Gospođo potpredsednice, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo, pred nama je jedan od najvažnijih zakona, o čemu bi trebalo da govorimo. Izneću stavove i mišljenja poslaničke grupe SVM po pitanju ovog zakona.
Nekoliko puta smo čuli da je ovaj budžet realan. Nama sama reč – realno izgubi na značaju kada samo pomislimo na tu činjenicu da ni Ustav nije ispoštovan. Ovde naročito mislimo o tome da je reč o finansijskim sredstvima koja pripadaju AP Vojvodini. Kao što znate, u Ustavu je napisano da 7% od budžeta pripada AP Vojvodini. Smatramo da u ovoj godini i za sledeću godinu u budžetu za 2014. godinu ova sredstva nisu ispoštovana. Čuli smo da ovaj budžet nije nikako bolji od prethodnog budžeta što se tiče sredstava za Vojvodinu. Ako ste realni, onda prihvatite amandmane koje je predala Skupština AP Vojvodine i problem u vezi ovih realnosti o visini sredstava će biti rešen. Naša poslanička grupa će sigurno podržati ove amandmane koje je predala Skupština AP Vojvodine.
Možda je budžet u nekom smislu realan, ali smo zaboravili u kojem okruženju živimo i gde živimo. Ovde je najjednostavnije doneti zakon, ali da se zakon primeni je teže. To smo videli u praksi, pošto smo doneli Zakon o javnim preduzećima. Na žalost, ne možemo kazati da je on u primeni.
Ako gledamo sam budžet, vidimo da je prihodovna strana povećana, ali na žalost i rashodna strana i ostaje nam deficit malo veći nego što smo u ovoj godini imali. Još da kažem da naša poslanička grupa na žalost neće glasati za ovaj zakon pošto smatramo da sredstva za AP Vojvodinu nisu ispoštovana.
Da se vratimo na ceo budžet. Kao što sam rekao, imamo deficit malo veći nego u ovoj godini. Na prihodovnoj strani je iskazano da ćemo imati 930 milijardi dinara, a na rashodnoj strani 1.113 milijardi dinara. Znači, ukupan fiskalni deficit je oko 183 milijarde dinara. Džabe smo doneli zakon da štedimo kada nam rashodi ponovo rastu.
Što se stiče samog kredita, imali smo već nekoliko reči o kreditima ko je koliko uzimao, koliko se zaduživalo. Istina je i realnost da ova Vlada nije baš prednjačila u ovome, ali prethodne vlade su na žalost uzimale kredite koji su bili sa lošim kamatnim stopama. Ova Vlada će uzeti kredite i to oko 662 milijarde dinara. Ovaj novac ćemo iskoristiti na finansiranje deficita i za otplatu duga inostranih i domaćih investitora ili kreditora.
Ako gledam strukturu ovih sredstava, onda je ovde naznačeno da će 264 milijarde dinara uzeti kao kredite od domaćih ili stranih investitora ili kreditora, a zatim ćemo maksimalno iskoristiti 330 milijardi dinara prodajom hartija od vrednosti na domaćem tržištu i 68,5 milijardi dinara na inostranom tržištu.
Ako poredimo prethodni budžet, vidimo da što se tiče kredita oni su uzimali 77 milijardi dinara, a ovde je reč o kreditu od 264 milijarde dinara. Onih 330 milijardi dinara je ostalo prodajom hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Imamo promene kod prodaje hartija od vrednosti na inostranom tržištu. Tu se smanjilo sa 221 milijardu na 68 milijardi dinara.
Sada se postavlja pitanje – kakvi će biti ovi krediti, sa kojim kamatnim stopama ćemo podizati kredite? Znamo, kao što smo i čuli da će ovi krediti biti reprogrami radi kredita za sadašnje dugove, da ih reprogramiramo. Ako možemo da uzmemo kredit, uzimamo ga sa 1% kamate i to je trošak. Onaj ko daje kredit neće dati kredit beskamatni. To u snovima možemo da kažemo.
Što se tiče kamata, na žalost ovaj rashod godinama nam raste. U ovoj godini imamo kamatu ili rashode od kamata od 114 milijardi dinara. To je sigurno zato što grejs periodi ističu po ovim kreditima koji su prethodno uzeti. Treba napomenuti da 2012. godine rashode od kamata smo imali 17 milijardi dinara. Za dve godine imamo povećanje rashoda oko 45 milijardi dinara.
Činjenica je da u našoj zemlji po glavi stanovnika imamo kredite ili zaduživanje po kreditima oko 2.500 do 3.000 evra i ovo će ostati ko zna koliko godina još.
Što se tiče samih garancija, u budžetu za 2013. godinu predviđeno je da ćemo garancije dati samo onim javnim preduzećima koja će ove garancije uložiti u investicije, a ne za održavanje likvidnosti. To smo u to vreme pozitivno ocenili, ali po ovom budžetu se vidi da ove garancije stalno rastu. Ako gledamo Predlog budžeta za 2013. godinu i Predlog budžeta za 2014. godinu rast tih garancija je počeo od 41 milijarde dinara, a sada momentalno imamo 86 milijardi dinara.
Znači, za godinu dana ova vrsta troškova nam se povećala oko 100%, a mi se čudimo što polako propadamo.
Ako bi kod garancija gledali sva javna preduzeća, imali bi ceo dan da pričamo o tome. Ja sam samo spomenuo najveći problem – „Srbijagas“. Znamo da je „Srbijagas“ momentalno dužan oko milijardu evra. Nažalost, u ovom budžetu vidimo da će Vlada odobriti još jedno zaduživanje od oko 200 miliona dolara. Znači, samo ovo javno preduzeće će u sledećoj godini državu koštati oko 150 miliona evra. A mi štedimo na parama Vojvodine.
Ako gledamo samo stavku garancije u budžetu, MMF će sigurno to staviti u centar pažnje njihovih analiza. Jer, ako se dobro sećam, imamo dogovor s njima da garancije mogu biti samo do 30 milijardi dinara. Ali, sigurno mi imamo izgovor i za to. Što se tiče garancija u EU, samo su aktivirane, a garancije ulaze u javni dug, ali, nažalost, kod nas se svaka druga garancija aktivizira.
Ako gledamo same subvencije, ovde smo videli da će rashodi za subvencije pasti za oko dve milijarde dinara ako uporedimo budžet sa godinom gde smo imali najveći pad subvencija za poljoprivredu i privredu, što je oko 10 milijardi dinara.
Kao što smo videli da kultura ili Ministarstvo kulture ili subvencija kulturi će biti povećana za 7,5 milijardi dinara, što znači da je ova razlika od 2 do 2,5 milijardi pad od tih 10 miliona.
Prošle nedelje smo doneli Zakon o dobiti preduzeća, gde smo ukinuli subvencije za privrednike. Ja sam i u prethodnom govoru rekao da to i nije baš bila neka odluka, ali će vreme pokazati da li ste imali pravo ili ne i kako će ovu odluku oceniti investitori.
Kao što vidimo, u Ministarstvu poljoprivrede ove godine ili sledeće godine ćemo imati 45 milijardi dinara. Nadamo se da ćemo jednom doživeti da će poljoprivreda dobiti onih 5% od rashodovne strane našeg budžeta. Ovde bih još istakao, pošto su poljoprivredi smanjene subvencije ali se vidi da za investicije je uloženo više sredstava nego što je do sada bilo, a to su sigurno ovi arapski krediti za navodnjavanje.
Još jednom bih rekao nešto u vezi člana 13, mora da se primeni zakon što smo prošle godine prihvatili, to treba da realizujemo, to je Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza komercijalnim transakcijama između javnog i privrednog sektora. Prošli put sam rekao da je reč o budžetima lokalnih samouprava. U budžetu se knjiže ona sredstva ili one pare koje su potrošene, a realno stanje obaveza prema dobavljačima nigde se ne vodi.
Po ovom zakonu što smo prihvatili, ne možemo pratiti obaveze koje su nastale pre 1. aprila ove godine. Što se tiče perioda od 1. aprila, mislim da zakon je efikasan i lokalne samouprave plaćaju svoje račune. Ali, postavlja se pitanje – koliko dugova se ovde nagomilavalo i koliko je to na nivou države i šta će se rešiti ili kako će se rešiti ovaj problem? Kako možemo mi očekivati od naših privrednika da budu savesni kod prijave ili uplate poreza, kada naše lokalne samouprave ne plaćaju njihove račune?
Sigurno da imamo veliki problem, što se tiče poreske discipline. Nadam se da ćemo u ovoj godini imati pomaka u ovoj disciplini i, kao što je gospodin ministar rekao za sivu ekonomiju i crno tržište, da ćemo imati nekoliko pomaka u vezi ovih kategorija.
Naša poslanička grupa je predala dva amandmana što se tiče samog zakona. Jedan amandman se bazira na sredstvima za finansiranje izbora nacionalnih manjina, koji će biti sledeće godine. Mislim da smo ovo izostavili iz budžeta. To je u visini od oko 50 miliona dinara. Drugi amandman nam je posvećen za izgradnju pozorišta u Subotici, to je oko 150 miliona dinara. Osnovica predaje našeg amandmana je potpisan trojni ugovor između AP Vojvodine, Vlade Srbije i grada Subotice. Bar u ovom ugovoru, koji je potpisan 2006. godine, 45% bi trebalo Vlada da finansira, 45% sama Pokrajina i 10% sam grad. Nažalost, ovaj ugovor od 2009. godine nije ispoštovan.
Vratio bih se na sredstva Vojvodine, što se tiče ovog zakona. Istakli smo da ćemo se boriti za sredstva koja pripadaju AP Vojvodini, a što piše u Ustavu. Ovde je reč o 7% našeg budžeta, a reč je isto i o tri sedmine ovih sredstava, što bi trebalo da se ulažu u kapitalne investicije na teritoriji Pokrajine.
Predlogom ovog budžeta su ukupna poreska primanja oko 802 milijarde dinara. Ovo bi trebalo da bude osnovica za ovih 7%. Ako izračunamo, to je oko 56 milijarde dinara. Stalno pričamo da ovo nisu neka velika sredstva za republički budžet, ali su veoma značajna za Pokrajinu. Dosadašnja praksa je bila da su ova sredstva bila ispoštovana samo na papiru, ali, nažalost, pare nisu stigle do Vojvodine.
Ako gledamo samu strukturu ovih sredstava koja su predviđena za kapitalne investicije, mislim da tamo uopšte nismo dobili toliko para, kao što je bilo predviđeno. Od 2007. godine, za oko milijardu evra je uskraćena Vojvodina. Gospodin premijer je rekao da bi trebalo lokalne puteve Vojvodina da održava. Od tih sredstava mislim da bi mogla Vojvodina da sve svoje lokalne puteve izgradi i da sređuje. Nažalost, kao što smo videli u tabeli, što je posvećena ovim sredstvima namenjenim Vojvodini, vidimo da sredstva sa kapitalnim ulaganjima iznose oko 40 milijardi dinara. Znači, umesto 56 milijardi dinara, imamo 16 milijardi manje nego što bi trebalo da dobijemo.
Pitao bih vas, gospodine ministre – šta je sa vojvođanskim parama? Šta je sa ovih 16 milijardi dinara? To nisu male pare.
Ako gledamo samu činjenicu da je u Ustavu isto navedeno da od ovih sredstava 3/7 treba da se angažuje za ulaganja, za kapitalne investicije, 3/7 ovih sredstava bi trebalo da bude oko 24 milijarde, a mi smo, ako smo dobro videli, milijardu i po do dve milijarde dobili za investicije. Znači, nedostaje nam oko 22 milijarde dinara za kapitalne investicije.
Kao što sam rekao, poslanička grupa SVM neće glasati za ovaj zakon, pošto, nažalost, ni ove godine nisu ispoštovana sredstva koja bi trebalo da dobija AP Vojvodina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, žao mi je što je premijer morao da žuri, kao i ministar Radulović, ali nema veze, vi ste već učestvovali u ovim rasprava, voleo bi da i oni mogu da čuju neke stvari. No, dobro.
Kada se pričalo o rebalansu prošli put, napravio sam jednu analogiju, gde sam rekao da kada gledate nečiji izvod iz banke možete dosta da zaključite o toj osobi na osnovu toga kako zarađuje, od čega živi, kako troši. Isto tako, možete dosta onda da zaključite o Srbiji, na osnovu toga gledajući budžet jedne zelje.
Kada bi zamislili nekog imaginarnog Srbu, tako reći, videli bi da je to osoba koja mnogo pije, puši, slabog je zdravstvenog stanja, zadužuje se kod zelenaša, i izdržava ga rodbina iz inostranstva. Mislim da godinu dana kasnije, ništa od toga se nije promenilo, naročito za nas iz Vojvodine, ovo je na neki način „godina mrmota“ u smislu javnih finansija. No, dobro, vi ste novi i nadam se da ćete neke stvari uspeti da rešite.
Budžet je sam po sebi sublimacija nekih slabosti i nesnalaženja iz prošlosti, ali i lepih želja za 2014. i 2015. godinu, iako deficit koji ste predvideli od 182 milijarde je značajna cifra, nećemo to naročito apostrofirati kao poseban problem, s obzirom na to da deficit sam po sebi ne znači mnogo.
Ono što je mnogo važnije, a rasprava je i krenula u tom pravcu, šta je ekonomska politika koja će biti zastupljena od strane ove vlade, i u smislu toga treba i analizirati budžet i budžetski deficit.
Ekonomska politika u svakom slučaju bi trebalo da ima određeni cilj. Da li je taj cilj isključivo niska inflacija, redovno servisiranje javnog duga, stabilan kurs, to je sigurno ono što zanima strane kreditore.
Ono što bi trebalo da interesuje sve nas koji živimo u ovoj zemlji, to je smanjivanje nezaposlenosti sa 25% i 30% na možda 5% jednog dana, povećanje prosečne zarade, rast stope investicija unutar BDP i privredni rast na nivou drugih zemalja u razvoju od 7, 8, 10%, a ne procenat ili dva. To je ekonomska politika koju ćemo uvek da podržimo. Tako da budžet sam po sebi treba posmatrati u sklopu šire jedne priče.
Mere koje ste najavljivali, o tome smo već imali prilike da diskutujemo, i namera da uvedete red u javne finansije, svakako za poštovanje, ali način na koji se to radi možemo o tome da razgovaramo.
Uvedena je zabrana, maltene, zapošljavanja u javnom sektoru. Apelovao sam da ta mera neće dovesti do naročitih rezultata. Smanjena je revalorizacija plata i penzija, uveden je solidarni porez, i ukida se poreski kredit za investiranje u pravna lica, u smislu poreza na dobit. Sve u svemu, mere su možda ishitrene, i mi smatramo da su vrlo administrativne, birokratske i teško da će dovesti dugoročno do nekakvih ozbiljnijih rezultata.
Uvek smo bili protiv centralizma, i mislimo da je to veliki problem u funkcionisanju naše države. Vi ste sada u prilici da se sa tim sami suočite, koliko god da ste sposobni i da imate radni dan od 72 sata, ne možete da procesuirate sve odluke, i ne možete da donesete pravovremene i adekvatne odluke u smislu rešavanja svih problema, jednostavno niko nema taj kapacitet.
Nivo odlučivanja kod vas u svim ministarstvima u republici je toliki da jednostavno ni jedan problem ne može da se reši bez republičke Vlade, i ta zabrana zapošljavanja, odnosno formira se novo telo koje će lokalnim samoupravama sada da određuje koga i kada mogu da zaposle, to je jedna od mera koju smo naročito apelovali da se ne uvodi.
Fiskalni savet je već se dosta temeljno osvrnuo na predloženi budžet. Mislim da je kao i do sada tema rashodna strana, a ne prihodna, naročito u smislu velikih javnih preduzeća, gde bez ozbiljne reforme korporatizacija, departizacije, i svemu onome o čemu se načelno do sada govorio, neće biti nikakvih rezultata. Tu je naravno na prvom mestu „Srbijagas“, koji je dužan bankama 800 miliona evra, i sada će se zadužiti za dodatnih 224. ukupna sredstva koja će se plaćati po osnovu lošeg funkcionisanja javnih preduzeća, odnosno pokrivanje gubitaka. Za prošlu godinu su 560 miliona evra, po izveštaju Fiskalnog saveta, i dodatnih 630 miliona evra za 2015. godinu.
Železnice, svi znamo kakvo je stanje u „Železnicama“, da se vozovi u Srbiji prosečno kreću brzinom kao i prvi voz između Liverpula i Mančestera od 46 kilometara na sat, što je evropsko dno. JAT je ugašen, otvorili smo novu avio kompaniju. Lično sam bio protiv toga, jer mislim da i mnogo veće zemlje ne mogu da imaju svoju avio kompaniju koje imaju i unutrašnji saobraćaj i veliki broj turista itd. Mi sada imamo avio kompaniju koja ima jedan avion. Videćemo da li će to biti nešto što će ikada ostvariti dobit.
„Galenika“, Železara, da li tu postoji neko rešenje, nekakav investitor. Prošli put je privatizacija urađena kako je urađena. Ti ljudi su kasnije odgovarali i krivično, koliko znam i to je proglašeno za izuzetno lošu transkaciju po državu Srbiju. Međutim, sada vidimo da ona pravi desetine miliona eura gubitaka i da u svojoj istoriji nikada nije radila pozitivno osim u vreme kada je „Ju-es stil“ bio tamo. Ne znam da li postoji neko rešenje.
„Putevi Srbije“ itd, ali svedoci smo da i dalje po partijskom ključu opredeljuju sredstva za subvencionisanje određenih preduzeća. Ministar Radulović je i najavio da će se raščistiti sa svim preduzećima u restrukturiranju, ali evo imali smo primer „Simpa“ koji će opet o državnom trošku da se rešava velikih, nagomilanih obaveza. Veliki je broj tzv. zombi firmi u Beogradu koji iz operativne dobiti ne mogu ni kamate da pokriju, a kamoli da otplaćuju dugove. Mislim da ćete to teško da rešite u samo godinu dana, ali i vama i gospodinu Raduloviću u svakom slučaju želim sreću u tom segmentu, pogotovo što u tim preduzećima rade dvesta do trista hiljada ljudi i mislim da ćemo teško pronaći sredstva ne bi li se rešio taj socijalni problem.
Poljoprivreda, smanjene su subvencije. Način subvencionisanja je nešto što bi trebalo da se analizira, s obzirom na to da se sada one dele linearno, odnosno samo na osnovu ukupnog zemljišta.
Mislim da bi trebali da se osvrnemo na mogućnost da se subvencionišu intenzivne kulture. Mi po prosečnom posedu, veličini prosečnog poseda smo na samom dnu Evrope. Mislim da je on negde od četiri do pet hektara. Jedina zemlja koja je slična nama jeste Italija, ali struktura njihove poljoprivredne proizvodnje je drastično drugačija zato što su oni više orjentisani na voćarstvo i na neke druge grane. Oni imaju izvoz u poljoprivredi u nekoliko milijardi eura.
Mislim da bi sam način subvencionisanja trebalo vrlo dobro preispitati i uvesti red u tom sektoru, mada s obzirom koliko je sredstava izdvojeno za ove propale gigante mogla su se i značajnija sredstva izdvojiti i za poljoprivredu. Lokalne samouprave, transferi lokalnim samoupravama svake godine način na koji se ti transferi vrše, isto vrlo upitan. Postoji zakon o finansiranju lokalnih samouprava, ali nisam siguran da se on poštuje neke lokalne samouprave dobijaju više sredstava neke manje, ali to se takođe radi isključivo na osnovu političkih interesa koji u velikoj meri zavise od toga ko čini vladajuću većinu.
Što se tiče prihodne strane budžeta najavili suzbijanje sive ekonomije, to sam rekao i u prošloj raspravi, nije problem siva ekonomija neke druge boje su u pitanju crvena, crna, plava itd.
Mislim da građani Srbije ne vole da idu na buvljake da kupuju, mislim da nisu Kinezi najveća pretnja za naš fiskalni sistem. I mislim da generalno opterećenje privatnog sektora su izuzetno velika i siva ekonomija cveta iz nekih drugih razloga, opterećenja samo po zaradama kada gledate, jedan zaposlen u privatnom sektoru izdržava jednog penzionera i još jednu osobu u javnom sektoru to je neodrživo stanje i ljudi su primorani da se bave možda stvarima, odnosno da siva ekonomija nije nešto što proizilazi iz želje ljudi da ne plaćaju porez nego proizilazi iz teškog ekonomskog stanja.
Ostali prihodi u budžetu su akcize i PDV iz uvoza, takođe veliki prihod što me dovodi u razmišljanje u slučaju nestabilnog kursa dinara, da tako kažem u kakvoj vezi je kurs dinara koji nisam siguran da je na adekvatnom nivou, odnosno možda je malo precenjen i da li bi devalviranje dinara dovelo do smanjenja prihoda od PDV-a, iz uvoza s obzirom da je PDV iz uvoza za prihod veći od poreza na dodatnu vrednost iz domaće potrošnje.
Prihodi iz imovine države i dobit javnih preduzeća su takođe nešto što svake godine napominjemo da bi moralo da bude značajno veće unutar budžeta.
Ono što izuzetno zabrinjava svakoga ko analizira našu ekonomsku perspektivu, a mislim da bi i gospodin Radulović morao da zna, jeste situacija u našem ekonomskom sektoru, pored javnog i privatni dug.
Unutar bankarskog sektora za koji država ponovo izdvaja sredstva, ali ne na planski organizovani način, odnosno za pokrivanje gubitaka, 30% je lošeg plasmana unutar aktive banaka u Srbiji.
U projekciji su od 25 do 30%, s tim što se one stalno povećavaju.
Kompletna naša privreda je podkapitalizovana i mislim da tu dolazimo do najvećeg problema da vi danas, ako želite da se bavite bilo kakvom ekonomskom aktivnošću u Srbiji, možete vrlo teško da dođete do sredstava, s obzirom da tržište kapitala, jedva da postoji, a u bankama možete da se zadužite samo po izuzetno visokim kamatama koje su preko 10% na eure, što teško da bilo koji biznis plan može da podnese.
Mi ako smo u opoziciji nismo na stanovištu – što gore, to bolje, jer mislim da svi koji živimo u ovoj zemlji bi morali da damo i neke konkretne predloge, kako izaći iz ove situacije.
Predlagali smo još za vreme izbora nove guvernerke da bi moralo da se osnuje nekakav entitet na nivou države gde bi se izmestila kompletna loša aktiva iz banaka i to je urađeno u skoro svim zemljama, ne bi li se finansijski sektor organizovao i morao normalno da funkcioniše, a kasnije bi se trgovalo tim lošim plasmanima ili bi se oni reprogramirali ili konvertovali u kapital.
Postoje različita rešenja. Ništa po tom pitanju nije urađeno. Sada smo u situaciji da je ceo realni sektor praktično taoc finansijskog sektora.
Predlagali smo takođe povećanje rudne rente koju NIS plaća u iznosu od 3%, a više plaćaju Rusi odakle „Gasprom“ dolazi kod nas, niko ne sme, ili se plaši ili iz nekog drugog razloga, ne sme ni da pokrene tu temu sa njima. Nikakav formalan zahtev prema njima nije ni išao u smislu toga da se uopšte razgovara o povećanju rudne rente, o oporezivanju of šor vlasništva je takođe nešto o čemu bi mogli da razmislite.
Povećanje poreza na dobit finansijskog sektora, formiranje fonda za državno zemljište i to je takođe jedna inicijativa koju ćemo pretočiti u zakonski predlog, ali postoji 500.000 hektara poljoprivrednog državnog zemljišta, koje bi moglo da posluži kao odličan kolateral za emisiju hartije od vrednosti ili prikupljanje sredstava, kojima bi mogli doći do 700 ili 800 miliona evra novih sredstava za ulaganje u poljoprivredu ili možda čišćenje kanala Dunav-Tisa-Dunav, postoje razni projekti koji bi mogli da uđu u taj program.
Takođe, ne vidimo zbog čega neke grupe preduzetnika, poput advokata ne plaćaju porez, zašto verske zajednice ne plaćaju porez? Mislim da su to prevasnhodno politička pitanja, ali ako ćemo svi zajedno da pokušamo da finansijski stabilizujemo zemlju, da bi moralo da se ponovo o tome razgovara.
Što se tiče Vojvodine, svake godine je ista priča. Vi ste sada novi ministar. Ono što je očigledno, to je da u Srbiji postoji nejedinstvo po mnogim pitanjima, ali kada je Vojvodina u pitanju, i jedinstvo je izuzetno. Sve partije, stranke koje imaju sedište u Beogradu uvek su jedinstvene u pogledu toga da Vojvodina ne treba da dobije ni onaj ustavni minimum.
Paradoksalna je situacija da mi iz LSV i kolege iz LDP, koji smo jedini bili protiv tog Ustava, sada insistiramo da se poštuje taj Ustav koji nije dobio većinu Vojvodine.
Transferi su za nepostojeće nadležnosti, vi to znate. Za ono za šta je Vojvodina dobila nadležnost, za to se sredstva ne prebacuju i 7% je po osnovu, ispunjava se puka forma, taj sistem niste vi izmislili, to je sistem koji postoji dugi niz godina i naš odnos prema ovom budžetu će biti zasnovan na tome da li će se prihvatiti amandmani koji dolaze iz Vojvođanske skupštine i da li će se konačno jednom ispoštovati tih 7% i prebaciti sredstva pokrajini za nadležnosti koje su propisane Ustavom.
Nadam se da će zakon o finansiranju Vojvodine, kao i Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, uskoro ugledati svetlost dana, jer mislim da nema potrebe da se svake godine vraćamo na istu temu kada želimo da budemo deo te iste Evrope u kojoj i regioni i pokrajine i lokalne samouprave imaju vrlo jasnu svrhu.
Mislim da bi morali da analiziramo kompletan sistem finansiranja celokupne države, gde bi se sredstva prikupljala prvo na nivou lokala, pa onda transferisala u pokrajinu i na Republiku po osnovu različitih nadležnosti, a ne obrnuto, od gore na dole kako je to slučaj sada. Mislim da je to zakon koji je morao biti donet odavno. Međutim, sada ćete imati priliku da konačno ispravite tu višedecenijsku nepravdu, da tako kažem, i da konačno svi nivoi vlasti u našoj zemlji počnu da normalno funkcionišu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, evo ova slika, ove vaše katedre, ja mislim je dobar pokazatelj da se mi u stvari ne razumemo, mislim na odnos Vlade prema parlamentu. Ne vidim šta može da bude danas važniji državni posao od rasprave o budžetu.
Pošto vi, gospodine ministre, niste računovođa Vlade, nego ste ministar finansija, ne znam kako ćemo danas moći da diskutujemo o ekonomskoj politici. Lepo je što je bio premijer, pa ode, ima neka posla. Znamo da dolazi predsednik Vlade Crne Gore, ali ne znam što ste onda danas organizovali debatu o budžetu, ako je to važnije od rasprave o budžetu. Bio je ministar privrede i on ima neka preča posla, nego da razgovara ovde sa nama. Tako da nisam siguran, gospodine ministre, kako ćemo mi sada da diskutujemo o poljoprivrednoj politici, o industrijskoj politici, kad ćemo da razgovaramo o politici u energetici? Zašto ovde nema ministarke zdravlja i ministra prosvete, jer su oni veliki korisnici budžeta, odnosno upravljaju sistemima koji troše jedan vrlo značajan deo ovog novca. Meni je, iskreno, žao što ste vi u dosta jednoj neprijatnoj situaciji da ne možete da odgovorite na sva pitanja.
Mislim da je rasprava o budžetu rasprava o ekonomskoj politici i ne mislim da je to neka mudrost, ali ovde prosto hoću na početku da kažem zbog čega se suštinski ne slažem sa Predlog budžeta o kojem raspravljamo danas. Zbog toga što ne možemo da vidimo mi u poslaničkom klubu Zajedno za Srbiju, ne možemo da vidimo šta je odgovor i šta je plan. Štednja, pozdravljam i podržavam, ali gde je razvoj? Šta je plan za razvoj? Sa ovakvim prihodima kakve imamo i sa ovakvim nužnim rashodima koje imamo, uključujući nužnost da pokrijemo sve anuitete, kako god da smo se zadužili i ko god da se zaduživao, a ne vidim da je iko nevin ko sedi u ovom parlamentu ili ko se bavio politikom u Srbiji poslednjih 30 godina.
Predlažem da, ako je moguće, mnogo više žara i energije potrošimo na to šta ćemo da uradimo i kako da otvorimo prostor za razvoj nego, na istorijsku retrospektivu oko toga, jer bi svako ovde imao što šta da kaže.
Mislim, gospodine ministre, da postoji bar sedam vrlo jasnih pravaca kuda bi ekonomija ove zemlje mogla da se razvija, i to da se razvija skladno i dobro, i da konačno izađemo iz ovog začaranog kruga gde smo između 30 i 35 milijardi evra BDP svake godine. Evo slušam više od 20 godina kako ne možemo da dođemo do 85% BDP iz 1989. godine, nekog zlatnog doba, bar je tako to doba ostalo u sećanju građana Srbije.
Poljoprivreda, energetika, rudarstvo, IT sektor, turizam i, može se neko začuditi, reću ću nekoliko reči o tome, zdravstvo i prosveta. To su pravci, po mom uverenju, po stavu poslaničkog kluba ZZS, razvoja Srbije.
Daću jedan mali primer na samom početku. Pre tri, četiri nedelje ovde smo ovde stavili predlog da Odbor za energetiku raspravlja o potencijalnoj investiciji u NIS-u koja je negde 650 miliona dolara. Kada bi rafinerija u Pančevu bila podvrgnuta takvoj vrsti rekonstrukcije ušla bi u red najmodernijih rafinerija u Evropi i svetu.
Podsetiću vas da je prošle godine NIS imao preko 500 miliona dolara dobit, ali preradio je više od 50% domaće nafte. Da nije bilo domaće nafte, da je preradio samo stranu naftu, gubitak bi bio 200 miliona dolara, umesto dobiti od 560 miliona dolara.
Danas ne postoje garancije da će za pet godina biti domaće nafte. Postoje pretpostavke, ali nema garancija. Ako se ova investicija ne dogodi, bojim se da možemo za pet, šest godina da se sretnemo sa situacijom kakvu imamo u Smederevu, odakle su Amerikanci otišli, kada su prestali da prave profit, nego su ušli u gubitke.
Zbog čega ovo kažem? Zbog toga što, gospodine ministre, prema podacima, koji su javni, u prvih devet meseci, u prva tri kvartala, strane direktne investicije u Srbiji su 526 miliona dolara, evra, pardon. Vi niste mnogo putovali. Predsednik Vlade je nekoliko puta išao, što u Ameriku, što po evropskim zemljama, što u Rusiju. Potpredsednik Vlade Vučić, takođe, veliki trud je uložio u Aziji, Evropi, Americi. Svi zajedno 526 miliona evra.
Tražio sam da u ovoj skupštini, tamo gde je mesto, na Odboru za energetiku raspravljamo o investiciji postojećoj najvećoj kompaniji, koju ova država ima, o investiciji koja je veća od svih stranih direktnih investicija u ovoj godini, odnosno u prvih devet meseci. Koliko ja čujem, pošto znam da se predsednika Odbora jako trudi, nema vremena ministar privrede, nema vremena ministarka energetike, za vas mi nije rekla da nemate vremena, ali vi ste radili na budžetu, pa imate opravdanje. Takođe, tražio sam da gospodin Bačević, kao ministar rudarstva, bude na toj debati.
Ovo je slika kako mi ne koristimo dobro energiju kojom raspolažemo. Naravno da treba da se bori svako za strane investicije, ali ono u šta sam uveren jeste da mi ne koristimo ni najmanje ono što stoji ovde oko nas, što možemo da pokrenemo i kako možemo da dođemo do razvoja, zapošljavanja i boljeg života ljudi.
Poljoprivreda, govorim peti put u ovom sazivu parlamenta, 10,5 milijardi evra BDP na bazi poljoprivrede. Potencijal – 100 milijardi evra. Sto milijardi evra potencijal Srbije u proizvodnji hrane. Navodnjavanje, gospodine ministre. Ne sećate se kada je bila rekonstrukcija Vlade, pričao sam, tek ste ušli u ovaj parlament, sada vam kažem drugi put, vašim prethodnicima sam rekao 3-4 puta u ovom sazivu parlamenta. Treba nam 3,5 do četiri milijarde evra da bismo obezbedili da milion i 100 hiljada hektara zemljišta u Srbiji ima sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje. Kakva razvojna šansa? Kakva šansa za one koji će to da rade, a kakvo bogatstvo za zemlju kada sa 200 hiljada hektara se dođe na milion i 100 hiljada hektara zemljišta sa sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje?
Podsetiću vas, gospodine ministre, na to da je država vlasnik 800 hiljada hektara zemljišta, obradivog poljoprivrednog, 800 hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Preko milion hektara šume je u državnom vlasništvu. Kako da upotrebimo tu silu od imovine i da je pretvorimo u instrument razvoja?
Hiljadu šesto poljoprivrednih inženjera je pomagalo u preko 300 hiljada porodica tokom 2011. 2012. godine. Podigli smo broj onih koji dobijaju subvencije od države sa 85 hiljada na 250 hiljada. Ti ljudi danas ne rade za državu. Samo trošak registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, da bi elementarne administrativne procedure završili, koje su im neophodne da dođu do subvencija, prevazilazi trošak koji bi iz budžeta trebao da bude na raspolaganju da 1.600 agronoma bude ponovo angažovano od strane države.
Još jedna mala slika. Godine 2011. i 2012. 16.000 poljoprivrednih gazdinstava je dobilo subvenciju za kredit. Krediti su u 2011. godini koštali 8%, a u 2012. godini 6%.
Država je potrošila oko sedam miliona evra na subvencionisanje kamata. Tih sedam miliona evra proizvelo je 150 miliona evra kredita, za mehanizaciju, za opremu, za obrt, za šta god.
Gospodine ministre, ja ne znam kako da vi bez ministra poljoprivrede, da vi nama odgovorite, ima nekakva kreditna linija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nešto je za navodnjavanje, nešto je za kredite, ja ne razumem o čemu se tu radi. Bilo bi dobro da ministar poljoprivrede objasni šta je on namerio da radi u 2014. godini.
Smanjeno je ono što je u razdelu budžeta predviđeno za poljoprivredu. Kako ćemo mi organizovati ovu najveću, po potencijalu, privrednu oblast koju imamo u zemlji? Poljoprivredom se bavi 2,5 miliona ljudi u Srbiji. To je najsiromašniji deo građanstva. Siromaštvo među ljudima koji se bave poljoprivredom je dva puta veće nego među preostalim delom naroda. Nema odgovora. Zbog toga ne možemo da glasamo za budžet.
Postoji jedno jasno pitanje na koje takođe ne mogu da dobijem odgovor - zašto nema strategije za rudarstvo? Ima jedan nacrt strategije koji je bio gotov pre dve godine. Rudarstvo, 4,5 milijarde evra do 2020. godine može da bude investirano u tu oblast. Eto, gospodine ministre, 4,5 milijarde evra u navodnjavanje, 4,5 milijarde evra do 2020. godine u rudarstvo – devet milijardi evra. Ko se bavi time? Nema odgovora.
Razvoj. Postoji veliki problem kod štednje. Štednja mora da se sprovodi, to je svakome jasno. Može to neko da kaže, može da ne kaže. Evo, ja kažem, da, mora da se štedi. Ali, kada smanjite, gospodine ministre, plate lekarima, kada smanjite plate profesorima, kada smanjite plate ljudima koji zauzimaju najviše pozicije u državnoj administraciji, vi ne možete da očekujete ništa drugo nego neraspoloženje i pesimizam koji se širi među narodom. Lek za taj pesimizam je plan za razvoj, jasan plan za razvoj koji možemo zajedno da pratimo i vi i vaše kolege u Vladi i mi ovde u parlamentu i svaki građanin Srbije, šta smo uradili u prva tri meseca 2014. godine, na kraju 2014. godine i u godinama koje dolaze.
Energetika. Pitao sam ministarku energetike pre nekoliko meseci ovde, koliko će struje biti proizvedeno iz obnovljivih izvora energije, pre svega iz biomase u toku 2014. godine? Koliko u toku 2015. godine? Nema odgovora. Ja poštujem da su ministri političari i da treba da se bave politikom. Nemam sa tim nikakav problem jer je to tako, i razumem angažman gospođe ministarke oko svih raznih tema u društvu, ali je nužno da sedi ovde danas da bi smo mogli da vodimo debatu šta se dešava u energetici, kakvi su naši planovi.
Hoću da vam kažem, gospodine ministre, da stotine hiljada porodica mogu da sebi obezbede nov prihod takođe i u energetici, ma koliko to bilo čudno, zbog toga što preko 1,3 miliona ljudi su vlasnici šuma u Srbiji. Zbog toga, kao što sam rekao, 2,5 miliona ljudi se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pa postoje ostaci iz poljoprivredne proizvodnje. To je novac, preko dve milijarde evra najmanje svake godine istruli u šumama Srbije i ostane na poljima Srbije zbog toga što smo mi zemlja, sistem, politički sistem, privredni sistem, kako god hoćete, koji nije sposoban da to pretvori u razvoj, u novac i u bolji život.
Gospodine ministre, između Kuršumlije i Merdarda je najređe naseljena teritorija u Evropi. Merdare su granična linija, administrativna između Kosova i Srbije, a između Merdara i Podujeva, koje je sa druge strane, na par desetina kilometara, je najgušće naseljena teritorija u Evropi. U opštini Kuršumlija u 50 sela nema nijednog stanovnika.
Kao što su neki poslanici ovde rekli, od kada je donet nov Ustav, iz godine u godinu vodi se debata bez ikakvog izgleda na uspeh oko toga da li je Republika prebacila 7% Vojvodini ili nije. Ta debata se nikada neće završiti, pošto Republika nikada ne može prebaciti 7% para Vojvodini, jer je to nemoguće. Možete računovodstveno to da zatvorite kada god hoćete i možete da ne prekršite zakon. Suštinski, to nije moguće. Srbija mora da promeni Ustav. Ovo nije politički i ustani sistem koji može da omogući razvoj. Sa ovakvim Ustavom u Kuršumliji neće početi razvoj, ni u Kuršumliji, ni u Dimitrovgradu, ni u Užicu, ni u Subotici, a ni ovde na Starom gradu i na Vračaru.
Zbog toga, gospodine ministre, šteta je što ovde nema predsednika Vlade i potpredsednika Vlade i svih ekonomskih ministara, jer nije ovo računovodstvena rasprava o tome da li ste dobro, ispod crte i iznad crte i za MMF i za Svetsku banku i za Fiskalni savet napravili dobar račun.
Vi ste pametan čovek, ne sumnjam da ste vi dobro ovo izračunali. Nije ovo matematika. Ovo je život i ovo je politika. Hajde da počnemo da pričamo ozbiljno o politici, o razvoju, o tome da moramo da štedimo da bismo mogli da se razvijamo, o tome kako da štedimo, kako da štedimo solidarno, da vidimo kud smo krenuli, o tome da u ovoj zemlji ogroman broj lekara može da ostvari dodatni prihod tako što će ljudi iz inostranstva ovde legalno i uređeno dobijati usluge zubara, maksiofacijalnih hirurga, oftamologa, laporaskopske operacije i šta god hoćete, zato što imamo izuzetne lekare. Stalno su tema u novinama da li je neko uzeo 100, 200 ili 300 evra i da li će da završi u zatvoru.
U ovoj zemlji može da bude nekoliko desetina hiljada stranih studenata. Imao sam mnogo kritike na to kako je ova zemlja izgledala 50 godina od Drugog svetskog rata na ovamo, ali te kritike su takođe stvar za istoričare. Šta je ostalo iza svega toga? Ostao je dobar glas i dobra emocija u ogromnom broju zemalja Azije, Afrike, latinske Amerike prema Srbiji, pošto oni vide Beograd i vide Srbiju i nekako im se čini da je to Jugoslavija.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što desetine hiljada stranih studenata mogu da dođu u Beograd da se školuju. Možemo da imamo izuzetan izvozni proizvod, svoju pamet i zbog toga što možemo da dovedemo vrlo dobre profesore, kao vi, gospodine ministre, što ste se vratili sa dobro plaćenog posla, sa izvanrednim obrazovanjem koje imate, jer je u Beogradu jeftinije živeti nego u Parizu, Rimu i Londonu. Ljudi koji bi predavali ovde, gostujući ili kakvi god, na našim univerzitetima bi mogli da zarade više nego tamo gde sada rade i da iskoristimo dobru situaciju koju imamo.
Hajde malo da mislimo o životu i da otvorimo ljudima priliku da dobro žive. Naravno da je važno koliko je sad u milijardu deficit i šta ćemo da radimo, ali je život važniji i važno je kuda smo krenuli, da li možemo tamo da stignemo.
Zbog toga, gospodine ministre, kao što sam rekao kod ovih zakona, nije dopustivo da se uzme još dve milijarde gradovima i opštinama na loš način, računovodstveno, 30% novca koji je kvalifikovan kao subvencija u budžetima lokalnih samouprava je smanjeno svakome jednako. To što piše da su subvencije su u stvari investicije. Kada grad ili opština asfaltira ulicu, to je subvencija nekakvom preduzeću za puteve grada ili opštine, kada gradi vodovod ili kanalizaciju, to je subvencija preduzeću za vodovod i kanalizaciju i šta god drugo.
Favorizujete one koji nisu dobri zato što imaju preveliki broj zaposlenih, umesto da im pomažete da uđu u sistem i kažnjavate one koji su jako dobri, koji nemaju preveliki broj zaposlenih, koji ne subvencionišu javna preduzeća koja imaju gubitke, već usmeravaju novac u razvoj.
Gospodine ministre, ključna reč je razvoj, da štedimo koliko moramo, sve za razvoj da damo što možemo.
Kada budem u nekom vašem budžetu, a ja sam siguran da će se to desiti i nekom predlogu poreskog zakona, video da ste se okrenuli razvoju, da ste uspeli da ubedite svoje kolege iz Vlade da moraju da sede ovde da bismo mogli da diskutujemo, biću srećan da mogu da glasam za vaše zakonske predloge. Ovoga puta poslanički klub Zajedno za Srbiju biće protiv Predloga zakona o budžetu. Hvala vam lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Velimir Stanojević. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kada raspravljamo o Predlogu budžeta za 2014. godinu treba makar na kratko analizirati uopšte jedan ambijent u kome je ovaj budžet i kreiran.
Opšta situacija gde je javni dug na dan 30. septembar 2013. godine iznosio negde oko 19 milijardi evra, spoljni dug negde oko devet i po milijardi evra, a stanje javnog duga po kojima je država Srbija garant skoro tri milijarde evra, u opštoj teškoj ekonomskoj situaciji, u teškom stanju javnih finansija, ono što, obzirom da su do sada uglavnom bile kritike na račun budžeta za narednu godinu, treba je, ako ništa drugo, poštovati cilj ove Vlade da u ovom teškom vremenu promeni način vođenja fiskalne politike i tako obezbedi uslove za makar i postepeni oporavak ove zemlje.
Kada se govori o budžetu, da li on bio na nivou jedinica lokalne samouprave ili države, uvek se vodi polemika da li on ima komponente razvojnog, investicionog, socijalnog. Prosto, situacija u našoj zemlji je trenutno takva da je Vlada sačinila i nama danas predlaže budžet jednostavno onakav kakav je primeren vremenu u kome živimo, odnosno kakav mora da bude, odnosno jedan iznuđen budžet.
Kažem, obzirom da je bilo dosta polemike i kritika na račun ovog budžeta u dosadašnjem toku rasprave, treba reći, i ono što je pozitivno i što mi iz poslaničke grupe Nova Srbija smatramo da je pozitivno i zbog toga ćemo i podržati budžet za narednu godinu, da je i po oceni predlagača, a i po oceni velikog dela stručne javnosti, pre svega mislim na Fiskalni savet, ovo jedan realan budžet, odnosno da je predlagač, da je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija sagledalo celu situaciju i da smo konačno morali da dođemo do činjenice da moramo voditi računa koliko trošimo, odnosno srazmerno onome koliko prihodujemo. Stoga je ovaj paket mera koji smo usvojili pre nekoliko dana uopšte čitav paket predviđen za ekonomsku stabilizaciju zemlje, koji je Vlada donela u oktobru mesecu i namenjen opštoj konsolidaciji državnih finansija, gledajući i prihodnu i rashodnu stranu.
Naravno da, kada pričamo o rashodima, svako to gleda iz svog ugla, da li sa nivoa države, javnog preduzeća, lokalne samouprave, drugih budžetskih indirektnih ili direktnih budžetskih korisnika. Malo ko govori o prihodima, zapravo o onome što doprinosi punjenju budžetske kase. Zato smo i bili u prilici pre nekoliko dana da izglasamo čitav paket mera koji će doprineti stabilizaciji javnih finansija u narednih nekoliko godina.
Kada gledamo prihodnu stranu budžeta, tu možemo videti nekoliko ključnih mera. Prvo, ono što mislim da je dobro to je da je Vlada prepoznala porast sive ekonomije, opšte finansijske nediscipline, odnosno da ide ka tome da se uvede nulta tolerancija za nepoštovanje zakona i da se uvede mnogo čvršća poreska i finansijska disciplina.
Mislim ipak da je ovo jedan od najvećih rizika kada su prihodi u budžetu za narednu godinu u pitanju, jer prosto veoma je teško predvideti koliko će to zaista sredstava biti, koliko će se ubrati po ovom osnovu. Znamo da je za to potrebna koordinirana akcija svih državnih organa, pre svega kontrolnih organa, tako da, vezano za ove mere, treba pružiti punu podršku i dati svako svoj doprinos. Mislim da je cifra nešto što može biti rizik za prihod u budžetu za narednu godinu.
S druge strane, ono što je potpuno jasno, da uvođenje solidarnog poreza, odnosno na neki način i smanjenje plata zaposlene u javnom sektoru sa iznosima preko 60.000 odnosno 100.000 dinara, da je to prosto nešto što se može izračunati, da je to 180.000 korisnika i da po tom osnovu negde oko 100 miliona evra može biti dodatnih prihoda u budžetu, isto kao što govorimo i o povećanju stope PDV sa 8% na 10%, da je to po projekciji negde oko 21,5 milijardi dinara.
Ono što posebno treba apostrofirati, a tiče se rashodne strane budžeta i koga najviše tretira ta rashodna strana budžeta, cilj je smanjenje javne potrošnje, odnosno indeksiranje zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija, ma koliko to nepopularno izgledalo, to je ipak najveći činilac javne potrošnje u našem budžetu.
S druge strane, kada govorimo o subvencijama, možemo posmatrati subvencije sa više strana. Ono što je moja zamerka jeste zašto subvencije stavljamo u isti koš kada su subvencije za likvidnost javnih preduzeća u pitanju ili subvencije za neprivatizovana preduzeća, odnosno preduzeća koja su u fazi restrukturiranja, pod portfolijom Agencije za privatizaciju i, s druge strane, imamo subvencije za poljoprivredu, o čemu je neko od prethodnika govorio.
U budžetu možemo videti da što se tiče subvencija za poljoprivredu, one su čak predlogom ovog budžeta i zadržale manje-više sličan nivo iz prošle godine, ali moram napomenuti da, kada pričamo o subvencijama za poljoprivredu sa lokalnog nivoa, to nije izvorna nadležnost jedinica lokalne samouprave, ali prosto zbog poljoprivrede kao strateški važne grane u najvećem delu naše zemlje, mnoge jedinice lokalne samouprave prosto su izdvajale značajna sredstva za subvencije za poljoprivredu, čak i neke iz one grupe najnerazvijenijih.
Evo, imao sam priliku sa kolegama iz Odbora za poljoprivredu pre par meseci da budemo prisutni u Svrljigu, jednoj od ekonomski najnerazvijenijih opština u našoj zemlji i gde oni čitavih 10% budžeta su izdvajali za razvojne projekte u poljoprivredi.
Imamo situaciju da će neke razvijenije lokalne sredine nastaviti tu tendenciju, ali ove nerazvijenije verovatno neće moći. Praktično, stavljanjem u koš subvencija i za likvidnost javnih preduzeća i nekih razvojnih projekata kao što su subvencije za poljoprivredu, praktično kažnjavamo one agilne i aktivne lokalne samouprave.
Jasno je da u rashodnoj strani budžeta zbog opšte krize javnih finansija nema dovoljno sredstava za kapitalna izdvajanja za investicije iz budžeta. Slažem se sa politikom Vlade da treba ići na koncesije, da treba ići na javno-privatna partnerstva.
Dozvolite mi da vas još jednom podsetim, vraćamo se nekoliko godina u nazad. Mi smo imali prilike da Koridor 11 pre šest, sedam godina izgradimo iz koncesionih sredstava. Političkom voljom do realizacije ove koncesije nije došlo, pa smo bili u prilici sad, pre nekoliko dana, da glasamo za međunarodni kredit da bi tu investiciju počeli, koja bi, da je došlo do te koncesije, verovatno sada i bila završena.
Kada je reč o restrukturiranju preduzeća koja su u fazi restrukturiranja, ostaje mi da verujem da će se ovaj proces završiti do polovine 2014. godine. Prosto, takve privredne subjekte treba skidati sa budžeta, to jeste cilj, ali prevashodni cilj ove države treba da bude da javna preduzeća, odnosno privredni subjekti budu generatori privrednog razvoja, a ne potrošači budžeta.
Nešto bih posebno hteo da naglasim kada je finansiranje lokalne samouprave u pitanju, odnosno Zakon o finansiranju lokalne samouprave. O tome sam govorio gospodine ministre, i na jednom od pripremnih sastanaka govorio. Potpuno je jasno da budžet za 2014. godinu treba da prate strukturne reforme i da će se ovde u proceduri verovatno pojaviti i izmene Zakona o radu, zatim Zakon o stečaju, Zakon o stečajnom postupku, Zakona o planiranju i izgradnji, ali moja vam je sugestija da ozbiljno razmišljate o izmeni Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
O svim ovim subvencijama o kojima sam danas govorio, činjenica je da će naše lokalne samouprave biti uskraćene za 30% manje nenamenskih transfera iz budžeta Republike Srbije na ime upravo ovih subvencija. Ne bih da ponavljam kako su koje lokalne samouprave koristile te subvencije, neke za razvojne projekte, ali sada se one tretiraju kao taj konto od 45 subvencija i prosto ostaju uskraćena za ta sredstva.
Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave donet je 2007. godine, po meni na jedan dosta dobar transparentan način, međutim, on je pretrpeo izmene 2009. godine kada je umanjeno čitavih 15 milijardi dinara za transfere jedinicama lokalne samouprave i doneti su određeni kriterijumi.
Gospodine ministre, najdobronamernije vam savetujem da posle donošenja ovog budžeta pristupite izradi izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, jer prosto ćemo doći do horizontalne neravnoteže u razvoju pojedinih jedinica lokalne samouprave, odnosno, drastično se moraju menjati kriterijumi. Lokalne samouprave su takođe jedan živ sistem, one će sve imati posledično otežano poslovanje sa aspekta funkcionisanja u njihovom budžetu, od 2014. godine, ne samo kao posledica donošenja ovog budžeta, odnosno smanjenja transfera, nego samo da vas podsetim da je došlo i do izmena stope doprinosa i poreza na zarade, tako što je smanjen deo poreza koji pripada jedinicama lokalne samouprave, takođe i niz parafiskalnih nameta koje smo izglasali, a koji se tiču prihoda jedinica lokalne samouprave. Tako da u tom smislu treba istovremeno i sa donošenjem novog zakona pratiti funkcionisanje, pogotovu onih malih nerazvijenih sredina, jer njihovi budžeti siguran sam u toku naredne godine pretrpeće određene krize.
Svakako, poslanička grupa Nove Srbije veruje da ste nam danas predložili jedan realan budžet. Rekli ste pre nekoliko dana da predviđate da on neće imati svoje rebalanse, znači da je dobro planiran. Lično bih voleo da vi kao ministar finansija u narednom periodu imate priliku da nam predložite jedan bolji, jedan mnogo bolji razvojni budžet, a siguran sam da je to i vaša težnja i težnja Vlade Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.

Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pre nego što počnem raspravu o budžetu želim u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije da izrazim veliko zadovoljstvo i poštovanje na način kako zasedanja sednice Skupštine vodi potpredsednik Konstantin Arsenijević. To činim zbog načina da primećujemo da u ovom parlamentu postoji diskriminacija prema poslanicima koji su u pristojnim godinama. Molim vas, imajmo poštovanje i dostojanstvo prema onome što je neko u svom životu radio i način kako to radi. Upravo to želim da isteknem ovde na samom početku svog izlaganja. Dalje ću nastaviti o budžetu za 2014. godinu.
O budžetu već vodimo raspravu, u prethodnoj nedelji smo vodili oko onih 11 zakona koji su prateći zakoni za budžet za 2014. godinu i danas to nastavljamo. Teško je posle toliko dana velike rasprave govoriti nešto novo, a što već nije rečeno. No, da dam jednu ocenu.
Budžet za 2014. godinu je zaista izraz naše realnosti i on ima svoju blago restriktivnu, blago investicionu i blago socijalnu komponentu. Zašto ovo govorim? Zato što moramo i što ova Vlada i ova pozicija priznaje da se Srbija nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi i što su realno i istinito sagledane stvari, sve stvari u ovom budžetu.
To govorim zbog toga, jer u ovom budžetu imamo prihode iznad crte i prihode ispod crte, što je ranije često stavljano pod tepih i davani su podaci koji nisu bili odnos realnosti. Ne smatram da ćemo sa ovim izaći iz teške ekonomske krize u kojoj se nalazimo, međutim, smatram da jednom politikom, korak po korak, moramo izaći iz krize, naravno, uz neophodne bolne i nepopularne reforme, mere koje nas čekaju i koje je Socijaldemokratska partija Srbije spremna da podnese i da da punu podršku.
Moramo naglasiti još dalje. Srbija i dalje troši više nego što privređuje i tome treba stati na kraj, jer ako ovako nastavimo sigurno ćemo ući u jedan nepovoljan scenarijo, scenarijo bankrota zemlje. To ne možemo dozvoliti, ali izlazak iz ove krize neće biti ni lak, ni brz i upravo to treba naglasiti i stalno naglašavati, jer ako smo napravili preokrete u određenim politikama, preokrete u politici borbe protiv korupcije i kriminala, preokrete u politici prema Kosovu, isto tako možemo napraviti i preokret i u ekonomskoj politici. To moramo učiniti iz prostog razloga da bi Srbija imala šansu da izađe iz situacije u kojoj se nalazi.
Rečeno je i stojim iza toga da ovi prihodi od 929,9 milijarde su realniji i naravno da će se sa velikom verovatnoćom i ostvariti. No, ovoga puta prihodi nisu optimistički predstavljeni i isto tako nisu predstavljeni iz prostog razloga, jer neće generisati novu potrošnju.
Mislim, a to u ovom parlamentu treba reći da je Fiskalni savet dao vrlo realnu ocenu realizaciji budžeta, a isto tako i dao projekcije za 2015. godinu i 2016. godinu. Treba biti veoma pažljiv i čitati ono što je Fiskalni savet rekao, jer mislim da nam on daje put kako treba izaći iz ove situacije u kojoj se mi nalazimo.
Šta govoriti? U Srbiji je izložena siva ekonomija i imamo pad naplate PDV, bez obzira da li mi podizali PDV sa 18 na 20, sa 8 na 10, pad PDV je evidentan i on je zaista prisutan u celoj našoj praksi. Isto tako, mi imamo i pad naplate, a isto tako manjkavosti u radu poreske uprave. Postavljam pitanje – da li ta poreska uprava može da ima jedan reformski prilaz, da se ona transformiše, da ljudi u poreskoj upravi budu stimulisani za posao koji rade.
Svugde u svetu postoje dve stvari razvijene u normalnom svetu, gde mi težimo postoje dve stvari koje se poštuju. To je plaćanje poreza i druga je naravno koja je neizbežna, a to je da li ćete biti živi ili ne. To je pitanje smrti.
Kod nas je porez neka kolokvijalna obaveza, hoću platiti, ne moram platiti i što je najteže mi imamo raznorazne strategije koje izmišljamo, a to se odnosi na činjenicu nulta tolerancija, oprost poreza, itd.
Isto tako imamo situaciju da neki direktor, odnosno ne neki, već direktor poreske uprave koji je došao iz Slovenije, čiji rezultati u Sloveniji ne znam kakvi su bili, ali isto tako on moli neke da plate poreze, umesto da postupa u skladu sa zakonom i da se ti porezi naplaćuju onako što državi pripada na način koji ide.
Moram da naglasim da je siva ekonomija zaista visoka, 30% je nešto što zaista bode oči sa tendencijom daljeg rasta. Neću da naglašavam šta je bilo u vezi duvana, cigareta itd, koje su to švercerske aktivnosti. Neću da naglašavam koliko automobila ide u Mađarsku po robu u Segedin, gde je znatno jeftinije i postavljam opravdano pitanje – zašto mi kada odemo negde u inostranstvo prosto se iznenadimo koliko su niže cene nego što su u Srbiji? Ovde u Srbiji mi imamo veoma niske plate, a i visoke cene kako prehrambene robe, tako tekstila i ostalih proizvoda.
Naravno, deficit je velik, enorman i to je ono što nas svakako veoma boli, 5,8 milijardi zaduživanja, to je zaista veliko. Da li država može da štedi? Naravno. To je i pokazala. Efekti štednje u 2013. godini su već vidljivi i to pre svega u javnim nabavkama. Javne nabavke, zakon koji smo doneli prošle godine daje rezultate, možda ne one rezultate koje smo očekivali, ali u tim javnim nabavkama može da se zaista uštedi veoma mnogo.
U državi postoje mnoge neracionalnosti. Pre svega u zapošljavanju, i to u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama, u obrazovanju, zdravstvu i u agencijama. Prosto je neverovatno da mi još nemamo tačan broj raznoraznih agencija koje imamo u našoj zemlji koje su osnovane i ne znamo šta rade. Upravo tu postoji mogućnosti da se uštedi. Mi idemo na to da štedimo u preduzećima u restrukturiranju. To zaista prihvatam. Prihvatam jer imamo preduzeća koja su već dugo u restrukturiranju. Međutim, žao mi je što nema ministra privrede, ako imamo lične karte tih preduzeća da vidimo koja od tih preduzeća mogu da opstanu, ja insistiram da država upravo tu ulaže gde možemo da proizvodimo proizvode i to u metalskoj struci, drugim oblastima gde proizvodnjom možemo da izvozimo.
Ako neko preduzeće ne može da opstane sasvim je logično, i SDPS će prihvatiti, da ta preduzeća idu u stečaj. Neću govoriti o „Železnicama Srbije“ o mnogim racionalnostima koje tamo postoje, isto tako u „Gelenici“, kako to da naša najveća fabrika lekova koja je proizvodila dobre lekove, jeftine lekove, našla se u toj situaciji, a da za to niko nije odgovoran. Isto tako želim da kažem i o nekim preduzećima koja su stečaju.
Prošle sedmice sam bio u PIK Bečej, do god sam narodni poslanik ja ću govoriti o PIK Bečej. Zašto? To je PIK koji ima 1.400 zaposlenih, 8.000 državne zemlje, najkvalitetnije zemlje, koja postoji u Evropi, koji je zadužen za 38 miliona evra, zbog pogrešne privatizacije. Postavljam pitanje – ako ne znamo da proizvodimo avione, ako ne znamo da proizvodimo helikoptere, ali znamo da proizvodimo hranu na tih 8.000 hektara kvalitetne zemlje gde postoje znatne farme insistiram da se tu nađe što pre rešenje. Taj poljoprivredni kombinat koji je pogrešno privatizovan, koji se sad nalazi u teškoj situaciji, upravo puno znači za grad Bečej i tih 1.400 zaposlenih. Taj grad živi od tog kombinata.
Uvek naglašavam ako Vojvodina ima neke prednosti. To su pre svega Dunav, to je Fruška Gora i treće je PIK Bečej. Generacije su taj PIK Bečej stvarale i nadam se da će taj PIK Bečej opstati i proizvoditi kvalitetnu hranu, a ne da jedemo raznorazne hrane koje uvozni lobi nama donosi i nalazimo se u situaciji da to moramo da plaćamo vrlo visokim cenama koje imamo.
Kao SDPS, a daćemo podršku ovom budžetu u to smo sigurni, moram da naglasim i sledeću stvar - jeste zaduživanje veoma veliko, nismo mi protiv zaduživanja, ako bi ta sredstva išla u otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje. Glavni problem Srbije je zaposliti Srbiju, stvoriti nov realni sektor koji će raditi, koji će stvarati nove robe koje će biti za izvoz, isto tako deo tih sredstava uložiti u kapitalne investicije, a ne ulagati u potrošnju kao što je dosad bio slučaj.
Ne mogu, a da ne kažem jednu stvar - za kamate ćemo sledeće godine dati 114 milijardi, u 2015. godini 135, a u 2016. godini 165 milijardi. Mi za sve subvencije u poljoprivredi dajemo 35 milijardi, a mi govorimo da su nam penzije glavni problem, a za penzije izdvajamo iz budžeta 260 milijardi, pa se postavlja pitanje – da li dalje zaduživanje na način da će na kraju Srbija raditi za strane kreditore, jer će se taj dug eksplemencijalno povećavati i biće teško izaći iz ove situacije?
Posle ovih podataka o kamatama za strane kredite, mislim da je teško nešto suvislo reći u vezi ovog budžeta iz prostog razloga što je to nešto što se opterećuje i što će sigurno opterećivati privredu Srbije u narednom periodu. Da vidimo ko najviše snosi posledice neodgovornih ekonomskih politika iz prethodnih godina? Pa, pre svega to nose penzioneri, zaposleni u javnom sektoru, isto tako zaposleni kod privatnika. Postavlja se pitanje – da li mi možemo izaći iz ovih problema nekim rešenjima koje možemo ponuditi?
Pre svega ovde je bilo dosta govora o Penzijsko-invalidskom fondu, načinu kako se ta sredstva troše, načinu kako se tim fondom upravlja. Moram da naglasim da tih 606 milijardi koje izdvajamo za penzije, zapamtite te penzije su ljudi zaradili od svojih ličnih dohodaka, plata izdvajali i nisu oni krivi što je država neodgovornim politikama, neodgovornim razvojem ta sredstva trošila na ko zna gde koje oblasti, da se sad penzioneri nalaze u situaciji da sa i onako malim penzijama moraju da snose teret ekonomske stabilizacije, odnosno kako to kažemo finansijske konsolidacije.
Mi smo insistirali i tražili, SDPS će uvek to govoriti, da teret ekonomske stabilizacije i krize treba svako da snosi prema svojim mogućnostima. Ovakvim linearnim pristupom ja naglašavam da će to teško moći da bude, iz prostog razloga što najteže stvari podnose upravo oni koji najmanje imaju.
Mi smo teške volje kao gorku pilulu podržali zakone oko nameta na plate iznad 60.000. Smatramo da to nije bila racionalna mera, ali da bismo imali sutra, mi moramo učiniti nešto dalje. Ima nešto što se u ovim dokumentima govori i kaže – da bi ova zemlja izašla iz krize moraju se menjati neki zakoni.
Jedan od zakona koji se spominje, a žao mi je što nema ministra za privredu, jeste Zakon o radu. Postavljam sledeće pitanje – to je sistemski zakon, koji treba da reši mnogo stvari, ali u javnosti se često potura jedna lažna teza, ako izmenimo taj zakon biće otvoreno mnogo radnih mesta. Nije tačno. Ne otvaraju zakoni radna mesta. Radna mesta otvaraju sredstva, ali da bismo otvorili ta radna mesta moramo imati finansijska sredstva, to jedno.
S druge strane, ništa nećemo uraditi ako stalno otpuštamo, a najavljujemo otpuštanja, pa ponekad mi se često čini da mi više otpustimo ljudi, nego što otvorimo radnih mesta. Zakon o radu treba doneti. Socijaldemokratska partija Srbije želi da naglasi da ćemo prihvatiti sve one promene u zakonu za koji se slože poslodavci, sindikati i Vlada i to kroz socijalni dijalog uz određeni konsenzus, ali ne može se Zakon o radu menjati preko štampe.
Treba se sesti u radne grupe, treba razgovarati, treba videti šta se može u ovom trenutku prihvatiti, šta ne može. Možda bi bio red da se taj zakon menja postupno, korak po korak, pa da određeni instituti koji važe u zemljama oko Srbije, pre svega mislim na Sloveniju koja ima dobar zakon i ostale zemlje, da se to sada prihvati, a kroz neke tri godine neki drugi instituti. Tu pre svega mislim na neke nelogičnosti oko otpremnina, oko rada na određeno vreme, oko načina kako otpuštati. Naravno u ovom zakonu vi imate mnogo prava ali teško da ih možete ostvariti.
Želim da kažem nešto što sam prošle godine govorio. To je finansiranje Vojvodine. Pošto se za ovih godinu dana nije ništa promenilo, ja praktično mogu da ponovim istu onu priču koju sam govorio prošle godine. Nekako, u ovo vreme u Vojvodini, pa i u Srbiji, počinje jedna pozorišna predstava koja se zove – budžet, koja je uvek ista, zaseda Skupština Vojvodine, donosi amandmane, ti amandmani dođu ovde, budu odbijeni, ministar finansija, bilo koji, obeća – da, rešićemo taj problem finansiranja Vojvodine, donećemo zakon, formira se radna grupa i tu se stane i sačeka se sledeća godina.
Uvek sam postavljao pitanje, a i sada postavljam pitanje – zašto je 7% za Vojvodinu? Zašto nije 17% ili zašto nije 4%? Ko je odredio tih 7%? Ako je odredio, kako je to, pored sve matematike koju poznajemo, a ovde ima dosta matematičara, nikako ne možemo da odredimo šta je to 7%. Ozbiljna politika i ozbiljno društvo, ako želi da reši problem, ono sedne i rešava problem. Možda ne možemo da nađemo pare, možda ne možemo da zaradimo pare, ali politički možemo rešiti problem – kako odrediti 7% i doneti zakon o finansiranju Vojvodine. Kada donesemo taj zakon, tada ćemo uštedeti mnoge rasprave od 2008. godine, koje idu oko zakona o finansiranju Vojvodine.
Naravno, za to treba da postoji volja, a izgleda da ta volja ne postoji kod vas. Bolje je da imamo pozorište uvek pred Novu godinu, kada se usvaja budžet, i da otvorimo pitanje Vojvodine ovde, u ovom Parlamentu, a Vojvodina je naša pokrajina Ustavom regulisana i dajte da tu priču završimo.
Nedavno sam bio u Sloveniji. Mogu da naglasim da oni imaju iste probleme kao i mi, ali oni donose budžet za dve godine, sada za 2014. i 2015. godinu. Zašto ne bismo mi uveli taj institut uvođen budžeta za dve godine, da privrednici i svi ostali znaju kako i na koji način da planiraju svoje aktivnosti u narednim godinama.
Na kraju, želim da naglasim da će SDPS dati punu podršku ovom budžetu i glasaće u Danu za glasanje za ovaj budžet. Hvala vam.

Hvala.
Veroljub Arsić, izvolite.