Dame i gospodo narodni poslanici, taj novac koji se spominje namenjen je za restrukturiranje tih preduzeća koja već 12 godina nisu restrukturirana, a ne za otpuštanje radnika i naknade za ta otpuštanja. Da li neko nešto ima protiv da deo, sada već bivše društvene imovine, a sada državne, bude prodat po onoj ceni po kojoj stvarno košta na tržištu?
Da vas podsetim kako se radila privatizacija. Osnovica je bila knjigovodstvena vrednost, sa svim otpisima koje ima, ne tržišna. U 99% slučajeva tržišna cena je 10 puta veća od knjigovodstvene, da bi i to bilo mnogo. Početna cena je 30% od knjigovodstvene. Posmatrajte najprostijom mogućom ekonomskom logikom. Ako nešto kupite po mnogo jeftinijoj ceni nego što košta na tržištu, hoćete li da ulažete u njega, ili ćete da ga rasparčate i prodate deo po deo i steknete profit? Svako ko se bavi ekonomijom uradiće ovo drugo. Nije problem taj koji je to uradio. Problem su oni koji su napisali takav zakon i dozvolili i štelovali ga prema nekima koji su to uradili.
Nećemo da pričamo o Mesnoj industriji Požarevac, koja je imala potraživanja od vojske i dugovala fondovima. Fondovi su kamatarili 0,2% dnevno MIP. Ta kamata nije mogla da se nadoknadi kamatom od potraživanja od vojske. Jedan ministar je odbio da potpiše saglasnost na prebijanje dugova, treba da kažem njegovo ime i prezime, dok kamate fondovima nisu pojele imovinu MIP i potraživanja od vojske.
(Predsednik: Vreme.)
Mi to nećemo da radimo.

Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona i predlozima odluka iz tačaka 12, 13. i 14. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u četvrtak u 10.00 časova.