Za razliku od mog kratkog, po vašoj proceni neuspešnog, neka vam bude, boravka i ostanka na mestu predsednika Vaterpolo saveza Srbije, velika je razlika između mene i vašeg lidera koji je na dugom i krajnje neuspešnom boravku na mestu predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Zašto? Zbog promocije. Zbog želje da se na sportu promoviše uspešno i dobro. Gde su ti uspesi? Zašto je to samo rezervisano za vas? Zašto nije rezervisano za bilo koga drugog? Zašto me sa istim žarom napadate i onda kada sam se kandidovao i pobedio vašeg kandidata, ubedljivo pobedio, zašto me sa istim žarom napadate i onda kada sam podneo ostavku u želji da departizujemo Srbiju i da departizujemo sport?
Šta je to onda? Lična mržnja, ništa drugo. Jer, ako je princip, onda bi rekli - bravo, majstore, tako treba, reći ćemo i našem lideru da to isto uradi. Ali ne, mržnja. Onda se ta mržnja spočitava onoj drugoj strani. To je mnogo lakše. Kada ne postoje odgovori, kada sa jedne strane postoji staklena kugla u koju se gleda šta će ova Vlada da uradi… Izvinite, molim vas, jedino mesto i jedini reper kvaliteta jedne vlade su izbori, gospodo, izbori koje ste sve izgubili u proteklih godinu i po dana, izbori koje ćete izgubiti za nekoliko dana na svim mestima. Bilo kako da se pojavimo i ma kako nas delili i ma kako želeli da budemo i u kojem formatu da se pojavimo, opet ćemo da vas pobedimo, ali ne zato što smo mi takvi, već zato što vam građani Srbije više ne veruju.
Između te staklene kugle u koju stalno gledate i one realnosti u Srbiji, a realnost je 400.000 porodica zavijenih u crno zato što su izgubili radna mesta od 2008. do 2012. godine … Nećete mi staviti flaster na usta i neću prestati o tome da govorim, jer malo je samo politička cena koju ste platili samo jednom, platićete sve dok ti ljudi ne budu ponovo došli i dobili posao.