Ivan Andrić, povreda Poslovnika.

Naravno, povreda Poslovnika, član 107. – dostojanstvo Skupštine. Molim vas da okončamo ovo, ali kada budemo ovo uradili, mislim da je dužnost predsedavajućeg, iako poštujem predsedavajuću i preko mere to što zahteva kao odnos kolega, molim vas da ne dopustite da se neko ovde predstavlja u ime neke socijalne grupe. Ne, nisu svi penzioneri članovi PUPS-a i daleko, jedan od najmanjih mogućih procenata glasa za partiju u kojoj se predstavlja tako.
Kada govorimo o PUPS-u mi ne govorimo o penzionerima i to smo rekli hiljadu puta.
Moji roditelji su penzioneri, moja baba je penzioner, mnogo ljudi koje znam su penzioneri i ne znam nikoga ko je glasao za PUPS.
To je politička partija koja u svom imenu zloupotrebljava jednu socijalnu grupu i to je u ekonomiji jako dobro rešeno, može gospodin Đelić da vam kaže.
Vi ne možete nazvati proizvod tzv. generičkim imenom, tako bi trebalo da i političke partije ne mogu da se nazovu jednom socijalnom grupom, zato što onda nama nije omogućeno osnovno pravilo demokratije, a to je da komentarišemo poteze te političke partije i nisu penzioneri, ne sede u Upravnom odboru PIO fonda.
(Predsedavajuća: Gospodine Andriću, molim vas, držite se povrede Poslovnika.)
…Tamo sedi 21 lice koje navodno upravlja tim fondom, to je najveća firma u Srbiji, koja troši godišnje pet milijardi evra.
Ako mi ne možemo da govorimo o tome zato što se to predstavlja kao napad na penzionere, onda nema svrhe da govorimo ni o čemu, ne pričamo o dopunama za mobilni, pa da se prepoznaješ Marijane…

Hvala gospodine Andriću.
Ko se javio za povredu Poslovnika?

Član 107. povreda dostojanstva Skupštine. Gospođo predsedavajuća, ova polemika koja se sada vodi, ne vodi se ni o budžetu, vodi se o PUPS-u. Tu polemiku neka vode na nekim političkim zborovima, skupovima.
Skupština nije mesto gde se to radi. Molim vas da se vratimo na dnevni red i prestanemo, jer njihovo nije, ako hoće da proučavaju statut i program PUPS-a, neka dođu kod nas, daćemo im, pa neka prouče.

Gospodine Jeremiću, nemojte i vi da zloupotrebljavate Poslovnik, da kada se javite za povredu Poslovnika vreme koristite za repliku, i to molim sve narodne poslanike.
(Slobodan Jeremić, sa mesta: Ja sam obrazložio samo povredu Poslovnika.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika.

Svim srcem želim da se ova besmislena polemika privede kraju. Nekako posle ove pauze za topli obrok poslanici PUPS, kako da kažem, nekako nasrću i mi prosto moramo da se branimo. Imam mnogo poštovanja za tu organizaciju koja se zove Savez penzionera Srbije i koja sigurno na papiru okuplja 900.000 penzionera. Ministar Krstić to zna, mi imamo nešto iznad 1.700.000 penzionera u ovoj zemlji, a ja sam siguran da PUPS nije osvojio toliko glasova na izborima. Dakle, ljudi koji su penzioneri, kao i svi drugi građani Srbije, imaju svoj politički izbor, političke preferencije i glasaju onako kako misle da treba.
Meni je samo čudno, kako od tih 900.000 članova Saveza penzionera, baš tih nekoliko predstavnika u Upravnom odboru PIO fonda su funkcioneri PUPS. Dakle, to preklapanje me čudi. Smatram da izraz „zaštićeni beli medved“ nije uvredljiv. Ako se neko od vas zbog toga uvredio, izvinjavam se svim vašim visokim funkcionerima koji su pod firmom Saveza penzionera Srbije članovi Upravnog odbora PIO fonda.
Ne znam da li ću doći do PUPS da to proveri. Možda bi pomoglo da mi gospodin Krstić odgovori na ono pitanje od pre nekoliko dana – da li imate tačnu evidenciju o tome kako se koristi nepokretna imovina, odnosno zgrade PIO fonda? Moguće da je u nekoj od tih zgrada i neka od tih prostorija ove partije ili neke slične, pa je možda dobro da se na tom mestu nađemo, ne da bismo gledali statut PUPS, nego da razgovaramo, gospodine Krstiću, o reformi PIO fonda. Primiće nas, valjda, bez obzira na naše godine.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1. „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno na sednici Skupštine koje je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi“.
Ako neko umesto o povredi Poslovnika priča o penzionerima, ukoliko priča da svi penzioneri nisu u PUPS itd, kakve to veze ima sa Poslovnikom. A kakve tek veze ima sa Poslovnikom, ako se u toku reklamacije neko neposredno obrati drugom poslaniku i kaže to nema veze sa dopunom mobilnih telefona, Marijane itd. Stvarno ne znam kakve veze ima neka dopuna sa mnom, dopuna mobilnih telefona i kakve to veze ima sa povredama Poslovnika.
Povredu Poslovnika ne može da učini PUPS. Povredu Poslovnika može da učini samo predsedavajući Skupštine, odnosno predsednik ili predsedavajući i svaka rasprava o PUPS i penzionerima u okviru povrede Poslovnika nije ima blage veze sa reklamacijom o Poslovniku, a posebno, imajući u vidu da nema pravo na repliku, neposredno obraćanje drugom poslaniku, koje je zabranjeno, a u okviru reklamacije povrede Poslovnika. To je za mene neprihvatljivo i smatram da je gospodin Andrić povredio Poslovnik, odnosno da je predsedavajući povredio Poslovnik kada je dopustio da gospodin Andrić nastupi na način na koji je nastupio po povredi Poslovnika, ali s obzirom da se radi o opoziciji, pravila opozicije, neću tražiti da se o tome izjašnjavamo u danu za glasanje. Hvala.

Gospodine Čolakoviću, prekidam sa replikama.
(Momo Čolaković, sa mesta: Javljam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.)
Neću vam dati reč. Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić, povreda Poslovnika.

Reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo predsedavajuća, mislim da nije u redu što niste izrekli opomenu gospodinu Đuriću za izrečene reči da mi na nekoga nasrćemo. Mi se samo branimo, ne nasrćemo. Branimo se od onih koji nas nekorektno napadaju. Mi nismo u nekoj vojničkoj kasarni ili, ne daj bože, u zatvoru da jedemo obroke. Kaže – posle obroka, pa su nešto ratoborni. Mi nismo ni malo ratoborni, mi samo pokušavamo da zaštitimo svoje pravo i da zaštitimo pravo svih poslanika u ovoj Skupštini, da imaju pravo na slobodnu reč, a da tu reč moraju korektno izgovarati. Bili ste dužni da ga opomenete, a u najmanju ruku da mu oduzmete reč. Hvala.