovodstva, to nije tačno. Znači, poljoprivrednici, naši individualni poljoprivredni proizvođači neće morati da vode knjigovodstvo. Bili smo svedoci pisanja i medija itd, ovde je ministar finansija, kontaktirali smo sa njima u službi. Tako da smo taj odgovor dobili. Znači, neće biti obaveza.
Bilo je dosta pitanja, pa ako slučajno nešto zaboravim, slobodno me podsetite, ne bežim od odgovora, ali može da se desi da sam neko pitanje slučajno preskočio.
Naravno, mi imamo puno prenetih i obaveza i dugova od ranije. Samo ću vam reći da imamo po pitanju kredita gde pojedini seljaci dolaze u nezgodnu situaciju oko imovine itd. Treba da vodimo računa da svi moramo voditi računa o onome što smo se obavezali da sve obaveze ispoštujemo. Reći ću da imamo nevraćenih kredita iz 2005. godine. Znate, mi nemam pravo da bilo kome oprostimo ako je bio neki dug. Svako mora da vodi računa kada se zadužuje. Naravno da znamo da je poljoprivreda u teškoj situaciji i to vodimo računa, ali verujete mi nemamo pravo kao ministarstvo i ja kao ministar bilo kome da oprostimo ako je neko dugovanje, ako je neko ušao i krši određena pravila, odnosno zakone.
Gledam da li smo još neki deo preskočili. Mislim da su to bili odgovori na sva vaša pitanja. Ako ima još neko, tu sam.

Gospodin Fremond, replika.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, hvala vam na datim odgovorima. Mi poslanici SVM se zalažemo za povećanje budžeta ako se radi o poljoprivredi i možete da budete sigurni da ćete imati partnere u poslaničkoj grupi SVM što se tiče tog pitanja. Izuzetno mi je drago da poljoprivredni proizvođači neće morati da angažuju knjigovođe. Dosta smo čitali o ovome u medijima.
Ono što sam još pitao i na koje pitanje niste dali odgovor, to jeste da li znate gospodine ministre da se na severu Vojvodine oduzima poljoprivredno zemljište od seljaka zbog dugova zbog penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. Poreska uprava i fond na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju traži od svakog člana poljoprivrednog gazdinstva da plaća i PIO i zdravstveno osiguranje. To za jednog člana poljoprivrednog gazdinstva iznosi oko 90 hiljada dinara na godišnjem nivou. Problem je u tome da i oni koji imaju sto hektara poljoprivrednog zemljišta plaćaju isti iznos kao oni koji imaju pet ili šest jutara zemlje, znači, dva ili tri hektara poljoprivrednog zemljišta.
Na primer petočlana porodica iz Bačkog Petrovog sela obrađuje sedam hektara zemlje pod vođem i povrćem i poreska uprava, filajala poreske uprave u Bečeju je uzela poljoprivredno zemljište od njih zato što nisu plaćali, imaju dug više od milion i 400 hiljada dinara. Pitao sam vas gospodine ministre da li ste čuli za to. Naravno, pitanje za gospodina Krstića – apelujem na sve vas da se to ne radi.