Poštovani ministre, par stvari ću vam reći, koje nisam u prethodnom izlaganju rekao. Znači, ne slažem se vama da neće dati štetne efekte zabrana prijema mladih lekara. Ako nešto vredno imamo u Srbiji, ako nam je nešto ostalo od propalih privatizacija, ostalo nam je znanje. Vi ste to znanje usmerili i školovali ste se u inostranstvu, vratili se i ovde pomažete zemlji. Shvatite da najbolju našu decu ovom zabranom za zapošljavanje do 2015. godine, mi već sada imamo deficit anesteziologa, radiologa, hirurga, patologa. Vi ne shvatate, mada su vaši roditelji lekari, poznajem ih lično…
Problem je što ministarka ne reaguje. Mene ministarka čudi. Vi četiri, pet godina nemate specijalizacije, vi sada imate blokadu još tri četiri godine. ljudi, stvarno nećemo imati nikog da nas leči. Strašno je da ovako dopuštate da nam deca odlaze.
Reći ću vam još nešto, kažete – štedimo, nemamo para, ali reći ću vam isto da u mnogim kliničkim centrima, u mnogim domovima zdravlja, gde su vaši direktori, se masovno primaju partijski kadrovi koji nisu lekari, znači lekare niko ne spominje, ali se prima srednji kadar, prima se osnovna škola. Ako to shvatite, vi ste jako pametni, cenim vas, mi imamo zatrpane medicinske institucije sa nemedicinskim kadrom. Niški klinički centar ima 2/3 nemedicinskog kadra od medicinskog kadra. Znači, to je neodrživo. Moramo da uradimo analizu koga trebamo da primamo, koga ne treba da primamo. Zamolio bih da se stranačko zapošljavanje, stranačko kadriranje, što se tiče zdravstva, više ne radi u Srbiji. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram sebi da priznam da se ranije u sličnim materijalima nikada nisam sreo sa toliko egzaktnih i ogoljenih činjenica o našoj aktuelnoj ekonomskoj situaciji.
Izdvojio bih fiskalnu strategiju za 2014. godinu sa projekcijama za narednu i 2016. godinu. Moram da priznam da nikad ranije ni u jednom dokumentu nisam naišao na prezentiranje problema na način kako je to učinjeno u ovom dokumentu. Možda je malo i potresno, možda je to i prejaka kvalifikacija, ali sam spreman da branim stavove da je vrlo blizu tome. I nezavisni, a kamoli zainteresovani posmatrači, simuliranim projekcijama javnog duga do 2026. godine sa ostalim parametrima na strani 53. materijala o fiskalnoj strategiji, mogu da nađu mnogo mana i zamerki, počev od projektovanih parametara, rokova realizacije, ponuđenih pretpostavki, rizika izvršenja i slično, ali jedan utisak se ne može ničim opovrgnuti.
Verodostojna analitička osnova, besprekorni matematički modeli i na bazi njih jedan zaključak – ne krenemo li u energično preduzimanje mera za promenama, sledi nam neminovni ekonomski fiskalni i finansijski krah. Ako se ništa ne preduzme po simulaciji, javni dug bi 2016. godine iznosio čak 77,4% BDP i postao bi neodrživ. Ali, uz mere koje su na neki način otpočele i čija se primena predlaže i očekuje, simulirani javni dug te iste godine biće 69,8% BDP. Dalja projekcija do npr. 2025. godine pokazuje njegovo svođenje i u dozvoljeni zakonski okvir od 45% i teško i dugo, ali bar ohrabrujuće.
Ovde se postavlja i pitanje mera koje valja preduzeti i ovom pitanju može se pristupiti sa različitih aspekata i orijentacija, ali nije sporno da je inicijator i predlagač ovih dokumenata i te kako bio svestan obima i zahvata promena. Nije stoga sporno da poglavlje 4. fiskalne strategije upravo i nosi naziv – strukturne reforme u periodu od 2014. do 2016. godine, tj. reforme poslovnog ambijenta, reforme sistema izdavanja građevinskih dozvola, odnosno poboljšanje ambijenta investiranja, rešavanje problema proisteklih privatizacijom, pa zatim strukturne reforme javnog sektora, što podrazumeva reforme državne uprave, reforme sistema obrazovanja, sistema zdravstvene zaštite, reformu penzionog sistema, reformu sistema socijalne zaštite, reforme preduzeća u restrukturiranju, reformu sistema subvencija, javnih preduzeća itd.
Daleko bi nas odvelo samo nabrajanje u aktivnosti u svim ovim oblastima koje bi trebalo sprovesti. Jedino danas, čini mi se, niko nije pomenuo da je najpotrebnija od svih reformi u ovoj zemlji reforma, pre svega, svesti, reforma navika i razmišljanja. Stvarno, juče i danas, čini mi se da i jedan i drugi ministar, koji su bili ovde prisutni i te kako rade na tome.
Samo komentarisanje stavki iz dokumenata oduzelo bi veoma mnogo vremena. Možemo samo zamisliti koliko je truda i vremena uloženo za njihovu izradu i kompletiranje i zato inicijatorima i kreatorima istih zaista treba odati priznanje.
Samo jedan kratak komentar. Ukupni prihodi i primanja iz Predloga zakona o budžeta planirani su na nivou od 929,9 milijardi sa indeksom nominalnog rasta od 106,5 u odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu. Saglasno ukupni rashodi i izdavanja zajedno sa izdacima za nabavku finansijskih sredstava za pokriće deficita planirani su na 1.112,5 milijardi dinara i indeksom nominalnog rasta od 105,5.
Ako ove podatke uporedimo sa planiranom stopom inflacije, zaključak je da nema dodatnog globalnog opterećenja za narednu godinu. U pojedinim pozicijama rashoda, subvencijama od 96,5, transfera u ostalim nivoima vlasti sa indeksom od 96,3, praktično će doći do realnog smanjenja. To je restriktivna komponenata. Pri tome, nije cilj da se neko ostavi bez sredstava, već da se kako na nivou lokalnih samouprava, tako i na nivou korisnika subvencija aktiviraju što više koristi sopstveni fiskalni i ekonomski kapaciteti i potencijali.
Rashodi za zaposlene sa indeksom od 103,2 takođe će realno opasti zbog inflacije, čak i da u tom delu ne bude nikakvih promena. Međutim, ovde treba imati u vidu da će po osnovu stepenastog oporezivanja iznad određenih pragova zarada, zarade biti dodatno umanjene, a prihodi budžeta uvećaće se za procenjenu cifru od 12 milijardi.
S druge strane, kapitalni izdaci planiraju se u iznosu od 51,9 milijardi dinara, sa indeksom nominalnog rasta od 153,3 i to je suština i razvojna komponenata budžeta. Promena načina investiranja i programsko budžetiranje, počev od 2015. godine, značajni su kvalitativni pomaci. Jedini izdatak budžeta sa realnim rastom, bez ikakvih nedoumica, su rashodi po osnovu kamata, koji su u planu sa 114 milijardi i indeksom rasta od 124,3.
Ukupni budžetski deficit od 161,2 milijarde, odnosno ukupni fisklani deficit od 182,6 milijardi biće pokriveni, nažalost, novim zaduženjem od 662,6 milijardi, pri čemu će se 480 milijardi upotrebiti za otplatu postojećih dugova.
Jasno je da će se javni dug, koji iznosi 19,1 milijardu evra, dalje uvećavati. Međutim, to je sasvim u skladu sa projekcijama i to je neminovnost aktuelnog trenutka, ako ne želimo duboke potrese.
Ovaj budžet krije i opasnost, zbog činjenice da će kreatori dosadašnjih ekonomskih razvojnih i fiskalnih politika snagom argumenta koji su u dokumentima biti dovedeni u bezizlazan položaj. U toj situaciji njima ostaje da ospu drvlje i kamenje po svemu što se nudi. Ali, duboko sam uveren da ovo ne sme biti trenutak za međusobna prepucavanja. Naprotiv, gorke istine koje se nalaze pred nama traže od ovog parlamenta jedinstvo svih snaga, jer ovde nije u pitanju ova ili ona stranka, ovo ili ono viđenje stvari. U pitanju smo svi mi, u pitanju je Srbija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.
Raspoloživo vreme vam je šest minuta.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u obrazloženju ovog predloga budžeta dali ste jedan mali osvrt na međunarodni ekonomski kontekst, na ekonomsku situaciju, koja u svakom slučaju utiče, ako ne i predodređuje ekonomski položaj Srbije, pa i njen budžet samim tim.
Vi ste se držali parametara i brojki koje je dao MMF, možda sasvim s pravom. Tu lepo piše da je predviđanje globalnog rasta 3,6% za 2014. godinu, a predviđanja za ekonomski rast u EU je 1,5% za uniju kao celinu, a 1% za evro zonu. Ovde je MMF, kada poredimo te brojeve sa onima koji se daju u samoj EU, procene za 2014. godinu, malo dao vetar u leđa uniji. Kao što je 2012. godine predviđao rast od nula do jedan posto, pa je unija ipak bila u recesiji. Imala je 0,5% u celini unije, a minus jedan posto rasta za evro zonu.
Ako samo pogledate te brojeve i izuzmete EU iz ovih globalnih projekcija razvoja za 2014. godinu, doći ćete do zaključka da je taj razvoj bez unije daleko veći, jer unija sa svojom stagnacijom vuče taj prosek ka manjem broju. To je 3,6. Zašto ovo govorim? Zato što se Srbija u svojim ekonomskim odnosima, trgovinskim odnosima i celoj perspektivi vezala za uniju. Unija se nalazi već pet godina u recesiji.
Dakle, iduće godine, 2014. godine, ulazi u šestu godinu recesije, bez perspektive izlaska iz takvog jednog stanja. On ima strašne probleme javnog duga, budžetskih deficita država članica i kontrole tih deficita od strane komisije.
Nema nikakvog razvojnog budžeta Srbije sve dok je ona u toj meri strateški vezana za EU i tu je problem. Tu je problem i planiranja i prihoda i rashoda i trgovinske ravnoteže ili neravnoteže itd.
Samo primera radi, ovaj problem Ukrajine, on zapravo u svojoj osnovi ima bolju ponudu Rusije u trgovinskom, u svakom materijalnom pogledu u odnosu na EU. Rusija je dobila tu Uniju čistim računanjem, dakle računicom koju je Vlada Ukrajine izvela i otud njeno odbijanje potpisivanja Sporazuma o pridruživanju. Ovo sve što se dalje događa to je, da kažem, čista politika.
To govorim upravo zato što to nije perspektiva za Srbiju i ovaj budžet jeste štedljivi budžet zato što i EU pravi štedljive budžete. Prosto, Srbija je u svemu tome podražava na daleko nižem stepenu razvoja privrede i svega toga.
Samim tim, u delu ovog budžeta koji se odnosi na onu besplatnu pomoć EU Srbiji vide se posledice ovakvog jednog stanja. Predpristupna pomoć koju Unija daje Srbiji od 2008. godine naglo je pala za 2013. i 2014. godinu, sa nekih 205 miliona na 160 miliona evra i ova današnja je, kad sve zbrojite, projekcija za 2014. godinu isto tolika.
Prema tome, nije sad bitno da se na osnovu predpristupne pomoći dobije veliki novac, ali to jeste pokazatelj slabog izbora ekonomskog partnera, strateškog izbora ove države.
Postavlja se pitanje odakle vam u tom članu 4. one komponente za koje Unija daje novac, pa onda izdvaja za rast administracije ili za jačanje administracije nekih 120 i nešto miliona, pa za rast prekogranične saradnje 19 miliona, kada Unija u planu budžeta za 2014-2020. godinu za predpristupnu pomoć, gde potpuno drugačije planira, bez ovih komponenti, u krajnjoj liniji, Unija duguje Srbiji već od momenta kada je Srbija postala kandidat marta 2012. godine, sredstva za one druge tri komponente koje nije davala dok je bila u statusu predkandidata. Zašto? Zato što nije imala para. Eto, to su problemi naše ekonomije generalno, iz kojih proizlazi ovakav budžet kakav imamo i koji je, inače, nerealno planiran i vrlo verovatno da ćemo ići i na rebalans ovog budžeta.
Još samo par reči o delu budžeta koji se tiče Kosova i Metohije. Kao što je Vlada eliminisala Kosovo i Metohiju iz svog, tako da kažem, državnog okvira, tako je i ovaj budžet refleks toga.
Gospodine Krstiću, vi niste knjigovođa u ovoj Vladi. Vi ste ministar, dakle politički funkcioner jednog političkog organa. Imajte u vidu da sudelujete u ovom procesu pravljenja ovog budžeta.
Ono što se tiče Kosova, to je prazna forma. To je nešto iza čega ne postoji ništa realno opipljivo, čak ni u odnosu na budžet za 2013. godinu. Nema transfernih sredstava za opštine na Kosovu. Pominje se samo jedan postupak davanja naloga za izvršavanje obaveza na Kosovu. Ne pominju se u članu 33. oblasti na kojima će se ti novci trošiti. Ne pominje se takođe ni tabela korisnika tih sredstava, što je sve bilo 2013. godine i, konačno, budžet je manji za jednu milijardu.
Eto, to je taj ekvivalent državne politike koji se u ovom budžetu vidi na isti način na koji se vidi ta državna politika. Kosovo je pušteno i u budžetu niz vodu, kao što je učinjeno u državnoj politici.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
Imate tri minuta vremena.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koalicija Udruženja izbeglica će u danu za glasanje podržati Predlog budžeta Vlade Republike Srbije za 2014. godinu iz dva razloga.
Prvi razlog jeste zato što je ovaj budžet realan i zaista je izraz teške socijalno-ekonomske situacije u kojoj se nalazi naša država. S druge strane, zato što Vlada Srbije pokazuje odlučnost da sprovede suštinske reforme i da stvori ambijent da se reši ključno pitanje građana Srbije, a to je pitanje nezaposlenosti.
Pozdravljamo napore Vlade da se smanji siva ekonomija, da se poveća naplata poreza, da se reši pitanje javnih preduzeća i da se stvori ambijent da dođe što veći priliv stranih investicija. Naravno, za to je potrebno doneti set zakona, kao što su Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, a posebno Zakon o planiranju i izgradnji.
Posebno pozdravljamo što je već usvojen set pravosudnih zakona koji bi trebao da doprinese da se stvori jedno efikasno pravosuđe koje je jedan od ključnih elemenata stvaranja ambijenta za priliv stranih investicija.
Kratko bih se usredsredio na još dva pitanja vezano za budžet. To je pitanje Srba u regionu i pitanje izbeglih i prognanih lica. Položaj Srba u regionu je veoma težak. Posebno želim da istaknem pitanje Srba u Hrvatskoj i Srba u Federaciji BiH, koji se nalaze u veoma teškom položaju. Srbi u Hrvatskoj i Srbi u Federaciji BiH su građani drugog reda. Osnovni problem je diskriminacija u zakonodavstvu i ponašanju nadležnih državnih organa. Posebno ističem primer antisrpske kampanje koja se već mesecima odvija u Hrvatskoj. Zato želim posebno da pozdravim odluku Ministarstva spoljnih poslova Srbije i gospodina Mrkića koji je poslao jedan dokument svim našim DKP u svetu da se upozna međunarodna javnost sa brojnim incidentima, skidanjem i razbijanja dvojezičnih tabli i da se Vlada Republike Srbije maksimalno pomogne da se pitanje Srba u Hrvatskoj reši na jedan obostrano prihvatljiv način.
Takođe poseban problem jeste i položaj Srba u Federaciji BiH, posebno u Uvsko-Savskom kantonu, posebno u Livanskom kantonu veliki broj Srba se i dalje iseljava i mi očekujemo da Vlada Srbije, kao što ima nameru da pokrene to pitanje sa zvaničnim Sarajevom i da se to pitanje u narednom periodu rešava.
Što se tiče izbeglih i prognanih lica, želim istaći da u Srbiji živi 300 hiljada proteranih Srba iz Hrvatske, 200 hiljada proteranih Srba iz Federacije BiH, preko 200 hiljada interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Vlada pokazuje spremnost preko svojih institucija da rešava to pitanje i mi očekujemo da će se pokrenuti jedan stalni dijalog sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom i da će pitanje imovine, pitanje nestalih lica, pitanje ratnih zločina doći na dnevni red i da će se postići pravično i trajno rešenje tih problema. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine ministre, uvažene dame i gospodo, pre svega želim da vam odam priznanje na hrabrosti da dođete u parlament sa sigurno predlogom najgoreg budžeta od 2000. godine i da ga branite pred poslanicima, imajući u vidu da ne postoji nijedna stavka u budžetu koja garantuje napredak ili bolji život u bilo kom segmentu javnog života ili države Srbije.
Imajući u vidu da znam kakve su reakcije ministara na ovaj budžet, želim pre svega da kažem da kao neko ko je vodio sistem odbrane gotovo šest godina, skrenem pažnju da je ovaj budžet gotovo neprihvatljiv za sistem odbrane, da su sredstva koja su namenjena za investicije minorna i da ćete pre ili kasnije ovakvim budžetom ugroziti sistem odbrane, što je zaista jako loša vest za sve one koji brinu o ovoj zemlji i koji i danas i u ovom trenutku, svakog dana vode brigu o bezbednosti naših građana.
S druge strane, čuli smo koliko loših implikacija ima po zdravlje, odnosno po zdravstvo ovakav predlog budžeta. Želeo bih da naglasim nekoliko drugih stvari koje nisu apostrofirane, a jako su važne.
Poreskim promenama u parlamentu Srbije ova Vlada je lokalnim samoupravama ukinula gotovo 20% prihoda po osnovu poreza na zarade.
Sve lokalne samouprave u Srbiji, bez obzira koje stranke ih vode i ko je na vlasti, imaju manja sredstva. Vi predviđate smanjenje za još 2.000 miliona dinara transfera lokalnim samoupravama.
Lokalne samouprave su dobile u staranje i regionalne puteve, pa je neko zamislio da za 500.000 dinara može da se održava kilometar regionalnog puta, što je apsolutno nemoguće. Bez obzira na to ko vodi lokalne samouprave očekujem da svi oni koji su odgovorni prema svojim građanima i sredinama iz koje dolaze, ne podrže ovakav predlog budžeta, jer je to katastrofalno upravo za njih i njihove komšije koji su glasali za njih, da danas ovde zastupaju njihove interese.
Gospodine ministre, osvrnuću se samo na ono što mislim da je izuzetno važno, a to je agrar ili poljoprivrednik u ovoj zemlji. Daću vam neke podatke koji se tiču 2012. i 2013. godine, a onda ćete mi objasniti zbog čega su onda namenjeni transfer, odnosno, subvencije za agrar smanjenje za gotovo tri hiljade miliona dinara, odnosno tri milijarde dinara? Kažem tri hiljade miliona, pošto poljoprivredniku te milijarde nisu bliske, nisu mu bliski ni milioni, ali, 3.000 miliona, svakako je nešto što je izuzetno veliko.
Godine 2012. cena kukuruza je bila 27 dinara, prošle godine je bila 12,5 dinara. Dakle, ova Vlada je plaćala kukuruz 12,5 dinara iako je repromaterijal poskupeo za 30%, a nafta je poskupela za 20%. Suncokret je bio 2012. godine 55 dinara, prošle godine je više nego duplo jeftiniji 25 dinara. Cena žita 2012. godine je bila od 21 do 27 dinara, a prošle godine 16 dinara. Na koji način mislite da oporavite agrar i poljoprivredu u Srbiji, ukoliko dozvoljavate da sredstva koja se izdvajaju za poljoprivredu u ovoj godini će biti manja za ko tri hiljade miliona dinara?
Ova zemlja nema mnogo resursa, ali svako je poljoprivreda jedan od najvažnijih i ukoliko taj odnos imate prema poljoprivredi, bojim se da već iduće godine će rezultat biti katastrofalan i to ne samo za poljoprivredu, već i za sve one koji zavise od poljoprivrede.
S druge strane, smanjujete novac koji se izdvaja kroz subvencije za poljoprivredu, a planirate da državu zadužite za još nekih 6,5 hiljada miliona evra, praktično 6,5 milijardi. Slušamo već godinu dana kako je ova Vlada vaša i prethodna, koja je takođe vaša, se zaduživala kako bi vraćala stari dug i došli smo u situaciju da sa 15 milijardi duga, 15 milijardi evra, danas dugujemo preko 20 milijardi sa ovim zaduženjem koje planirate. Verovatno ćete vraćati neke kamate, ali će to preći uveliko 22 ili 23 milijarde evra, što će biti rekord koji je ikad Srbija imala.
Rashodi po osnovu otplate kamate rastu za čak 20 milijardi dinara, za oko 23%. U odnosu na rebalans iz 2013. godine, rashodi po osnovu otplate glavnica rastu za 31,1 milijardu dinara, znači deset puta više nego što vi smanjujete subvencije poljoprivrednicima.
Sve ovo ukazuje da budžet koji ste predložili nije razvojni, nije čak ni socijalan. Teško da možemo politički da sagledamo kakav je taj budžet i u kom pravcu, u stvari vi pokušavate da vodite ovu zemlju. Voleo bih i žao mi je što danas nije ovde prisutno još nekoliko ministara da nam kaže da li je zadovoljan načinom na koji ste vi rasporedili ovaj budžet, imajući u vidu, koliko ja imam informacija je bilo jako loše prilikom te same raspodele, odnosno da su ljudi bili zbunjeni kada su dobili svoje parče kolača.
Sve je više-manje o budžetu rečeno, ali imam za vas jedno pitanje. Politika nije i ne bi smela da bude lična, međutim, u politici postoji nešto što je lično. Kao čovek koji se vratio u Srbiju, kao neko ko je završio fakultet u inostranstvu, ulivali ste nadu i poverenje da se razumete u finansije. Nisam od onih koji ad hok poštuju znanje, dok se to znanje ne verifikuje kroz neke primenjene aktivnosti, ali me zanima, pošto kažem ovo je otkako se bavim parlamentarizmom, odnosno 2000. godine, najgori budžet, da li po završetku svog mandata, mandat će vam biti kraći upravo zbog ovakvih predloga, da li planirate da ostanete u ovoj zemlji, da živite ili planirate da se vratite tamo odakle ste došli?
Mene to jako zanima, jer ukoliko planirate da se vratite nakon kraha zbog ovakvog budžeta, to nije fer ni korektno, a ukoliko planirate da ostanete onda vam čestitam i kažem, čestitam vam na hrabrosti. Mislim da zaista treba da imate veliku hrabrost da izađete danas pred parlament i da nas ubeđujete da ovaj budžet koji će za nekih tri godine da za 7, 8% smanji životni standard, pre svega penzionera, treba da bude prihvatljiv i za stranku kao što je PUPS, zaista nemam razumevanja i kažem vam da zasigurno nećemo glasati za ovakav predlog. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Krstić.