Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da iskoristim raspravu o budžetu koju vodimo ovih dana u Skupštini, kako bih postavio pitanje i ukazao na problem izdvajanja iz budžeta za sektor prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno kako bih ukazao na problem strukture budžeta za sektor prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i stoga svoje pitanje postavljam ministru finansija, Lazaru Krstiću.
Stari je naš srpski običaj da sve kritikuje i da nam ništa ne valja i ja svakako ne bih govorio na ovaj način i potrudiću se da u postavljanju ovog pitanja budem konstruktivan, da pomenem kako ono što je dobro sa strukturom budžeta za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, ali i ono što bi moglo da bude bolje.
Što se tiče izdvajanja za budžet, treba biti pošten pa reći da će prosveta, nauka i tehnološki razvoj sledeće godine dobiti više 12 milijardi i 300 miliona dinara, što znači da od prosvete ništa nije uzeto, a što znači da smo se opredelili da ne diramo tamo gde je najosetljivije i gde je situacija ionako krhka.
Treba biti iskren pa reći da učitelji, profesori, naučnici, u Srbiji žive veoma skromno, da izdvajanja za njihove plate nisu na onom nivou na kojem bi trebala da budu izdvajanja za one koji brinu o našoj deci bukvalno. Međutim, dobro je što im tu nije taknuto.
S druge strane, problem sa strukturom budžeta za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj je što većina od ukupne sume, koja je 178.139.232.000 dinara, ide isključivo za plate. Opet kažem, dobro je jer ljudima nije dirana egzistencija. Loše je što budžet za prosvetu nije razvojni. Postoje, doduše, neki dobri projekti za mlade talente, za finansiranje doktorskih studija, međutim, mi nemamo velike investicije u sektor prosvete i nauke, koje bi trebala da ima država koja brine o svom razvoju.
Dozvolite mi da kažem tu pred svima vama da jedino ulaganje u prosvetu i nauku je put da se izvučemo iz kruga siromaštva.
Moje konkretno pitanje ministru finansija Lazaru Krstiću, koji ovih dana pred nama brani budžet i ima našu podršku, ne želimo da budemo ultra-kritični, jeste kada će se steći uslovi, obzirom na projektovani ekonomski rast, čuli smo tu da je on verovatno od 1% do 3% u sledećim godinama, za ozbiljnije investicije u sektor prosvete i nauke, da li će to biti za dve, tri, četiri, pet, šest godina ili to možda neće biti nikad za vreme našeg života?
Potrebno je reći da su uslovi u kojima rade naučnici na institutima više nego skromni, da su izdvajanja za materijalne troškove više nego skromna, da imamo problem sa elementarnom opremom u čitavom sektoru prosvete. Dakle, ono što želim da istaknem i da postavim kao problem na koji ćemo, nadam se, svi zajedno da nađemo odgovor jeste da nije dovoljno da se podele plate. To je veoma bitno, jer ljudi od toga žive, jer su im plate ionako skromne. Problem je kada ćemo kao društvo, svi mi zajedno, nebitno ko je pozicija, ko je opozicija, ko je na vlasti, ko to trenutno kritikuje, pronaći put da uložimo ozbiljno u prosvetu i nauku onako kako se ulagalo pre 30, 40, 50 godina, kada su podizane škole, kada su građeni fakulteti, kada je zaista društvo počivalo na znanju.
Dozvolite mi na kraju ovog postavljanja pitanja da iznesem čvrsto ubeđenje da ako ekonomskog rasta uopšte i bude u sledećim godinama, da dobar deo toga treba upravo da uložimo u prosvetu u nauku, jer je jedino to put da se izvučemo iz začaranog kruga siromaštva.
Na samom kraju postavljanja ovog pitanja citirao bih upravo preminulog južnoafričkog predsednika Nelsona Mandelu, jednog od najvećih ljudi koji je živeo u našem vremenu, koji je rekao: „Nijedna država ne može da se razvije ako njeni građani nisu obrazovani“. Na ovo bih dodao samo – jedino je obrazovanje naroda prava politika, a sve ostalo je šminka i kozmetika. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

  Hvala, poštovani predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, LDP ima nekoliko pitanja, a prva grupa pitanja vezana je za ministra privrede gospodina Radulovića, vezano je za ono o čemu on govori već nekoliko nedelja, mogu slobodno reći od kada je i postao ministar. To je grupa zakona koja treba da predstavljaju reformski otklon u odnosu na sve ono što smo do sada imali, to se prevashodno odnosi na novi zakon o radu, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji.
Mi smo imali informacije, doduše iz javnosti, od gospodina Radulovića, da će ovi zakoni biti prateći zakoni budžeta o kome smo počeli da razgovaramo, i onda je došlo do nerazumevanja između ministarstva, odnosno Vlade sa jedne strane i svih onih koji su zainteresovani u procesu donošenja ovoga zakona.
Pre nekoliko nedelja ministar je rekao da će ovi zakoni biti u skupštinskoj proceduri do kraja ove godine. Očigledno da se to neće desiti.
Mi postavljamo jednostavno pitanje – kada će ti zakoni doći u skupštinsku proceduru? Ono što je najvažnije, sadržina tih zakona, LDP ima jasne stavove kada govorimo o ovim zakonima. Zakon o radu po LDP treba da bude sličan zakonu koji je usvojila Đinđićeva Vlada 2001. godine.
Kada govorimo o Zakonu o privatizaciji, ministar Radulović ne može da govori o donošenju novoga zakona o privatizaciji, u atmosferi kada celu privatizaciju naziva pljačkaškom privatizacijom.
Ono što je najvažnije Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji mora da omogući pokretanje građevinske industrije. Mi to danas ovim zakonom koji imamo nemamo.
Takođe, kada govorimo o zakonima i ono što je neophodno da se usvoji kako bi pokrenuli Srbiju u ekonomskom smislu s mrtve tačke, treba da govorimo i o zakonodavstvu koje reguliše penzioni fond i odlazak u penziju.
Juče je ministar Krstić u jednoj polurečenici rekao da nas očekuje reforma penzionog sistema, odnosno povećanje granice starosti prilikom odlaska u penziju sa jedne strane, a sa druge strane uvođenje takozvanih bonusa, odnosno penala za privremeno penzionisanje.
Podsetiću i vas i građane Srbije da LDP pre pet godina predložila da za prevremeno penzionisanje ti penali iznose 1% po godini radnog staža koji je neophodan do punog iznosa koji je neophodan da neko ode u penziju. Danas Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet predlažu da taj bonus iznosi 6%. To pokazuje koliko košta i državu Srbiju, odnosno njene građane, ono o čemu LDP na vreme govori, a tada smo bili proglašeni kao izdajnici, kao neko ko želi da uništi penzionere, i kako to na kraju dođe do povećanja, odnosno do te naplate?
Takođe ću podsetiti sve nas da je danas 10. decembar Dan ljudskih prava, dan koji LDP obeležava kao dan svoje stranke. To obeležavamo u trenutku kada, mogu slobodno reći, na jedan sraman način se odnosimo prema azilantima u Srbiji. Ovaj dan treba da bude dan kada bar na trenutak celo društvo treba da se suoči sa onim što smo učinili tim ljudima koji su našli neko utočište ovde kod nas u Srbiji.
Nadam se da one scene koje smo viđali iz Obrenovca i iz drugih gradova u Srbiji se više neće ponavljati, a mogu samo da kažem da sam ponosan na svoje zemljake iz Sandžaka i treba svi u Srbiji da smo ponosni na ono što su oni posle toga učinili.

Poštovani narodni poslanici, moram samo nešto da konstatujem.
Po Poslovniku, samostalni narodni poslanici nemaju pravo na postavljanje pitanja. Pustio sam to i ovog puta ću dovesti do kraja, ali vas molim da imate razumevanja u tom smislu da neko posle ne reklamira povredu Poslovnika. To nije dovoljno Poslovnikom regulisano i koristim analogiju iz člana 97. U tom smislu tako i postupam.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala.
To do sada nije bio problem, niko nije reklamirao povredu Poslovnika, ali evo da vam se revanširam.
U uvodu za moje poslaničko pitanje moraću da pohvalim Vladu. Teško mi je ali ću morati.
Ćutanje Ministarstva spoljnih poslova pre izvesnog vremena kada je ruski ambasador Čepurin nediplomatski napao drugu zemlju na teritoriji naše zemlje je bio skandal. Ako je današnja poseta Srbiji Mila Đukanovića, posle 10 godina, bar neki odgovor na taj nediplomatski ispad ruskog ambasadora, izražavam zadovoljstvo. Verujem da to nije bila namera i da je poseta ranije dogovorena, ali u svakom slučaju može da se shvati i kao neki odgovor na ono što je Ruski ambasador pre izvesnog vremena rekao o Crnoj Gori i njene želje da uđe u NATO. To je uvod i revanš što ste mi dopustili da postavim poslaničko pitanje.
Moje poslaničko pitanje upućujem ministarki energetike, gospođi Mihajlović i nije pitanje ko je onaj ministar koji radi protiv interesa Srbije, odgovor na to pitanje očekujem od premijera, kada pročita diplomatsku poštu.
Počela je gradnja „Južnog toka“, postoji i firma „Južni tok“ i malopre pomenuti Ruski ambasador kaže da će „Južni tok“ kroz Srbiju koštati 1,9 milijardi evra. U licitaciji od 1,5 milijarde, preko 1,6 milijarde, na kraju smo stigli 1,9 milijarde. Pola, 49% je naša obaveza i jasno je da će se to otplaćivati kako nas obaveštava ruski amabasador, a ne naša Vlada, od tranzitnih taksi koje se budu ubirale na teritoriji Srbije.
To znači da onaj argument pre pet godina kada se lobiralo za energetski sporazum sa Rusijom, da ćemo se ubiti od para zbog tranzitnih taksi, očigledno, bar godinama ili decenijama ne stoji zato što će tranzitnu taksu ubirati ruski partner i time otplaćivati kredit koji će nam dati, kako kaže ruski ambasador – biće tako povoljan, prste da poližeš.
Ovo što se dešava je veoma netransparentno i zato pitam ministarku Mihajlović dva pitanja. Prvo je gde se nalazi i gde može da se vidi projekat „Južnog toka“ sa specifikacijom? Mislim na detaljnu specifikaciju koliko košta metar cevi, građevinski radovi, koliko košta polaganje gasovoda u Vojvodini, u ravnici, koliko u istočnoj Srbiji kroz planine, da bi se videlo da to vredi i da će to koštati 1,9 milijardu, a ne recimo 1,7 milijarde.
Mislim da u situaciji kada nam iz Vlade poručuju da je zemlja pred bankrotom kada se smanjuju plate profesorima i lekarima, gore dole 100 ili 200 miliona zaista nije šala. Mi samo imamo reč i priču da će to koštati toliko. Postoje ljudi koji su stručni, želeli bi da vide taj projekat. Nemoguće je da je to samo između Bajatovića i njegovog kolege direktora u toj firmi „Južni tok“, a da ćemo posle kao država davati garancije za otplatu tog kredita, a kredit će se otplaćivati od tranzitnih taksi, a tranzitne takse, cenu i naplatu će vršiti firma koja je registrovana u Švajcarskoj. Znači, ništa od onoga što ste pričali, vi koji ste ovo zagovarali pre pet godina, neće biti tačno. Dakle, prvo pitanje je – gde se nalazi taj detaljan projekat da se vidi da to košta 1,9 milijarde? Nije valjda da verujemo bilo kome, na – majke mi, koliko to košta?
Kolika je procena da će godišnjih tranzitnih taksi biti, pa s tim u vezi glavnica kamata i koliko je to decenija dok ne dobijemo prve pare od tranzitnih taksi? To su dva pitanja. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Hvala.
Prošle nedelje Ustavni sud Srbije odlučio je da pojedine odredbe Statuta AP Vojvodine nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i dao rok od šest meseci da se Statut uskladi sa Ustavom. Odluka Ustavnog Suda mora se poštovati i potrebno je pronaći način da se Statut Vojvodine uskladi sa Ustavom. Na tom putu moraju da sarađuju i republička i pokrajinska administracija. Zato danas postavljam pitanje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije gospodinu Stefanoviću i predsedniku Skupštine AP Vojvodine, gospodinu Pastoru - šta će uraditi i koje mere će preduzeti da se ispoštuje rok od šest meseci koji je dao Ustavni sud kako građani Vojvodine ne bi trpeli? Vojvodinom više ne možemo da se bavimo samo usput iz ugla stranačkih i republičkih interesa ili kada nas opomene Ustavni sud, već Vojvodinom moramo da se bavimo državotvorno, jer u suprotnom od riznice Srbije napravićemo pustinju. Već sada je Vojvodina nerazvijen region sa nezaposlenošću iznad i prosekom plate ispod republičkog proseka sa poljoprivredom koja je neiskorišćen resurs.
Ono što takođe brine je i da je Vojvodina unutar sebe centralizovana i neravnomerno razvijena. Ujedinjeni regioni Srbije podržavaju autonomiju Vojvodine, ali višeslojnu autonomiju što podrazumeva formiranje Srema, Banata i Bačke kao posebnih oblasti i uspostavljanje specijalnog statusa za grad Novi Sad što bi omogućilo da se Vojvodina ravnomerno razvija i da svi građani Vojvodine osete blagodeti autonomije. To podrazumeva da se bez dodatnih troškova izbora od postojećih poslanika koji su izabrani za Skupštinu Vojvodine formiraju saveti ili oblasne skupštine za svaku oblast Srem, Banat i Bačku koji bi zatim dalje birali takozvanu lokalnu Vladu kojoj bi bile poverene određene nadležnosti, prvenstveno iz oblasti ekonomskog razvoja, infrastrukture, ekologije, kulture i sporta.
Ujedinjeni regioni Srbije podržavaju decentralizaciju Vojvodine sa jednakim šansama za sve gradove i opštine. Kada Vojvođani pitaju – gde su naši novci, oni treba ne samo da pogledaju ka Beogradu, već treba da pogledaju i ka Novom Sadu. Tada verovatno ne bismo došli u situaciju da se iz pokrajinskog budžeta odvoji 300 miliona dinara za suzbijanje komaraca, a samo 200 miliona za ravnomerni regionalni razvoj Vojvodine ili samo 160 miliona za politiku zapošljavanja. Da li su komarci u Vojvodini duplo veći problem od nezaposlenosti?
Očigledno je da je i sazrelo vreme za promenu Ustava kojim bi se omogućila politička regionalizacija Srbije. Tada se Vojvodinom, ali ostalim delovima Srbije ne bismo bavili ad hok. Ustavne promene su neophodne kako bi u Srbiji svi dobili šansu da formiraju svoje regione i kako bi koncept regionalizacije i decentralizacije mogao da bude sproveden u praksi. Ujedinjeni regioni Srbije traže promenu Ustava kojom bi Srbija trebalo da postane zemlja sedam regiona sa tri nivoa vlasti, republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, ovom prilikom bih postavio pitanje Ministarstvu pravde i državne uprave ili Ministarstvu za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu ili i jednom i drugom ministarstvu, pošto zaista ne znam kome pripada tema o kojoj ću da govorim, a to je
problem Zakona o ministarstvima, razume se, a ne ove teme.
Naime, pitanje je kada će ta ministarstva ili jedno od njih, a Vlada da usvoji to, napraviti i sačiniti Predlog zakona o nadležnosti AP Vojvodine ili predlog zakona ili predlog izmena zakona o nadležnostima?
Ustavni sud Srbije je doneo svoju odluku o ovom pitanju, koje je pokrenula DSS u ovom parlamentu pre četiri godine. Tu odluku je doneo pre godinu i po dana, u maju 2012. godine i tom odlukom su poništene neke odredbe, ali ne samo neke nego značajne, suštinske odredbe tog zakona i veliki broj tih odredaba, 22. Od tada niko nije našao za shodno da donese predlog zakona. U međuvremenu za ovih godinu i po dana Vojvodina je funkcionisala po svom Statutu, koji je samim tim što su odredbe zakona bile stavljene van snage, bio neustavan, sve do momenta kada to zaista može da se kaže, na osnovu nove odluke Ustavnog suda od pre neki dan, da je i Statut neustavan.
Primećujete kako se vreme odugovlači i kako se vreme kupuje i kako se ništa ne radi na ovom važnom planu za državnu organizaciju Srbije. Jednostavno imamo jedan prazan hod pravni za funkcionisanje Vojvodine i za to u ovom trenutku veliku odgovornost nosi Vlada baš zato što nije na vreme donela predlog zakona o kome govorim i za koji tražim da nam da odgovor – da li će ga doneti i kada će ga doneti?
Da je Vlada blagovremeno učinila svoj deo posla i dao parlamentu taj predlog, da je parlament taj predlog usvojio posle diskusije, izmena itd, verovatno da bi Ustavni sud imao više razloga da stavi van snage određene odredbe Statuta Vojvodine i verovatno da bi taj Statut brže da se usaglasi sa tim zakonom. Sve vreme se zapravo ništa nije radilo i to jeste problem Vojvodine danas što se Ustav ne primenjuje.
U Vojvodine zapravo i u Srbiji šire postoji jedna dosta perverzna konstitucionalna logika koja kaže da bi zapravo Ustav trebao da bude statutaran, a ne Statut ustavan i po toj logici se zapravo traži promena Ustava i lakše je promeniti Ustav nego ga primeniti. To je ta perverzija političkog i ustavnog života u Srbiji.
Pre nekoliko godina, pre četiri godine sam postupak je bio neustavan. Ako se sećate, prvo je donet Statut u Pokrajinskom parlamentu, pa se onda na osnovu tog Statuta donosio Zakon o nadležnostima. U ustavnom zakonu se nalaže drugačije – prvo, Zakon o nadležnostima pa onda Statut prema tom zakonu. Ali i sada posle četiri godine se ne postupa tako i to jeste moje pitanje za Vladu – zašto Vlada nije učinila svoj deo posla? Ustavni sud je sporovozno, puževskim koracima uradio svoj deo posla posle četiri godine, ali hajde nešto je uradio.
Doduše, i on je u ovoj odluci o ustavnosti Statuta doneo jedan član koji kaže da će se odluka primeniti za šest meseci tj. primeniti za šest meseci ukoliko Vlada ne učini nešto u usaglašavanju sa Ustavom. Tih šest meseci je opet kupovina vremena zato što se polako indukuje diskusija o Ustavu Srbije pa se samo insistira da se Ustav promeni, pa onda Ustavni sud, pošto je lojalan prema Vladi, ostavlja maksimalan period, koji mu inače zakon dopušta, od šest meseci da se i taj Statut usaglasi ili ako hoćete, da se promeni Ustav. Sada snage koje su za promenu Ustava imaju šansu da forsiraju u javnom životu tu raspravu.
Imate jednu sportsku disciplinu koja se u našem političkom životu jako razvila, a to je bacanje kladiva na Ustav Srbije, a niko ne gleda da li treba menjati i zakon i Statut prema onim odredbama kako je to Ustav zahtevao, a te odredbe nisu specifične odredbe Srbije i njenog političkog života i njene države, nego su zapravo način kako se akti o teritorijalnim jedinicama donose u svim državama koje imaju sud nacionalne teritorijalne jedinice, od federalnih jedinica, regiona itd.
Jedino u Srbiji ide naopako, kako pre četiri godine, tako i sada.
Zbog toga je ovo pitanje i molili bismo brzi odgovor, da bismo nastavili u parlamentu da diskutujemo o tome. Hvala.