Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, nadam se da ću uspeti da vas zainteresujem i da kažem nešto konkretno i ozbiljno o ovom budžetu. Svih ovih dana koliko traje priča o budžetu, to je i danas, naslušali smo se i deficita, i BDP, i MMF, i inflacije, pada troškova, fiskalni saveti, istina, neistina, laži i sve ostalo.
Samo hoću jednu stvar najjednostavniju da vas pitam – gde su građani u celom budžetu i da li neko vodi računa o čoveku u ovom celom budžetu? Da li neko misli o njima? Da li ćemo konačno u ovom parlamentu za ovog mandata čuti tzv. penzionersku majku koja će da prozbori i jednu reč o položaju penzionera u narednoj godini i u narednim godinama? Da li ćemo čuti ponovo „Mister njeta“ ili istorijsko ne MMF-u, koji smo toliko godina slušali? Da li će se potpredsednik Vlade zadužen za socijalna pitanja obratiti jednom ovoj skupštini, mislim na gospodina Krkobabića, i reći kakav će biti položaj ljudi koji su obuhvaćeni njegovim ministarstvom? To su penzionere i to su socijalno najugroženije kategorije u ovom društvu.
Da li će neko danas ili bilo koji drugi dan govoriti o građanima? Da li će životni standard posle mera koje će ovaj budžet i zakoni koje smo usvojili prethodne nedelje biti bolji ili lošiji iduće godine? Da li će se živeti bolje ili gore i da li će građani ponovo morati da štede da bi država mogla da troši? Da li postoji i jedna država u svetu koja je bogata, a građani siromašni ili je bogata država ona koja ima puno dobrostojećih, imućnih pojedinaca i koja ne uzima svako malo iz džepa građana da bi mogla da troši, da rasipa na razne nepotrebne troškove o kojima se u ovoj skupštini govorilo?
Ograničili ste rast zarada u toku iduće godine, tako da će prosečna penzija da poraste u Srbiji za nešto preko 400 dinara, prosečna plata za nešto preko 600 dinara u toku iduće godine. Uvodite PDV na osnovne životne namirnice, na lekove, na vodu i na sve ostalo. Kako očekujete da običan građanin iduće godine preživi? Plate će nominalno porasti nešto, ali realno ako uzmete stopu inflacije koja je 5,5%, kako ste predvideli, uz povećanje PDV-a na osnovne životne namirnice, na lekove, na ono što ljudi svakodnevno moraju da kupe, možda ne moraju da kupe par cipela novih, ali mora svako da kupi lek koji mu treba, hleb, vodu, mleko, kako mislite da običan čovek preživi iduću godinu i preživi iduće godine? Da li je neko u ovom parlamentu vodio o tome računa? Da li ste vi u Vladi razmišljali kako će čovek da preživi i da li imate neko rešenje za tu situaciju? Nemate ili se bar to iz vašeg budžeta ne vidi.
S obzirom da sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta za 2014. godinu su uvećana nominalno, sa 101 na 107 milijardi, uvećana su za tih 5,5% za projektovani rast inflacije, što znači da će ona realno da padnu, kako će ti građani da prežive, socijalno najugroženije kategorije? Šta je sa dečijom zaštitom? Šta je sa dečijim dodacima? Šta je sa svim socijalnim grupama koje zavise od te male pomoći koju će država da da kada im država ponovo smanjuje to što treba da dobiju, a povećava PDV na one životne namirnice i na lekove koje oni najviše kupuju? Da li ste razmišljali koliko će građanima po standardima te EU u koju idete da bude na granici siromaštva u toku iduće godine zbog mera i zbog ovakvog budžeta? Da li postoji neki racionalan odgovor da date tim građanima? Ne. Možda ga imate, ali ga mi nismo čuli. Možda ga čuvate za neku drugu raspravu.
Ono što hoću da vas pitam jeste da li vi u ovoj državi ili vi kao Vlada pravite konsenzus sa MMF-om oko budžeta ili treba da napravite konsenzus sa građanima, koji treba da iznesu promene, reforme ili da spasu državu od provalije u koju idu i u koju je išao zahuktali voz ili pobesneli Maks u nekim ludačkim kolima? Da li treba da pravite konsenzus sa njima ili sa MMF-om? Mislim da su građani ti koji u svakoj varijanti podnose teret antikriznih mera ili drugih mera koje pominjete.
Mislim da su građani ti koji u svakoj varijanti, u svakom slučaju podnose teret antikriznih mera ili kakvih drugih mera pominjete. Vi uporno se trudite da izbegnete svaku raspravu o građanima, već se trudite da i dalje i dalje ugrožavate njihovu ekonomsku situaciju.
Ispostavlja se, imajući u vidu ono što pričate, da su izmene Zakona o radu osnovni problem zapošljavanja u Srbiji. Samo da izmenimo Zakon o radu, samo da se omogući da radnici što brže gube posao i odmah će da se reši pitanje zapošljavanja u Srbiji. Ne mislim da je to način i ne mislim da je Zakon o radu problem, ne mislim da je problem situacija u bilo kojoj drugoj oblasti, mislim da je problem u tome što je loša politika koja se vodi.
Mi smo mislili da onoga, od budžeta od prošle godine koji je pravio Mlađan Dinkić, i mere koje je on preduzimao će se promeniti. Ništa se nije promenilo. I od silnih, silnih priča sve će se svesti na isto. Mi očekujemo od vas da čujemo konkretne mere, kako će građani živeti, kada će bolje živeti, da li će uopšte bolje živeti i kada ćete prestati da gurate ruku u džep?
Demokratska stranka Srbije ne može da glasa za ovakav budžet, jer smatramo da je on potpuno neadekvatan, loš i nije usklađen sa potrebama građana, i smatramo da konsenzus treba da pravite sa građanima Srbije i sa onima koji žele dobro ovoj Srbiji, a ne sa MMF. Hvala.

Narodni poslanik Zlata Đerić.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, rasprava o budžetu je najzanimljivija rasprava u toku mandata jednog poslanika. Pre svega najvažniji zakon. Meni je ovo deveti budžet o kom se raspravlja. Gospodinu ministru je ovo prvi i nadam se da ćemo posle današnje rasprave uspeti da neke stvari ipak pomerimo na bolje.
Gospodine ministre, Pašić je svojevremeno rekao za Srbe da su možda mali narod, ali da većeg od Carigrada do Beča nema. Tako je i sa našim budžetom. On je možda mali, ali mi većeg u ovom trenutku nemamo. Da vam kažem nešto utešno. Kako god da ste sastavili ovaj budžet i ko god da ga je u ovom trenutku u Srbiji pravio, on ne bi bio dobar i ne bi mogao da zadovolji sve naše želje i sve naše potrebe.
Poštujem da ste pokušali između realnosti i želja da nađete i napravite jedan objektivan kompromis. Svakako, što je rekao moj poštovani kolega Velimir Stanojević u jučerašnjoj svojoj diskusiji, ovaj budžet jeste rezultat iznudice i rezultat objektivno teškog trenutka.
Da li ćemo svi govoriti o građanima Srbije. Svi govorimo o građanima Srbije i svi govorimo u ime građana Srbije, i svi pokušavamo da u ovom budžetu nađemo između ostalog i neke svoje političke poene.
Gospodine ministre, kada ste najavljeni kao novi ministar u Vladi ja sam kao profesor prvo obratila pažnju na vaše obrazovanje. Tada mi je rečeno, biću malo plastična u tom objašnjenju zbog građana Srbije, da je vaše obrazovanje zaista respektabilno, ali da to u našem dijalogu izgleda ovako. Kada sednemo vi i ja i razmenimo mišljenje, vaša je obaveza da ja odem sa vašim mišljenjem. Ja ću kao profesor, koristeći metodu heruističkog razgovora pokušati danas da vas ubedim da odete odavde sa delimičnim mojim mišljenjem, samo po jednom pitanju i u pitanju jednog problema, koji mislim da možemo da rešimo.
Naime, ja sam poslanik iz Sombora. To je grad na sever Srbije. To je grad koji je bio slobodan kraljevski grad u vreme kada je Beograd bio turska kasaba i to na periferiji carstva. U to vreme Sombor je imao više stanovnika nego Beograd i do dana današnjeg ostao je poznat u svim evropskim državama kao kulturna prestonica, ili kako ga mi volimo nazvati mi u Bačkoj, srpski Hajdelberg, svakako ako je Novi Sad srpska Atina, Sombor jeste srpski Hajdelberg. U tom gradu je nastala i naša himna „Bože pravde“. To je grad koji je dao sedam akademika, nekoliko patrijarha i mi smo ponosni na sve ono što on predstavlja.
Vraćam se na to da ste rekli da je ovaj budžet pokušaj da se približimo EU. Evo jednog praktičnog predloga, a mislim da vi to možete da sagledate, upravo kroz prizmu budžeta. Sombor je grad koji je u blizini mađarske granice i mi imamo građanski prelaz, o kome je juče govorio jedan moj mladi kolega, takođe Somborac, somborski poslanik.
Imamo granični prelaz Bački Breg. To je granični prelaz koji put u EU, dakle i praktično, skraćuje za više od 100 km. Obzirom da su Evropljani vrlo pragmatični i da vrlo poštuju utrošak i vremena i goriva svakako bi veoma rado koristili i veoma često, baš ovaj granični prelaz iz mnogih ekonomski opravdanih razloga. Mađarska država je zaista u svim mogućim dogovorima sve ispoštovala i sa svoje strane sve uradila da taj granični prelaz bude rekonstruisan i omogućen saobraćaj na onaj način kako to propisuju sva pravila EU.
Nedostatna su sredstva od 35 miliona. Mi imamo amandman u ovom sazivu. Amandman je podneo kolega iz DS, pa bih vas ja molila obzirom da su ovde četiri poslanika iz Sombora, da tu vrstu sujete zbog toga što je amandman iz DS zanemarimo. Mi ćemo podržati svakako taj amandman jer je to u interesu našeg grada.
Moramo da se vratimo u naš grad i svi ćemo govoriti o tom amandmanu, jer to zaista praktičan put da se nešto konkretno u budžetu i poboljša i omogući da ceo naš okrug, samim tim i Srbija u širem smislu, dobije jedan značajan protok i jedan mali ali vrlo respektabilan izvor dodatnog finansiranja u ovom smislu.
To je ono što sam htela praktično da predložim u ovom budžetu. Ne bih opterećivala nekom pričom šta u budžetu sve ne valja, šta je dobro, rekla sam vam na početku svoje diskusije da budžet ne može niko da napravi tako da on bude idealan, da bude dostatan za sve naše potrebe, da zadovolji sve one koje treba da zadovolji. Poštujem kada ste rekli da je on pre svega, realan, da ste ispoštovali sve ono u što se ovom trenutku moramo ispoštovati u Srbiji, da li je to u dovoljnoj meri, videćemo, ali ono što svakako očekujemo je da učinite neke male minorne korake, upravo posmatrajući amandmane poslanika koji su vrlo konkretni, koji su vrlo dobronamerni. Pozivam vas da razmotrite ovaj amandman i da zaista pomognete jednoj ozbiljnoj regiji i uopšte Srbiji, da samo ovim malim iskorakom napravi veliki korak i obogati budžet, jer budžet nisu sredstva koja mi u ovom trenutku imamo, budžet su sredstva koja očekujemo, a naše potrebe postoje već sada. Tako da je to taj raskorak koji teško mirimo, godina je duga, poštujem i to kada ste rekli da nećete dopustiti rebalans budžeta ili ga bar nećete dopustiti lako. U svakom slučaju, svi vaši napori su za divljenje i očekujemo da ćete držati reč do kraja.
Imali smo ovde različite ministre finansija, uvek smo ukrštali koplja, ministri finansija se u Srbiji pamte dugo. Nisu omiljeni, ali dugo se pamte i svakako jedan od ministara finansija koji zaslužuje da bude pomenut danas jeste gospođa Dijana Dragutinović koja je bila izuzetan ministar, koja je imala uvek čvrstu argumentaciju, na najnežniji način saopšteno poslanicima, bez ikakve zle krvi. Rado je se sećamo svi. Hvala na strpljenju što ste me saslušali. Još jednom vas molim da pokušate da ispoštujete ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.          

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krstiću, bez ikakve ideje da ulazim u vaš privatan život, ali planove koje su imali vaši roditelji za vas su planovi koje imaju gotovo svi roditelji za svoju decu, da budu dobri učenici, da nauče sve što je potrebno i da sa tim znanjem mogu da pronađu dobar posao. Posao države je da stvara takve mogućnosti.
Mislim da ovim budžetom u startu rušite takve planove roditelja i ne činite ništa da pustite mlade da žive svoj život. Posao, gospodine Krstiću, je uslov bez kojeg mladi ljudi u ovom društvu nemaju gotovo nikakve šanse.
Bez posla nema dostojanstva. Bez posla nema planova. Nema porodice. Bez posla, gospodine Krstiću, nema budućnosti, a preko 300 hiljada ljudi od 16 do 30 godina danas u Srbiji nema posao, a pola miliona roditelja čeka prvi u mesecu da da džeparac svojoj deci koja su odavno trebala da zarađuju. Mladim ljudima u Srbiji se gadi politika. Šta dobijaju? Obrazovanje koje ih priprema za biro rada a ne za posao, Vladu koja razume profit, ali ne razume težinu problema mladog nezaposlenog čoveka i ministre koji o mladim ljudima govore samo onda kada su problem.
U ovom budžetu gotovo da nema nikakve nade za mlade ljude, iako u nominalnom smislu više, ali realno manje je para za obrazovanje. Nauka je na kolenima, a mladi naučnici na granicama. Otpremnine, otpuštanja na kontima ministarstava koja treba da stvaraju ambijent zapošljavanja. Za Ministarstvo omladine i sporta toliko para da jedino što ministar može da radi je da dočekuje ispraća sportiste na takmičenja. U Srbiji danas 50% mladih ljudi nema posao. Jedna godina čekanja na posao stvara ožiljak u zaradi u vidu manje plate od 10 do 20% koje je teško nadoknaditi čitavu deceniju. O tome govori i čitava EU.
Problem je još veći kada se stavi u širi društveni kontekst. Tada vidite svu dubinu problema koji nosi nezaposlenost mladih i to da je uzrok mnogih drugih problema, pa što je nezaposlenost veća, to je huk sa tribina glasniji, to je nacional-patriotizam jači. To su gužve na granicama ka Kanadi, Americi, Nemačkoj, Austriji veće. Godišnje 30 hiljada mladih ljudi napusti Srbiju trbuhom za kruhom, za društvo koje će im pružiti šansu, ne ugovor u ruke, nego šansu. Naši mladi lekari su dobri Slovencima, Nemcima, Fincima, samo nama nisu dobri,
Kakav je odgovor Vlade u zakonima i budžetu koje donosite? Grčite ramenima. Mladi snađite se, da vam nismo u koži. Stop za mlade nastavnike, naučnike, vaspitače, učitelje. Stop za mlade lekare, iako njihove kolege odlaze u penziju.
O tome smo govorili u petak, ali ponoviću - loša mera. Znate li na šta će ličiti to zapošljavanje kada dodate na sve to nove zahteve, odobrenja, administraciju koja će ćutati mesecima onako kao što ćuti uglavnom na zahteve sa lokala? Ličiće na urgencije, protekcije, na sve ono što je mladim ljudima već ogadilo politiku.
Nije moja ideja da mračim o problemima. Dovoljno je nezaposlenost mladih ljudi mrak za sebe. Moja težnja je da vašu pažnju i težište vaše pažnje stavim na ovaj problem, na uzroke i na posledice koje razjedaju naše društvo. Nema ni pretpostavke dugoročnog razvoja, dok god u budžetu ne vidimo da je obrazovanje prioritet, a ne za potkusurivanje. Ne postoji poreska reforma i mere Ministarstva privrede koji Srbiju mogu da stave na noge, dok obrazovanje ne dovedete u prvi plan. Nezaposlenost mladih ljudi počinje sa lošim obrazovanjem. Nastavlja se insistiranjem na merama koje ne daju nikakve rezultate i strategijama koje sakupljaju prašinu i završava se sa Vladom koja ne razume težinu problema koji nosi mladi i nezaposleni čovek.
Vi ste u Vladi, vaš šef, mislim da je govorio o singapurskom razvojnom modelu, o šangajskom razvojnom modelu. I oni su odavno počeli enormnim ulaganjem u obrazovanje. Poljska, zemlja koja je vrlo uspešno prošla kroz tranziciju. Učenici osnovne i srednje škole na PISA testiranju su u samom vrhu liste. Ako postoji ikakva dilema o tome gde treba uložiti pare, ja je nemam. Naše obrazovanje proizvodi nezaposlenost. Obrazovni sistem u Srbiji proizvodi nezaposlenost. Obrazujemo mlade ljude za 136 zanimanja koji na tržištu ne postoje. Nisu deficitarni, ne postoje u šifarniku zanimanja.
Mladi ljudi koji se školuju u inostranstvu kao vi, i vraćaju se u našu zemlju ne mogu da pomognu, jer imaju problem sa nostrifikacijom diplome. Pet godina nam je potrebno da usvojimo nacionalni okvir kvalifikacije i kompetencija kojim treba da usaglasimo studijske i nastavne programe sa tržištem. Novo vreme nosi nove generacije. Nove generacije traže brze reforme, brze promene. Vlada je i dalje zaglavljena u sopstvenom prepucavanju, intrigama i spletkama. Generacije mladih ljudi trpe. Poješće nas vreme.
Ovaj budžet ne nosi promene koje treba u Srbiji da se dese. Pre svega, mislim na obrazovanje i mislim na problem nezaposlenosti mladih ljudi. Posao nas parlamentaraca ovde u Skupštini je da zakonima uredimo naše društvo. Naš posao je da razgovaramo sa građanima, da analiziramo društvene probleme, da reagujemo i da njihov život učinimo lakšim, a ne težim.
Ovo je, gospodine Krstiću, vaš prvi budžet, četvrti ove Vlade. Verujem da ste za ovo kratko vreme koliko ste ministar, da ste postali svesni težine tog političkog okruženja u kojem radite i da je znanje koje nesumnjivo imate samo jedan deo, a da je zapravo sposobnost da odgovorite na pritiske i ucene ljudi koji sede sa vama u Vladi jedan veliki deo na koji ni vi niste odoleli.
Po rečima Fiskalnog saveta, sa njima ste u oktobru razgovarali o jednom budžetu. U skupštinsku proceduru ste 2. novembra uputili drugi, sasvim drugačiji Predlog budžeta. U decembru ste sopstvenim amandmanima promenili sopstveni budžet. I onda ćemo mi ovde u parlamentu usvojiti sasvim treći budžet. I sa prvim i sa drugim i sa trećim budžetom mladi i nezaposleni ljudi nemaju nikakve šanse.
Da Srbija ne bi bila tu gde jeste, da mlad i nezaposlen čovek ne bi bio tu gde jeste, stavite za isti sto ministra omladine i sporta koji po zakonu pokreće temu nezaposlenosti mladih, ministra obrazovanja koji drži ključ dugoročnog razvoja zemlje, ministra privrede, neka otvore temu nezaposlenosti mladih ljudi i obrazovanju, u kontekstu zapošljavanja. Cela Evropa govori o tome, samo mi ćutimo. Pokažite makar brigu, makar zainteresovanost. Tako nešto možemo da podržimo. Ali budžet u kojem nema nikakve šanse za mlade i nezaposlene ljude, ne možemo da podržimo. Hvala.

Ministar Krstić ima reč. Izvolite.

Nezaposlenost mladih je jako visoka i to je jako loše. Dobro je što ste ukazali na to. Međutim, činjenica koja to čini još gorim jeste da je to slučaj već dobre tri, četiri, ako ne i više godina. Mi smo po odlivu mozgova prošle godine, na kraju 2012. godine, po anketama i analizama, mislim da je Svetska banka u pitanju ili neka međunarodna organizacija koja to radi uporedno, treći otpozadi, čini mi se. To je jako loše.
Mislim da naš obrazovni sistem treba da se menja i da se prilagođava tržišnoj privredi, privredi u kojoj će privatni sektor odgovarati na realne potrebe tržišta, verovatno velikim delom izvoznog tržišta. Prvi korak u tom smeru jeste upravo ono što je izostalo u poslednjih nekoliko godina, a što se obrazovanja tiče verovatno i mnogo duže, a to je reforma javnog sektora, počev od broja, vrednovanja i načina plaćanja nastavnika, učitelja i ostalih do svrsishodnosti različitih institucija u tom sistemu, pa u krajnjoj liniji do uvođenja nacionalnih testova i prilagođavanja programa, uključujući i ove univerzitetske, o kojima ste pričali u domenu nostrifikacije diploma.
Ja sa tim ne mogu da se ne složim i mislim da ovaj budžet, odnosno fiskalna strategija, počev od ovog tela Vlade koje će krenuti u smislu analiza i sa reformom javnog sektora jeste prvi konkretan potez u tom smeru, posle nekoliko godina mirovanja.
Što se tiče ove konstatacije koja je nevezana za ovaj deo priče koji je bio centar vašeg izlaganja, što jeste problem koji je značajan i na kojem planiramo da radimo, prosto nije istinito da je ovo treći budžet i drugačiji. Identičan je i to je nešto što je presedan onome što je izneto u oktobru, što se mera tiče, što smo diskutovali i prošle nedelje, identičan je onom što smo podneli 1. novembra, ne 2. novembra.
Nijedna suštinska izmena nije napravljena amandmanima, naročito ne na razdelu o kom ste govorili, koji se tiče obrazovanja kao takvog. Tako da, na to prosto ne mogu da odgovorim.
Iskoristiću priliku da odgovorim na neke druge komentare koji su bili, pošto se nisam javljao. Pitanje višestrukih plata, plata i penzija i svega ostalog će se upravo rešavati do sredine sledeće godine i neće se rešavati na individualnim primerima, demagogijom nego će se rešavati sistemskim rešenjima, sistemskim rešenjima koja nisu preko kolena i neće osakatiti nijednu državnu instituciju.
U kom smislu je ovaj budžet bliži EU? Bliži je po tome što, kao i svi ostali budžeti koji se prave u EU, oslikava stvarno stanje na terenu a ne neku fikciju i polazna je osnova ka tome, a što će neminovno biti jedan od repera, ako ne kriterijuma za približavanje EU, polaznu osnovu za smanjenje fiskalnog deficita, odnosno uvođenje reda u javne finansije. To je nešto što smo kroz ove bilateralne skrininge već otvorili, prvi iz Ministarstva finansija.
To budući rečeno, budžet nije pravljen za EU niti je pravljen za MMF, niti je MMF-ova misija bila tu što se tiče budžeta za 2014. godinu, nego za 2013. godinu, kao što sam ja jasno rekao. Ovaj budžet jeste pravljen za građane i pravljen je sa građanima, uostalom uz konsultacije sa svim poslaničkim grupama kao predstavnicima građana, što je isto izuzetak u odnosu na ranije. Igra je slučaja da, budući gde se nalazimo, nažalost, činjenica da iznosimo realnost i pokazujemo situaciju kakva jeste, jeste po meri svima, ne samo MMF-u nego, u mojim razgovorima, i sa predstavnicima ruskog ministarstva finansija i mnogih drugih, rečeno mi je – dođe vreme kad morate da počistite kuću, da zavedete red u javne finansije. I to je ono što mi radimo. Mi smo te građane pogledali u oči. Svi koji misle dobro Srbiji, ja mislim da moraju to da pozdrave kao jedan dobar i pozitivan čin.
Što se tiče pljačkaških privatizacija, o tome nisam na taj način govorio, tako da ću to ostaviti. Nadam se da sam odgovorio na ovo. Hvala.

Ministar Radulović. Izvolite.

Hvala.
Odliv mozgova je veliki problem za Srbiju i u poslednjih mnogo godina veliki broj obrazovanih, stručnih mladih ljudi smo izgubili. Glavni problem i razlog zašto ljudi odlaze je slaba privreda i ta slaba privreda ne kreira radna mesta koja su potrebna mladim ljudima da bi krenuli u svoju karijeru i da bi mogli da ostvare želje i stremljenja koja imaju.
U budžetu smo, pošto smo taj problem prepoznali kao veliki problem, odvojili četiri milijarde dinara za stvaranje „venture capital“ industrije u Srbiji, koja upravo treba da stvori preduslove da dođe do razvoja kompanija, odnosno investicija u kompanije koje imaju inovativne projekte, koji će zapošljavati uglavnom naše mlade, stručne ljude.
Ta „venture capital“ industrija treba da investira u kapital preduzeća. Kad imate inovativne projekte iz oblasti IT, ali ne samo informacionih tehnologija nego i drugih industrija, obično gubite novac u nekoliko prvih godina, da bi nakon toga pravili novac. Kreditiranje, davanje kredita koje takve firme moraju da vraćaju, nije način da se podržavaju takvi projekti, odnosno da se gradi dobra inovativna industrija. Zbog toga su potrebni ti „venture capital“ fondovi. Već razgovaramo sa određenim brojem fondova koji bi trebalo da se pokrenu u Srbiji. To bi bili privatni fondovi u kojima privatni investitori investiraju svoj novac, dok država iz budžeta koinvestira sa privatnim investitorima i daje između 20 i 40% kapitala. Ta industrija treba da privuče nekih 100 miliona evra za inovativne projekte i za zapošljavanje naših mladih ljudi, obrazovanih stručnih ljudi i da im da priliku za budućnost. Mislim da će to biti jedna velika prekretnica i za zapošljavanje mladih ljudi i za uopšte pokretanje jednog novog ciklusa i buđenje optimizma da postoji budućnost i u Srbiji.
Novi projekat je pravljen negde po uzoru na izraelske modele koji su se pokazali izuzetno uspešnim i očekujemo da ćemo to realizovati u 2014. godini, da će to biti značajan pokretač i motivator da sprečimo dalji odliv mozgova i da ti ljudi počnu da dobijaju šansu u Srbiji.